Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Malta Rang korupcije
Cena
Trenutna vrednost Rang korupcije u Malta je 54 . Rang korupcije u Malta povećan je na 54 na 1. 1. 2022., nakon što je bio 49 na 1. 1. 2021.. Od 1. 1. 2004. do 1. 1. 2023., prosečan BDP u Malta bio je 42,00 . Najveća vrednost svih vremena dostignuta je 1. 1. 2023. sa 55,00 , dok je najniža vrednost zabeležena na 1. 1. 2004. sa 25,00 .
Rang korupcije ·
Maks
Korupcijski rang | |
---|---|
1. 1. 2004. | 25,00 |
1. 1. 2005. | 25,00 |
1. 1. 2006. | 28,00 |
1. 1. 2007. | 33,00 |
1. 1. 2008. | 36,00 |
1. 1. 2009. | 45,00 |
1. 1. 2010. | 37,00 |
1. 1. 2011. | 39,00 |
1. 1. 2012. | 43,00 |
1. 1. 2013. | 45,00 |
1. 1. 2014. | 43,00 |
1. 1. 2015. | 37,00 |
1. 1. 2016. | 47,00 |
1. 1. 2017. | 46,00 |
1. 1. 2018. | 51,00 |
1. 1. 2019. | 50,00 |
1. 1. 2020. | 52,00 |
1. 1. 2021. | 49,00 |
1. 1. 2022. | 54,00 |
Rang korupcije Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 1. 2022. | 54 |
1. 1. 2021. | 49 |
1. 1. 2020. | 52 |
1. 1. 2019. | 50 |
1. 1. 2018. | 51 |
1. 1. 2017. | 46 |
1. 1. 2016. | 47 |
1. 1. 2015. | 37 |
1. 1. 2014. | 43 |
1. 1. 2013. | 45 |
Slični makroekonomski pokazatelji za Rang korupcije
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇲🇹 Državna potrošnja | 2,309 milijardi EUR | 1,722 milijardi EUR | Kvartal |
🇲🇹 Državna potrošnja | 733,039 mil. EUR | 658,37 mil. EUR | Kvartal |
🇲🇹 Državna potrošnja prema BDP-u | 38,4 % of GDP | 39,4 % of GDP | Godišnje |
🇲🇹 Državni budžet | -4,9 % of GDP | -5,5 % of GDP | Godišnje |
🇲🇹 Državni dug | 9,976 milijardi EUR | 9,768 milijardi EUR | Kvartal |
🇲🇹 Državni prihodi | 1,688 milijardi EUR | 1,712 milijardi EUR | Kvartal |
🇲🇹 Indeks korupcije | 51 Points | 51 Points | Godišnje |
🇲🇹 Javni dug u odnosu na BDP | 50,4 % of GDP | 51,6 % of GDP | Godišnje |
🇲🇹 Vojni izdaci | 112,6 mil. USD | 78,3 mil. USD | Godišnje |
🇲🇹 Vrednost državnog budžeta | -596,92 mil. EUR | -83,1 mil. EUR | Kvartal |
🇲🇹 Zahtevi za azil | 25 persons | 40 persons | Mesečno |
Indeks percepcije korupcije rangira zemlje i teritorije na osnovu toga koliko je njihov javni sektor percipiran kao korumpiran. Rang zemlje ili teritorije pokazuje njen položaj u odnosu na druge zemlje i teritorije na indeksu.
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇱Albanija
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇪Belgija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇭🇷Hrvatska
- 🇨🇾Kipar
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇩🇰Danska
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇮Finska
- 🇫🇷Francuska
- 🇩🇪Nemačka
- 🇬🇷Grčka
- 🇭🇺Mađarska
- 🇮🇸Ostrvo
- 🇮🇪Irska
- 🇮🇹Italija
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇻Letonija
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇹Litvanija
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇩Moldavija
- 🇲🇨Monako
- 🇲🇪Crna Gora
- 🇳🇱Holandija
- 🇳🇴Norveška
- 🇵🇱Poljska
- 🇵🇹Portugal
- 🇷🇴Rumunija
- 🇷🇺Rusija
- 🇷🇸Srbija
- 🇸🇰Slovačka
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇸🇪Švedska
- 🇨🇭Švajcarska
- 🇺🇦Ukrajina
- 🇬🇧Ujedinjeno Kraljevstvo
- 🇦🇩Andora
Šta je Rang korupcije
Korupcija kao pojava predstavlja jedan od najznačajnijih problema koji pogađaju makroekonomske performanse i stabilnost jedne zemlje. Rank korupcije, odnosno pozicija koju zemlja zauzima na međunarodnim listama prema stepenu rasprostranjenosti korupcije, postaje sve bitniji pokazatelj kako za domaće tako i za strane investitore, politiku, ali i celokupnu privredu. Naš sajt eulerpool, koji je specijalizovan za prikazivanje makroekonomskih podataka, posvećen je praćenju i analizi ovakvih ključnih indikatora. Rank korupcije se obično definiše i meri pomoću nekoliko različitih indeksa i istraživanja. Najpoznatiji među njima su Indeks percepcije korupcije Transparency International-a, Indeks svetskog bankarskog upravljanja i Indikator korupcije u privatnom sektoru. Ovi indeksi koriste širok spektar metodologija, prikupljajući podatke iz različitih izvora kao što su ankete, ekspertska mišljenja i analize specifičnih slučajeva korupcije. Na osnovu zbirnih ocena i složenih analiza, zemljama se dodeljuje određena pozicija, odnosno rank, koji može značajno varirati iz godine u godinu. Zašto je rang korupcije toliko bitan? Korupcija ima duboke i sveobuhvatne posledice po ekonomiju jedne zemlje. Prevashodno, visoki nivo korupcije smanjuje efikasnost javnih institucija i povećava troškove poslovanja. Na taj način, korupcija obeshrabruje investicije, kako domaće tako i strane, što dalje vodi smanjenju konkurentnosti i sporijem ekonomskom rastu. Takođe, korupcija prouzrokuje nepravednu raspodelu resursa, čime se povećavaju socijalne nejednakosti i otežava borba protiv siromaštva. Uz to, preduslovi za inovacije bivaju narušeni, jer preduzetnici moraju ulagati dodatna sredstva i vreme u "podmazivanje" sistema umesto u razvijanje novih ideja i proizvoda. Pored ekonomskih posledica, korupcija ima i značajan društveni uticaj. Ona erodira poverenje građana u javne institucije i vladavinu prava, čime podriva demokratske procese i političku stabilnost. Ovo može voditi ka većim političkim nemirima i društvenim tenzijama, kao i smanjenju obima građanskog angažmana i učešća u političkom procesu. Kada govorimo o Srbiji, teško je ne osvrnuti se na njenu poziciju na listama korupcije. Srbija se u poslednjim godinama susreće sa brojnim optužbama i aferama koje narušavaju njen imidž u međunarodnim okvirima. Iako su mnogi strateški dokumenti i planovi doneti sa ciljem suzbijanja korupcije, rezultati često izostaju ili su nedovoljni. Indeks percepcije korupcije Transparency International-a za 2022. godinu pokazao je da Srbija i dalje zauzima relativno nisku poziciju, što ukazuje na potrebu za ozbiljnim i temeljitim reformama. Borba protiv korupcije je kompleksan proces koji zahteva koordinisane napore svih sektora društva. Prvi korak u tom procesu je priznanje problema i odlučnost vlasti da se sa njim suoče. Transparentnost je ključna komponenta u borbi protiv korupcije. Kvalitetno i nezavisno novinarstvo, otvoreni podaci i pristup informacijama su osnovni alat za osvetljavanje nepravilnosti i zloupotreba. Takođe, jačanje institucija koje se bave sprovođenjem zakona, kao što su sudovi, tužilaštvo i specijalizovane agencije za borbu protiv korupcije, od suštinskog je značaja. Međunarodna saradnja takođe igra ključnu ulogu. Zemlje širom sveta dele slične probleme s korupcijom, pa je razmena iskustava i najboljih praksi putem međunarodnih organizacija i inicijativa od velikog značaja. Evropska unija, na primer, ima uspostavljene mehanizme monitoringa i procene nivoa korupcije u zemljama članicama i kandidatkama, što dodatno podstiče Srbiju na sprovođenje neophodnih reformi. Privatni sektor, posebno velike kompanije i korporacije, takođe moraju preuzeti svoju odgovornost u suzbijanju korupcije. Unutrašnji mehanizmi kontrole, etički kodeksi i korporativna pravila ponašanja mogu biti moćni instrumenti u smanjenju koruptivnih praksi. Na taj način se podiže nivo poslovne etike i integriše se odgovorno poslovanje u sve pore korporativnog upravljanja. Naš sajt, eulerpool, posvećen je osvetljavanju ovih i sličnih tema kroz detaljnu analizu podataka i pružanje relevantnih informacija korisnicima. Kutak posvećen rangu korupcije nudi vam mogućnost da se informišete o trenutnoj situaciji u različitim zemljama, kao i da prikažete istorijske trendove i pravce kretanja. Takođe, nudimo vam i korisne uvide i analize koje mogu pomoći donosiocima odluka, istraživačima, novinarima i drugim zainteresovanim stranama da dublje razumeju kompleksnost ovog problema. Zaključak je jasan: borba protiv korupcije predstavlja jedan od najvažnijih zadataka za svaku zemlju koja teži dugoročnom ekonomskom razvoju i društvenoj stabilnosti. Otvoreno govorenje o problemu, jačanje institucija, međunarodna saradnja i odgovorno poslovanje ključni su elementi u tom procesu. Naš zadatak na eulerpool sajtu je da vam pružimo tačne i pravovremene informacije koje će vam pomoći da donosite informisane odluke i doprinesete borbi protiv korupcije u svom okruženju.