Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте 
Novi Zeland Cene uvoza mesečno (MoM)
Cena
Trenutna vrednost Cene uvoza mesečno (MoM) u Novi Zeland iznosi 7,1 %. Cene uvoza mesečno (MoM) u Novi Zeland porasle su na 7,1 % dana 1. 9. 2022., nakon što su bile 6,1 % dana 1. 6. 2022.. Od 1. 3. 1950. do 1. 3. 2024., prosečan BDP u Novi Zeland iznosio je 0,96 %. Najviša vrednost ikada postignuta je 1. 9. 1984. sa 16,30 %, dok je najniža vrednost zabeležena 1. 12. 1985. sa -9,10 %.
Cene uvoza mesečno (MoM) ·
Maks
| Indeksi cena uvoza MoM | |
|---|---|
| 1. 3. 1950. | 2,40 % |
| 1. 6. 1950. | 2,30 % |
| 1. 9. 1950. | 1,10 % |
| 1. 12. 1950. | 4,40 % |
| 1. 3. 1951. | 1,10 % |
| 1. 6. 1951. | 7,40 % |
| 1. 9. 1951. | 5,90 % |
| 1. 12. 1951. | 2,80 % |
| 1. 3. 1952. | 3,60 % |
| 1. 6. 1952. | 1,70 % |
| 1. 6. 1953. | 0,90 % |
| 1. 12. 1954. | 4,80 % |
| 1. 9. 1955. | 0,90 % |
| 1. 12. 1955. | 2,80 % |
| 1. 6. 1956. | 2,70 % |
| 1. 12. 1956. | 2,70 % |
| 1. 3. 1957. | 1,70 % |
| 1. 6. 1957. | 2,50 % |
| 1. 3. 1958. | 1,30 % |
| 1. 12. 1958. | 0,60 % |
| 1. 9. 1959. | 1,30 % |
| 1. 3. 1960. | 4,60 % |
| 1. 6. 1960. | 1,30 % |
| 1. 3. 1961. | 3,30 % |
| 1. 9. 1961. | 1,90 % |
| 1. 6. 1962. | 1,30 % |
| 1. 6. 1963. | 4,00 % |
| 1. 3. 1964. | 1,30 % |
| 1. 6. 1964. | 3,20 % |
| 1. 12. 1964. | 0,60 % |
| 1. 6. 1965. | 0,60 % |
| 1. 3. 1966. | 0,60 % |
| 1. 6. 1966. | 0,60 % |
| 1. 12. 1966. | 1,30 % |
| 1. 3. 1967. | 1,30 % |
| 1. 9. 1967. | 1,30 % |
| 1. 12. 1967. | 0,60 % |
| 1. 3. 1968. | 15,50 % |
| 1. 9. 1968. | 1,60 % |
| 1. 12. 1968. | 4,30 % |
| 1. 6. 1969. | 0,50 % |
| 1. 12. 1969. | 3,10 % |
| 1. 3. 1970. | 1,00 % |
| 1. 6. 1970. | 3,00 % |
| 1. 9. 1970. | 0,50 % |
| 1. 12. 1970. | 2,90 % |
| 1. 3. 1971. | 2,30 % |
| 1. 9. 1971. | 4,20 % |
| 1. 3. 1972. | 1,80 % |
| 1. 6. 1972. | 0,90 % |
| 1. 9. 1972. | 2,70 % |
| 1. 12. 1972. | 0,40 % |
| 1. 3. 1973. | 1,70 % |
| 1. 9. 1973. | 3,40 % |
| 1. 3. 1974. | 7,00 % |
| 1. 6. 1974. | 13,80 % |
| 1. 9. 1974. | 6,80 % |
| 1. 12. 1974. | 7,00 % |
| 1. 3. 1975. | 10,90 % |
| 1. 9. 1975. | 7,00 % |
| 1. 12. 1975. | 15,60 % |
| 1. 3. 1976. | 2,80 % |
| 1. 6. 1976. | 4,40 % |
| 1. 9. 1976. | 1,60 % |
| 1. 12. 1976. | 1,20 % |
| 1. 3. 1977. | 6,50 % |
| 1. 9. 1977. | 1,50 % |
| 1. 12. 1977. | 1,80 % |
| 1. 6. 1978. | 2,70 % |
| 1. 9. 1978. | 0,70 % |
| 1. 12. 1978. | 0,90 % |
| 1. 6. 1979. | 4,70 % |
| 1. 9. 1979. | 10,30 % |
| 1. 12. 1979. | 6,90 % |
| 1. 3. 1980. | 8,50 % |
| 1. 6. 1980. | 5,20 % |
| 1. 9. 1980. | 5,80 % |
| 1. 12. 1980. | 0,90 % |
| 1. 3. 1981. | 1,60 % |
| 1. 6. 1981. | 4,00 % |
| 1. 9. 1981. | 6,10 % |
| 1. 12. 1981. | 2,40 % |
| 1. 3. 1982. | 0,60 % |
| 1. 6. 1982. | 4,10 % |
| 1. 9. 1982. | 2,80 % |
| 1. 12. 1982. | 1,20 % |
| 1. 3. 1983. | 1,30 % |
| 1. 6. 1983. | 4,10 % |
| 1. 9. 1983. | 0,50 % |
| 1. 12. 1983. | 0,60 % |
| 1. 6. 1984. | 1,90 % |
| 1. 9. 1984. | 16,30 % |
| 1. 12. 1984. | 7,30 % |
| 1. 6. 1985. | 2,10 % |
| 1. 3. 1986. | 8,30 % |
| 1. 9. 1986. | 1,90 % |
| 1. 12. 1986. | 3,30 % |
| 1. 3. 1988. | 0,30 % |
| 1. 6. 1988. | 0,10 % |
| 1. 9. 1988. | 1,20 % |
| 1. 12. 1988. | 5,20 % |
| 1. 3. 1989. | 2,20 % |
| 1. 6. 1989. | 0,90 % |
| 1. 9. 1989. | 1,40 % |
| 1. 6. 1990. | 0,80 % |
| 1. 12. 1990. | 6,80 % |
| 1. 9. 1991. | 2,40 % |
| 1. 12. 1991. | 3,80 % |
| 1. 3. 1992. | 1,80 % |
| 1. 6. 1992. | 2,50 % |
| 1. 12. 1992. | 0,10 % |
| 1. 3. 1993. | 1,10 % |
| 1. 6. 1994. | 0,40 % |
| 1. 9. 1994. | 0,50 % |
| 1. 3. 1995. | 0,50 % |
| 1. 9. 1995. | 1,70 % |
| 1. 6. 1997. | 0,10 % |
| 1. 9. 1997. | 2,50 % |
| 1. 12. 1997. | 0,60 % |
| 1. 6. 1998. | 2,70 % |
| 1. 9. 1998. | 0,80 % |
| 1. 6. 1999. | 0,60 % |
| 1. 12. 1999. | 5,50 % |
| 1. 3. 2000. | 4,80 % |
| 1. 6. 2000. | 2,60 % |
| 1. 9. 2000. | 5,10 % |
| 1. 12. 2000. | 7,80 % |
| 1. 6. 2001. | 2,20 % |
| 1. 12. 2001. | 0,40 % |
| 1. 6. 2004. | 4,90 % |
| 1. 6. 2005. | 1,70 % |
| 1. 9. 2005. | 2,30 % |
| 1. 12. 2005. | 0,60 % |
| 1. 3. 2006. | 2,20 % |
| 1. 6. 2006. | 7,10 % |
| 1. 9. 2006. | 1,50 % |
| 1. 12. 2007. | 2,50 % |
| 1. 3. 2008. | 0,30 % |
| 1. 6. 2008. | 4,90 % |
| 1. 9. 2008. | 9,60 % |
| 1. 12. 2008. | 3,50 % |
| 1. 3. 2010. | 4,20 % |
| 1. 6. 2010. | 1,70 % |
| 1. 3. 2011. | 5,40 % |
| 1. 12. 2011. | 3,20 % |
| 1. 6. 2012. | 1,60 % |
| 1. 9. 2013. | 1,30 % |
| 1. 12. 2014. | 0,50 % |
| 1. 6. 2015. | 0,70 % |
| 1. 9. 2015. | 7,40 % |
| 1. 6. 2016. | 0,10 % |
| 1. 3. 2017. | 2,90 % |
| 1. 6. 2017. | 1,30 % |
| 1. 12. 2017. | 3,90 % |
| 1. 6. 2018. | 2,10 % |
| 1. 9. 2018. | 3,70 % |
| 1. 12. 2018. | 1,50 % |
| 1. 6. 2019. | 1,80 % |
| 1. 12. 2019. | 0,30 % |
| 1. 3. 2020. | 0,50 % |
| 1. 6. 2021. | 4,90 % |
| 1. 9. 2021. | 4,10 % |
| 1. 12. 2021. | 3,70 % |
| 1. 3. 2022. | 7,20 % |
| 1. 6. 2022. | 6,10 % |
| 1. 9. 2022. | 7,10 % |
Cene uvoza mesečno (MoM) Istorija
| Datum | Vrednost |
|---|---|
| 1. 9. 2022. | 7,1 % |
| 1. 6. 2022. | 6,1 % |
| 1. 3. 2022. | 7,2 % |
| 1. 12. 2021. | 3,7 % |
| 1. 9. 2021. | 4,1 % |
| 1. 6. 2021. | 4,9 % |
| 1. 3. 2020. | 0,5 % |
| 1. 12. 2019. | 0,3 % |
| 1. 6. 2019. | 1,8 % |
| 1. 12. 2018. | 1,5 % |
Slični makroekonomski pokazatelji za Cene uvoza mesečno (MoM)
| Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
|---|---|---|---|
🇳🇿 Cene izvoza | 1.362 points | 1.366 points | Kvartal |
🇳🇿 Cene sirovina YoY | 0,899 % | 3,548 % | Mesečno |
🇳🇿 CPI Transport | 1.268 points | 1.301 points | Kvartal |
🇳🇿 Deflator BDP | 1.46 points | 1.439 points | Kvartal |
🇳🇿 Indeks cena proizvođača | 1.384 points | 1.371 points | Kvartal |
🇳🇿 Indeks potrošačkih cena (CPI) | 1.267 points | 1.259 points | Kvartal |
🇳🇿 Indeks potrošačkih cena za stanovanje i pomoćne troškove | 1.357 points | 1.347 points | Kvartal |
🇳🇿 Inflacija hrane | 0,2 % | 0,8 % | Mesečno |
🇳🇿 Inflacija proizvođačkih cena MoM | 0,9 % | 0,7 % | Kvartal |
🇳🇿 Izvozne cene MoM | -0,3 % | -4,2 % | Kvartal |
🇳🇿 Očekivanja inflacije | 2,3 % | 2,5 % | Kvartal |
🇳🇿 Osnovna stopa inflacije | 3,7 % | 4,4 % | Kvartal |
🇳🇿 Osnovni indeks potrošačkih cena | 1.26 points | 1.25 points | Kvartal |
🇳🇿 PPI Ulaz | 0,7 % | 0,9 % | Kvartal |
🇳🇿 Proizvođačke cene | 1.409 points | 1.397 points | Kvartal |
🇳🇿 Promena proizvođačkih cena | 2,6 % | 2 % | Kvartal |
🇳🇿 Stopa inflacije | 4 % | 4,7 % | Kvartal |
🇳🇿 Stopa inflacije MoM | 0,6 % | 0,5 % | Kvartal |
🇳🇿 Uvozne cene | 998 points | 1.052 points | Kvartal |
U Novom Zelandu, cene uvoza odnose se na stopu promene cena robe i usluga koje kupuju stanovnici te zemlje od stranih prodavaca. Cene uvoza su u velikoj meri pogođene valutnim kursevima.
Makro stranice za druge zemlje u Australija
Šta je Cene uvoza mesečno (MoM)
Cene uvoza mesečno (Import Prices MoM) su ključni indikatori u oblasti makroekonomije koji se koriste za merenje promena cena uvezenih dobara i usluga u jednoj zemlji tokom određenog meseca u odnosu na prethodni mesec. Ovaj pokazatelj je od vitalnog značaja za ekonomiste, analitičare, kreatore politika i investitore jer pruža vredne uvide u stanje i dinamiku spoljne trgovine, inflacije i konkurentnosti ekonomije na globalnom tržištu. Na našem sajtu, Eulerpool, pružamo detaljne i precizne makroekonomske podatke, uključujući mesečne promene cena uvoza, koji su od izuzetnog značaja za praćenje i analizu ekonomskih trendova. Razumevanje kretanja cena uvoza mesečno može imati značajne implikacije za različite sektore ekonomije i podesiti kurs ekonomske politike i poslovnih strategija. Cene uvoza reflektuju troškove nabavke dobara i usluga iz inostranstva. Kada se cene uvoza povećavaju, to može biti indikator rasta inputnih troškova za domaće proizvođače, što može dalje uticati na oplatu krajnjih proizvoda i inflaciju potrošačkih cena. Na primer, povećanje cena uvoza može biti reflektovano kroz veće troškove sirovina, komponenti ili poluproizvoda, što može navesti kompanije na podizanje cena svojih finalnih proizvoda kako bi očuvale profitne margine. Time se povećanje cena uvoza direktno preleva na inflaciju unutar zemlje. S druge strane, pad cena uvoza može označavati smanjenje troškova za domaće poslovanje, što može biti povoljno za smanjenje inflatornih pritisaka i podržavanje konkurentnosti domaće proizvodnje na međunarodnom tržištu. Takvi padovi cena mogu biti rezultat različitih faktora, među kojima su smanjenje troškova sirovina i energenata, unapređenje proizvodne efikasnosti u izvoznim zemljama ili promene u valutnim kursovima. Evaluacija kretanja cena uvoza mesečno omogućava analitičarima da identifikuju i interpretiraju makroekonomske trendove koji utiču na trgovinske odnose i funkcionalnost domaće ekonomije. Na primer, značajan rast cena uvoza može ukazivati na poremećaje u globalnim lancima snabdevanja, geopolitičke tenzije, ili promene u globalnoj potražnji i ponudi. Analizirajući te trendove, kreatori ekonomske politike mogu preduzeti odgovarajuće mere kako bi ublažili potencijalne negativne posledice, kao što su uvođenje tarifnih politika, subvencije ili podsticanje domaće proizvodnje alternativnih proizvoda. Takođe, promene cena uvoza imaju značajan uticaj na bilans plaćanja jedne zemlje. Povećane cene uvoza mogu dovesti do rasta deficita na tekućem računu, ukoliko ne postoji odgovarajuće povećanje izvoznih cena ili obima izvoza. Nasuprot tome, smanjenje cena uvoza može doprineti smanjenju trgovinskog deficita i poboljšanju spoljne stabilnosti. Investitori takođe pažljivo prate kretanje cena uvoza mesečno, jer ono može uticati na donosnost njihovih investicija i tržišne trendove. Na primer, industrijski sektori koji su visoko zavisni od uvoza mogu biti posebno pogođeni povećanjem cena uvoza, što može uticati na njihovu profitabilnost i vrednovanje na tržištu. Poznavanje ovih kretanja omogućava investitorima da donose informisane odluke i prilagode svoje portfelje u skladu sa promenama na tržištu. Podaci o mesečnim promenama cena uvoza dostupni su na Eulerpool platformi, koja pruža detaljne analize i istorijske trendove. Pored same promene cena, nudimo i dodatne informacije kao što su nominalne vrednosti uvoza, geografska distribucija i strukturne promene uvoza. Ovi podaci su neophodni za holistički pristup analizi i tumačenju ekonomskih trendova. Na primer, analizirajući mesečne promene cena uvoza prema različitim kategorijama proizvoda, možemo identifikovati koje sektore ili industrije najviše pogađaju cene uvoza. Takođe, geoekonomske analize koje uključuju poreklo uvezenih dobara omogućavaju dublje razumevanje trgovinskih odnosa i identifikaciju ključnih partnera u međunarodnoj trgovini. Kada se posmatraju cene uvoza mesečno, od ključne je važnosti i analiza valutnih kursova, jer fluktuacije valuta mogu značajno uticati na cene uvezenih dobara. Deprecijacija domaće valute može dovesti do povećanja cena uvoza jer je potrebno više domće valute za kupovinu iste količine inostrane robe. S druge strane, aprecijacija valute može smanjiti troškove uvoza, pružajući pozitivan impuls na domaću ekonomiju. Analiza ovih valutnih efekata je ključna za precizno tumačenje kretanja cena uvoza i donošenje korektnih ekonomskih odluka. Kroz praćenje i analizu cena uvoza mesečno, analitičari mogu pružiti relevantne insajdere i preporuke za poslovanje i investicije. Naš cilj na Eulerpool platformi je da omogućimo korisnicima pristup pouzdanim i ažurnim makroekonomskim podacima koji će im pomoći da bolje razumeju tržišne dinamike, identifikuju rizike i prilike, te donose informisane i strateške odluke. U zaključku, cene uvoza mesečno predstavljaju vitalni makroekonomski pokazatelj koji omogućava detaljan uvid u ekonomske trendove i dinamiku tržišta. Povezanost sa inflacijom, proizvodnjom, trgovinskim bilansom i tržišnim cenama čini ovaj pokazatelj neizostavnim alatom za analitičare i kreatore politika. Na Eulerpool platformi fokusirani smo na pružanje detaljnih i preciznih makroekonomskih analiza koje korisnicima omogućavaju orijentaciju u složenim ekonomskim okruženjima i donošenje informisanih odluka.