Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Singapur Izvoz ne-naftnih domaćih proizvoda.
Cena
Trenutna vrednost Izvoz ne-naftnih domaćih proizvoda u Singapur je 2,2 %. Izvoz ne-naftnih domaćih proizvoda u Singapur porastao je na 2,2 % dana 1. 1. 2024., nakon što je iznosio 0,3 % dana 1. 11. 2023.. Od 1. 2. 2003. do 1. 5. 2024., prosečan BDP u Singapur bio je 0,36 %. Najviša vrednost svih vremena dostignuta je dana 1. 3. 2015. sa 23,10 %, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 3. 2012. sa -16,80 %.
Izvoz ne-naftnih domaćih proizvoda. ·
Maks
Izvoz proizvoda koji nisu nafta | |
---|---|
1. 3. 2003. | 0,50 % |
1. 6. 2003. | 8,60 % |
1. 9. 2003. | 9,90 % |
1. 11. 2003. | 1,20 % |
1. 12. 2003. | 1,70 % |
1. 1. 2004. | 2,70 % |
1. 3. 2004. | 2,10 % |
1. 5. 2004. | 10,80 % |
1. 8. 2004. | 6,40 % |
1. 9. 2004. | 0,70 % |
1. 2. 2005. | 12,30 % |
1. 4. 2005. | 3,30 % |
1. 7. 2005. | 6,10 % |
1. 8. 2005. | 1,60 % |
1. 10. 2005. | 6,00 % |
1. 11. 2005. | 3,50 % |
1. 12. 2005. | 12,90 % |
1. 2. 2006. | 3,90 % |
1. 6. 2006. | 0,40 % |
1. 9. 2006. | 4,20 % |
1. 10. 2006. | 3,80 % |
1. 11. 2006. | 1,00 % |
1. 3. 2007. | 12,20 % |
1. 5. 2007. | 3,40 % |
1. 7. 2007. | 0,50 % |
1. 8. 2007. | 0,90 % |
1. 10. 2007. | 1,30 % |
1. 1. 2008. | 4,40 % |
1. 4. 2008. | 0,40 % |
1. 6. 2008. | 2,20 % |
1. 8. 2008. | 0,40 % |
1. 2. 2009. | 1,60 % |
1. 3. 2009. | 10,80 % |
1. 5. 2009. | 4,90 % |
1. 6. 2009. | 5,00 % |
1. 7. 2009. | 6,10 % |
1. 8. 2009. | 1,20 % |
1. 9. 2009. | 2,90 % |
1. 11. 2009. | 15,80 % |
1. 12. 2009. | 4,20 % |
1. 2. 2010. | 14,70 % |
1. 3. 2010. | 3,00 % |
1. 4. 2010. | 2,50 % |
1. 8. 2010. | 9,80 % |
1. 10. 2010. | 5,60 % |
1. 12. 2010. | 7,90 % |
1. 1. 2011. | 2,10 % |
1. 2. 2011. | 2,00 % |
1. 5. 2011. | 7,00 % |
1. 8. 2011. | 7,10 % |
1. 11. 2011. | 6,00 % |
1. 12. 2011. | 13,50 % |
1. 2. 2012. | 7,10 % |
1. 4. 2012. | 6,40 % |
1. 6. 2012. | 6,70 % |
1. 9. 2012. | 1,30 % |
1. 11. 2012. | 1,50 % |
1. 3. 2013. | 8,00 % |
1. 4. 2013. | 1,10 % |
1. 6. 2013. | 2,70 % |
1. 9. 2013. | 5,60 % |
1. 10. 2013. | 3,20 % |
1. 12. 2013. | 9,20 % |
1. 2. 2014. | 7,00 % |
1. 4. 2014. | 9,00 % |
1. 6. 2014. | 1,50 % |
1. 7. 2014. | 2,50 % |
1. 8. 2014. | 7,60 % |
1. 10. 2014. | 1,10 % |
1. 11. 2014. | 1,50 % |
1. 1. 2015. | 1,60 % |
1. 3. 2015. | 23,10 % |
1. 7. 2015. | 2,50 % |
1. 9. 2015. | 5,60 % |
1. 1. 2016. | 0,60 % |
1. 3. 2016. | 0,10 % |
1. 4. 2016. | 4,50 % |
1. 5. 2016. | 16,80 % |
1. 9. 2016. | 2,20 % |
1. 11. 2016. | 17,30 % |
1. 1. 2017. | 5,00 % |
1. 2. 2017. | 1,10 % |
1. 5. 2017. | 8,10 % |
1. 8. 2017. | 4,20 % |
1. 10. 2017. | 12,30 % |
1. 11. 2017. | 8,60 % |
1. 4. 2018. | 6,50 % |
1. 5. 2018. | 10,30 % |
1. 7. 2018. | 3,60 % |
1. 8. 2018. | 0,40 % |
1. 10. 2018. | 4,00 % |
1. 2. 2019. | 16,00 % |
1. 5. 2019. | 5,80 % |
1. 7. 2019. | 3,40 % |
1. 8. 2019. | 6,70 % |
1. 11. 2019. | 4,20 % |
1. 12. 2019. | 1,00 % |
1. 1. 2020. | 4,50 % |
1. 3. 2020. | 12,80 % |
1. 7. 2020. | 1,20 % |
1. 8. 2020. | 10,50 % |
1. 11. 2020. | 3,70 % |
1. 12. 2020. | 4,80 % |
1. 1. 2021. | 6,90 % |
1. 2. 2021. | 8,30 % |
1. 3. 2021. | 1,10 % |
1. 6. 2021. | 6,00 % |
1. 9. 2021. | 1,00 % |
1. 10. 2021. | 4,10 % |
1. 11. 2021. | 1,00 % |
1. 12. 2021. | 2,60 % |
1. 1. 2022. | 5,00 % |
1. 5. 2022. | 2,80 % |
1. 6. 2022. | 3,20 % |
1. 7. 2022. | 1,40 % |
1. 1. 2023. | 0,90 % |
1. 3. 2023. | 18,40 % |
1. 4. 2023. | 2,60 % |
1. 6. 2023. | 5,20 % |
1. 9. 2023. | 11,10 % |
1. 10. 2023. | 5,70 % |
1. 11. 2023. | 0,30 % |
1. 1. 2024. | 2,20 % |
Izvoz ne-naftnih domaćih proizvoda. Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 1. 2024. | 2,2 % |
1. 11. 2023. | 0,3 % |
1. 10. 2023. | 5,7 % |
1. 9. 2023. | 11,1 % |
1. 6. 2023. | 5,2 % |
1. 4. 2023. | 2,6 % |
1. 3. 2023. | 18,4 % |
1. 1. 2023. | 0,9 % |
1. 7. 2022. | 1,4 % |
1. 6. 2022. | 3,2 % |
Slični makroekonomski pokazatelji za Izvoz ne-naftnih domaćih proizvoda.
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇸🇬 Bilans usluga prema BDP | 19,8 % of GDP | 18 % of GDP | Godišnje |
🇸🇬 Broj dolazaka turista | 1,27 mil. | 1,54 mil. | Mesečno |
🇸🇬 Indeks terorizma | 0 Points | 0 Points | Godišnje |
🇸🇬 Inostrani dug | 2,726 Bio. SGD | 2,706 Bio. SGD | Kvartal |
🇸🇬 Izvoz u inostranstvo bez nafte (NODX) (% YoY) | -0,1 % | -9,3 % | Mesečno |
🇸🇬 Izvozi | 56,442 milijardi SGD | 57,768 milijardi SGD | Mesečno |
🇸🇬 Rezerve zlata | 228,86 Tonnes | 236,6 Tonnes | Kvartal |
🇸🇬 Strane direktne investicije | 53,935 milijardi SGD | 75,741 milijardi SGD | Kvartal |
🇸🇬 Tečajna lista | 34,572 milijardi SGD | 37,68 milijardi SGD | Kvartal |
🇸🇬 Tokovi kapitala | 27,119 milijardi SGD | 10,527 milijardi SGD | Kvartal |
🇸🇬 Trgovački bilans | 4,563 milijardi SGD | 4,517 milijardi SGD | Mesečno |
🇸🇬 Uslovi trgovanja | 100,512 points | 101,89 points | Mesečno |
🇸🇬 Uvozi | 50,213 milijardi SGD | 51,874 milijardi SGD | Mesečno |
U Singapuru se domaći izvozi koji nisu naftni (Non-oil Domestic Exports - NODX) mogu podeliti na elektronske proizvode, kao što su integrisana kola (IC), proizvodi disk medija, računari, delovi računara i diode i tranzistori; i neelektronske proizvode, posebno hemikalije, kao što su petrohemikalije i farmaceutika.
Makro stranice za druge zemlje u Azija
- 🇨🇳Kina
- 🇮🇳Indija
- 🇮🇩Indonezija
- 🇯🇵Japan
- 🇸🇦Saudijska Arabija
- 🇰🇷Južna Koreja
- 🇹🇷Turska
- 🇦🇫Afganistan
- 🇦🇲Jermenija
- 🇦🇿Azerbejdžan
- 🇧🇭Bahrein
- 🇧🇩Bangladeš
- 🇧🇹Butan
- 🇧🇳Brunei
- 🇰🇭Kambodža
- 🇹🇱Istočni Timor
- 🇬🇪Gruzija
- 🇭🇰Hongkong
- 🇮🇷Iran
- 🇮🇶Irak
- 🇮🇱Izrael
- 🇯🇴Jordan
- 🇰🇿Kazahstan
- 🇰🇼Kuvajt
- 🇰🇬Kirgistan
- 🇱🇦Laos
- 🇱🇧Libanон
- 🇲🇴Makao
- 🇲🇾Malezija
- 🇲🇻Maldivi
- 🇲🇳Mongolija
- 🇲🇲Mijanmar
- 🇳🇵Nepal
- 🇰🇵Severna Koreja
- 🇴🇲Oman
- 🇵🇰Pakistan
- 🇵🇸Palestina
- 🇵🇭Filipini
- 🇶🇦Katar
- 🇱🇰Šri Lanka
- 🇸🇾Sirija
- 🇹🇼Tajvan
- 🇹🇯Tadžikistan
- 🇹🇭Tajland
- 🇹🇲Turkmenistan
- 🇦🇪Ujedinjeni Arapski Emirati
- 🇺🇿Uzbekistan
- 🇻🇳Vijetnam
- 🇾🇪Jemen
Šta je Izvoz ne-naftnih domaćih proizvoda.
Naslov: Izvoz domaćih proizvoda koji nisu povezani sa naftom: Pregled ključnih elemenata za privredni rast U današnjem globalizovanom ekonomskom okruženju, izvoz predstavlja ključan aspekt ekonomskog rasta i razvoja. Od posebne važnosti je izvoz domaćih proizvoda koji nisu povezani sa naftom, jer ova kategorija odražava diverzifikaciju ekonomije, jača spoljnopolitičke veze i unapređuje konkurentsku sposobnost zemlje na međunarodnom tržištu. Eulerpool, kao renomirana platforma za prikaz makroekonomskih podataka, pruža dubinsku analizu i uvid u ovu vitalnu kategoriju. Cilj ovog članka je da pruži detaljan pregled značaja, trendova i faktora koji utiču na izvoz domaćih proizvoda koji nisu povezani sa naftom, sa posebnim fokusom na srpsko tržište. Izvoz kao motor privrednog rasta Izvoz predstavlja osnovni pokretač privrednog rasta jer omogućava pristup širem tržištu, povećava proizvodnju i generiše devizne prihode. U kontekstu domaćih proizvoda koji nisu povezani sa naftom, uloga izvoza postaje još značajnija. Nafta i njeni derivati su često podložni cenovnim fluktuacijama i političkim rizicima, što može destabilizovati nacionalnu ekonomiju. Nasuprot tome, diverzifikovani izvoz domaćih proizvoda doprinosi stabilnosti i otvara nove mogućnosti za tržišnu ekspanziju. Diverzifikacija privrede Jedan od glavnih faktora koji podupire značaj izvoza domaćih proizvoda koji nisu povezani sa naftom jeste diverzifikacija privrede. Ovo podrazumeva razvoj različitih sektora i industrijskih grana, čime se smanjuje zavisnost od jednog resursa ili tržišta. U slučaju Srbije, poljoprivreda, prehrambena industrija, automobilski sektor, tehnologija i tekstilna industrija predstavljaju ključne grane koje kontribuišu izvoznom rezultatu. Raznovrsnost proizvoda koji se izvoze osigurava bolju otpornost na eksterne šokove i pomaže u održivom ekonomskom rastu. Tehnološka inovacija i konkurentska prednost Tehnološka inovacija igra ključnu ulogu u unapređenju konkurentske sposobnosti domaćih proizvoda na međunarodnom tržištu. Investicije u istraživanje i razvoj, kao i primena novih tehnologija, omogućavaju proizvodnju visokokvalitetnih proizvoda koji zadovoljavaju međunarodne standarde. Ova konkurentska prednost doprinosi povećanju izvoza i sticanju lojalnih kupaca na inostranom tržištu. Srbija, sa svojim inovativnim tehnološkim hubovima i obrazovanim kadrom, ima priliku da se istakne kao lider u izvozu tehnološki naprednih proizvoda. Regulatorni okvir i trgovinske sporazume Regulatorni okvir i trgovinski sporazumi imaju ključan uticaj na uspešnost izvoza domaćih proizvoda. Prilagođavanje domaćih regulativa međunarodnim standardima, kao i sklapanje povoljnih trgovinskih sporazuma, olakšavaju pristup inostranim tržištima i smanjuju barijere za izvoz. Evropska unija, kao jedan od glavnih trgovinskih partnera Srbije, predstavlja značajnu destinaciju za izvoz domaćih proizvoda. Ulaskom u pregovore i potpisivanjem sporazuma o slobodnoj trgovini, Srbija može dodatno unaprediti svoj izvoz i ostvariti veći privredni rast. Infrastruktura i logistička podrška Efikasna infrastruktura i logistička podrška su neophodni za uspešan izvoz. Dobro razvijeni transportni sistemi, kao što su putevi, železnice, luke i aerodromi, omogućavaju brz i siguran transport proizvoda do krajnjih kupaca. Takođe, unapređenje logističkih usluga, kao što su skladištenje, distribucija i carinske formalnosti, doprinosi smanjenju troškova i povećava konkurentsku sposobnost domaćih proizvoda. Srbija, sa svojim geostrateškim položajem i infrastrukturnim projektima, ima potencijal da postane regionalni centar za trgovinu i logistiku. Ljudski kapital i obrazovanje Ljudski kapital i obrazovni sistem igraju ključnu ulogu u unapređenju izvoza domaćih proizvoda. Visoko obrazovani i kvalifikovani radnici doprinose proizvodnji visokokvalitetnih proizvoda i usluga. Investiranje u obrazovanje, obuku i razvoj kadrova osigurava dugoročnu konkurentsku prednost. Srbija sa svojim tehničkim univerzitetima, stručnim školama i centrima za obuku može biti izvor kvalifikovane radne snage koja podržava izvozne aktivnosti. Promocija i marketing Promocija i marketing domaćih proizvoda na inostranim tržištima su neophodni za uspešan izvoz. Ulaganje u marketinške kampanje, sajmove, i promociju 'made in Serbia' brenda doprinosi povećanju prepoznatljivosti i potražnje za domaćim proizvodima. Upotreba digitalnih platformi i socijalnih medija omogućava ciljanu i efektivnu promociju na globalnom nivou. Strategija koja se fokusira na kvalitet, inovaciju i autentičnost proizvoda može pridobiti internacionalne kupce i povećati izvozne rezultate. Zaključak Izvoz domaćih proizvoda koji nisu povezani sa naftom predstavlja ključnu komponentu za ekonomski rast i razvoj. Diverzifikacija privrede, tehnološka inovacija, povoljan regulatorni okvir, efikasna infrastruktura, kvalitetan ljudski kapital, i efektivna promocija su faktori koji doprinose uspehu u izvozu. Eulerpool, kao profesionalna platforma za prikaz makroekonomskih podataka, pruža sveobuhvatne analize i uvid u trendove koji oblikuju ovu vitalnu kategoriju. Razumevanje i korišćenje ovih podataka može pomoći u unapređenju izvoznih strategija i ostvarivanju dugoročnog ekonomskog uspeha.