Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Švajcarska Kamatna stopa
Cena
Trenutna vrednost Kamatna stopa u Švajcarska je 1,375 %. Kamatna stopa u Švajcarska je smanjena na 1,375 % dana 1. 6. 2024., nakon što je bila 1,5 % dana 1. 5. 2024.. Od 3. 1. 2000. do 20. 6. 2024., prosečan BDP u Švajcarska bio je 0,61 %. Rekordno visoka vrednost je dostignuta dana 15. 6. 2000. sa 3,50 %, dok je najniža vrednost zabeležena dana 15. 1. 2015. sa -0,75 %.
Kamatna stopa ·
Maks
Kamatna stopa | |
---|---|
1. 2. 2000. | 2,00 % |
1. 3. 2000. | 2,50 % |
1. 4. 2000. | 3,00 % |
1. 5. 2000. | 3,00 % |
1. 6. 2000. | 3,13 % |
1. 7. 2000. | 3,50 % |
1. 8. 2000. | 3,50 % |
1. 9. 2000. | 3,50 % |
1. 10. 2000. | 3,50 % |
1. 11. 2000. | 3,50 % |
1. 12. 2000. | 3,50 % |
1. 1. 2001. | 3,50 % |
1. 2. 2001. | 3,50 % |
1. 3. 2001. | 3,42 % |
1. 4. 2001. | 3,25 % |
1. 5. 2001. | 3,25 % |
1. 6. 2001. | 3,25 % |
1. 7. 2001. | 3,25 % |
1. 8. 2001. | 3,25 % |
1. 9. 2001. | 2,82 % |
1. 10. 2001. | 2,25 % |
1. 11. 2001. | 2,25 % |
1. 12. 2001. | 2,13 % |
1. 1. 2002. | 1,75 % |
1. 2. 2002. | 1,75 % |
1. 3. 2002. | 1,75 % |
1. 4. 2002. | 1,75 % |
1. 5. 2002. | 1,50 % |
1. 6. 2002. | 1,25 % |
1. 7. 2002. | 1,08 % |
1. 8. 2002. | 0,75 % |
1. 9. 2002. | 0,75 % |
1. 10. 2002. | 0,75 % |
1. 11. 2002. | 0,75 % |
1. 12. 2002. | 0,75 % |
1. 1. 2003. | 0,75 % |
1. 2. 2003. | 0,75 % |
1. 3. 2003. | 0,55 % |
1. 4. 2003. | 0,25 % |
1. 5. 2003. | 0,25 % |
1. 6. 2003. | 0,25 % |
1. 7. 2003. | 0,25 % |
1. 8. 2003. | 0,25 % |
1. 9. 2003. | 0,25 % |
1. 10. 2003. | 0,25 % |
1. 11. 2003. | 0,25 % |
1. 12. 2003. | 0,25 % |
1. 1. 2004. | 0,25 % |
1. 2. 2004. | 0,25 % |
1. 3. 2004. | 0,25 % |
1. 4. 2004. | 0,25 % |
1. 5. 2004. | 0,25 % |
1. 6. 2004. | 0,38 % |
1. 7. 2004. | 0,50 % |
1. 8. 2004. | 0,50 % |
1. 9. 2004. | 0,63 % |
1. 10. 2004. | 0,75 % |
1. 11. 2004. | 0,75 % |
1. 12. 2004. | 0,75 % |
1. 1. 2005. | 0,75 % |
1. 2. 2005. | 0,75 % |
1. 3. 2005. | 0,75 % |
1. 4. 2005. | 0,75 % |
1. 5. 2005. | 0,75 % |
1. 6. 2005. | 0,75 % |
1. 7. 2005. | 0,75 % |
1. 8. 2005. | 0,75 % |
1. 9. 2005. | 0,75 % |
1. 10. 2005. | 0,75 % |
1. 11. 2005. | 0,75 % |
1. 12. 2005. | 0,83 % |
1. 1. 2006. | 1,00 % |
1. 2. 2006. | 1,00 % |
1. 3. 2006. | 1,08 % |
1. 4. 2006. | 1,25 % |
1. 5. 2006. | 1,25 % |
1. 6. 2006. | 1,33 % |
1. 7. 2006. | 1,50 % |
1. 8. 2006. | 1,50 % |
1. 9. 2006. | 1,58 % |
1. 10. 2006. | 1,75 % |
1. 11. 2006. | 1,75 % |
1. 12. 2006. | 1,83 % |
1. 1. 2007. | 2,00 % |
1. 2. 2007. | 2,00 % |
1. 3. 2007. | 2,08 % |
1. 4. 2007. | 2,25 % |
1. 5. 2007. | 2,25 % |
1. 6. 2007. | 2,33 % |
1. 7. 2007. | 2,50 % |
1. 8. 2007. | 2,50 % |
1. 9. 2007. | 2,60 % |
1. 10. 2007. | 2,75 % |
1. 11. 2007. | 2,75 % |
1. 12. 2007. | 2,75 % |
1. 1. 2008. | 2,75 % |
1. 2. 2008. | 2,75 % |
1. 3. 2008. | 2,75 % |
1. 4. 2008. | 2,75 % |
1. 5. 2008. | 2,75 % |
1. 6. 2008. | 2,75 % |
1. 7. 2008. | 2,75 % |
1. 8. 2008. | 2,75 % |
1. 9. 2008. | 2,75 % |
1. 10. 2008. | 2,67 % |
1. 11. 2008. | 1,93 % |
1. 12. 2008. | 0,83 % |
1. 1. 2009. | 0,50 % |
1. 2. 2009. | 0,50 % |
1. 3. 2009. | 0,40 % |
1. 4. 2009. | 0,25 % |
1. 5. 2009. | 0,25 % |
1. 6. 2009. | 0,25 % |
1. 7. 2009. | 0,25 % |
1. 8. 2009. | 0,25 % |
1. 9. 2009. | 0,25 % |
1. 10. 2009. | 0,25 % |
1. 11. 2009. | 0,25 % |
1. 12. 2009. | 0,25 % |
1. 1. 2010. | 0,25 % |
1. 2. 2010. | 0,25 % |
1. 3. 2010. | 0,25 % |
1. 4. 2010. | 0,25 % |
1. 5. 2010. | 0,25 % |
1. 6. 2010. | 0,25 % |
1. 7. 2010. | 0,25 % |
1. 8. 2010. | 0,25 % |
1. 9. 2010. | 0,25 % |
1. 10. 2010. | 0,25 % |
1. 11. 2010. | 0,25 % |
1. 12. 2010. | 0,25 % |
1. 1. 2011. | 0,25 % |
1. 2. 2011. | 0,25 % |
1. 3. 2011. | 0,25 % |
1. 4. 2011. | 0,25 % |
1. 5. 2011. | 0,25 % |
1. 6. 2011. | 0,25 % |
1. 7. 2011. | 0,25 % |
1. 8. 2011. | 0,25 % |
1. 9. 2022. | 0,50 % |
1. 10. 2022. | 0,50 % |
1. 11. 2022. | 0,50 % |
1. 12. 2022. | 0,75 % |
1. 1. 2023. | 1,00 % |
1. 2. 2023. | 1,00 % |
1. 3. 2023. | 1,25 % |
1. 4. 2023. | 1,50 % |
1. 5. 2023. | 1,50 % |
1. 6. 2023. | 1,63 % |
1. 7. 2023. | 1,75 % |
1. 8. 2023. | 1,75 % |
1. 9. 2023. | 1,75 % |
1. 10. 2023. | 1,75 % |
1. 11. 2023. | 1,75 % |
1. 12. 2023. | 1,75 % |
1. 1. 2024. | 1,75 % |
1. 2. 2024. | 1,75 % |
1. 3. 2024. | 1,63 % |
1. 4. 2024. | 1,50 % |
1. 5. 2024. | 1,50 % |
1. 6. 2024. | 1,38 % |
Kamatna stopa Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 6. 2024. | 1,375 % |
1. 5. 2024. | 1,5 % |
1. 4. 2024. | 1,5 % |
1. 3. 2024. | 1,625 % |
1. 2. 2024. | 1,75 % |
1. 1. 2024. | 1,75 % |
1. 12. 2023. | 1,75 % |
1. 11. 2023. | 1,75 % |
1. 10. 2023. | 1,75 % |
1. 9. 2023. | 1,75 % |
Slični makroekonomski pokazatelji za Kamatna stopa
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇨🇭 Bilans banaka | 2,326 Bio. CHF | 2,32 Bio. CHF | Mesečno |
🇨🇭 Bilans centralne banke | 858,817 milijardi CHF | 848,603 milijardi CHF | Mesečno |
🇨🇭 Devizne rezerve | 717,575 milijardi CHF | 720,307 milijardi CHF | Mesečno |
🇨🇭 Kamatna stopa na depozite | 1,02 % | 1,05 % | Mesečno |
🇨🇭 Krediti privatnom sektoru | 1,746 Bio. CHF | 1,746 Bio. CHF | Mesečno |
🇨🇭 Masa novca M3 | 1,15 Bio. CHF | 1,145 Bio. CHF | Mesečno |
🇨🇭 Monetarni agregat M0 | 529,13 milijardi CHF | 526,02 milijardi CHF | Mesečno |
🇨🇭 Novčana agregacija M1 | 602,273 milijardi CHF | 600,163 milijardi CHF | Mesečno |
🇨🇭 Novčana masa M2 | 938,286 milijardi CHF | 928,545 milijardi CHF | Mesečno |
🇨🇭 Privatni dug prema BDP-u | 269,6 % | 275,6 % | Godišnje |
U Švajcarskoj, odluke o kamatnim stopama donosi Švajcarska nacionalna banka (SNB). Zvanična kamatna stopa je SNB-ova politika stopa. SNB nastoji da zadrži obezbeđene kratkoročne kamatne stope na švajcarski franak na novčanom tržištu blizu SNB-ove politike stope. SARON je danas najreprezentativniji od ovih stopa. Od 13. juna 2019. godine, SNB-ova politika stopa zamenila je ciljni raspon za tromesečni švajcarski franak Libor (Londonska međubankarska ponuđena stopa), koja je ranije korišćena u SNB-ovoj strategiji monetarne politike. Razlog za ovu prilagodbu bio je taj što je Libor postajao manje relevantan kao najvažnija referentna stopa zbog odsustva osnovnih transakcija na novčanom tržištu. Od 6. septembra 2011. do 15. januara 2015. godine, glavni fokus implementacije bio je na minimalnom kursu od 1.20 CHF po evru, koji je SNB sprovodila tokom ovog perioda. Dana 18. decembra 2014. godine, SNB je odlučila da uvede kamatnu stopu od -0.25% na stanja na računima viđenih depozita. Sa najavom negativne kamatne stope, ciljni raspon za Libor koji se tada koristio pomeren je u negativnu teritoriju po prvi put, i proširen na uobičajenu širinu od 1 procentnog poena. Dana 15. januara 2015. godine, SNB je smanjila kamatnu stopu na viđenim depozitima na -0.75% i spustila ciljni raspon na između -1.25% i -0.25%. Negativna kamata se primenjuje od 22. januara 2015. godine i trenutno odgovara SNB-ovoj politici stope.
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇱Albanija
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇪Belgija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇭🇷Hrvatska
- 🇨🇾Kipar
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇩🇰Danska
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇮Finska
- 🇫🇷Francuska
- 🇩🇪Nemačka
- 🇬🇷Grčka
- 🇭🇺Mađarska
- 🇮🇸Ostrvo
- 🇮🇪Irska
- 🇮🇹Italija
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇻Letonija
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇹Litvanija
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇹Malta
- 🇲🇩Moldavija
- 🇲🇨Monako
- 🇲🇪Crna Gora
- 🇳🇱Holandija
- 🇳🇴Norveška
- 🇵🇱Poljska
- 🇵🇹Portugal
- 🇷🇴Rumunija
- 🇷🇺Rusija
- 🇷🇸Srbija
- 🇸🇰Slovačka
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇸🇪Švedska
- 🇺🇦Ukrajina
- 🇬🇧Ujedinjeno Kraljevstvo
- 🇦🇩Andora
Šta je Kamatna stopa
Interest rate, ili kamatna stopa, je jedan od ključnih indikatora u makroekonomiji i predstavlja cenu novca koju pozajmljivači naplaćuju zajmoprimcima za korišćenje sredstava tokom određenog vremenskog perioda. Na našem sajtu Eulerpool, koji se bavi prikazivanjem makroekonomskih podataka, kamatne stope zauzimaju centralno mesto zbog svog značaja u ekonomskom odlučivanju i uticaju na mnoge aspekte privrede. Kamatna stopa je osnovni alat monetarne politike, koju centralne banke koriste za kontrolisanje inflacije i stimulisanje ekonomskog rasta. Kada centralne banke, kao što su Narodna banka Srbije ili Evropska centralna banka, promene svoje referentne kamatne stope, to ima direktan uticaj na kamatne stope koje nude komercijalne banke, pa tako utiče na širi ekonomski ambijent, uključujući troškove zaduživanja za potrošače i preduzeća, kao i prinos na štednju. Visina kamatnih stopa može značajno varirati u zavisnosti od ekonomskih uslova, tržišnih očekivanja i strategije centralne banke. Kada je inflacija visoka, centralne banke često povećavaju kamatne stope kako bi obuzdale rast cena. S druge strane, u periodima ekonomske recesije ili sporog rasta, kamatne stope se smanjuju kako bi se podstakla potrošnja i investicije. Kamatne stope se dele na nominalne i realne kamatne stope. Nominalna kamatna stopa je nominalni iznos koji pozajmljivač plaća zajmodavcu, dok realna kamatna stopa uzima u obzir inflaciju. Realna kamatna stopa je razlika između nominalne kamatne stope i stope inflacije. Na našem sajtu Eulerpool, ova diferencijacija je jasno prikazana kroz naše detaljne grafike i tabele koje omogućavaju korisnicima da lako prate ove ključne indikatore. Fluktuacije kamatnih stopa imaju dalekosežne efekte na različite sektore ekonomije. Na primer, visoke kamatne stope mogu obeshrabriti građevinsku industriju, jer povećavaju troškove zaduživanja za stanogradnju i investicije u infrastrukturu. Isto tako, preduzeća mogu odložiti ili otkazati investicione projekte zbog povećanih troškova finansiranja. S druge strane, niski nivoi kamatnih stopa mogu podsticati ekonomski rast, ali i rizikovati prekomernu zaduženost i stvaranje balona u cenama imovine, kao što su nekretnine ili akcije. Promene u kamatnim stopama takođe utiču i na devizne kurseve. Naime, kamatne stope su jedan od glavnih faktora koji određuju relativnu vrednost valute. Visoke kamatne stope mogu privući strani kapital i podići vrednost domaće valute, dok niske kamatne stope imaju suprotan efekat. Finansijska tržišta pažljivo prate odluke centralnih banaka i signale o budućim smernicama monetarne politike. Ovo je posebno važno za investitore koji procenjuju rizike i traže optimalan prinos na ulaganja. Naš sajt Eulerpool pruža sveobuhvatne informacije i analize koje omogućavaju korisnicima da donesu informisane investicione odluke u vezi sa kamatnim stopama i njihovim uticajem na ekonomiju. Na domaćem tržištu, Narodna banka Srbije (NBS) koristi različite instrumente monetarne politike kako bi uticala na kamatne stope. Osim referentne kamatne stope, NBS koristi i operacije na otvorenom tržištu, obavezne rezerve i direktne intervencije na deviznom tržištu kao alate za ostvarivanje svojih ciljeva. Na globalnom nivou, Federalne rezerve Sjedinjenih Američkih Država i Evropska centralna banka igraju ključne uloge u određivanju globalnih kamatnih stopa. Njihove odluke utiču ne samo na domaća tržišta, već i na svetsku ekonomiju. Inflacija, zajedno sa kamatnim stopama, čini osnovu monetarne politike. Stope inflacije utiču na realne kamatne stope i na ukupnu stabilnost ekonomije. Visoka inflacija može nagristi kupovnu moć i destabilizovati ekonomsku aktivnost, dok deflacija može dovesti do smanjenja potrošnje i ulaganja. Na našem sajtu Eulerpool, predlažemo sveobuhvatan pregled ovih dinamika kroz interaktivne grafikone i analize koje pomažu korisnicima da bolje razumeju interakciju između inflacije, kamatnih stopa i ekonomskog rasta. Važno je napomenuti da kamatne stope ne utiču samo na nacionalne ekonomije, već imaju i značajnu međunarodnu dimenziju. Fluxovi kapitala preko granica, globalna trgovina i investicije u velikoj meri zavise od diferencijala kamatnih stopa između zemalja. Naš sajt pruža globalnu perspektivu koja omogućava korisnicima da prate kamatne stope ne samo u Srbiji već i u ključnim svetskim ekonomijama. Zaključno, kamatne stope su esencijalni pokazatelj makroekonomske stabilnosti i monetarne politike. Njihov uticaj se proteže od svakodnevnog života potrošača do strateških odluka kompanija i investitora. Naša misija na Eulerpoolu je da pružimo tačne, aktuelne i sveobuhvatne informacije koje pomažu korisnicima da bolje razumeju ovaj kompleksni aspekt ekonomije i donesu informisane odluke. U svetu brzih ekonomskih promena, razumeti dinamiku kamatnih stopa može biti ključna komparativna prednost za bilo koji entitet angažovan u ekonomskim aktivnostima.