Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Jordan Inflacija kirija
Cena
Trenutna vrednost Inflacija kirija u Jordan je 4,1 %. Inflacija kirija u Jordan smanjena je na 4,1 % dana 1. 3. 2024., nakon što je bila 4,1 % dana 1. 2. 2024.. Od 1. 1. 2007. do 1. 4. 2024., prosečan BDP u Jordan je bio 3,06 %. Najviša vrednost svih vremena dostignuta je dana 1. 12. 2013. sa 7,51 %, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 6. 2020. sa -1,59 %.
Inflacija kirija ·
Maks
Inflacija zakupnine | |
---|---|
1. 1. 2007. | 1,84 % |
1. 2. 2007. | 1,84 % |
1. 3. 2007. | 1,84 % |
1. 4. 2007. | 1,84 % |
1. 5. 2007. | 1,84 % |
1. 6. 2007. | 1,12 % |
1. 7. 2007. | 1,12 % |
1. 8. 2007. | 1,12 % |
1. 9. 2007. | 1,12 % |
1. 10. 2007. | 1,12 % |
1. 11. 2007. | 1,12 % |
1. 12. 2007. | 1,88 % |
1. 1. 2008. | 1,88 % |
1. 2. 2008. | 1,88 % |
1. 3. 2008. | 1,88 % |
1. 4. 2008. | 1,88 % |
1. 5. 2008. | 1,88 % |
1. 6. 2008. | 2,33 % |
1. 7. 2008. | 2,33 % |
1. 8. 2008. | 2,33 % |
1. 9. 2008. | 2,33 % |
1. 10. 2008. | 2,33 % |
1. 11. 2008. | 2,33 % |
1. 12. 2008. | 1,51 % |
1. 1. 2009. | 1,51 % |
1. 2. 2009. | 1,51 % |
1. 3. 2009. | 1,51 % |
1. 4. 2009. | 1,51 % |
1. 5. 2009. | 1,51 % |
1. 6. 2009. | 1,63 % |
1. 7. 2009. | 1,63 % |
1. 8. 2009. | 1,63 % |
1. 9. 2009. | 1,63 % |
1. 10. 2009. | 1,63 % |
1. 11. 2009. | 1,63 % |
1. 12. 2009. | 2,39 % |
1. 1. 2010. | 2,39 % |
1. 2. 2010. | 2,39 % |
1. 3. 2010. | 2,39 % |
1. 4. 2010. | 2,39 % |
1. 5. 2010. | 2,39 % |
1. 6. 2010. | 4,70 % |
1. 7. 2010. | 4,70 % |
1. 8. 2010. | 4,70 % |
1. 9. 2010. | 4,70 % |
1. 10. 2010. | 4,70 % |
1. 11. 2010. | 4,70 % |
1. 12. 2010. | 5,27 % |
1. 1. 2011. | 5,27 % |
1. 2. 2011. | 5,27 % |
1. 3. 2011. | 5,27 % |
1. 4. 2011. | 5,27 % |
1. 5. 2011. | 5,27 % |
1. 6. 2011. | 4,51 % |
1. 7. 2011. | 4,51 % |
1. 8. 2011. | 4,51 % |
1. 9. 2011. | 4,51 % |
1. 10. 2011. | 4,51 % |
1. 11. 2011. | 4,51 % |
1. 12. 2011. | 4,22 % |
1. 1. 2012. | 4,22 % |
1. 2. 2012. | 4,22 % |
1. 3. 2012. | 4,22 % |
1. 4. 2012. | 4,22 % |
1. 5. 2012. | 4,22 % |
1. 6. 2012. | 3,17 % |
1. 7. 2012. | 3,17 % |
1. 8. 2012. | 3,17 % |
1. 9. 2012. | 3,17 % |
1. 10. 2012. | 3,17 % |
1. 11. 2012. | 3,17 % |
1. 12. 2012. | 2,47 % |
1. 1. 2013. | 2,47 % |
1. 2. 2013. | 2,47 % |
1. 3. 2013. | 2,47 % |
1. 4. 2013. | 2,47 % |
1. 5. 2013. | 2,47 % |
1. 6. 2013. | 5,30 % |
1. 7. 2013. | 5,30 % |
1. 8. 2013. | 5,30 % |
1. 9. 2013. | 5,30 % |
1. 10. 2013. | 5,30 % |
1. 11. 2013. | 5,30 % |
1. 12. 2013. | 7,51 % |
1. 1. 2014. | 7,51 % |
1. 2. 2014. | 7,51 % |
1. 3. 2014. | 7,51 % |
1. 4. 2014. | 7,51 % |
1. 5. 2014. | 7,51 % |
1. 6. 2014. | 6,32 % |
1. 7. 2014. | 6,32 % |
1. 8. 2014. | 6,32 % |
1. 9. 2014. | 6,32 % |
1. 10. 2014. | 6,32 % |
1. 11. 2014. | 6,32 % |
1. 12. 2014. | 5,82 % |
1. 1. 2015. | 5,82 % |
1. 2. 2015. | 5,82 % |
1. 3. 2015. | 5,82 % |
1. 4. 2015. | 5,82 % |
1. 5. 2015. | 5,82 % |
1. 6. 2015. | 4,45 % |
1. 7. 2015. | 4,45 % |
1. 8. 2015. | 4,45 % |
1. 9. 2015. | 4,45 % |
1. 10. 2015. | 4,45 % |
1. 11. 2015. | 4,45 % |
1. 12. 2015. | 3,21 % |
1. 1. 2016. | 3,21 % |
1. 2. 2016. | 3,21 % |
1. 3. 2016. | 3,21 % |
1. 4. 2016. | 3,21 % |
1. 5. 2016. | 3,21 % |
1. 6. 2016. | 2,04 % |
1. 7. 2016. | 2,18 % |
1. 8. 2016. | 2,18 % |
1. 9. 2016. | 2,18 % |
1. 10. 2016. | 2,18 % |
1. 11. 2016. | 2,18 % |
1. 12. 2016. | 2,09 % |
1. 1. 2017. | 2,09 % |
1. 2. 2017. | 2,09 % |
1. 3. 2017. | 2,09 % |
1. 4. 2017. | 2,09 % |
1. 5. 2017. | 2,09 % |
1. 6. 2017. | 2,99 % |
1. 7. 2017. | 2,85 % |
1. 8. 2017. | 2,85 % |
1. 9. 2017. | 2,85 % |
1. 10. 2017. | 2,85 % |
1. 11. 2017. | 2,85 % |
1. 12. 2017. | 2,85 % |
1. 1. 2018. | 2,87 % |
1. 2. 2018. | 2,87 % |
1. 3. 2018. | 2,95 % |
1. 4. 2018. | 2,87 % |
1. 5. 2018. | 2,87 % |
1. 6. 2018. | 2,61 % |
1. 7. 2018. | 2,61 % |
1. 8. 2018. | 2,61 % |
1. 9. 2018. | 2,61 % |
1. 10. 2018. | 2,61 % |
1. 11. 2018. | 2,61 % |
1. 12. 2018. | 1,90 % |
1. 1. 2019. | 1,94 % |
1. 2. 2019. | 1,94 % |
1. 3. 2019. | 1,86 % |
1. 4. 2019. | 1,94 % |
1. 5. 2019. | 1,94 % |
1. 6. 2019. | 3,06 % |
1. 7. 2019. | 3,06 % |
1. 8. 2019. | 3,06 % |
1. 9. 2019. | 3,06 % |
1. 10. 2019. | 3,06 % |
1. 11. 2019. | 3,06 % |
1. 12. 2019. | 1,30 % |
1. 1. 2020. | 1,24 % |
1. 2. 2020. | 1,24 % |
1. 3. 2020. | 1,24 % |
1. 4. 2020. | 1,24 % |
1. 5. 2020. | 1,24 % |
1. 12. 2020. | 1,67 % |
1. 1. 2021. | 1,67 % |
1. 2. 2021. | 1,67 % |
1. 3. 2021. | 1,67 % |
1. 4. 2021. | 1,67 % |
1. 5. 2021. | 1,67 % |
1. 6. 2021. | 1,64 % |
1. 7. 2021. | 1,64 % |
1. 8. 2021. | 1,64 % |
1. 9. 2021. | 1,64 % |
1. 10. 2021. | 1,64 % |
1. 11. 2021. | 1,64 % |
1. 6. 2022. | 4,49 % |
1. 7. 2022. | 4,49 % |
1. 8. 2022. | 4,49 % |
1. 9. 2022. | 4,49 % |
1. 10. 2022. | 4,49 % |
1. 11. 2022. | 4,49 % |
1. 12. 2022. | 5,17 % |
1. 1. 2023. | 5,17 % |
1. 2. 2023. | 5,17 % |
1. 3. 2023. | 5,17 % |
1. 4. 2023. | 5,17 % |
1. 5. 2023. | 5,17 % |
1. 6. 2023. | 2,21 % |
1. 7. 2023. | 3,25 % |
1. 8. 2023. | 3,25 % |
1. 9. 2023. | 3,25 % |
1. 10. 2023. | 3,25 % |
1. 11. 2023. | 3,25 % |
1. 12. 2023. | 4,10 % |
1. 1. 2024. | 4,10 % |
1. 2. 2024. | 4,10 % |
1. 3. 2024. | 4,10 % |
Inflacija kirija Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 3. 2024. | 4,1 % |
1. 2. 2024. | 4,1 % |
1. 1. 2024. | 4,1 % |
1. 12. 2023. | 4,1 % |
1. 11. 2023. | 3,25 % |
1. 10. 2023. | 3,25 % |
1. 9. 2023. | 3,25 % |
1. 8. 2023. | 3,25 % |
1. 7. 2023. | 3,25 % |
1. 6. 2023. | 2,21 % |
Slični makroekonomski pokazatelji za Inflacija kirija
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇯🇴 Cene izvoza | 227 points | 222,1 points | Mesečno |
🇯🇴 CPI Transport | 112 points | 111,7 points | Mesečno |
🇯🇴 Indeks potrošačkih cena (CPI) | 110,58 points | 110,5 points | Mesečno |
🇯🇴 Indeks potrošačkih cena za stanovanje i pomoćne troškove | 116,1 points | 116,1 points | Mesečno |
🇯🇴 Inflacija hrane | 0 % | 1,5 % | Mesečno |
🇯🇴 Proizvođačke cene | 107,42 points | 107,62 points | Mesečno |
🇯🇴 Promena proizvođačkih cena | -0,66 % | -1,42 % | Mesečno |
🇯🇴 Stopa inflacije | 1,8 % | 1,3 % | Mesečno |
🇯🇴 Stopa inflacije MoM | 0,2 % | 0,2 % | Mesečno |
🇯🇴 Uvozne cene | 298,8 points | 323,1 points | Mesečno |
U Jordanu, inflacija zakupa odnosi se na godišnju promenu cena stvarnih najamnina za stanovanje, prema Eulerpoolu.
Makro stranice za druge zemlje u Azija
- 🇨🇳Kina
- 🇮🇳Indija
- 🇮🇩Indonezija
- 🇯🇵Japan
- 🇸🇦Saudijska Arabija
- 🇸🇬Singapur
- 🇰🇷Južna Koreja
- 🇹🇷Turska
- 🇦🇫Afganistan
- 🇦🇲Jermenija
- 🇦🇿Azerbejdžan
- 🇧🇭Bahrein
- 🇧🇩Bangladeš
- 🇧🇹Butan
- 🇧🇳Brunei
- 🇰🇭Kambodža
- 🇹🇱Istočni Timor
- 🇬🇪Gruzija
- 🇭🇰Hongkong
- 🇮🇷Iran
- 🇮🇶Irak
- 🇮🇱Izrael
- 🇰🇿Kazahstan
- 🇰🇼Kuvajt
- 🇰🇬Kirgistan
- 🇱🇦Laos
- 🇱🇧Libanон
- 🇲🇴Makao
- 🇲🇾Malezija
- 🇲🇻Maldivi
- 🇲🇳Mongolija
- 🇲🇲Mijanmar
- 🇳🇵Nepal
- 🇰🇵Severna Koreja
- 🇴🇲Oman
- 🇵🇰Pakistan
- 🇵🇸Palestina
- 🇵🇭Filipini
- 🇶🇦Katar
- 🇱🇰Šri Lanka
- 🇸🇾Sirija
- 🇹🇼Tajvan
- 🇹🇯Tadžikistan
- 🇹🇭Tajland
- 🇹🇲Turkmenistan
- 🇦🇪Ujedinjeni Arapski Emirati
- 🇺🇿Uzbekistan
- 🇻🇳Vijetnam
- 🇾🇪Jemen
Šta je Inflacija kirija
Rent Inflation, poznat i kao inflacija kirija, predstavlja važan deo makroekonomije i jedan je od ključnih aspekata koji utiču na ukupnu ekonomsku situaciju u zemlji. Na sajtu Eulerpool posvećeni smo pružanju detaljnih i tačnih ekonomskih podataka, a analize povezane sa inflacijom kirija igraju značajnu ulogu u našem radu. Inflacija kirija označava povećanje cena iznajmljivanja stambenih i poslovnih prostora tokom vremena. Ovo povećanje cena može biti posledica različitih faktora, uključujući ponudu i potražnju na tržištu nekretnina, promene u ekonomskim uslovima, inflaciju, i promene u političkom i pravnom okruženju. U osnovi, inflacija kirija odražava kako se troškovi života menjaju za stanare, kao i kako se prihodi od nekretnina menjaju za vlasnike. Prateći inflaciju kirija, možemo dobiti uvid u širu ekonomsku sliku. Na primer, visoka inflacija kirija može dovesti do veće potrošnje domaćinstava na stanovanje, čime se smanjuje njihova sposobnost da troše na druge robe i usluge, što može imati negativan uticaj na ekonomiju u celini. S druge strane, stabilne ili niske kirije mogu pomoći u održavanju ekonomske stabilnosti, jer domaćinstva imaju više raspoloživih sredstava za potrošnju, štednju ili investicije. Da bismo razumeli inflaciju kirija, neophodno je razmotriti nekoliko ključnih faktora koji je oblikuju. Prvi i možda najvažniji faktor je ponuda i potražnja za nekretninama. Kada je potražnja za iznajmljivanjem veća od ponude, cene kirija rastu. Ovo može biti rezultat rasta populacije, migracija u urbana područja, ili ekonomskog rasta koji povećava potražnju za poslovnim prostorom. Nasuprot tome, kada je ponuda nekretnina veća od potražnje, cene kirija obično stagniraju ili padaju. Inflacija je takođe važan faktor koji utiče na inflaciju kirija. Opšta inflacija, ili povećanje cena robe i usluga, može doprineti rastu kirija jer vlasnici nekretnina prenose povećane troškove održavanja i poslovanja na stanare. Centralne banke, kao što je Evropska centralna banka ili Narodna banka Srbije, igraju ključnu ulogu u upravljanju inflacijom putem monetarne politike, koja može indirektno uticati na inflaciju kirija. Politički i zakonski faktori takođe igraju značajnu ulogu. Zakoni o stanovanju, koji uključuju propise o zaštiti stanara, kontrolu kirija, i poreze na nekretnine, mogu imati značajan uticaj na cene kirija. Na primer, striktna kontrola kirija može pomoći u održavanju pristupačnih cena stanarine, ali može i destimulisati investicije u nove nekretnine, što može smanjiti ponudu i dugoročno povećati cene. Demografski trendovi su još jedan ključni faktor. Promene u broju i strukturi domaćinstava, kao što su starenje populacije, migracije, i promene u veličini domaćinstava, direktno utiču na potražnju za različitim vrstama nekretnina. Na primer, rastuća potreba za manjim stambenim jedinicama može dovesti do povećanja cena kirija za male stanove, dok pad populacije u određenim oblastima može smanjiti potražnju i stabilizovati ili smanjiti kirije. Ekonomski ciklusi takođe utiču na inflaciju kirija. Tokom perioda ekonomske ekspanzije, kada je zaposlenost visoka i prihodi rastu, potražnja za stanovima i poslovnim prostorom često raste, što dovodi do većih kirija. Nasuprot tome, tokom recesija, kada su prihodi niži i nezaposlenost veća, potražnja za iznajmljivanjem može pasti, stabilizujući ili snižavajući cene kirija. Na kraju, važno je napomenuti da inflacija kirija ima različite posledice za različite učesnike na tržištu. Za stanare, rast kirija može značiti povećane mesečne troškove i smanjenje raspoloživog dohotka. Za vlasnike nekretnina, međutim, rast kirija može značiti veću profitabilnost i povećanje vrednosti imovine. Takođe, za investitore i kreatore politike, razumevanje dinamike inflacije kirija je ključno za donošenje informisanih odluka o investicijama, stanovanju, i makroekonomskoj politici. Na sajtu Eulerpool, pružamo sveobuhvatne i ažurirane podatke o inflaciji kirija, analizirajući sve relevantne faktore kako bismo omogućili korisnicima da prate trendove i donose informisane odluke. Naš cilj je da obezbedimo jasne i precizne uvide u makroekonomske pojave kao što je inflacija kirija, što je od suštinskog značaja za ekonomske analize i planiranje. U zaključku, inflacija kirija je kompleksan fenomen koji odražava širu ekonomsku dinamiku i ima značajne posledice za sve učesnike na tržištu nekretnina. Razumevanje faktora koji utiču na inflaciju kirija, kao i njen uticaj na ekonomiju, ključno je za donošenje informisanih odluka u oblasti stanovanja, investicija i ekonomske politike. Kroz naše analize i podatke, Eulerpool nastavlja da bude pouzdan izvor informacija za sve koji žele da prate i razumeju ovaj važan ekonomski indikator.