Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Malta Uvoz prirodnog gasa
Cena
Trenutna vrednost Uvoz prirodnog gasa u Malta iznosi 2.508 Terajoule. Uvoz prirodnog gasa u Malta je opao na 2.508 Terajoule dana 1. 1. 2024., nakon što je bio 2.591 Terajoule dana 1. 11. 2023.. Od 1. 1. 2008. do 1. 5. 2024., prosečan BDP u Malta je bio 537,78 Terajoule. Najviša vrednost svih vremena dostignuta je dana 1. 10. 2017. sa 3.112,00 Terajoule, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 1. 2008. sa 0 Terajoule.
Uvoz prirodnog gasa ·
Maks
Uvoz prirodnog gasa | |
---|---|
1. 1. 2017. | 332,00 Terajoule |
1. 2. 2017. | 952,00 Terajoule |
1. 3. 2017. | 2.503,00 Terajoule |
1. 5. 2017. | 361,00 Terajoule |
1. 7. 2017. | 2.224,00 Terajoule |
1. 8. 2017. | 2.359,00 Terajoule |
1. 10. 2017. | 3.112,00 Terajoule |
1. 1. 2018. | 2.443,00 Terajoule |
1. 3. 2018. | 2.359,00 Terajoule |
1. 6. 2018. | 2.355,00 Terajoule |
1. 7. 2018. | 244,00 Terajoule |
1. 8. 2018. | 2.367,00 Terajoule |
1. 9. 2018. | 750,00 Terajoule |
1. 10. 2018. | 2.117,00 Terajoule |
1. 12. 2018. | 2.284,00 Terajoule |
1. 2. 2019. | 2.354,00 Terajoule |
1. 4. 2019. | 2.358,00 Terajoule |
1. 5. 2019. | 354,00 Terajoule |
1. 6. 2019. | 2.418,00 Terajoule |
1. 7. 2019. | 350,00 Terajoule |
1. 8. 2019. | 2.409,00 Terajoule |
1. 10. 2019. | 2.352,00 Terajoule |
1. 12. 2019. | 2.166,00 Terajoule |
1. 2. 2020. | 2.679,00 Terajoule |
1. 4. 2020. | 2.208,00 Terajoule |
1. 6. 2020. | 2.425,00 Terajoule |
1. 7. 2020. | 2.172,00 Terajoule |
1. 9. 2020. | 2.196,00 Terajoule |
1. 11. 2020. | 1.219,00 Terajoule |
1. 12. 2020. | 1.339,00 Terajoule |
1. 2. 2021. | 2.566,00 Terajoule |
1. 4. 2021. | 2.588,00 Terajoule |
1. 6. 2021. | 2.589,00 Terajoule |
1. 8. 2021. | 2.562,00 Terajoule |
1. 10. 2021. | 2.579,00 Terajoule |
1. 12. 2021. | 2.479,00 Terajoule |
1. 2. 2022. | 2.442,00 Terajoule |
1. 5. 2022. | 2.583,00 Terajoule |
1. 7. 2022. | 2.551,00 Terajoule |
1. 8. 2022. | 2.566,00 Terajoule |
1. 10. 2022. | 2.461,00 Terajoule |
1. 12. 2022. | 2.437,00 Terajoule |
1. 2. 2023. | 2.464,00 Terajoule |
1. 4. 2023. | 2.451,00 Terajoule |
1. 6. 2023. | 2.086,00 Terajoule |
1. 7. 2023. | 2.563,00 Terajoule |
1. 9. 2023. | 2.575,00 Terajoule |
1. 11. 2023. | 2.591,00 Terajoule |
1. 1. 2024. | 2.508,00 Terajoule |
Uvoz prirodnog gasa Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 1. 2024. | 2.508 Terajoule |
1. 11. 2023. | 2.591 Terajoule |
1. 9. 2023. | 2.575 Terajoule |
1. 7. 2023. | 2.563 Terajoule |
1. 6. 2023. | 2.086 Terajoule |
1. 4. 2023. | 2.451 Terajoule |
1. 2. 2023. | 2.464 Terajoule |
1. 12. 2022. | 2.437 Terajoule |
1. 10. 2022. | 2.461 Terajoule |
1. 8. 2022. | 2.566 Terajoule |
Slični makroekonomski pokazatelji za Uvoz prirodnog gasa
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇲🇹 Bilans usluga prema BDP | 0,9 % of GDP | -3,9 % of GDP | Godišnje |
🇲🇹 Broj dolazaka turista | 350.91 | 351.839 | Mesečno |
🇲🇹 Dugovanja inostranstva prema BDP-u | 1.025 % of GDP | 1.036 % of GDP | Kvartal |
🇲🇹 Inostrani dug | 202,603 milijardi EUR | 200,771 milijardi EUR | Kvartal |
🇲🇹 Izvozi | 329,154 mil. EUR | 350,2 mil. EUR | Mesečno |
🇲🇹 Rezerve zlata | 0,28 Tonnes | 0,28 Tonnes | Kvartal |
🇲🇹 Strane direktne investicije | 20,84 milijardi EUR | 20,215 milijardi EUR | Kvartal |
🇲🇹 Tečajna lista | 12,628 mil. EUR | 366,463 mil. EUR | Kvartal |
🇲🇹 Tokovi kapitala | 531,519 mil. EUR | 1,337 milijardi EUR | Kvartal |
🇲🇹 Trgovački bilans | -332,397 mil. EUR | -344,8 mil. EUR | Mesečno |
🇲🇹 Uvozi | 661,552 mil. EUR | 695 mil. EUR | Mesečno |
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇱Albanija
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇪Belgija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇭🇷Hrvatska
- 🇨🇾Kipar
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇩🇰Danska
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇮Finska
- 🇫🇷Francuska
- 🇩🇪Nemačka
- 🇬🇷Grčka
- 🇭🇺Mađarska
- 🇮🇸Ostrvo
- 🇮🇪Irska
- 🇮🇹Italija
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇻Letonija
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇹Litvanija
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇩Moldavija
- 🇲🇨Monako
- 🇲🇪Crna Gora
- 🇳🇱Holandija
- 🇳🇴Norveška
- 🇵🇱Poljska
- 🇵🇹Portugal
- 🇷🇴Rumunija
- 🇷🇺Rusija
- 🇷🇸Srbija
- 🇸🇰Slovačka
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇸🇪Švedska
- 🇨🇭Švajcarska
- 🇺🇦Ukrajina
- 🇬🇧Ujedinjeno Kraljevstvo
- 🇦🇩Andora
Šta je Uvoz prirodnog gasa
Naslov: Uvoz Prirodnog Gasa: Ključni Makroekonomski Faktor Uvoz prirodnog gasa predstavlja jedan od najznačajnijih elemenata u oblasti makroekonomije, odražavajući se direktno na privredni razvoj, energetsku sigurnost i međunarodnu trgovinu. Eulerpool, kao profesionalni web sajt za prikazivanje makroekonomskih podataka, posvećuje posebnu pažnju analizi i praćenju ovog vitalnog segmenta. Za mnoge države, prirodni gas nije samo izvor energije, već i ključni faktor u ukupnom ekonomskom balansu. Zavisanost od uvoza prirodnog gasa može imati duboke implikacije na nacionalnu ekonomiju, što čini praćenje i analizu ovih podataka posebno važnim. Osnovni razlozi za uvoz prirodnog gasa često leže u energetskoj deficitarnosti zemalja. Domaća proizvodnja prirodnog gasa često nije dovoljna da zadovolji potrebe industrije i domaćinstava, što zemlju primorava da se osloni na međunarodne izvoznike. Uvoz prirodnog gasa omogućava zemljama ne samo da zadovolje trenutne energetske potrebe, već i da osiguraju dugoročni ekonomski rast i stabilnost. Makroekonomski uticaji uvoza prirodnog gasa su višestruki. Sa jedne strane, smanjuje se pritisak na domaća energetska tržišta, omogućujući diversifikaciju izvora energije, dok se sa druge strane može stvoriti zavisnost od stranih energetskih izvora, što nosi svojevrsne rizike. Kada su cene prirodnog gasa na globalnom nivou visoke, zemlje uvoznici se suočavaju sa povećanim troškovima, što može uticati na inflaciju i smanjiti konkurentnost domaće privrede. Jasno je da su ključni akteri u ovom složenom procesu države izvoznici, koje sve više prepoznaju stratešku važnost prirodnog gasa kao izvora prihoda. Rusija, Norveška, Katar i Sjedinjene Američke Države su među najvećim globalnim izvoznicima prirodnog gasa, te su njihove političke i ekonomske odluke direktno povezane sa globalnom cenom i dostupnošću ovog resursa. Nesigurnosti i geopolitičke tenzije mogu dodatno zakomplikovati dostupnost i troškove uvoza za mnoge zemlje zavisne od prirodnog gasa. Prilikom analiziranja uvoza prirodnog gasa, važno je obratiti pažnju na infrastrukturnu povezanost i planove za razvoj postrojenja za skladištenje i distribuciju. Izgradnja terminala za tečni prirodni gas (LNG) predstavlja značajnu investiciju, ali i ključnu stratešku prednost, omogućavajući zemljama veću fleksibilnost u izboru dobavljača i smanjenje zavisnosti od pojedinačnih izvora. Dalje, energetska politika zemlje igra ključnu ulogu u određivanju strategije uvoza. Postoje države koje potiču postepenu tranziciju ka obnovljivim izvorima energije kako bi smanjile zavisnost od fosilnih goriva, dok druge nastoje da smanje troškove uvoza kroz bilateralne sporazume i dugoročne ugovore sa izvoznicima. Na globalnom nivou, tržište prirodnog gasa karakteriše dinamičnost i stalne promene usled fluktuacija cena, promene u potražnji, kao i razvoja novih tehnologija za eksploataciju i prenos gasa. Cena prirodnog gasa često je nepredvidiva, zaviseći od brojnih faktora uključujući globalne geopolitičke prilike, klimatske uslove i ekonomske faktore. Ovo ukazuje na potrebu stalnog praćenja tržišta i razmatranja različitih scenarija za minimiziranje rizika. Za zemlje kao što su one na Balkanu, koje imaju ograničene izvore prirodnog gasa, uvoz je neophodan ne samo za održavanje energetske stabilnosti već i za podršku ekonomske aktivnosti. Regionalne inicijative i saradnja kroz energetske saveze i zajedničke projekte mogu doprineti sigurnosti snabdevanja i smanjenju troškova. Razvoj regionalnih gasnih mreža i interkonektora omogućava veću otpornost na potencijalne prekide u snabdevanju i ekonomski efikasnije rešenje. Industrijska potražnja za prirodnim gasom često je najveći pokretač uvoza. Prerađivačka industrija, hemijska proizvodnja i sektor električne energije spadaju među glavne potrošače, a njihova produktivnost i konkurentnost umnogome zavise od stabilnog i ekonomičnog snabdevanja prirodnim gasom. U tom smislu, cene i dostupnost gasa direktno utiču na konkurentnost ovih sektora na globalnom tržištu. Značajnu ulogu igraju i politike očuvanja energije i održivog razvoja. Sve više zemalja ulaže u smanjenje energetske potrošnje i povećanje efikasnosti kao odgovor na izazove klimatskih promena i potrebu za ekonomskim balansiranjem. Implementacija ovih politika može uticati na količine potrebnog uvoza, kao i na usmeravanje ulaganja ka održivijim energetskim rešenjima. Zaključujući, uvoz prirodnog gasa je kompleksno makroekonomsko pitanje koje zahteva pažljivu analizu i strateški pristup. Naša platforma, Eulerpool, posvećena je pružanju pouzdanih i detaljnih podataka kako bi se omogućila bolja razumevanja i donošenje informisanih odluka u ovom važnom sektoru. Praćenje trendova, analiza globalnih i regionalnih tržišnih kretanja, kao i razumevanje lokalnih specifičnosti, ključni su za upravljanje rizicima i optimizaciju ekonomskih koristi od uvoza prirodnog gasa.