Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Švedska Odnos cene i najma
Cena
Trenutna vrednost Odnos cene i najma u Švedska iznosi 117,224 . Odnos cene i najma u Švedska je opao na 117,224 dana 1. 6. 2023., nakon što je bio 118,955 dana 1. 3. 2023.. Od 1. 3. 1970. do 1. 9. 2023., prosečni BDP u Švedska je bio 71,39 . Najveća vrednost svih vremena dostignuta je dana 1. 3. 2022. sa 131,40 , dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 6. 1996. sa 35,79 .
Odnos cene i najma ·
Maks
Odnos cena/zakup | |
---|---|
1. 3. 1970. | 63,29 |
1. 6. 1970. | 63,02 |
1. 9. 1970. | 63,33 |
1. 12. 1970. | 63,09 |
1. 3. 1971. | 63,46 |
1. 6. 1971. | 65,02 |
1. 9. 1971. | 65,75 |
1. 12. 1971. | 67,04 |
1. 3. 1972. | 67,10 |
1. 6. 1972. | 67,15 |
1. 9. 1972. | 67,05 |
1. 12. 1972. | 66,64 |
1. 3. 1973. | 67,18 |
1. 6. 1973. | 67,34 |
1. 9. 1973. | 66,99 |
1. 12. 1973. | 67,42 |
1. 3. 1974. | 67,58 |
1. 6. 1974. | 65,64 |
1. 9. 1974. | 65,85 |
1. 12. 1974. | 67,27 |
1. 3. 1975. | 69,40 |
1. 6. 1975. | 71,63 |
1. 9. 1975. | 73,69 |
1. 12. 1975. | 75,78 |
1. 3. 1976. | 77,59 |
1. 6. 1976. | 78,87 |
1. 9. 1976. | 79,10 |
1. 12. 1976. | 77,16 |
1. 3. 1977. | 79,21 |
1. 6. 1977. | 79,66 |
1. 9. 1977. | 80,51 |
1. 12. 1977. | 82,02 |
1. 3. 1978. | 83,26 |
1. 6. 1978. | 84,12 |
1. 9. 1978. | 85,48 |
1. 12. 1978. | 86,74 |
1. 3. 1979. | 88,16 |
1. 6. 1979. | 88,56 |
1. 9. 1979. | 87,71 |
1. 12. 1979. | 85,85 |
1. 3. 1980. | 82,04 |
1. 6. 1980. | 80,13 |
1. 9. 1980. | 78,52 |
1. 12. 1980. | 76,73 |
1. 3. 1981. | 74,09 |
1. 6. 1981. | 71,70 |
1. 9. 1981. | 67,96 |
1. 12. 1981. | 66,07 |
1. 3. 1982. | 63,48 |
1. 6. 1982. | 61,71 |
1. 9. 1982. | 59,92 |
1. 12. 1982. | 58,68 |
1. 3. 1983. | 57,65 |
1. 6. 1983. | 56,35 |
1. 9. 1983. | 55,22 |
1. 12. 1983. | 54,39 |
1. 3. 1984. | 53,52 |
1. 6. 1984. | 53,03 |
1. 9. 1984. | 52,99 |
1. 12. 1984. | 52,13 |
1. 3. 1985. | 51,48 |
1. 6. 1985. | 51,37 |
1. 9. 1985. | 51,89 |
1. 12. 1985. | 50,98 |
1. 3. 1986. | 51,61 |
1. 6. 1986. | 52,22 |
1. 9. 1986. | 52,25 |
1. 12. 1986. | 53,91 |
1. 3. 1987. | 54,67 |
1. 6. 1987. | 55,22 |
1. 9. 1987. | 55,61 |
1. 12. 1987. | 56,84 |
1. 3. 1988. | 58,62 |
1. 6. 1988. | 60,25 |
1. 9. 1988. | 62,04 |
1. 12. 1988. | 62,96 |
1. 3. 1989. | 65,36 |
1. 6. 1989. | 67,20 |
1. 9. 1989. | 68,14 |
1. 12. 1989. | 67,65 |
1. 3. 1990. | 67,83 |
1. 6. 1990. | 65,83 |
1. 9. 1990. | 64,93 |
1. 12. 1990. | 63,87 |
1. 3. 1991. | 60,50 |
1. 6. 1991. | 55,27 |
1. 9. 1991. | 53,85 |
1. 12. 1991. | 53,02 |
1. 3. 1992. | 49,66 |
1. 6. 1992. | 47,85 |
1. 9. 1992. | 45,40 |
1. 12. 1992. | 42,02 |
1. 3. 1993. | 39,10 |
1. 6. 1993. | 37,97 |
1. 9. 1993. | 37,14 |
1. 12. 1993. | 37,44 |
1. 3. 1994. | 38,31 |
1. 6. 1994. | 38,36 |
1. 9. 1994. | 38,22 |
1. 12. 1994. | 37,78 |
1. 3. 1995. | 37,86 |
1. 6. 1995. | 37,47 |
1. 9. 1995. | 36,71 |
1. 12. 1995. | 36,44 |
1. 3. 1996. | 36,17 |
1. 6. 1996. | 35,79 |
1. 9. 1996. | 36,04 |
1. 12. 1996. | 36,42 |
1. 3. 1997. | 36,56 |
1. 6. 1997. | 37,04 |
1. 9. 1997. | 37,55 |
1. 12. 1997. | 38,10 |
1. 3. 1998. | 39,30 |
1. 6. 1998. | 39,99 |
1. 9. 1998. | 40,82 |
1. 12. 1998. | 42,10 |
1. 3. 1999. | 42,77 |
1. 6. 1999. | 44,03 |
1. 9. 1999. | 44,92 |
1. 12. 1999. | 45,72 |
1. 3. 2000. | 47,09 |
1. 6. 2000. | 48,73 |
1. 9. 2000. | 49,82 |
1. 12. 2000. | 50,76 |
1. 3. 2001. | 51,95 |
1. 6. 2001. | 51,89 |
1. 9. 2001. | 52,26 |
1. 12. 2001. | 52,31 |
1. 3. 2002. | 52,91 |
1. 6. 2002. | 53,61 |
1. 9. 2002. | 54,78 |
1. 12. 2002. | 55,68 |
1. 3. 2003. | 55,64 |
1. 6. 2003. | 55,89 |
1. 9. 2003. | 56,36 |
1. 12. 2003. | 57,52 |
1. 3. 2004. | 58,14 |
1. 6. 2004. | 59,36 |
1. 9. 2004. | 60,05 |
1. 12. 2004. | 61,46 |
1. 3. 2005. | 61,40 |
1. 6. 2005. | 62,29 |
1. 9. 2005. | 63,93 |
1. 12. 2005. | 66,60 |
1. 3. 2006. | 69,02 |
1. 6. 2006. | 70,11 |
1. 9. 2006. | 71,18 |
1. 12. 2006. | 72,77 |
1. 3. 2007. | 75,28 |
1. 6. 2007. | 78,35 |
1. 9. 2007. | 80,46 |
1. 12. 2007. | 79,23 |
1. 3. 2008. | 78,75 |
1. 6. 2008. | 78,65 |
1. 9. 2008. | 77,42 |
1. 12. 2008. | 74,28 |
1. 3. 2009. | 75,22 |
1. 6. 2009. | 75,89 |
1. 9. 2009. | 77,39 |
1. 12. 2009. | 80,27 |
1. 3. 2010. | 81,06 |
1. 6. 2010. | 81,21 |
1. 9. 2010. | 81,83 |
1. 12. 2010. | 83,68 |
1. 3. 2011. | 83,59 |
1. 6. 2011. | 82,59 |
1. 9. 2011. | 81,87 |
1. 12. 2011. | 80,62 |
1. 3. 2012. | 80,53 |
1. 6. 2012. | 81,00 |
1. 9. 2012. | 81,27 |
1. 12. 2012. | 81,59 |
1. 3. 2013. | 81,85 |
1. 6. 2013. | 82,76 |
1. 9. 2013. | 83,61 |
1. 12. 2013. | 85,33 |
1. 3. 2014. | 87,07 |
1. 6. 2014. | 88,44 |
1. 9. 2014. | 90,67 |
1. 12. 2014. | 92,65 |
1. 3. 2015. | 95,72 |
1. 6. 2015. | 98,57 |
1. 9. 2015. | 101,45 |
1. 12. 2015. | 104,27 |
1. 3. 2016. | 105,24 |
1. 6. 2016. | 106,20 |
1. 9. 2016. | 107,70 |
1. 12. 2016. | 110,10 |
1. 3. 2017. | 112,67 |
1. 6. 2017. | 114,27 |
1. 9. 2017. | 114,93 |
1. 12. 2017. | 112,24 |
1. 3. 2018. | 111,01 |
1. 6. 2018. | 111,20 |
1. 9. 2018. | 111,51 |
1. 12. 2018. | 111,92 |
1. 3. 2019. | 111,20 |
1. 6. 2019. | 111,68 |
1. 9. 2019. | 113,01 |
1. 12. 2019. | 113,80 |
1. 3. 2020. | 114,52 |
1. 6. 2020. | 113,44 |
1. 9. 2020. | 115,50 |
1. 12. 2020. | 118,02 |
1. 3. 2021. | 121,18 |
1. 6. 2021. | 124,11 |
1. 9. 2021. | 127,19 |
1. 12. 2021. | 129,42 |
1. 3. 2022. | 131,40 |
1. 6. 2022. | 130,59 |
1. 9. 2022. | 126,77 |
1. 12. 2022. | 122,75 |
1. 3. 2023. | 118,96 |
1. 6. 2023. | 117,22 |
Odnos cene i najma Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 6. 2023. | 117,224 |
1. 3. 2023. | 118,955 |
1. 12. 2022. | 122,753 |
1. 9. 2022. | 126,775 |
1. 6. 2022. | 130,586 |
1. 3. 2022. | 131,401 |
1. 12. 2021. | 129,422 |
1. 9. 2021. | 127,189 |
1. 6. 2021. | 124,105 |
1. 3. 2021. | 121,181 |
Slični makroekonomski pokazatelji za Odnos cene i najma
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇸🇪 Cene stambenih nekretnina | -2,93 % | -4,23 % | Kvartal |
🇸🇪 Dozvole za gradnju | 8.122 Units | 6.728 Units | Kvartal |
🇸🇪 Građevinska proizvodnja | -9 % | -7,5 % | Mesečno |
🇸🇪 Hipotekarna kamata | 4,49 % | 4,7 % | Mesečno |
🇸🇪 Indeks cena kuća MoM | 1 % | -1 % | Mesečno |
🇸🇪 Indeks cena kuća YoY | 0 % | 0 % | Mesečno |
🇸🇪 Indeks stanova | 913 points | 920 points | Kvartal |
🇸🇪 Kvota vlasništva domova | 64,9 % | 64,2 % | Godišnje |
🇸🇪 Početak gradnje | 7.731 units | 7.979 units | Kvartal |
Cena-renta odnos u Švedskoj meri nominalni indeks cena nekretnina podeljen indeksom cena rente za stanovanje.
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇱Albanija
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇪Belgija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇭🇷Hrvatska
- 🇨🇾Kipar
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇩🇰Danska
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇮Finska
- 🇫🇷Francuska
- 🇩🇪Nemačka
- 🇬🇷Grčka
- 🇭🇺Mađarska
- 🇮🇸Ostrvo
- 🇮🇪Irska
- 🇮🇹Italija
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇻Letonija
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇹Litvanija
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇹Malta
- 🇲🇩Moldavija
- 🇲🇨Monako
- 🇲🇪Crna Gora
- 🇳🇱Holandija
- 🇳🇴Norveška
- 🇵🇱Poljska
- 🇵🇹Portugal
- 🇷🇴Rumunija
- 🇷🇺Rusija
- 🇷🇸Srbija
- 🇸🇰Slovačka
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇨🇭Švajcarska
- 🇺🇦Ukrajina
- 🇬🇧Ujedinjeno Kraljevstvo
- 🇦🇩Andora
Šta je Odnos cene i najma
Cena prema zakupnini (Price to Rent Ratio) je ključni indikator u makroekonomskim analizama koji se koristi za procenu tržišta nekretnina. Na Eulerpool sajtu, posvećeni smo pružanju preciznih i detaljnih makroekonomskih podataka, a među njima i onih koji se odnose na Cena prema zakupnini. Ovaj indikator predstavlja odnos između tržišne cene nekretnine i godišnjeg prihoda od zakupa koji se može ostvariti od iste nekretnine. U ovom tekstu ćemo detaljno objasniti šta je Cena prema zakupnini, kako se računa, zašto je važan, i kako se koristi u analizi tržišta nekretnina. Cena prema zakupnini se jednostavno računa kao odnos prosečne cene nekretnine i prosečne godišnje zakupnine. Na primer, ukoliko prosečna cena kuće iznosi 200.000 evra, a prosečna godišnja zakupnina 10.000 evra, Cena prema zakupnini bi bila 20 (200.000 / 10.000 = 20). Ovaj broj nam daje indikaciju koliko godina bi bilo potrebno da se investicija u nekretninu isplati kroz prihod od zakupa, ukoliko pretpostavimo konstantnu zakupninu. Jedan od osnovnih razloga zašto je Cena prema zakupnini važna leži u njegovoj sposobnosti da ukaže na stanje i zdravlje tržišta nekretnina. Niska vrednost ovog indikatora može sugerisati da su cene nekretnina relativno niske u poređenju sa prihodima od zakupa, što može biti signal za investitore da je tržište atraktivno za kupovinu. Sa druge strane, visoka vrednost može ukazivati na prenaduven tržišni balon, gde su cene nekretnina previsoke u odnosu na prihode od zakupa, što može biti znak za oprez. Cena prema zakupnini može imati različite vrednosti zavisno od trenda na tržištu nekretnina i širokih ekonomskih uslova. Na tržištima u razvijenim ekonomijama, gde su stabilna potražnja i visoke cene nekretnina, ovaj indikator može biti visoko postavljen. Nasuprot tome, na tržištima u razvoju, gde su cene nekretnina generalno niže, vrednosti Cena prema zakupnini mogu biti niže. Jedan od ključnih faktora koji utiču na Cena prema zakupnini su kamatne stope. Niske kamatne stope često podstiču povećanu potražnju za nekretninama, jer su troškovi zaduživanja niži. To može dovesti do porasta cena nekretnina, a time i povećanja Cena prema zakupnini. S druge strane, visoke kamatne stope mogu smanjiti potražnju i stabilizovati ili čak smanjiti cene nekretnina, što opet može uticati na smanjenje vrednosti ovog indikatora. Demografski faktori takođe igraju značajnu ulogu u uticaju na Cena prema zakupnini. Rastuća populacija i migracija ka urbanim centrima mogu povećati potražnju za stambenim jedinicama, što pokreće rast cena nekretnina i samim tim povećava Cena prema zakupnini. S druge strane, opadanje populacije ili povećana ponuda stambenih jedinica može smanjiti tražnju i dovesti do smanjenja cena nekretnina. Za investitore i analitičare, Cena prema zakupnini pruža dragocene uvide u mogućnosti i rizike na tržištu nekretnina. Kao pokazatelj potencijalne isplativosti ulaganja, ovaj indikator može pomoći u donošenju informisanih odluka o kupovini ili prodaji nekretnina. Takođe, može biti koristan alat za identifikaciju potencijalno prenaduvanih tržišta, gde bi investitori trebali biti oprezni. Međutim, kao i svaki ekonomski indikator, Cena prema zakupnini ne treba posmatrati izolovano. Analiza treba da uzme u obzir širi kontekst ekonomskih uslova, demografskih trendova, kamatnih stopa, kao i regulativa tržišta nekretnina. Ove dodatne informacije mogu pružiti potpuni uvid u stvarne tržišne uslove i pomoći u preciznijoj proceni rizika i mogućnosti. Pri razmatranju Cene prema zakupnini, važno je imati na umu i regionalne varijacije. Cena nekretnina i zakupnine mogu značajno varirati između različitih gradova i regiona, što znači da ovaj indikator može imati različite vrednosti u zavisnosti od lokacije. Na primer, metropolitanska područja sa visokom potražnjom i ograničenom ponudom stambenog prostora mogu imati visoku Cena prema zakupnini, dok ruralna područja sa nižom potražnjom i većom ponudom mogu imati niže vrednosti ovog indikatora. Na Eulerpool sajtu, trudimo se da obezbedimo tačne i pravovremene makroekonomske podatke kako bismo pomogli našim korisnicima da donesu informisane i pametne investicione odluke. Cena prema zakupnini je samo jedan od mnogih važnih indikatora koje pružamo, ali njegova važnost u analizi tržišta nekretnina ne može biti prenaglašena. Zaključno, Cena prema zakupnini je vitalan alat za procenu tržišta nekretnina, koji pomaže u identifikaciji prilika za investicije kao i potencijalnih rizika. Posmatrajući ovaj indikator zajedno sa drugim ekonomskim pokazateljima na Eulerpool sajtu, investitori mogu steći sveobuhvatan i detaljan uvid u makroekonomske uslove koji utiču na tržište nekretnina. Bilo da ste investitor, analitičar ili jednostavno neko ko želi da bolje razume tržište nekretnina, Cena prema zakupnini je indikator koji ne smete zanemariti.