Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Slovačka Бруто домаћи производ (БДП) из услуга
Cena
Тренутна вредност Бруто домаћи производ (БДП) из услуга у Slovačka је 3,606 milijardi EUR. Бруто домаћи производ (БДП) из услуга у Slovačka смањен је на 3,606 milijardi EUR на дан 1. 12. 2023., након што је био 4,172 milijardi EUR на дан 1. 9. 2023.. Од 1. 3. 1995. до 1. 3. 2024., просечан БДП у Slovačka био је 3,17 milijardi EUR. Највиша вредност икада достигнута је на дан 1. 9. 2023. са 4,17 milijardi EUR, док је најнижа вредност забележена на дан 1. 3. 1995. са 1,39 milijardi EUR.
Бруто домаћи производ (БДП) из услуга ·
Maks
BDP iz usluga | |
---|---|
1. 3. 1995. | 1,39 milijardi EUR |
1. 6. 1995. | 1,94 milijardi EUR |
1. 9. 1995. | 1,76 milijardi EUR |
1. 12. 1995. | 1,40 milijardi EUR |
1. 3. 1996. | 1,75 milijardi EUR |
1. 6. 1996. | 2,56 milijardi EUR |
1. 9. 1996. | 2,17 milijardi EUR |
1. 12. 1996. | 1,48 milijardi EUR |
1. 3. 1997. | 1,89 milijardi EUR |
1. 6. 1997. | 2,53 milijardi EUR |
1. 9. 1997. | 2,40 milijardi EUR |
1. 12. 1997. | 2,02 milijardi EUR |
1. 3. 1998. | 2,13 milijardi EUR |
1. 6. 1998. | 2,77 milijardi EUR |
1. 9. 1998. | 2,62 milijardi EUR |
1. 12. 1998. | 2,27 milijardi EUR |
1. 3. 1999. | 2,87 milijardi EUR |
1. 6. 1999. | 2,97 milijardi EUR |
1. 9. 1999. | 2,70 milijardi EUR |
1. 12. 1999. | 1,85 milijardi EUR |
1. 3. 2000. | 2,59 milijardi EUR |
1. 6. 2000. | 3,12 milijardi EUR |
1. 9. 2000. | 2,82 milijardi EUR |
1. 12. 2000. | 1,93 milijardi EUR |
1. 3. 2001. | 2,54 milijardi EUR |
1. 6. 2001. | 3,19 milijardi EUR |
1. 9. 2001. | 2,88 milijardi EUR |
1. 12. 2001. | 2,35 milijardi EUR |
1. 3. 2002. | 2,23 milijardi EUR |
1. 6. 2002. | 2,95 milijardi EUR |
1. 9. 2002. | 3,15 milijardi EUR |
1. 12. 2002. | 2,32 milijardi EUR |
1. 3. 2003. | 2,68 milijardi EUR |
1. 6. 2003. | 3,16 milijardi EUR |
1. 9. 2003. | 3,28 milijardi EUR |
1. 12. 2003. | 2,30 milijardi EUR |
1. 3. 2004. | 2,38 milijardi EUR |
1. 6. 2004. | 3,13 milijardi EUR |
1. 9. 2004. | 3,50 milijardi EUR |
1. 12. 2004. | 2,28 milijardi EUR |
1. 3. 2005. | 2,53 milijardi EUR |
1. 6. 2005. | 3,52 milijardi EUR |
1. 9. 2005. | 4,07 milijardi EUR |
1. 12. 2005. | 2,67 milijardi EUR |
1. 3. 2006. | 2,66 milijardi EUR |
1. 6. 2006. | 3,48 milijardi EUR |
1. 9. 2006. | 3,66 milijardi EUR |
1. 12. 2006. | 2,90 milijardi EUR |
1. 3. 2007. | 3,06 milijardi EUR |
1. 6. 2007. | 3,65 milijardi EUR |
1. 9. 2007. | 3,73 milijardi EUR |
1. 12. 2007. | 3,31 milijardi EUR |
1. 3. 2008. | 3,51 milijardi EUR |
1. 6. 2008. | 4,04 milijardi EUR |
1. 9. 2008. | 4,17 milijardi EUR |
1. 12. 2008. | 3,51 milijardi EUR |
1. 3. 2009. | 2,95 milijardi EUR |
1. 6. 2009. | 3,74 milijardi EUR |
1. 9. 2009. | 3,84 milijardi EUR |
1. 12. 2009. | 3,29 milijardi EUR |
1. 3. 2010. | 3,57 milijardi EUR |
1. 6. 2010. | 4,07 milijardi EUR |
1. 9. 2010. | 3,85 milijardi EUR |
1. 12. 2010. | 3,15 milijardi EUR |
1. 3. 2011. | 3,55 milijardi EUR |
1. 6. 2011. | 3,88 milijardi EUR |
1. 9. 2011. | 4,12 milijardi EUR |
1. 12. 2011. | 3,57 milijardi EUR |
1. 3. 2012. | 3,39 milijardi EUR |
1. 6. 2012. | 3,96 milijardi EUR |
1. 9. 2012. | 3,88 milijardi EUR |
1. 12. 2012. | 3,37 milijardi EUR |
1. 3. 2013. | 3,26 milijardi EUR |
1. 6. 2013. | 3,71 milijardi EUR |
1. 9. 2013. | 3,60 milijardi EUR |
1. 12. 2013. | 3,11 milijardi EUR |
1. 3. 2014. | 3,37 milijardi EUR |
1. 6. 2014. | 3,64 milijardi EUR |
1. 9. 2014. | 3,90 milijardi EUR |
1. 12. 2014. | 3,31 milijardi EUR |
1. 3. 2015. | 3,38 milijardi EUR |
1. 6. 2015. | 3,66 milijardi EUR |
1. 9. 2015. | 3,95 milijardi EUR |
1. 12. 2015. | 3,22 milijardi EUR |
1. 3. 2016. | 3,23 milijardi EUR |
1. 6. 2016. | 3,49 milijardi EUR |
1. 9. 2016. | 3,73 milijardi EUR |
1. 12. 2016. | 3,07 milijardi EUR |
1. 3. 2017. | 3,30 milijardi EUR |
1. 6. 2017. | 3,64 milijardi EUR |
1. 9. 2017. | 3,96 milijardi EUR |
1. 12. 2017. | 3,21 milijardi EUR |
1. 3. 2018. | 3,33 milijardi EUR |
1. 6. 2018. | 3,64 milijardi EUR |
1. 9. 2018. | 3,92 milijardi EUR |
1. 12. 2018. | 3,25 milijardi EUR |
1. 3. 2019. | 3,49 milijardi EUR |
1. 6. 2019. | 3,94 milijardi EUR |
1. 9. 2019. | 4,05 milijardi EUR |
1. 12. 2019. | 3,43 milijardi EUR |
1. 3. 2020. | 3,42 milijardi EUR |
1. 6. 2020. | 3,45 milijardi EUR |
1. 9. 2020. | 4,13 milijardi EUR |
1. 12. 2020. | 3,13 milijardi EUR |
1. 3. 2021. | 2,90 milijardi EUR |
1. 6. 2021. | 3,47 milijardi EUR |
1. 9. 2021. | 3,93 milijardi EUR |
1. 12. 2021. | 3,07 milijardi EUR |
1. 3. 2022. | 3,46 milijardi EUR |
1. 6. 2022. | 3,86 milijardi EUR |
1. 9. 2022. | 4,16 milijardi EUR |
1. 12. 2022. | 3,45 milijardi EUR |
1. 3. 2023. | 3,53 milijardi EUR |
1. 6. 2023. | 3,98 milijardi EUR |
1. 9. 2023. | 4,17 milijardi EUR |
1. 12. 2023. | 3,61 milijardi EUR |
Бруто домаћи производ (БДП) из услуга Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 12. 2023. | 3,606 milijardi EUR |
1. 9. 2023. | 4,172 milijardi EUR |
1. 6. 2023. | 3,983 milijardi EUR |
1. 3. 2023. | 3,529 milijardi EUR |
1. 12. 2022. | 3,451 milijardi EUR |
1. 9. 2022. | 4,161 milijardi EUR |
1. 6. 2022. | 3,857 milijardi EUR |
1. 3. 2022. | 3,457 milijardi EUR |
1. 12. 2021. | 3,067 milijardi EUR |
1. 9. 2021. | 3,928 milijardi EUR |
Slični makroekonomski pokazatelji za Бруто домаћи производ (БДП) из услуга
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇸🇰 BDP iz građevinarstva | 626 mil. EUR | 1,85 milijardi EUR | Kvartal |
🇸🇰 BDP iz javne uprave | 3,215 milijardi EUR | 3,482 milijardi EUR | Kvartal |
🇸🇰 BDP iz poljoprivrede | 322 mil. EUR | 360 mil. EUR | Kvartal |
🇸🇰 BDP iz proizvodnje | 5,379 milijardi EUR | 4,843 milijardi EUR | Kvartal |
🇸🇰 BDP po glavi stanovnika | 19.217,47 USD | 18.898,04 USD | Godišnje |
🇸🇰 BDP po glavi stanovnika PPP | 39.259,88 USD | 38.607,31 USD | Godišnje |
🇸🇰 BDP po stalnim cenama | 21,904 mil. EUR | 24,469 mil. EUR | Kvartal |
🇸🇰 BIP | 132,79 milijardi USD | 115,58 milijardi USD | Godišnje |
🇸🇰 Bruto investicije u osnovna sredstva | 4,044 milijardi EUR | 6,851 milijardi EUR | Kvartal |
🇸🇰 Godišnja stopa rasta BDP | 2,7 % | 2,2 % | Kvartal |
🇸🇰 Rast BDP-a u celoj godini | 1,1 % | 1,8 % | Godišnje |
🇸🇰 Stopa rasta BDP | 0,7 % | 0,6 % | Kvartal |
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇱Albanija
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇪Belgija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇭🇷Hrvatska
- 🇨🇾Kipar
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇩🇰Danska
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇮Finska
- 🇫🇷Francuska
- 🇩🇪Nemačka
- 🇬🇷Grčka
- 🇭🇺Mađarska
- 🇮🇸Ostrvo
- 🇮🇪Irska
- 🇮🇹Italija
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇻Letonija
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇹Litvanija
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇹Malta
- 🇲🇩Moldavija
- 🇲🇨Monako
- 🇲🇪Crna Gora
- 🇳🇱Holandija
- 🇳🇴Norveška
- 🇵🇱Poljska
- 🇵🇹Portugal
- 🇷🇴Rumunija
- 🇷🇺Rusija
- 🇷🇸Srbija
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇸🇪Švedska
- 🇨🇭Švajcarska
- 🇺🇦Ukrajina
- 🇬🇧Ujedinjeno Kraljevstvo
- 🇦🇩Andora
Šta je Бруто домаћи производ (БДП) из услуга
Bruto domaći proizvod (BDP) iz usluga je jedan od ključnih pokazatelja ekonomske aktivnosti i zdravlja privrede jedne zemlje. Na sajtu Eulerpool, specijalizovanom za prikazivanje makroekonomskih podataka, pružamo detaljne informacije o ovom kritičnom aspektu ekonomije. Ovaj specifičan pokazatelj merenja ekonomske proizvodnje obuhvata široku lepezu delatnosti koje se odnose na sektor usluga, uključujući finansijske usluge, trgovinu, turizam, obrazovanje, zdravstvo, transport i mnoge druge. U ova kategorija analiza BDP-a predstavlja neizostavni alat za analizu ekonomskih trendova i donošenje strategijskih odluka. Pre svega, važno je razumeti šta sve podrazumeva sektor usluga u okviru BDP-a. Sektor usluga je veoma heterogen i obuhvata različite privredne delatnosti koje nisu uključene u tradicionalne sektore poljoprivrede, industrije i građevinarstva. Usled dinamičnog razvoja globalne ekonomije, značaj sektora usluga konstantno raste, te danas predstavlja dominantan deo bruto domaćeg proizvoda mnogih zemalja. Ovaj sektor je karakterističan po visokom stepenu zaposlenosti, inovacijama i znanju, što ga čini vitalnim za privredni rast i ukupni razvoj jedne države. BDP iz usluga meri se kao ukupna vrednost svih usluga proizvedenih u jednom ekonomskom prostoru tokom određenog vremenskog perioda. Povećanje ovog parametra često ukazuje na povećanu ekonomsku aktivnost, porast zaposlenosti i rast standarda građana. Na primer, rast u sektoru finansijskih usluga može signalizirati povećanu investitorsku aktivnost, dok povećanje turističkih usluga može ukazivati na veći broj dolazaka turista i rast deviznih priliva. Jedan od glavnih izvora podataka za merenje BDP-a iz usluga su nacionalni računi i statistički podaci koje objavljuju zvanične državne institucije kao što su zavodi za statistiku. Podaci se prikupljaju putem različitih istraživanja i anketa, kao i direktnim izveštavanjem kompanija i organizacija koje pružaju usluge. Na osnovu tih podataka, ekonomski analitičari mogu pratiti promene u sektoru usluga, analizirati uticaj različitih ekonomskih politika i predviđati buduće ekonomske trendove. Naravno, struktura sektora usluga može varirati od zemlje do zemlje. U razvijenim ekonomijama, sektor usluga dominira sa visoko specijalizovanim delatnostima kao što su informacione tehnologije, profesionalne usluge, zdravstvo i obrazovanje. Nasuprot tome, u zemljama u razvoju, sektor usluga može biti manje razvijen, a trgovina i osnovne komunalne usluge često imaju veći udeo. Ova razlika u strukturi odražava se i u kontribuciji sektora usluga BDP-u, gde razvijene zemlje imaju značajno učešće ove grane privrede u ukupnom ekonomskom outputu. Kada je reč o ekonomskim politikama, kreatori politike često prepoznaju značaj sektora usluga kao pokretača ekonomskog rasta. Različite mere, kao što su fiskalne stimulacije, olakšice za mala i srednja preduzeća, reforme obrazovnog sistema i ulaganja u infrastrukturu, često imaju za cilj razvoj i unapređenje ovog sektora. Na primer, ulaganje u informacione i komunikacione tehnologije može značajno unaprediti efikasnost i produktivnost uslužnog sektora, što se direktno odražava na povećanje BDP-a. Takođe, globalni trgovinski odnosi imaju značajan uticaj na sektor usluga. Liberalizacija trgovine uslugama, posebno u okviru Svetske trgovinske organizacije (STO), otvara nove mogućnosti za pružaoce usluga na međunarodnim tržištima. To uključuje sve od profesionalnih usluga do turizma i obrazovanja, a otvaranje tržišta omogućava zemljama da iskoriste komparativne prednosti i povećaju svoj ekonomski output iz ovog sektora. Jedan od izazova u merenju i analiziranju BDP-a iz usluga jeste specifična priroda usluga koje se često ne mogu čuvati i zalihe, za razliku od fizičkih dobara. To zahteva precizne metode prikupljanja i analize podataka kako bi se obezbedila tačnost ekonomskih pokazatelja. Internet i napredne tehnologije značajno su unapredile mogućnosti prikupljanja podataka, omogućavajući detaljnije i ažurnije praćenje sektora usluga. Na kraju, BDP iz usluga nije samo pokazatelj ekonomske aktivnosti već i odraz kvaliteta života i društvenog blagostanja. Rast u sektoru zdravstva i obrazovanja, na primer, direktno poboljšava životne uslove stanovništva i doprinosti održivom razvoju. Kroz detaljnu analizu BDP-a iz usluga, kreatori politika, investitori i istraživači mogu doneti informisane odluke koje će voditi ka sveobuhvatnom ekonomskom i društvenom napretku. Na sajtu Eulerpool, stručni tim analitičara posvećen je pružanju tačnih, sveobuhvatnih i ažurnih podataka o BDP-u iz usluga. Naša platforma omogućava korisnicima da na jednostavan i pregledan način pristupe ključnim ekonomskim pokazateljima, čime doprinosimo boljem razumevanju i analizi makroekonomskih trendova. Posetite nas i iskoristite prednosti kvalitetnih podataka za donošenje informisanih poslovnih i investicionih odluka.