Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Hrvatska Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP)
Cena
Trenutna vrednost Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Hrvatska je 1 %. Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Hrvatska se smanjila na 1 % dana 1. 3. 2024., nakon što je bila 2 % dana 1. 12. 2023.. Od 1. 3. 1996. do 1. 3. 2024., prosečan BDP u Hrvatska je bio 0,62 %. Najviša vrednost svih vremena je dostignuta dana 1. 12. 2020. sa 8,00 %, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 6. 2020. sa -14,00 %.
Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) ·
Maks
Stopa rasta BDP | |
---|---|
1. 3. 1996. | 3,40 % |
1. 12. 1996. | 4,80 % |
1. 3. 1997. | 1,30 % |
1. 6. 1997. | 3,30 % |
1. 9. 1997. | 1,30 % |
1. 6. 1998. | 1,40 % |
1. 9. 1998. | 1,80 % |
1. 12. 1998. | 0,30 % |
1. 6. 1999. | 1,90 % |
1. 12. 1999. | 0,20 % |
1. 3. 2000. | 3,00 % |
1. 9. 2000. | 1,00 % |
1. 12. 2000. | 0,60 % |
1. 3. 2001. | 1,00 % |
1. 6. 2001. | 1,10 % |
1. 9. 2001. | 0,70 % |
1. 12. 2001. | 0,60 % |
1. 3. 2002. | 2,10 % |
1. 6. 2002. | 1,40 % |
1. 9. 2002. | 2,00 % |
1. 12. 2002. | 1,30 % |
1. 3. 2003. | 1,40 % |
1. 6. 2003. | 1,50 % |
1. 9. 2003. | 0,70 % |
1. 12. 2003. | 1,00 % |
1. 3. 2004. | 1,60 % |
1. 6. 2004. | 0,30 % |
1. 9. 2004. | 0,80 % |
1. 12. 2004. | 1,90 % |
1. 6. 2005. | 3,90 % |
1. 9. 2005. | 1,00 % |
1. 12. 2005. | 1,10 % |
1. 3. 2006. | 0,50 % |
1. 6. 2006. | 1,60 % |
1. 9. 2006. | 1,50 % |
1. 12. 2006. | 1,20 % |
1. 3. 2007. | 2,20 % |
1. 6. 2007. | 0,90 % |
1. 9. 2007. | 0,30 % |
1. 3. 2008. | 2,80 % |
1. 6. 2008. | 0,40 % |
1. 6. 2009. | 0,20 % |
1. 12. 2009. | 1,10 % |
1. 9. 2010. | 1,30 % |
1. 6. 2011. | 1,60 % |
1. 9. 2012. | 0,30 % |
1. 3. 2013. | 0,30 % |
1. 6. 2013. | 0,50 % |
1. 6. 2014. | 0,70 % |
1. 12. 2014. | 0,70 % |
1. 3. 2015. | 1,00 % |
1. 6. 2015. | 0,60 % |
1. 9. 2015. | 1,80 % |
1. 3. 2016. | 3,70 % |
1. 9. 2016. | 0,50 % |
1. 12. 2016. | 1,30 % |
1. 3. 2017. | 1,30 % |
1. 6. 2017. | 0,20 % |
1. 9. 2017. | 1,20 % |
1. 12. 2017. | 0,40 % |
1. 3. 2018. | 0,40 % |
1. 6. 2018. | 1,80 % |
1. 9. 2018. | 0,30 % |
1. 12. 2018. | 0,50 % |
1. 3. 2019. | 2,20 % |
1. 6. 2019. | 0,60 % |
1. 9. 2020. | 5,00 % |
1. 12. 2020. | 8,00 % |
1. 3. 2021. | 6,00 % |
1. 9. 2021. | 2,60 % |
1. 12. 2021. | 3,30 % |
1. 3. 2022. | 2,20 % |
1. 6. 2022. | 1,10 % |
1. 9. 2022. | 0,70 % |
1. 3. 2023. | 1,50 % |
1. 6. 2023. | 1,60 % |
1. 12. 2023. | 2,00 % |
1. 3. 2024. | 1,00 % |
Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 3. 2024. | 1 % |
1. 12. 2023. | 2 % |
1. 6. 2023. | 1,6 % |
1. 3. 2023. | 1,5 % |
1. 9. 2022. | 0,7 % |
1. 6. 2022. | 1,1 % |
1. 3. 2022. | 2,2 % |
1. 12. 2021. | 3,3 % |
1. 9. 2021. | 2,6 % |
1. 3. 2021. | 6 % |
Slični makroekonomski pokazatelji za Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP)
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇭🇷 BDP iz građevinarstva | 844 mil. EUR | 831 mil. EUR | Kvartal |
🇭🇷 BDP iz javne uprave | 2,231 milijardi EUR | 2,049 milijardi EUR | Kvartal |
🇭🇷 BDP iz poljoprivrede | 283 mil. EUR | 250 mil. EUR | Kvartal |
🇭🇷 BDP iz proizvodnje | 1,651 milijardi EUR | 1,703 milijardi EUR | Kvartal |
🇭🇷 BDP iz usluga | 3,268 milijardi EUR | 2,284 milijardi EUR | Kvartal |
🇭🇷 BDP po glavi stanovnika | 17.234,48 USD | 16.712,04 USD | Godišnje |
🇭🇷 BDP po glavi stanovnika PPP | 41.343,52 USD | 40.090,24 USD | Godišnje |
🇭🇷 BDP po stalnim cenama | 15,59 milijardi EUR | 13,389 milijardi EUR | Kvartal |
🇭🇷 BIP | 82,69 milijardi USD | 72 milijardi USD | Godišnje |
🇭🇷 Bruto investicije u osnovna sredstva | 3,258 milijardi EUR | 3,156 milijardi EUR | Kvartal |
🇭🇷 Godišnja stopa rasta BDP | 3,9 % | 4,4 % | Kvartal |
🇭🇷 Rast BDP-a u celoj godini | 3,06 % | 7,03 % | Godišnje |
Najvažniji sektor hrvatske ekonomije su usluge, pri čemu turizam čini 20 procenata BDP-a. Industrija, iako u opadanju poslednjih godina, predvođena je brodogradnjom, preradom hrane, farmaceutskom industrijom i informacionim tehnologijama. Na strani rashoda, potrošnja domaćinstava je glavni komponent BDP-a i čini 60 procenata njegove ukupne upotrebe, a slede državni rashodi (20 procenata) i bruto fiksna kapitalna formacija (19 procenata). Izvoz robe i usluga čini 46 procenata BDP-a, dok uvoz čini 44 procenata, dodajući 2 procenta ukupnom BDP-u.
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇱Albanija
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇪Belgija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇨🇾Kipar
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇩🇰Danska
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇮Finska
- 🇫🇷Francuska
- 🇩🇪Nemačka
- 🇬🇷Grčka
- 🇭🇺Mađarska
- 🇮🇸Ostrvo
- 🇮🇪Irska
- 🇮🇹Italija
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇻Letonija
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇹Litvanija
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇹Malta
- 🇲🇩Moldavija
- 🇲🇨Monako
- 🇲🇪Crna Gora
- 🇳🇱Holandija
- 🇳🇴Norveška
- 🇵🇱Poljska
- 🇵🇹Portugal
- 🇷🇴Rumunija
- 🇷🇺Rusija
- 🇷🇸Srbija
- 🇸🇰Slovačka
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇸🇪Švedska
- 🇨🇭Švajcarska
- 🇺🇦Ukrajina
- 🇬🇧Ujedinjeno Kraljevstvo
- 🇦🇩Andora
Šta je Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP)
Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) predstavlja jedan od ključnih pokazatelja ekonomske aktivnosti i osnova je za ocenu ekonomskog zdravlja jedne zemlje. Stopa rasta BDP-a meri se kao procentualna promena ukupne vrednosti svih dobara i usluga proizvedenih u jednoj zemlji tokom određenog vremenskog perioda, obično kvartala ili godine. Na našem sajtu, Eulerpool, pružamo detaljne i precizne podatke o makroekonomskim indikatorima, među kojima je i stopa rasta BDP-a, omogućujući korisnicima da donesu informisane odluke. BDP raste kada se proizvodna aktivnost u zemlji širi, što često ukazuje na poboljšanja u standardu života, smanjenje nezaposlenosti i povećanje prihoda. Nasuprot tome, pad BDP-a može biti znak ekonomske recesije, što može dovesti do povećanja nezaposlenosti i smanjenja prihoda građana. Zato je praćenje stope rasta BDP-a od suštinskog značaja za ekonomiste, investitore, donosioce politika i sve one koji se bave analizom i prognozom ekonomskih trendova. Jedan od glavnih faktora koji utiče na stopu rasta BDP-a je potrošnja domaćinstava. Kada domaćinstva troše više na dobra i usluge, preduzeća povećavaju proizvodnju da bi zadovoljila rastuću potražnju, što dovodi do rasta BDP-a. Dugoročna održivost ovog rasta zavisi od stabilnog povećanja dohotka domaćinstava, što se može postići kroz efikasne politike zapošljavanja i ekonomske stabilnosti. Drugi značajan faktor je investicija, kako domaća, tako i strana. Investicije u infrastrukturu, tehnologiju i ljudski kapital mogu dugoročno stimulisati ekonomski rast. One poboljšavaju produktivnost i konkurentnost ekonomije, stvarajući osnovu za održivi rast BDP-a. Na našem sajtu, Eulerpool, pružamo detaljne analize investicionih trendova i njihovog uticaja na stopu rasta BDP-a. Vladina potrošnja je treći ključni komponent stope rasta BDP-a. Državni izdaci za infrastrukturu, obrazovanje, zdravstvo i druge javne usluge direktno podstiču ekonomsku aktivnost. Efikasna javna potrošnja može poboljšati kapacitete ekonomije za rast i dugoročno povećati konkurentnost. Međutim, prekomerna vladina potrošnja može dovesti do fiskalnih neodrživosti, što može negativno uticati na ekonomski rast. Najzad, značajan faktor je neto izvoz, odnosno razlika između izvoza i uvoza. Pozitivan saldo izvoza doprinosi rastu BDP-a jer predstavlja priliv prihoda iz inostranstva. Zemlje sa visokim stopama izvoza obično beleže jači rast BDP-a zahvaljujući visokim prihodima od prodaje roba i usluga na međunarodnim tržištima. U Eulerpool-u, nudimo detaljne podatke o trgovinskim bilansima i njihovom uticaju na ekonomski rast. Fluktuacije u stopi rasta BDP-a mogu takođe biti posledica cikličnih promena u ekonomiji. Ekonomski ciklusi prolaze kroz faze ekspanzije i kontrakcije. Period ekspanzije karakteriše ubrzan rast BDP-a, smanjena nezaposlenost i povećana potrošnja, dok se u fazama kontrakcije često beleži smanjenje ekonomskih aktivnosti i porast nezaposlenosti. Razumevanje ovih ciklusa omogućava bolje planiranje i implementaciju ekonomske politike. Inflacija je još jedan faktor koji direktno utiče na stopu rasta BDP-a. Visoka inflacija može erodirati kupovnu moć potrošača i smanjiti realni rast BDP-a. Centralne banke često koriste monetarne politike, kao što su promene kamatnih stopa, da bi kontrolisale inflaciju i osigurale stabilan rast BDP-a. Na našem sajtu pružamo analize inflacionih trendova i njihove implikacije na ekonomski rast. Jedan od izazova u oceni stope rasta BDP-a je tačnost statističkih podataka. Različite metode obračuna BDP-a mogu davati različite rezultate, a tenecemo da pružimo najpreciznije i najpouzdanije makroekonomske podatke kako bi naši korisnici mogli doneti najbolje moguće odluke. Kvalitet podataka zavisi od prikupljanja, obrade i prezentacije, a mi se trudimo da naša baza bude uvek ažurirana najnovijim podacima. Stopa rasta BDP-a ima i socijalne implikacije. Visoke stope rasta često su povezane sa poboljšanjem kvaliteta života, većim ulaganjima u obrazovanje i zdravstvo i smanjenjem siromaštva. Nasuprot tome, niski rast ili ekonomska stagnacija mogu pogoršati socijalne nejednakosti i stvoriti dodatne izazove za vlade i društva. Na kraju, analiziranje stope rasta BDP-a zahteva šire razumevanje političkih, ekonomskih i socijalnih faktora. Globalna ekonomija je visoko integrisana, te događaji u jednoj zemlji mogu imati domino efekat na druge. Na Eulerpool-u, nudimo kvantitativne i kvalitativne analize koje omogućavaju holistički pristup praćenju ekonomske situacije. Eulerpool je posvećen pružanju sveobuhvatnih podataka i analiza koji pomažu našim korisnicima da bolje razumeju ekonomske trendove i donesu informisane odluke. Praćenje i analiza stope rasta BDP-a je vitalna u ovom kontekstu, a mi smo tu da vam pružimo najpouzdanije informacije. Nadamo se da će vam naša platforma pružiti sve što vam je potrebno da biste dobili kompletnu sliku ekonomske situacije i planirali svoje buduće korake na temelju najnovijih i najtačnijih podataka. Σveilpool je vaša polazna tačka za sve makroekonomske analize, a stopa rasta BDP-a je samo jedan od mnogih pokazatelja koji vam mogu pomoći da shvatite složeni svet ekonomskih trendova.