Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Sjedinjene Američke Države Indeks troškova zaposlenja – beneficije
Cena
Trenutna vrednost Indeks troškova zaposlenja – beneficije u Sjedinjene Američke Države je 0,7 %. Indeks troškova zaposlenja – beneficije u Sjedinjene Američke Države smanjio se na 0,7 % dana 1. 12. 2023., nakon što je bio 0,9 % dana 1. 9. 2023.. Od 1. 6. 1982. do 1. 3. 2024., prosečan BDP u Sjedinjene Američke Države iznosio je 0,98 %. Najviša vrednost svih vremena dostignuta je dana 1. 9. 1982. sa 2,70 %, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 3. 1997. sa 0,10 %.
Indeks troškova zaposlenja – beneficije ·
Maks
Indeks troškova zapošljavanja usluga | |
---|---|
1. 6. 1982. | 2,20 % |
1. 9. 1982. | 2,70 % |
1. 12. 1982. | 1,50 % |
1. 3. 1983. | 2,30 % |
1. 6. 1983. | 1,70 % |
1. 9. 1983. | 2,00 % |
1. 12. 1983. | 1,60 % |
1. 3. 1984. | 2,20 % |
1. 6. 1984. | 1,60 % |
1. 9. 1984. | 1,00 % |
1. 12. 1984. | 1,80 % |
1. 3. 1985. | 1,00 % |
1. 6. 1985. | 0,80 % |
1. 9. 1985. | 1,20 % |
1. 12. 1985. | 0,70 % |
1. 3. 1986. | 0,70 % |
1. 6. 1986. | 1,00 % |
1. 9. 1986. | 1,00 % |
1. 12. 1986. | 1,00 % |
1. 3. 1987. | 0,20 % |
1. 6. 1987. | 1,20 % |
1. 9. 1987. | 0,90 % |
1. 12. 1987. | 1,40 % |
1. 3. 1988. | 2,30 % |
1. 6. 1988. | 1,60 % |
1. 9. 1988. | 1,30 % |
1. 12. 1988. | 1,70 % |
1. 3. 1989. | 1,10 % |
1. 6. 1989. | 1,90 % |
1. 9. 1989. | 1,90 % |
1. 12. 1989. | 1,60 % |
1. 3. 1990. | 2,00 % |
1. 6. 1990. | 1,60 % |
1. 9. 1990. | 1,30 % |
1. 12. 1990. | 1,70 % |
1. 3. 1991. | 1,10 % |
1. 6. 1991. | 1,70 % |
1. 9. 1991. | 1,40 % |
1. 12. 1991. | 1,30 % |
1. 3. 1992. | 1,40 % |
1. 6. 1992. | 1,00 % |
1. 9. 1992. | 1,50 % |
1. 12. 1992. | 1,20 % |
1. 3. 1993. | 1,50 % |
1. 6. 1993. | 1,20 % |
1. 9. 1993. | 0,80 % |
1. 12. 1993. | 1,00 % |
1. 3. 1994. | 1,10 % |
1. 6. 1994. | 1,00 % |
1. 9. 1994. | 0,90 % |
1. 12. 1994. | 0,30 % |
1. 3. 1995. | 0,50 % |
1. 6. 1995. | 0,60 % |
1. 9. 1995. | 0,50 % |
1. 12. 1995. | 0,60 % |
1. 3. 1996. | 0,20 % |
1. 6. 1996. | 0,60 % |
1. 9. 1996. | 0,50 % |
1. 12. 1996. | 0,70 % |
1. 3. 1997. | 0,10 % |
1. 6. 1997. | 0,60 % |
1. 9. 1997. | 0,30 % |
1. 12. 1997. | 1,00 % |
1. 3. 1998. | 0,30 % |
1. 6. 1998. | 0,70 % |
1. 9. 1998. | 0,70 % |
1. 12. 1998. | 0,70 % |
1. 3. 1999. | 0,10 % |
1. 6. 1999. | 1,00 % |
1. 9. 1999. | 0,70 % |
1. 12. 1999. | 1,50 % |
1. 3. 2000. | 1,70 % |
1. 6. 2000. | 1,10 % |
1. 9. 2000. | 1,10 % |
1. 12. 2000. | 1,20 % |
1. 3. 2001. | 1,50 % |
1. 6. 2001. | 1,00 % |
1. 9. 2001. | 1,40 % |
1. 12. 2001. | 1,10 % |
1. 3. 2002. | 0,90 % |
1. 6. 2002. | 1,20 % |
1. 9. 2002. | 1,20 % |
1. 12. 2002. | 1,30 % |
1. 3. 2003. | 2,00 % |
1. 6. 2003. | 1,40 % |
1. 9. 2003. | 1,60 % |
1. 12. 2003. | 1,20 % |
1. 3. 2004. | 2,30 % |
1. 6. 2004. | 1,70 % |
1. 9. 2004. | 1,20 % |
1. 12. 2004. | 1,20 % |
1. 3. 2005. | 1,70 % |
1. 6. 2005. | 0,90 % |
1. 9. 2005. | 1,00 % |
1. 12. 2005. | 0,80 % |
1. 3. 2006. | 0,60 % |
1. 6. 2006. | 0,90 % |
1. 9. 2006. | 1,00 % |
1. 12. 2006. | 1,00 % |
1. 3. 2007. | 0,30 % |
1. 6. 2007. | 1,20 % |
1. 9. 2007. | 0,80 % |
1. 12. 2007. | 0,90 % |
1. 3. 2008. | 0,50 % |
1. 6. 2008. | 0,60 % |
1. 9. 2008. | 0,60 % |
1. 12. 2008. | 0,50 % |
1. 3. 2009. | 0,30 % |
1. 6. 2009. | 0,30 % |
1. 9. 2009. | 0,50 % |
1. 12. 2009. | 0,50 % |
1. 3. 2010. | 1,00 % |
1. 6. 2010. | 0,50 % |
1. 9. 2010. | 0,80 % |
1. 12. 2010. | 0,50 % |
1. 3. 2011. | 1,10 % |
1. 6. 2011. | 1,20 % |
1. 9. 2011. | 0,30 % |
1. 12. 2011. | 0,60 % |
1. 3. 2012. | 0,60 % |
1. 6. 2012. | 0,60 % |
1. 9. 2012. | 0,60 % |
1. 12. 2012. | 0,60 % |
1. 3. 2013. | 0,60 % |
1. 6. 2013. | 0,40 % |
1. 9. 2013. | 0,70 % |
1. 12. 2013. | 0,60 % |
1. 3. 2014. | 0,50 % |
1. 6. 2014. | 1,10 % |
1. 9. 2014. | 0,50 % |
1. 12. 2014. | 0,60 % |
1. 3. 2015. | 0,60 % |
1. 6. 2015. | 0,10 % |
1. 9. 2015. | 0,50 % |
1. 12. 2015. | 0,70 % |
1. 3. 2016. | 0,50 % |
1. 6. 2016. | 0,50 % |
1. 9. 2016. | 0,60 % |
1. 12. 2016. | 0,50 % |
1. 3. 2017. | 0,70 % |
1. 6. 2017. | 0,60 % |
1. 9. 2017. | 0,80 % |
1. 12. 2017. | 0,50 % |
1. 3. 2018. | 0,70 % |
1. 6. 2018. | 0,80 % |
1. 9. 2018. | 0,60 % |
1. 12. 2018. | 0,60 % |
1. 3. 2019. | 0,70 % |
1. 6. 2019. | 0,50 % |
1. 9. 2019. | 0,60 % |
1. 12. 2019. | 0,60 % |
1. 3. 2020. | 0,40 % |
1. 6. 2020. | 0,70 % |
1. 9. 2020. | 0,60 % |
1. 12. 2020. | 0,60 % |
1. 3. 2021. | 0,60 % |
1. 6. 2021. | 0,40 % |
1. 9. 2021. | 0,90 % |
1. 12. 2021. | 1,00 % |
1. 3. 2022. | 1,60 % |
1. 6. 2022. | 1,20 % |
1. 9. 2022. | 1,00 % |
1. 12. 2022. | 1,00 % |
1. 3. 2023. | 1,20 % |
1. 6. 2023. | 0,90 % |
1. 9. 2023. | 0,90 % |
1. 12. 2023. | 0,70 % |
Indeks troškova zaposlenja – beneficije Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 12. 2023. | 0,7 % |
1. 9. 2023. | 0,9 % |
1. 6. 2023. | 0,9 % |
1. 3. 2023. | 1,2 % |
1. 12. 2022. | 1 % |
1. 9. 2022. | 1 % |
1. 6. 2022. | 1,2 % |
1. 3. 2022. | 1,6 % |
1. 12. 2021. | 1 % |
1. 9. 2021. | 0,9 % |
Slični makroekonomski pokazatelji za Indeks troškova zaposlenja – beneficije
Indeks troškova zapošljavanja (ECI) predstavlja meru promene troškova radne snage, nezavisno od uticaja promena zapošljavanja među zanimanjima i industrijskim kategorijama. Serija ukupnih naknada uključuje promene u platama i naknadama, kao i u troškovima za beneficije zaposlenih koje snose poslodavci. ECI izračunava indekse ukupnih naknada, plata i naknada i beneficija posebno za sve radnike u civilnom sektoru u Sjedinjenim Državama, za radnike u privatnom sektoru i za radnike u državnoj i lokalnoj vlasti.
Makro stranice za druge zemlje u Amerika
- 🇦🇷Argentina
- 🇦🇼Aruba
- 🇧🇸Bahami
- 🇧🇧Barbados.
- 🇧🇿Belize
- 🇧🇲Bermuda
- 🇧🇴Bolivija
- 🇧🇷Brazil
- 🇨🇦Kanada
- 🇰🇾Kajmanska Ostrva
- 🇨🇱Čile
- 🇨🇴Kolumbija
- 🇨🇷Kostarika
- 🇨🇺Kuba
- 🇩🇴Dominikanska Republika
- 🇪🇨Ekvador
- 🇸🇻El Salvador
- 🇬🇹Gvatemala
- 🇬🇾Gvajana
- 🇭🇹Haiti
- 🇭🇳Honduras
- 🇯🇲Jamajka
- 🇲🇽Meksiko
- 🇳🇮Nikaragva
- 🇵🇦Panama
- 🇵🇾Paragvaj
- 🇵🇪Peru
- 🇵🇷Puerto Riko
- 🇸🇷Surinam
- 🇹🇹Trinidad i Tobago
- 🇺🇾Urugvaj
- 🇻🇪Venezuela
- 🇦🇬Antigva i Barbuda
- 🇩🇲Dominika
- 🇬🇩Grenada
Šta je Indeks troškova zaposlenja – beneficije
Eulerpool se ponosi time što svojim korisnicima pruža detaljne i tačne makroekonomske podatke, a jedan od stvarno relevantnih indikatora u ovom domenu je Indeks troškova zapošljavanja. U ovoj kategoriji, posebno ćemo se fokusirati na procenu koristi koje donosi Indeks troškova zapošljavanja (ICE) i njegov uticaj na sve aspekte ekonomije u Srbiji. Indeks troškova zapošljavanja (Employment Cost Index, ICE) predstavlja ključni makroekonomski pokazatelj koji meri promene u troškovima zapošljavanja, uključujući plate i naknade za zaposlene. Ovaj indikator je od suštinskog značaja za analizu tržišta rada i pruža dragocene uvide za donosioce odluka u vladi, kompanijama i investitorima. U kontekstu Srbije, ICE omogućava analizu trendova u promeni troškova zapošljavanja i pomaže u donošenju informisanih odluka u vezi sa politikom zapošljavanja, inflacijom i ukupnim ekonomskim rastom. Prednosti ICE u makroekonomskim analizama su brojne. Prvo, ovaj indeks omogućava praćenje promena u troškovima rada, čime se olakšava identifikacija inflacionih pritisaka. Kako plate i naknade čine ključni deo ukupnih poslovnih troškova, značaj ICE u prepoznavanju potencijalnih inflacionih pritisaka ne može biti precenjen. Na primer, rast ICE može signalizirati povećani pritisak na inflaciju, što može zahtevati reakciju centralne banke u vidu promene kamatnih stopa. Drugo, ICE pruža važne informacije za kompanije u pogledu troškova rada. Preduzeća mogu koristiti ove podatke za planiranje svojih budžeta i strategija zapošljavanja. Ako je ICE u trendu rasta, kompanije mogu odlučiti da unaprede svoje strategije za zadržavanje zaposlenih, povećaju budžet za plate ili preduzmu druge korake kako bi ostale konkurentne na tržištu rada. Ova vrsta analize može pomoći kompanijama u Srbiji da izbegnu prekomerne troškove povezanih sa gubitkom kvalifikovanih radnika i osiguraju održiv rast. Treće, zaposleni i sindikati mogu koristiti ICE kao osnovu za pregovore o platama. Kada je indeks u porastu, sindikati mogu imati snažniju osnovu za pregovore o povećanju plata i poboljšanju radnih uslova. Sa druge strane, ukoliko ICE pokazuje stagnaciju troškova zapošljavanja, zaposleni mogu imati realnija očekivanja u pogledu svojih zahteva. U svakom slučaju, ICE kao merilo troškova zapošljavanja doprinosi transparentnijim i pravednijim pregovorima između poslodavaca i zaposlenih. Četvrto, iz perspektive investitora, ICE je ključni indikator koji može uticati na odluke ulaganja. Rast ICE može signalizirati rastuće troškove za kompanije, što može uticati na profitabilnost i vrednost deonica. Investitori koji prate ove pokazatelje mogu prilagoditi svoje investicione strategije na osnovu projekcija rasta troškova zapošljavanja. Na taj način, ICE pomaže u smanjenju rizika i optimizaciji portfolija investitora. Peti benefit ICE je njegov doprinos kreiranju politike vlade u oblasti zapošljavanja. Analiza podataka ICE može pomoći kreatorima politika da identifikuju ključne sektore gde se troškovi zapošljavanja povećavaju i gde su potrebne intervencije za poboljšanje radnih uslova. Na primer, ukoliko ICE ukazuje na značajan rast troškova u određenim industrijama, vlada može implementirati politike subvencija ili podsticaja kako bi ublažila pritisak na te sektore. Sjajan primer upotrebe ICE u Srbiji može biti analiziranje efekata minimalne plate. Kako se minimalna plata povećava, ICE može pokazati kako se povećavaju ukupni troškovi zapošljavanja u sektorima sa niskim platama. Ovi podaci omogućavaju vladi i kompanijama da utvrde gde su potrebne dodatne intervencije kako bi se osigurala stabilnost tržišta rada. Važno je napomenuti da je ICE kategorija na Eulerpoolu osmišljena tako da pruža detaljne i ažurirane podatke iz različitih sektora i industrija. Naši korisnici mogu jednostavno pristupiti ovim podacima i koristiti ih za detaljne analize i donošenje informisanih odluka. Sumarno, prednosti praćenja Indeksa troškova zapošljavanja su neprocenjive. Koliko se ICE koristi za prepoznavanje inflatornih pritisaka, optimizaciju poslovnih strategija, pripremu za pregovore o platama, ulaganja i kreiranje politike zapošljavanja, njegova vrednost postaje očigledna. Eulerpool pruža platformu gde se svi ovi podaci mogu lako analizirati i razumeti, čineći je neophodnim alatom za svakog ko ozbiljno pristupa ekonomskoj analizi u Srbiji. Sa našom bogatom bazom podataka i stručnim analizama, korisnici mogu imati pun uvid u makroekonomske trendove i koristiti ove informacije za unapređenje svojih strategija i donošenje informisanih odluka.