Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Šri Lanka Inflacija hrane
Cena
Trenutna vrednost Inflacija hrane u Šri Lanka je 3,8 %. Inflacija hrane u Šri Lanka je povećana na 3,8 % dana 1. 3. 2024., nakon što je iznosila 3,5 % dana 1. 2. 2024.. Od 1. 1. 2009. do 1. 5. 2024., prosečan BDP u Šri Lanka je bio 10,73 %. Najviša vrednost svih vremena dostignuta je dana 1. 9. 2022. sa 94,90 %, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 9. 2023. sa -5,20 %.
Inflacija hrane ·
Maks
Inflacija hrane | |
---|---|
1. 1. 2009. | 10,10 % |
1. 2. 2009. | 6,50 % |
1. 3. 2009. | 3,00 % |
1. 6. 2009. | 0,80 % |
1. 7. 2009. | 2,20 % |
1. 8. 2009. | 1,30 % |
1. 9. 2009. | 1,80 % |
1. 10. 2009. | 3,40 % |
1. 11. 2009. | 4,70 % |
1. 12. 2009. | 6,70 % |
1. 1. 2010. | 8,60 % |
1. 2. 2010. | 8,10 % |
1. 3. 2010. | 7,30 % |
1. 4. 2010. | 6,50 % |
1. 5. 2010. | 4,30 % |
1. 6. 2010. | 3,20 % |
1. 7. 2010. | 3,40 % |
1. 8. 2010. | 5,30 % |
1. 9. 2010. | 7,10 % |
1. 10. 2010. | 9,30 % |
1. 11. 2010. | 10,00 % |
1. 12. 2010. | 9,90 % |
1. 1. 2011. | 10,30 % |
1. 2. 2011. | 13,10 % |
1. 3. 2011. | 13,70 % |
1. 4. 2011. | 14,30 % |
1. 5. 2011. | 12,70 % |
1. 6. 2011. | 10,10 % |
1. 7. 2011. | 9,30 % |
1. 8. 2011. | 8,20 % |
1. 9. 2011. | 6,60 % |
1. 10. 2011. | 3,80 % |
1. 11. 2011. | 2,10 % |
1. 12. 2011. | 2,50 % |
1. 4. 2012. | 0,20 % |
1. 5. 2012. | 2,20 % |
1. 6. 2012. | 7,10 % |
1. 7. 2012. | 9,80 % |
1. 8. 2012. | 9,40 % |
1. 9. 2012. | 8,90 % |
1. 10. 2012. | 7,90 % |
1. 11. 2012. | 9,90 % |
1. 12. 2012. | 9,00 % |
1. 1. 2013. | 10,80 % |
1. 2. 2013. | 12,90 % |
1. 3. 2013. | 12,60 % |
1. 4. 2013. | 9,90 % |
1. 5. 2013. | 7,90 % |
1. 6. 2013. | 7,30 % |
1. 7. 2013. | 5,80 % |
1. 8. 2013. | 6,00 % |
1. 9. 2013. | 5,90 % |
1. 10. 2013. | 7,60 % |
1. 11. 2013. | 5,30 % |
1. 12. 2013. | 3,50 % |
1. 1. 2014. | 1,30 % |
1. 2. 2014. | 0,90 % |
1. 3. 2014. | 1,20 % |
1. 4. 2014. | 3,40 % |
1. 5. 2014. | 4,00 % |
1. 6. 2014. | 3,10 % |
1. 7. 2014. | 5,10 % |
1. 8. 2014. | 4,80 % |
1. 9. 2014. | 4,80 % |
1. 10. 2014. | 4,60 % |
1. 11. 2014. | 4,90 % |
1. 12. 2014. | 7,00 % |
1. 1. 2015. | 13,80 % |
1. 2. 2015. | 10,90 % |
1. 3. 2015. | 7,70 % |
1. 4. 2015. | 5,00 % |
1. 5. 2015. | 5,00 % |
1. 6. 2015. | 4,60 % |
1. 7. 2015. | 2,40 % |
1. 8. 2015. | 2,30 % |
1. 9. 2015. | 2,10 % |
1. 10. 2015. | 3,20 % |
1. 11. 2015. | 5,70 % |
1. 12. 2015. | 4,10 % |
1. 1. 2016. | 0,90 % |
1. 2. 2016. | 2,00 % |
1. 3. 2016. | 3,10 % |
1. 4. 2016. | 7,30 % |
1. 5. 2016. | 7,40 % |
1. 6. 2016. | 9,80 % |
1. 7. 2016. | 11,70 % |
1. 8. 2016. | 8,30 % |
1. 9. 2016. | 7,50 % |
1. 10. 2016. | 6,90 % |
1. 11. 2016. | 4,30 % |
1. 12. 2016. | 4,10 % |
1. 1. 2017. | 4,50 % |
1. 2. 2017. | 7,70 % |
1. 3. 2017. | 9,20 % |
1. 4. 2017. | 8,60 % |
1. 5. 2017. | 9,30 % |
1. 6. 2017. | 9,10 % |
1. 7. 2017. | 4,80 % |
1. 8. 2017. | 6,90 % |
1. 9. 2017. | 10,40 % |
1. 10. 2017. | 12,60 % |
1. 11. 2017. | 13,80 % |
1. 12. 2017. | 14,40 % |
1. 1. 2018. | 10,50 % |
1. 2. 2018. | 6,00 % |
1. 3. 2018. | 5,10 % |
1. 4. 2018. | 3,00 % |
1. 5. 2018. | 3,30 % |
1. 6. 2018. | 2,90 % |
1. 7. 2018. | 5,60 % |
1. 8. 2018. | 7,50 % |
1. 9. 2018. | 2,30 % |
1. 5. 2019. | 0,80 % |
1. 9. 2019. | 3,00 % |
1. 10. 2019. | 6,80 % |
1. 11. 2019. | 4,60 % |
1. 12. 2019. | 6,30 % |
1. 1. 2020. | 12,40 % |
1. 2. 2020. | 14,70 % |
1. 3. 2020. | 12,80 % |
1. 4. 2020. | 13,20 % |
1. 5. 2020. | 9,90 % |
1. 6. 2020. | 10,00 % |
1. 7. 2020. | 10,90 % |
1. 8. 2020. | 12,30 % |
1. 9. 2020. | 11,50 % |
1. 10. 2020. | 10,00 % |
1. 11. 2020. | 10,30 % |
1. 12. 2020. | 9,20 % |
1. 1. 2021. | 6,80 % |
1. 2. 2021. | 7,90 % |
1. 3. 2021. | 9,60 % |
1. 4. 2021. | 9,00 % |
1. 5. 2021. | 9,90 % |
1. 6. 2021. | 11,30 % |
1. 7. 2021. | 11,00 % |
1. 8. 2021. | 11,50 % |
1. 9. 2021. | 10,00 % |
1. 10. 2021. | 12,80 % |
1. 11. 2021. | 17,50 % |
1. 12. 2021. | 22,10 % |
1. 1. 2022. | 25,00 % |
1. 2. 2022. | 25,70 % |
1. 3. 2022. | 30,20 % |
1. 4. 2022. | 46,60 % |
1. 5. 2022. | 57,40 % |
1. 6. 2022. | 80,10 % |
1. 7. 2022. | 90,90 % |
1. 8. 2022. | 93,70 % |
1. 9. 2022. | 94,90 % |
1. 10. 2022. | 85,60 % |
1. 11. 2022. | 73,70 % |
1. 12. 2022. | 64,40 % |
1. 1. 2023. | 60,00 % |
1. 2. 2023. | 54,40 % |
1. 3. 2023. | 47,60 % |
1. 4. 2023. | 30,60 % |
1. 5. 2023. | 21,50 % |
1. 6. 2023. | 4,10 % |
1. 12. 2023. | 0,30 % |
1. 1. 2024. | 3,30 % |
1. 2. 2024. | 3,50 % |
1. 3. 2024. | 3,80 % |
Inflacija hrane Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 3. 2024. | 3,8 % |
1. 2. 2024. | 3,5 % |
1. 1. 2024. | 3,3 % |
1. 12. 2023. | 0,3 % |
1. 6. 2023. | 4,1 % |
1. 5. 2023. | 21,5 % |
1. 4. 2023. | 30,6 % |
1. 3. 2023. | 47,6 % |
1. 2. 2023. | 54,4 % |
1. 1. 2023. | 60 % |
Slični makroekonomski pokazatelji za Inflacija hrane
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇱🇰 Cene izvoza | 219,46 points | 246,95 points | Mesečno |
🇱🇰 CPI Transport | 239,4 points | 240,3 points | Mesečno |
🇱🇰 Deflator BDP | 200,93 points | 134,27 points | Godišnje |
🇱🇰 Indeks potrošačkih cena (CPI) | 194,1 points | 195,2 points | Mesečno |
🇱🇰 Indeks potrošačkih cena za stanovanje i pomoćne troškove | 145,6 points | 146,5 points | Mesečno |
🇱🇰 Osnovna stopa inflacije | 3,5 % | 3,4 % | Mesečno |
🇱🇰 Osnovni indeks potrošačkih cena | 193,9 points | 194,5 points | Mesečno |
🇱🇰 Proizvođačke cene | 242,7 points | 246,7 points | Mesečno |
🇱🇰 Promena proizvođačkih cena | -1,2 % | -0,3 % | Mesečno |
🇱🇰 Stopa inflacije | 1,7 % | 0,9 % | Mesečno |
🇱🇰 Stopa inflacije MoM | -0,6 % | -0,8 % | Mesečno |
🇱🇰 Uvozne cene | 239,4 points | 260,12 points | Mesečno |
Makro stranice za druge zemlje u Azija
- 🇨🇳Kina
- 🇮🇳Indija
- 🇮🇩Indonezija
- 🇯🇵Japan
- 🇸🇦Saudijska Arabija
- 🇸🇬Singapur
- 🇰🇷Južna Koreja
- 🇹🇷Turska
- 🇦🇫Afganistan
- 🇦🇲Jermenija
- 🇦🇿Azerbejdžan
- 🇧🇭Bahrein
- 🇧🇩Bangladeš
- 🇧🇹Butan
- 🇧🇳Brunei
- 🇰🇭Kambodža
- 🇹🇱Istočni Timor
- 🇬🇪Gruzija
- 🇭🇰Hongkong
- 🇮🇷Iran
- 🇮🇶Irak
- 🇮🇱Izrael
- 🇯🇴Jordan
- 🇰🇿Kazahstan
- 🇰🇼Kuvajt
- 🇰🇬Kirgistan
- 🇱🇦Laos
- 🇱🇧Libanон
- 🇲🇴Makao
- 🇲🇾Malezija
- 🇲🇻Maldivi
- 🇲🇳Mongolija
- 🇲🇲Mijanmar
- 🇳🇵Nepal
- 🇰🇵Severna Koreja
- 🇴🇲Oman
- 🇵🇰Pakistan
- 🇵🇸Palestina
- 🇵🇭Filipini
- 🇶🇦Katar
- 🇸🇾Sirija
- 🇹🇼Tajvan
- 🇹🇯Tadžikistan
- 🇹🇭Tajland
- 🇹🇲Turkmenistan
- 🇦🇪Ujedinjeni Arapski Emirati
- 🇺🇿Uzbekistan
- 🇻🇳Vijetnam
- 🇾🇪Jemen
Šta je Inflacija hrane
Inflacija hrane predstavlja ključnu kategoriju u makroekonomskim analizama jer direktno utiče na životni standard potrošača, stabilnost ekonomije i monetarnu politiku. Na sajtu eulerpool, specijalizovanom za prikaz makroekonomskih podataka, želimo da Vam pružimo dubinsko i sveobuhvatno razumevanje ovog značajnog aspekta ekonomije. Inflacija hrane, poznata i kao porast cena prehrambenih proizvoda, podrazumeva rast cena hrane tokom određenog vremenskog perioda. Ovaj fenomen se može posmatrati kroz indeks potrošačkih cena (CPI) koji uključuje komponente prehrambenih proizvoda. Evaluacija i razumevanje trendova u inflaciji hrane su od esencijalne važnosti kako za kreatore politike, tako i za investitore, trgovinske subjekte i širu javnost. Jedan od glavnih faktora koji utiče na inflaciju hrane jeste ponuda i potražnja za poljoprivrednim i prehrambenim proizvodima. Kada potražnja premaši ponudu, cene hrane rastu. Na ponudu hrane utiču različiti faktori uključujući klimatske promene, prirodne katastrofe, poljoprivredne politike, troškove proizvodnje i globalne trgovinske odnose. Klimatske promene, poput suša, poplava i ekstremnih vremenskih prilika, mogu dovesti do smanjene proizvodnje hrane, što dodatno podstiče rast cena na globalnom nivou. Jedan od ključnih uzroka inflacije hrane je rast cena inputa kao što su gorivo, đubriva i radna snaga. Na primer, poskupljenje nafte može dovesti do viših troškova za transport hrane, što se prenosi na krajnje potrošače. Slično, viši troškovi đubriva i pesticida mogu povećati proizvodne troškove, čime dolazi do rasta cena gotovih proizvoda. Pored ovoga, globalna trgovinska politika igra značajnu ulogu. Tarifne barijere, trgovinski sporovi i ograničenja izvoza mogu izazvati disruptions u lancima snabdevanja hrane, što rezultira višim cenama na domaćem tržištu. Inflacija hrane može imati različite socio-ekonomske posledice. Za domaćinstva sa nižim prihodima, porast cena hrane može značiti veću potrošnju na osnovne prehrambene proizvode i manju raspoloživu sumu za druge potrebe kao što su obrazovanje, zdravstvo i stanovanje. Ovo može dovesti do pogoršanja životnog standarda i povećanja socijalnih nejednakosti. Takođe, visoka inflacija hrane može izazvati političku nestabilnost, naročito u zemljama gde su plate niske i gde veliki deo prihoda ide na hranu. Na nivou makroekonomije, visoka inflacija hrane može negativno uticati na ukupnu ekonomsku stabilnost. Centralne banke i kreatori monetarne politike moraju pažljivo balansirati između kontrole inflacije i podržavanja ekonomskog rasta. U situacijama gde inflacija hrane postane hronična, centralne banke mogu biti primorane da povećaju kamatne stope kako bi suzbile inflaciju, što može dodatno usporiti ekonomski rast. S druge strane, merama fiskalne politike kao što su subvencije za poljoprivredu i socijalne programe, vlade mogu pokušati da ublaže uticaj inflacije hrane na najugroženije slojeve društva. Globalno, inflacija hrane može imati domino efekat, utičući na međunarodnu trgovinu i ekonomske odnose između zemalja. Tržišta u razvoju su posebno vulnerabilna na visoke cene hrane, što može dovesti do ekonomskih kriza i povećanja spoljnjeg duga. U nekim slučajevima, zemlje izvoznice hrane mogu profitirati od viših cena, dok zemlje uvoznice trpe sve veće ekonomske pritiske. Za investitore, razumevanje trendova u inflaciji hrane je ključno za donošenje informisanih investicionih odluka. Investicioni fondovi, hedge fondovi i individualni investitori mogu koristiti podatke o inflaciji hrane za prognoziranje tržišnih kretanja i identifikovanje prilika za ulaganje u određene sektore kao što su poljoprivreda, energetski sektor i industrije povezane sa prehrambenim proizvodima. Na sajtu eulerpool nastojimo da pružimo ažurirane i tačne podatke o inflaciji hrane iz različitih izvora, uključujući nacionalne statističke kancelarije, međunarodne organizacije i specijalizovane istraživačke institute. Naši korisnici mogu pristupiti širokom spektru informacija i metrika koje im pomažu da razumeju sadašnje i buduće trendove, kao i da donesu informisane odluke na osnovu tih podataka. Integracija različitih podataka omogućava detaljnu analizu koja uključuje komparativne studije, vremenske serije i korelacije između različitih ekonomskih indikatora. Time omogućujemo složeni i sveobuhvatan pogled na fenomene kao što je inflacija hrane, čime doprinosimo boljem razumevanju i upravljanju ovim važnim aspektom ekonomije. U zaključku, inflacija hrane je kompleksan i višeslojan fenomen koji zahteva multidisciplinarni pristup za njegovo potpuno razumevanje. Na sajtu eulerpool, naš cilj je da kroz detaljne i obuhvatne podatke omogućimo korisnicima dubinsko razumevanje ovog ključnog aspekta makroekonomskih analiza. Naši alati i analitičke platforme omogućuju profesionalcima, investitorima i stručnjacima da donesu informisane odluke i bolje se pripreme za promene koje tržište može doneti. Praćenje inflacije hrane nije samo pitanje ekonomske analize, već ključno za održiv razvoj i socijalnu stabilnost širom sveta.