Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Danska Bruto domaći proizvod (BDP) iz transporta
Cena
Trenutna vrednost Bruto domaći proizvod (BDP) iz transporta u Danska je 113,993 milijardi DKK. Bruto domaći proizvod (BDP) iz transporta u Danska je pao na 113,993 milijardi DKK dana 1. 3. 2024., nakon što je bio 118,631 milijardi DKK dana 1. 12. 2023.. Od 1. 3. 1990. do 1. 6. 2024., prosečan BDP u Danska je bio 84,74 milijardi DKK. Najviša vrednost je dostignuta dana 1. 12. 2023. sa 118,63 milijardi DKK, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 3. 1990. sa 46,53 milijardi DKK.
Bruto domaći proizvod (BDP) iz transporta ·
Maks
BDP iz transportnog sektora | |
---|---|
1. 3. 1990. | 46,53 milijardi DKK |
1. 6. 1990. | 51,98 milijardi DKK |
1. 9. 1990. | 49,84 milijardi DKK |
1. 12. 1990. | 51,68 milijardi DKK |
1. 3. 1991. | 57,20 milijardi DKK |
1. 6. 1991. | 57,65 milijardi DKK |
1. 9. 1991. | 59,48 milijardi DKK |
1. 12. 1991. | 56,91 milijardi DKK |
1. 3. 1992. | 58,70 milijardi DKK |
1. 6. 1992. | 58,04 milijardi DKK |
1. 9. 1992. | 59,90 milijardi DKK |
1. 12. 1992. | 61,74 milijardi DKK |
1. 3. 1993. | 58,10 milijardi DKK |
1. 6. 1993. | 57,46 milijardi DKK |
1. 9. 1993. | 59,41 milijardi DKK |
1. 12. 1993. | 59,68 milijardi DKK |
1. 3. 1994. | 61,13 milijardi DKK |
1. 6. 1994. | 61,07 milijardi DKK |
1. 9. 1994. | 62,02 milijardi DKK |
1. 12. 1994. | 63,91 milijardi DKK |
1. 3. 1995. | 66,29 milijardi DKK |
1. 6. 1995. | 66,16 milijardi DKK |
1. 9. 1995. | 66,01 milijardi DKK |
1. 12. 1995. | 66,76 milijardi DKK |
1. 3. 1996. | 68,77 milijardi DKK |
1. 6. 1996. | 71,88 milijardi DKK |
1. 9. 1996. | 70,97 milijardi DKK |
1. 12. 1996. | 72,71 milijardi DKK |
1. 3. 1997. | 70,52 milijardi DKK |
1. 6. 1997. | 72,22 milijardi DKK |
1. 9. 1997. | 72,65 milijardi DKK |
1. 12. 1997. | 72,42 milijardi DKK |
1. 3. 1998. | 71,22 milijardi DKK |
1. 6. 1998. | 72,53 milijardi DKK |
1. 9. 1998. | 73,65 milijardi DKK |
1. 12. 1998. | 72,59 milijardi DKK |
1. 3. 1999. | 77,21 milijardi DKK |
1. 6. 1999. | 75,50 milijardi DKK |
1. 9. 1999. | 77,74 milijardi DKK |
1. 12. 1999. | 77,94 milijardi DKK |
1. 3. 2000. | 79,11 milijardi DKK |
1. 6. 2000. | 81,51 milijardi DKK |
1. 9. 2000. | 82,54 milijardi DKK |
1. 12. 2000. | 84,43 milijardi DKK |
1. 3. 2001. | 82,19 milijardi DKK |
1. 6. 2001. | 82,16 milijardi DKK |
1. 9. 2001. | 82,45 milijardi DKK |
1. 12. 2001. | 83,41 milijardi DKK |
1. 3. 2002. | 82,36 milijardi DKK |
1. 6. 2002. | 80,79 milijardi DKK |
1. 9. 2002. | 82,58 milijardi DKK |
1. 12. 2002. | 81,71 milijardi DKK |
1. 3. 2003. | 83,46 milijardi DKK |
1. 6. 2003. | 81,92 milijardi DKK |
1. 9. 2003. | 81,83 milijardi DKK |
1. 12. 2003. | 83,22 milijardi DKK |
1. 3. 2004. | 83,12 milijardi DKK |
1. 6. 2004. | 83,58 milijardi DKK |
1. 9. 2004. | 81,44 milijardi DKK |
1. 12. 2004. | 84,05 milijardi DKK |
1. 3. 2005. | 83,16 milijardi DKK |
1. 6. 2005. | 86,51 milijardi DKK |
1. 9. 2005. | 86,07 milijardi DKK |
1. 12. 2005. | 86,36 milijardi DKK |
1. 3. 2006. | 86,81 milijardi DKK |
1. 6. 2006. | 92,42 milijardi DKK |
1. 9. 2006. | 92,91 milijardi DKK |
1. 12. 2006. | 93,01 milijardi DKK |
1. 3. 2007. | 94,08 milijardi DKK |
1. 6. 2007. | 93,16 milijardi DKK |
1. 9. 2007. | 93,71 milijardi DKK |
1. 12. 2007. | 92,32 milijardi DKK |
1. 3. 2008. | 92,44 milijardi DKK |
1. 6. 2008. | 89,94 milijardi DKK |
1. 9. 2008. | 87,84 milijardi DKK |
1. 12. 2008. | 82,11 milijardi DKK |
1. 3. 2009. | 80,79 milijardi DKK |
1. 6. 2009. | 80,07 milijardi DKK |
1. 9. 2009. | 81,02 milijardi DKK |
1. 12. 2009. | 82,02 milijardi DKK |
1. 3. 2010. | 83,13 milijardi DKK |
1. 6. 2010. | 83,45 milijardi DKK |
1. 9. 2010. | 86,45 milijardi DKK |
1. 12. 2010. | 85,51 milijardi DKK |
1. 3. 2011. | 88,96 milijardi DKK |
1. 6. 2011. | 89,52 milijardi DKK |
1. 9. 2011. | 85,89 milijardi DKK |
1. 12. 2011. | 86,43 milijardi DKK |
1. 3. 2012. | 87,53 milijardi DKK |
1. 6. 2012. | 85,80 milijardi DKK |
1. 9. 2012. | 86,66 milijardi DKK |
1. 12. 2012. | 85,97 milijardi DKK |
1. 3. 2013. | 85,52 milijardi DKK |
1. 6. 2013. | 89,23 milijardi DKK |
1. 9. 2013. | 91,48 milijardi DKK |
1. 12. 2013. | 90,61 milijardi DKK |
1. 3. 2014. | 89,06 milijardi DKK |
1. 6. 2014. | 89,17 milijardi DKK |
1. 9. 2014. | 90,94 milijardi DKK |
1. 12. 2014. | 91,24 milijardi DKK |
1. 3. 2015. | 92,78 milijardi DKK |
1. 6. 2015. | 92,02 milijardi DKK |
1. 9. 2015. | 92,23 milijardi DKK |
1. 12. 2015. | 92,99 milijardi DKK |
1. 3. 2016. | 94,85 milijardi DKK |
1. 6. 2016. | 96,65 milijardi DKK |
1. 9. 2016. | 95,97 milijardi DKK |
1. 12. 2016. | 96,62 milijardi DKK |
1. 3. 2017. | 97,80 milijardi DKK |
1. 6. 2017. | 99,02 milijardi DKK |
1. 9. 2017. | 99,33 milijardi DKK |
1. 12. 2017. | 100,24 milijardi DKK |
1. 3. 2018. | 103,91 milijardi DKK |
1. 6. 2018. | 102,06 milijardi DKK |
1. 9. 2018. | 101,52 milijardi DKK |
1. 12. 2018. | 102,08 milijardi DKK |
1. 3. 2019. | 100,60 milijardi DKK |
1. 6. 2019. | 102,38 milijardi DKK |
1. 9. 2019. | 104,21 milijardi DKK |
1. 12. 2019. | 106,54 milijardi DKK |
1. 3. 2020. | 104,26 milijardi DKK |
1. 6. 2020. | 92,22 milijardi DKK |
1. 9. 2020. | 108,27 milijardi DKK |
1. 12. 2020. | 104,72 milijardi DKK |
1. 3. 2021. | 97,67 milijardi DKK |
1. 6. 2021. | 105,83 milijardi DKK |
1. 9. 2021. | 113,10 milijardi DKK |
1. 12. 2021. | 116,78 milijardi DKK |
1. 3. 2022. | 114,00 milijardi DKK |
1. 6. 2022. | 112,82 milijardi DKK |
1. 9. 2022. | 111,77 milijardi DKK |
1. 12. 2022. | 108,53 milijardi DKK |
1. 3. 2023. | 114,07 milijardi DKK |
1. 6. 2023. | 110,99 milijardi DKK |
1. 9. 2023. | 113,94 milijardi DKK |
1. 12. 2023. | 118,63 milijardi DKK |
1. 3. 2024. | 113,99 milijardi DKK |
Bruto domaći proizvod (BDP) iz transporta Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 3. 2024. | 113,993 milijardi DKK |
1. 12. 2023. | 118,631 milijardi DKK |
1. 9. 2023. | 113,939 milijardi DKK |
1. 6. 2023. | 110,994 milijardi DKK |
1. 3. 2023. | 114,067 milijardi DKK |
1. 12. 2022. | 108,528 milijardi DKK |
1. 9. 2022. | 111,767 milijardi DKK |
1. 6. 2022. | 112,817 milijardi DKK |
1. 3. 2022. | 113,999 milijardi DKK |
1. 12. 2021. | 116,775 milijardi DKK |
Slični makroekonomski pokazatelji za Bruto domaći proizvod (BDP) iz transporta
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇩🇰 BDP iz građevinarstva | 31,299 milijardi DKK | 31,059 milijardi DKK | Kvartal |
🇩🇰 BDP iz javne uprave | 114,403 milijardi DKK | 114,144 milijardi DKK | Kvartal |
🇩🇰 BDP iz poljoprivrede | 8,269 milijardi DKK | 8,478 milijardi DKK | Kvartal |
🇩🇰 BDP iz proizvodnje | 105,036 milijardi DKK | 111,309 milijardi DKK | Kvartal |
🇩🇰 BDP iz rudarstva | 1,49 milijardi DKK | 1,6 milijardi DKK | Kvartal |
🇩🇰 BDP po glavi stanovnika | 61.031,81 USD | 60.345,56 USD | Godišnje |
🇩🇰 BDP po glavi stanovnika PPP | 72.034,31 USD | 71.224,34 USD | Godišnje |
🇩🇰 BDP po stalnim cenama | 652,991 milijardi DKK | 662,052 milijardi DKK | Kvartal |
🇩🇰 BIP | 404,2 milijardi USD | 400,17 milijardi USD | Godišnje |
🇩🇰 Bruto investicije u osnovna sredstva | 115,993 milijardi DKK | 124,486 milijardi DKK | Kvartal |
🇩🇰 Bruto nacionalni dohodak | 644,065 milijardi DKK | 638,146 milijardi DKK | Kvartal |
🇩🇰 Godišnja stopa rasta BDP | 3,4 % | 2,1 % | Kvartal |
🇩🇰 Rast BDP-a u celoj godini | 1,9 % | 2,7 % | Godišnje |
🇩🇰 Stopa rasta BDP | -1,4 % | 1,7 % | Kvartal |
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇱Albanija
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇪Belgija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇭🇷Hrvatska
- 🇨🇾Kipar
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇮Finska
- 🇫🇷Francuska
- 🇩🇪Nemačka
- 🇬🇷Grčka
- 🇭🇺Mađarska
- 🇮🇸Ostrvo
- 🇮🇪Irska
- 🇮🇹Italija
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇻Letonija
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇹Litvanija
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇹Malta
- 🇲🇩Moldavija
- 🇲🇨Monako
- 🇲🇪Crna Gora
- 🇳🇱Holandija
- 🇳🇴Norveška
- 🇵🇱Poljska
- 🇵🇹Portugal
- 🇷🇴Rumunija
- 🇷🇺Rusija
- 🇷🇸Srbija
- 🇸🇰Slovačka
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇸🇪Švedska
- 🇨🇭Švajcarska
- 🇺🇦Ukrajina
- 🇬🇧Ujedinjeno Kraljevstvo
- 🇦🇩Andora
Šta je Bruto domaći proizvod (BDP) iz transporta
Bruto domaći proizvod (BDP) predstavlja ključni makroekonomski indikator koji meri ukupnu ekonomsku aktivnost jedne zemlje, i ima nekoliko komponenti koje zajedno čine ovaj složeni pokazatelj. Jedna od najvažnijih komponenti BDP-a je BDP iz transporta, koji igra crucialnu ulogu u ekonomskoj strukturi države. Na sajtu eulerpool, našem profesionalnom sajtu za prikaz makroekonomskih podataka, želimo vam pružiti detaljan uvid u značenje, važnost i faktore koji utiču na BDP iz transporta. BDP iz transporta se odnosi na vrednost svih roba i usluga proizvedenih u privrednoj grani transporta, uključujući sve vrste prevoza: kopneni, vodni i vazdušni. Važno je naglasiti da se ovaj segment ne odnosi samo na prevoz osoba i robe, već i na sve prateće usluge: skladištenje, logistiku, podršku, održavanje i infrastrukturne investicije. Zbog širokog spektra uključenih aktivnosti, BDP iz transporta je od izuzetne važnosti za analizu ekonomske dinamike jedne zemlje. Prvo, treba razumeti kako se BDP iz transporta izračunava i zašto je to bitno. Postoje dva glavna načina merenja BDP-a: proizvodni pristup i potrošački pristup. Kod proizvodnog pristupa, vrednost proizvedenih dobara i usluga meri se na osnovu njihove proizvodne cene. U slučaju transportnog sektora, to bi uključilo sve prihode kompanija iz prevoza, kao i dodatne usluge. Kod potrošačkog pristupa, vrednost se meri na osnovu potrošnje finalnih korisnika, što uključuje troškove prevoza pojedinaca i kompanija. Oba pristupa daju komplementarne informacije koje pomažu analitičarima i donosiocima ekonomskih politika da razumeju doprinos transportnog sektora ukupnoj ekonomiji. Transportni sektor često služi kao barometar ekonomskog zdravlja. Na primer, u periodima ekonomske ekspanzije dolazi do povećanja potražnje za transportom usled rasta industrijske proizvodnje i povećanja međunarodne trgovine. Suprotno tome, u vreme ekonomske recesije, smanjenje potrošnje i proizvodnje dovodi do pada potražnje za transportnim uslugama. Na ovoj osnovi, promene u BDP-u iz transporta mogu služiti kao rani indikatori ekonomskih trendova. Jedan od ključnih faktora koji utiču na BDP iz transporta je infrastruktura. Visokokvalitetna i efikasna transportna infrastruktura može značajno povećati sposobnost zemlje da poveća svoj BDP iz ovog sektora. To uključuje modernizaciju puteva, železnica, luka i aerodroma. Investicije u infrastrukturu ne samo da povećavaju efikasnost transporta, već i smanjuju troškove prevoza, što direktno utiče na smanjenje cena proizvoda i usluga i time povećava konkurentnost zemlje na međunarodnom tržištu. Tehnološki napredak takođe igra veliku ulogu u unapređenju transportnog sektora. Uvođenje novih tehnologija, kao što su autonomna vozila, pametni transportni sistemi i zeleno gorivo, može doprineti smanjenju operativnih troškova i povećanju efikasnosti. Ove inovacije ne samo da poboljšavaju kvalitet usluga, već i smanjuju negativne ekološke posledice, što je sve češće pitanje od značaja za ekonomske politike i investitore. Globalna povezanost je još jedan faktor koji utiče na BDP iz transporta. U ekonomski globalizovanom svetu, svaka promena u međunarodnoj trgovini može imati direktan uticaj na transportni sektor. Povećanje izvoza i uvoza roba i usluga zbog rastuće međunarodne trgovine znači veću potražnju za transportnim uslugama, što se pozitivno odražava na BDP iz transporta. S druge strane, trgovinski sporovi, carine i protekcionističke mere mogu negativno uticati na ovaj sektor. Važan aspekt analize BDP-a iz transporta je i njegov uticaj na zapošljavanje. Transportni sektor je jedan od najvećih poslodavaca u mnogim zemljama, pružajući poslove raznim profesionalcima, od vozača kamiona do visokokvalifikovanih logističkih stručnjaka. Promene u ovom sektoru direktno utiču na tržište rada, što može imati dalekosežne ekonomske i socijalne posledice. Pored zapošljavanja, transportni sektor ima i značajan uticaj na regionalni razvoj. Na primer, izgradnja novih puteva ili proširenje železničke mreže može podstaći regionalni ekonomski razvoj otvaranjem novih tržišta i povećanjem dostupnosti roba i usluga. Ovo je posebno značajno za manje razvijene ili ruralne oblasti, gde unapređenje transportne infrastrukture može biti ključno za ekonomski razvoj i poboljšanje životnog standarda. Transportni sektor se suočava i sa brojnim izazovima. Regulacije i zakonodavstvo igraju bitnu ulogu, jer se često suočava sa strogim propisima vezanim za bezbednost, ekologiju i radne uslove. Ovi propisi mogu povećati operativne troškove i uticati na profitabilnost kompanija u ovom sektoru. Takođe, dešavanja kao što su geopolitčki konflikti ili pandemije mogu drastično promeniti dinamiku transporta, smanjujući ili povećavajući potražnju za određenim vrstama prevoza. Na kraju, važno je napomenuti da je BDP iz transporta ključan pokazatelj koji ne samo da odražava trenutnu ekonomsku situaciju, već pruža i uvid u buduće ekonomske trendove. Zbog svoje kompleksnosti i višeslojnosti, analiziranje ovog segmenta zahteva detaljno razumevanje širih ekonomskih, tehnoloških i globalnih faktora. Naš tim na eulerpool-u pruža sveobuhvatne makroekonomske podatke i analize koji vam omogućavaju da donosite informisane odluke, bilo da ste investitor, analitičar ili donosilac ekonomskih politika. Kroz praćenje i analizu BDP-a iz transporta, možete steći dublji uvid u ekonomsku dinamiku i na vreme prilagoditi vaše strategije i planove. U zaključku, BDP iz transporta je ključni indikator ekonomskog zdravlja i razvoja. Razumeti njegove komponente, faktore koji na njega utiču i načine kako se meri, omogućava bolje praćenje ekonomskih trendova i donošenje informisanih odluka. Na sajtu eulerpool, mi smo posvećeni tome da vam pružimo najpreciznije i najdetaljnije makroekonomske informacije koje će vam pomoći da uspešno navigirate kroz kompleksni svet ekonomije.