Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Moldavija Nezaposlene Osobe
Cena
Trenutna vrednost Nezaposlenih Osoba u Moldavija je 45 . Nezaposlene Osobe u Moldavija su porasle na 45 na dan 1. 12. 2023., nakon što su iznosile 39.2 na dan 1. 9. 2023.. Od 1. 3. 2000. do 1. 3. 2024., prosečan BDP u Moldavija bio je 72.257,73 . Najviša vrednost svih vremena dostignuta je na dan 1. 3. 2000. sa 169.600,00 , dok je najniža vrednost zabeležena na dan 1. 6. 2022. sa 21.600,00 .
Nezaposlene Osobe ·
Maks
Nezaposlena lica | |
---|---|
1. 3. 2000. | 169.600,00 |
1. 6. 2000. | 131.400,00 |
1. 9. 2000. | 123.400,00 |
1. 12. 2000. | 136.000,00 |
1. 3. 2001. | 139.800,00 |
1. 6. 2001. | 112.000,00 |
1. 9. 2001. | 105.000,00 |
1. 12. 2001. | 114.000,00 |
1. 3. 2002. | 124.300,00 |
1. 6. 2002. | 103.600,00 |
1. 9. 2002. | 96.800,00 |
1. 12. 2002. | 114.700,00 |
1. 3. 2003. | 139.700,00 |
1. 6. 2003. | 105.400,00 |
1. 9. 2003. | 100.200,00 |
1. 12. 2003. | 123.000,00 |
1. 3. 2004. | 153.200,00 |
1. 6. 2004. | 104.900,00 |
1. 9. 2004. | 94.100,00 |
1. 12. 2004. | 113.700,00 |
1. 3. 2005. | 132.900,00 |
1. 6. 2005. | 95.800,00 |
1. 9. 2005. | 96.700,00 |
1. 12. 2005. | 89.300,00 |
1. 3. 2006. | 154.200,00 |
1. 6. 2006. | 90.100,00 |
1. 9. 2006. | 79.900,00 |
1. 12. 2006. | 75.400,00 |
1. 3. 2007. | 71.900,00 |
1. 6. 2007. | 57.600,00 |
1. 9. 2007. | 70.100,00 |
1. 12. 2007. | 66.900,00 |
1. 3. 2008. | 67.400,00 |
1. 6. 2008. | 42.600,00 |
1. 9. 2008. | 48.700,00 |
1. 12. 2008. | 48.300,00 |
1. 3. 2009. | 90.900,00 |
1. 6. 2009. | 82.800,00 |
1. 9. 2009. | 76.200,00 |
1. 12. 2009. | 73.900,00 |
1. 3. 2010. | 102.100,00 |
1. 6. 2010. | 94.500,00 |
1. 9. 2010. | 85.400,00 |
1. 12. 2010. | 86.000,00 |
1. 3. 2011. | 107.200,00 |
1. 6. 2011. | 82.600,00 |
1. 9. 2011. | 71.000,00 |
1. 12. 2011. | 75.300,00 |
1. 3. 2012. | 79.800,00 |
1. 6. 2012. | 57.600,00 |
1. 9. 2012. | 62.200,00 |
1. 12. 2012. | 71.400,00 |
1. 3. 2013. | 90.800,00 |
1. 6. 2013. | 60.800,00 |
1. 9. 2013. | 51.400,00 |
1. 12. 2013. | 49.300,00 |
1. 3. 2014. | 57.500,00 |
1. 6. 2014. | 48.500,00 |
1. 9. 2014. | 43.900,00 |
1. 12. 2014. | 40.200,00 |
1. 3. 2015. | 97.900,00 |
1. 6. 2015. | 55.100,00 |
1. 9. 2015. | 44.000,00 |
1. 12. 2015. | 51.200,00 |
1. 3. 2016. | 74.400,00 |
1. 6. 2016. | 55.000,00 |
1. 9. 2016. | 38.700,00 |
1. 12. 2016. | 44.900,00 |
1. 3. 2017. | 75.800,00 |
1. 6. 2017. | 45.700,00 |
1. 9. 2017. | 44.600,00 |
1. 12. 2017. | 40.300,00 |
1. 3. 2018. | 48.300,00 |
1. 6. 2018. | 40.900,00 |
1. 9. 2018. | 30.400,00 |
1. 12. 2018. | 34.200,00 |
1. 3. 2019. | 69.600,00 |
1. 6. 2019. | 42.000,00 |
1. 9. 2019. | 37.800,00 |
1. 12. 2019. | 38.100,00 |
1. 3. 2020. | 34.200,00 |
1. 6. 2020. | 36.200,00 |
1. 9. 2020. | 30.200,00 |
1. 12. 2020. | 31.800,00 |
1. 3. 2021. | 35.800,00 |
1. 6. 2021. | 31.400,00 |
1. 9. 2021. | 22.600,00 |
1. 12. 2021. | 22.900,00 |
1. 3. 2022. | 25.700,00 |
1. 6. 2022. | 21.600,00 |
1. 9. 2022. | 22.300,00 |
1. 12. 2022. | 41.200,00 |
1. 3. 2023. | 50.800,00 |
1. 6. 2023. | 35.600,00 |
1. 9. 2023. | 39.200,00 |
1. 12. 2023. | 45.000,00 |
Nezaposlene Osobe Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 12. 2023. | 45 |
1. 9. 2023. | 39.2 |
1. 6. 2023. | 35.6 |
1. 3. 2023. | 50.8 |
1. 12. 2022. | 41.2 |
1. 9. 2022. | 22.3 |
1. 6. 2022. | 21.6 |
1. 3. 2022. | 25.7 |
1. 12. 2021. | 22.9 |
1. 9. 2021. | 22.6 |
Slični makroekonomski pokazatelji za Nezaposlene Osobe
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇲🇩 Minimalne zarade | 5 MDL/Month | 4 MDL/Month | Godišnje |
🇲🇩 Plate u proizvodnji | 11.139,3 MDL/Month | 11.222,9 MDL/Month | Kvartal |
🇲🇩 Plateži | 13.170,3 MDL/Month | 13.401,1 MDL/Month | Kvartal |
🇲🇩 Populacija | 2,51 mil. | 2,57 mil. | Godišnje |
🇲🇩 Starosna granica za penziju žena | 61 Years | 60,5 Years | Godišnje |
🇲🇩 Starosna granica za penzionisanje muškaraca | 63 Years | 63 Years | Godišnje |
🇲🇩 Stopa nezaposlenosti | 3,9 % | 4,4 % | Kvartal |
🇲🇩 Stopa nezaposlenosti mladih | 7,6 % | 6,6 % | Kvartal |
🇲🇩 Stopa zaposlenosti | 42,9 % | 42,5 % | Kvartal |
🇲🇩 Stopa zaposlenosti | 45 % | 44,8 % | Kvartal |
🇲🇩 Zaposleni | 865.2 | 856.8 | Kvartal |
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇱Albanija
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇪Belgija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇭🇷Hrvatska
- 🇨🇾Kipar
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇩🇰Danska
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇮Finska
- 🇫🇷Francuska
- 🇩🇪Nemačka
- 🇬🇷Grčka
- 🇭🇺Mađarska
- 🇮🇸Ostrvo
- 🇮🇪Irska
- 🇮🇹Italija
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇻Letonija
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇹Litvanija
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇹Malta
- 🇲🇨Monako
- 🇲🇪Crna Gora
- 🇳🇱Holandija
- 🇳🇴Norveška
- 🇵🇱Poljska
- 🇵🇹Portugal
- 🇷🇴Rumunija
- 🇷🇺Rusija
- 🇷🇸Srbija
- 🇸🇰Slovačka
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇸🇪Švedska
- 🇨🇭Švajcarska
- 🇺🇦Ukrajina
- 🇬🇧Ujedinjeno Kraljevstvo
- 🇦🇩Andora
Šta je Nezaposlene Osobe
Unemployed Persons – nezaposlene osobe – predstavljaju ključnu kategoriju u makroekonomskom kontekstu, jer odražavaju stanje tržišta rada, ekonomskih ciklusa i opšte ekonomske sigurnosti jedne države. Indikator nezaposlenosti pruža precizne uvide u brojne ekonomske aspekte, kao što su inflacija, bruto domaći proizvod (BDP), stopa tržišnog rasta i socijalni standard. U okviru naše platforme eulerpool, nudimo detaljnu analizu ovih parametara uz pomoć najnovijih podataka dostupnih iz izvora kao što su državni zavodi za statistiku, agencije za zapošljavanje i međunarodne organizacije. Nezaposlene osobe se definišu kao one koje su radno sposobne, aktivno traže posao ili su dostupne za rad, ali nisu zaposleno angažovane u istraživanom periodu. Ovo obuhvata i osobe koje su privremeno ostale bez posla, ali se očekuje njihov ponovni angažman. Na primer, sezonska nezaposlenost može se javiti u industrijama poput turizma, poljoprivrede i građevine gde potražnja za radnom snagom oscilira tokom godine. Uzroci nezaposlenosti su mnogobrojni i složeni. Ova kategorija uključuje cikličnu nezaposlenost koja je povezana sa ekonomskim ciklusima recesije i ekspanzije; frikcionu nezaposlenost koja je prirodno prisustvo na tržištu rada dok pojedinci menjaju posao ili započinju novi karijerni put; strukturnu nezaposlenost izazvanu promenama u industrijskoj strukturi i tehnologiji; kao i sezonsku nezaposlenost. Razumevanje ovih tipova nezaposlenosti omogućava donositeljima odluka da razviju efikasne strategije za minimiziranje negativnih efekata na ekonomiju. Visoka stopa nezaposlenosti ima značajne posledice, kako ekonomske, tako i socijalne. Ekonomskom smislu, visoka nezaposlenost dovodi do smanjenja potrošačke potražnje, što utiče na pad proizvodnje i poslovne aktivnosti. Takođe, država beleži budžetske gubitke, jer sa jedne strane povećava izdatke za socijalnu pomoć i obuke za nezaposlene, a sa druge strane smanjuje priliv poreza usled manjeg broja zaposlenih. Socijalni aspekti uključuju povećanje nivoa siromaštva, socijalne isključenosti, kao i probleme sa mentalnim zdravljem među nezaposlenima. Naša platforma eulerpool pruža pristup detaljnim i ažuriranim podacima o nezaposlenosti kako bi ekonomisti, istraživači, donosioci politika i poslovni lideri imali precizne analize za svoje potrebe. Pratimo trendove nezaposlenosti u različitim sektorima, regijama i demografskim grupama što omogućava kompleksnu analizu tržišta rada. Posebno obraćamo pažnju na dugotrajnu nezaposlenost, koja je kritičan problem jer dugoročno neaktivne osobe gube veštine i postaju manje poželjne za poslodavce. Statističke metode koje koristimo za prikupljanje i obradu podataka su najmodernije i uključuju kvantitativne analize, regresione modele i analize vremenskih serija. Ovi podaci omogućavaju prognoziranje budućih trendova nezaposlenosti i identifikaciju potencijalnih rizika pre nego što postanu ozbiljni problemi. Na primer, povećanje nezaposlenosti u sektoru proizvodnje može signalizirati probleme u domaćoj ekonomiji ili indikaciju globalnih ekonomskih šokova. U periodima ekonomske recesije, stopa nezaposlenosti značajno raste, dok se tokom ekonomske ekspanzije smanjuje. Mnogi faktori utiču na ove fluktuacije, uključujući monetarnu politiku, fiskalne mere, globalne ekonomske trendove, rezultujuće promene u privatnoj potrošnji i investicijama, te tehnološke inovacije. Na primer, pandemija COVID-19 je rezultirala globalnim talasom nezaposlenosti usled zatvaranja ekonomskih aktivnosti i drastičnog smanjenja potražnje u mnogim industrijama. Efikasno upravljanje stopom nezaposlenosti zahteva koordinisane mere politike koje uključuju podsticanje poslovnih investicija, razvoj veština kroz obrazovanje i obuke, podršku preduzetništvu i inovacijama, kao i socijalne programe za najugroženije grupe. Vlade često koriste fiskalne stimuluse, poput povećanih izdataka na infrastrukturu i socijalne programe, kako bi otvorile nova radna mesta i smanjile nezaposlenost. Privatni sektor takođe igra ključnu ulogu kroz korporativne strategije zapošljavanja i razvoj radne snage. Obrazovanje i stručne obuke su od ključne važnosti za smanjenje strukturne nezaposlenosti. Promene na tržištu rada sve više zahtevaju nova znanja i veštine, što zahteva fleksibilnost radne snage i prilagodljivost obrazovnih sistema. Naša analiza na eulerpool uključuje i praćenje trendova u obrazovanju i kapacitetima za obuku, kako bi se utvrdila spremnost radne snage za buduće izazove. Što se tiče globalne perspektive, nezaposlenost u različitim zemljama može se značajno razlikovati zbog različitih ekonomskih, političkih i socijalnih faktora. Uporedna analiza ovih razlika omogućava identifikaciju uspešnih politika i strategija koje mogu biti primenjene u različitim kontekstima. Na primer, zemlje sa niskom stopom nezaposlenosti često imaju razvijene sisteme socijalne sigurnosti, visok nivo obrazovanja i obuka, te povoljne uslove za poslovanje. Kao deo eulerpool platforme, korisnici mogu pristupiti opsežnim podacima i analizama koji im pomažu da razumeju odnose između nezaposlenosti i drugih makroekonomskih indikatora. Nudimo detaljne izveštaje, grafikone, interaktivne alate za analizu i mogućnost prilagođene obrade podataka. Naša misija je da omogućimo dublje razumevanje složenih ekonomskih obrazaca putem tačnih i ažurnih podataka, čime doprinosimo boljem odlučivanju i razvoju politika. Zaključno, praćenje i analiza nezaposlenosti su ključni za razumevanje ekonomskog zdravlja i stabilnosti jedne države. Kategorija nezaposlenih osoba pruža važne uvide u stanje tržišta rada, ekonomske politike i socijalnu situaciju. Naša platforma eulerpool je posvećena tome da obezbedi najobuhvatnije i najpreciznije podatke o nezaposlenosti, kako bi svi korisnici mogli doneti informisane odluke zasnovane na pouzdanim analizama.