Napravi najbolje investicije svog života.

Od 2 evra osigurajте
Analyse
Profil
🇺🇬

Uganda Stopa nezaposlenosti

Cena

2,9 %
Promena +/-
-0,5 %
Promena %
-15,87 %

Trenutna vrednost Stopa nezaposlenosti u Uganda je 2,9 %. Stopa nezaposlenosti u Uganda se smanjila na 2,9 % dana 1. 1. 2022., nakon što je bila 3,4 % dana 1. 1. 2021.. Od 1. 1. 1991. do 1. 1. 2023., prosečni BDP u Uganda je bio 3,16 %. Rekordna vrednost je postignuta dana 1. 1. 2020. sa 3,80 %, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 1. 2005. sa 1,90 %.

Izvor: World Bank

Stopa nezaposlenosti

  • Maks

Stopa nezaposlenosti

Stopa nezaposlenosti Istorija

DatumVrednost
1. 1. 2022.2,9 %
1. 1. 2021.3,4 %
1. 1. 2020.3,8 %
1. 1. 2019.3,1 %
1. 1. 2018.3,4 %
1. 1. 2017.3,6 %
1. 1. 2016.3,1 %
1. 1. 2015.2,8 %
1. 1. 2014.2,4 %
1. 1. 2013.1,9 %
1
2
3
4

Slični makroekonomski pokazatelji za Stopa nezaposlenosti

ImeTrenutnoPrethodnoFrekvencija
🇺🇬
Minimalne zarade
130 UGX/Month130 UGX/MonthGodišnje
🇺🇬
Populacija
47,25 mil. 45,85 mil. Godišnje

U Ugandi, stopa nezaposlenosti meri broj ljudi koji aktivno traže posao kao procenat radne snage.

Šta je Stopa nezaposlenosti

Stopa nezaposlenosti je ključni makroekonomski indikator koji prati udeo radno sposobnog stanovništva koje je trenutno bez posla, ali aktivno traži zaposlenje. Ovaj pokazatelj je od esencijalnog značaja za razumevanje ekonomskog zdravlja jedne zemlje, jer daje uvid u tržište rada, ekonomsku stabilnost, kao i u potencijale za budući rast i razvoj. Naš sajt, eulerpool, posvećen je prikazivanju detaljnih i tačnih ekonomskih podataka kako bismo omogućili korisnicima profesionalne analitičke alate za donošenje informisanih odluka. Visoka stopa nezaposlenosti može ukazivati na probleme u ekonomiji, kao što su recesija, niske privredne aktivnosti ili strukturne promene koje rezultiraju gubitkom radnih mesta. Nasuprot tome, niska stopa nezaposlenosti običnim signalizira zdravu ekonomiju sa dovoljno radnih mesta koje zadovoljavaju potražnju radne snage. Razumevanje ovih dinamika ključ je za kreatore ekonomske politike, kompanije koje planiraju svoje poslovne strategije, kao i individualne investitore koji traže prilike za ulaganje. Stopa nezaposlenosti se računa kao procenat broja nezaposlenih u odnosu na ukupnu radnu snagu. Radna snaga uključuje sve osobe starosti 15 godina i više koje su zaposlene ili aktivno traže posao. Podaci o zaposlenosti redovno se prikupljaju od strane vladinih agencija i statističkih kancelarija, obično putem anketa na reprezentativnom uzorku stanovništva. Postoji nekoliko vrsta nezaposlenosti koje se često analiziraju: frikciona, strukturna i ciklična nezaposlenost. Frikciona nezaposlenost odnosi se na kratkoročni period kada pojedinci prelaze iz jednog posla u drugi, strukturna nezaposlenost nastaje usled neusklađenosti veština radne snage i potreba tržišta rada, dok ciklična nezaposlenost prati ekonomske cikluse – raste tokom recesija i opada tokom ekonomskih ekspanzija. Analiza stope nezaposlenosti takođe uključuje poglede na različite demografske grupe. Na primer, mladi ljudi, stariji radnici, žene, kao i određene etničke manjine mogu imati različite stope nezaposlenosti zbog brojnih faktora uključujući obrazovanje, iskustvo, kulturne normi i diskriminaciju. Ovi podaci mogu biti od vitalnog značaja za dizajn specifičnih javnih politika koje će ciljano pomoći najugroženijim grupama. Uprkos važnosti stope nezaposlenosti, to nije jedini indikator koji treba razmatrati prilikom analize tržišta rada. Potrebno je uzeti u obzir i druge pokazatelje kao što su stopa zaposlenosti, stopa participacije, broj radnih sati, kao i kvalitet zaposlenja. Na primer, visoka stopa zaposlenosti ne mora nužno značiti i dobro plaćene poslove sa punim radnim vremenom. U zemljama sa složenim ekonomijama često se susrećemo sa visokom stopom nezaposlenosti pratećom visokom neformalnom zaposlenosću, što ukazuje na prisustvo poslova bez socijalne i pravne zaštite. Ekonomski modeli i makroekonomske simulacije često koriste parametre stope nezaposlenosti kako bi predvideli buduće trendove i ocenjivali efikasnost politika koje su na snazi. Na primer, monetarna politika centralnih banaka, koja uključuje kamatne stope i kvantitativno popuštanje, može direktno uticati na nezaposlenost kroz poticanje ili usporavanje ekonomskih aktivnosti. Na globalnom nivou, stope nezaposlenosti mogu se značajno razlikovati između zemalja i regija, zavisno od ekonomske strukture, nivoa industrijalizacije, obrazovnog sistema, kao i od postojanja i efikasnosti socijalnih mreža sigurnosti. Visoke stope nezaposlenosti u razvijenim zemljama mogu odražavati drugačiji set izazova u poređenju sa onima u zemljama u razvoju. Uprava za statistiku rada u mnogim zemljama često objavljuje mesečne i kvartalne izveštaje o stanju tržišta rada, a ove informacije su od ključnog značaja za institucije kao što su Međunarodni monetarni fond (MMF) i Svetska banka u svojim procenama i savetima upućenim zemljama članicama. Napredna analiza stope nezaposlenosti na našem sajtu eulerpool omogućava korisnicima pristup detaljnim izveštajima, grafikonima i istorijskim analizama sa ciljem da obezbedimo sveobuhvatan pregled i bolje razumevanje ovog ključnog ekonomskog indikatora. Kroz profesionalne i precizne ekonomske podatke, želimo da omogućimo stručnjacima, analitičarima, ekonomistima, investitorima i kreatorima politika donošenje informisanih odluka koje će doprineti stabilnosti i prosperitetu ekonomija širom sveta. Pored toga, naš tim stručnjaka kontinuirano prati aktuelne trendove i ažurira podatke kako bi osigurali da svaka analiza bude zasnovana na najnovijim informacijama. Verujemo da je transparentnost i dostupnost pouzdanih podataka ključ za napredak i rast, a naša misija na eulerpool je da te podatke učinimo dostupnim svima koji ih trebaju za svoje ekonomske analize i istraživanja.