Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Nemačka Prodaja oružja
Cena
Trenutna vrednost Prodaje oružja u Nemačka iznosi 1,481 milijardi SIPRI TIV. Prodaja oružja u Nemačka je porasla na 1,481 milijardi SIPRI TIV dana 1. 1. 2022., nakon što je bila 857 mil. SIPRI TIV dana 1. 1. 2021.. Od 1. 1. 1953. do 1. 1. 2023., prosečan BDP u Nemačka iznosio je 1,32 milijardi SIPRI TIV. Najviša vrednost svih vremena dostignuta je dana 1. 1. 2007. sa 3,30 milijardi SIPRI TIV, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 1. 1961. sa 12,00 mil. SIPRI TIV.
Prodaja oružja ·
Maks
Prodaja oružja | |
---|---|
1. 1. 1953. | 38,00 mil. SIPRI TIV |
1. 1. 1954. | 29,00 mil. SIPRI TIV |
1. 1. 1955. | 24,00 mil. SIPRI TIV |
1. 1. 1956. | 24,00 mil. SIPRI TIV |
1. 1. 1957. | 44,00 mil. SIPRI TIV |
1. 1. 1958. | 25,00 mil. SIPRI TIV |
1. 1. 1959. | 93,00 mil. SIPRI TIV |
1. 1. 1960. | 156,00 mil. SIPRI TIV |
1. 1. 1961. | 12,00 mil. SIPRI TIV |
1. 1. 1962. | 147,00 mil. SIPRI TIV |
1. 1. 1963. | 134,00 mil. SIPRI TIV |
1. 1. 1964. | 438,00 mil. SIPRI TIV |
1. 1. 1965. | 328,00 mil. SIPRI TIV |
1. 1. 1966. | 712,00 mil. SIPRI TIV |
1. 1. 1967. | 772,00 mil. SIPRI TIV |
1. 1. 1968. | 589,00 mil. SIPRI TIV |
1. 1. 1969. | 875,00 mil. SIPRI TIV |
1. 1. 1970. | 1,58 milijardi SIPRI TIV |
1. 1. 1971. | 1,36 milijardi SIPRI TIV |
1. 1. 1972. | 1,36 milijardi SIPRI TIV |
1. 1. 1973. | 224,00 mil. SIPRI TIV |
1. 1. 1974. | 1,19 milijardi SIPRI TIV |
1. 1. 1975. | 1,42 milijardi SIPRI TIV |
1. 1. 1976. | 1,66 milijardi SIPRI TIV |
1. 1. 1977. | 1,93 milijardi SIPRI TIV |
1. 1. 1978. | 1,61 milijardi SIPRI TIV |
1. 1. 1979. | 1,42 milijardi SIPRI TIV |
1. 1. 1980. | 1,59 milijardi SIPRI TIV |
1. 1. 1981. | 1,90 milijardi SIPRI TIV |
1. 1. 1982. | 1,51 milijardi SIPRI TIV |
1. 1. 1983. | 2,22 milijardi SIPRI TIV |
1. 1. 1984. | 2,93 milijardi SIPRI TIV |
1. 1. 1985. | 1,34 milijardi SIPRI TIV |
1. 1. 1986. | 1,36 milijardi SIPRI TIV |
1. 1. 1987. | 924,00 mil. SIPRI TIV |
1. 1. 1988. | 1,40 milijardi SIPRI TIV |
1. 1. 1989. | 1,27 milijardi SIPRI TIV |
1. 1. 1990. | 1,84 milijardi SIPRI TIV |
1. 1. 1991. | 2,42 milijardi SIPRI TIV |
1. 1. 1992. | 1,53 milijardi SIPRI TIV |
1. 1. 1993. | 1,56 milijardi SIPRI TIV |
1. 1. 1994. | 2,92 milijardi SIPRI TIV |
1. 1. 1995. | 1,55 milijardi SIPRI TIV |
1. 1. 1996. | 1,96 milijardi SIPRI TIV |
1. 1. 1997. | 957,00 mil. SIPRI TIV |
1. 1. 1998. | 1,85 milijardi SIPRI TIV |
1. 1. 1999. | 1,88 milijardi SIPRI TIV |
1. 1. 2000. | 1,65 milijardi SIPRI TIV |
1. 1. 2001. | 869,00 mil. SIPRI TIV |
1. 1. 2002. | 902,00 mil. SIPRI TIV |
1. 1. 2003. | 1,65 milijardi SIPRI TIV |
1. 1. 2004. | 1,10 milijardi SIPRI TIV |
1. 1. 2005. | 2,09 milijardi SIPRI TIV |
1. 1. 2006. | 2,49 milijardi SIPRI TIV |
1. 1. 2007. | 3,30 milijardi SIPRI TIV |
1. 1. 2008. | 2,38 milijardi SIPRI TIV |
1. 1. 2009. | 2,21 milijardi SIPRI TIV |
1. 1. 2010. | 2,36 milijardi SIPRI TIV |
1. 1. 2011. | 1,20 milijardi SIPRI TIV |
1. 1. 2012. | 729,00 mil. SIPRI TIV |
1. 1. 2013. | 729,00 mil. SIPRI TIV |
1. 1. 2014. | 1,82 milijardi SIPRI TIV |
1. 1. 2015. | 1,81 milijardi SIPRI TIV |
1. 1. 2016. | 2,51 milijardi SIPRI TIV |
1. 1. 2017. | 1,84 milijardi SIPRI TIV |
1. 1. 2018. | 1,11 milijardi SIPRI TIV |
1. 1. 2019. | 997,00 mil. SIPRI TIV |
1. 1. 2020. | 1,16 milijardi SIPRI TIV |
1. 1. 2021. | 857,00 mil. SIPRI TIV |
1. 1. 2022. | 1,48 milijardi SIPRI TIV |
Prodaja oružja Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 1. 2022. | 1,481 milijardi SIPRI TIV |
1. 1. 2021. | 857 mil. SIPRI TIV |
1. 1. 2020. | 1,161 milijardi SIPRI TIV |
1. 1. 2019. | 997 mil. SIPRI TIV |
1. 1. 2018. | 1,11 milijardi SIPRI TIV |
1. 1. 2017. | 1,841 milijardi SIPRI TIV |
1. 1. 2016. | 2,509 milijardi SIPRI TIV |
1. 1. 2015. | 1,812 milijardi SIPRI TIV |
1. 1. 2014. | 1,822 milijardi SIPRI TIV |
1. 1. 2013. | 729 mil. SIPRI TIV |
Slični makroekonomski pokazatelji za Prodaja oružja
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇩🇪 Bilans usluga i roba | 26,229 milijardi EUR | 25,506 milijardi EUR | Mesečno |
🇩🇪 Bilans usluga prema BDP | 5,9 % of GDP | 4,2 % of GDP | Godišnje |
🇩🇪 Broj dolazaka turista | 3,464 mil. | 4,364 mil. | Mesečno |
🇩🇪 Dugovanja inostranstva prema BDP-u | 147 % of GDP | 147 % of GDP | Kvartal |
🇩🇪 Indeks terorizma | 2,782 Points | 4,242 Points | Godišnje |
🇩🇪 Inostrani dug | 6,212 Bio. EUR | 6,109 Bio. EUR | Kvartal |
🇩🇪 Izvoz automobila | 241.2 Units | 275.9 Units | Mesečno |
🇩🇪 Izvozi | 136,54 milijardi EUR | 134,43 milijardi EUR | Mesečno |
🇩🇪 Proizvodnja sirove nafte | 28 BBL/D/1K | 25 BBL/D/1K | Mesečno |
🇩🇪 Rezerve zlata | 3.351,53 Tonnes | 3.351,53 Tonnes | Kvartal |
🇩🇪 Strane direktne investicije | 3,162 milijardi EUR | 17,394 milijardi EUR | Mesečno |
🇩🇪 Tečajna lista | 12,5 milijardi EUR | 21,3 milijardi EUR | Mesečno |
🇩🇪 Tećajne liste usluga | -9,99 milijardi EUR | -6,886 milijardi EUR | Mesečno |
🇩🇪 Tokovi kapitala | -3,04 milijardi EUR | 39,533 milijardi EUR | Mesečno |
🇩🇪 Transakcije | 640,796 mil. EUR | 644,496 mil. EUR | Mesečno |
🇩🇪 Trgovački bilans | 16,8 milijardi EUR | 20,4 milijardi EUR | Mesečno |
🇩🇪 Uslovi trgovanja | 102 points | 102,4 points | Mesečno |
🇩🇪 Uvoz prirodnog gasa | 259.035,362 Terajoule | 193.289,14 Terajoule | Mesečno |
🇩🇪 Uvozi | 113,2 milijardi EUR | 107,4 milijardi EUR | Mesečno |
Prodaja oružja je predstavljena kao indikator trenda zasnovan na poznatim troškovima proizvodnje jedinica osnovnog skupa oružja, kao što su avioni, sistemi protivvazdušne odbrane, oružja protiv podmornica, oklopna vozila, artiljerija, motori, rakete, senzori, sateliti, brodovi i drugi. Ovaj indikator ima za cilj da predstavi vrednost prenosa vojnih resursa, a ne finansijsku vrednost prenosa.
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇱Albanija
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇪Belgija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇭🇷Hrvatska
- 🇨🇾Kipar
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇩🇰Danska
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇮Finska
- 🇫🇷Francuska
- 🇬🇷Grčka
- 🇭🇺Mađarska
- 🇮🇸Ostrvo
- 🇮🇪Irska
- 🇮🇹Italija
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇻Letonija
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇹Litvanija
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇹Malta
- 🇲🇩Moldavija
- 🇲🇨Monako
- 🇲🇪Crna Gora
- 🇳🇱Holandija
- 🇳🇴Norveška
- 🇵🇱Poljska
- 🇵🇹Portugal
- 🇷🇴Rumunija
- 🇷🇺Rusija
- 🇷🇸Srbija
- 🇸🇰Slovačka
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇸🇪Švedska
- 🇨🇭Švajcarska
- 🇺🇦Ukrajina
- 🇬🇧Ujedinjeno Kraljevstvo
- 🇦🇩Andora
Šta je Prodaja oružja
Prodaja oružja je jedna od ključnih komponenti svetske ekonomije i strateške geopolitike. Na sajtu Eulerpool, mi pružamo profesionalne podatke o makroekonomskim trendovima, uključujući detaljnu analizu tržišta i globalnih kretanja u oblasti prodaje oružja. U ovoj kategoriji detaljno istražujemo sve aspekte prometa oružja, od prodaje do zakonodavstva i uticaja na ekonomski rast. Kada je reč o prodaji oružja, važno je napomenuti da ovaj sektor obuhvata različite tipove naoružanja. To uključuje konvencionalno oružje kao što su puške i pištolji, ali i sofisticirane raketne sisteme, borbene avione, tenkove, podmornice i druge vojne tehnologije. Glavni izvoznici oružja su obično zemlje sa razvijenom vojnom industrijom, poput Sjedinjenih Američkih Država, Rusije, Kine, Francuske i Nemačke. Sa druge strane, glavni uvoznici su često zemlje u razvoju ili one koje se suočavaju sa geopolitičkim nestabilnostima. Globalna trgovina oružjem nije samo ekonomska aktivnost, već i politički instrument. Oružje se često koristi kao sredstvo diplomatije i za postizanje strateške prednosti. Na primer, savezničke zemlje mogu prodavati naoružanje jedna drugoj kako bi ojačale svoje vojne saveze. Ovo je posebno evidentno u slučaju Sjedinjenih Američkih Država koje koriste prodaju oružja kao sredstvo za održavanje uticaja u različitim regijama sveta. Ključni aspekti koje analiziramo u okviru kategorije prodaje oružja uključuju: 1. **Ekonomski Uticaj Trgovine Oružjem**: Prodaja oružja donosi značajne prihode zemljama izvoznicama. Na primer, milijarde dolara godišnje se odvajaju za vojne budžete u svrhe nabavke novih tehnologija i modernizacije postojećih sistema naoružanja. Ovi prihodi često služe i za finansiranje istraživanja i razvoja novih vojnih tehnologija, što dugoročno može dodatno osnažiti vojnu industriju zemlje izvoznika. 2. **Geopolitički Uticaj**: Prodaja oružja ima ključnu ulogu u oblikovanju međunarodnih odnosa. Kroz prodaju oružja, zemlje mogu uspostaviti i jačati strateške saveze, kao i utičući na bezbednosnu situaciju u regionima gde je sigurnost krhka. Zemlje koje kupuju oružje često to čine kako bi osigurale svoju bezbednost ili kako bi se pripremile za potencijalne sukobe. S druge strane, zemlje izvoznice mogu koristiti prodaju oružja kao sredstvo pritiska ili kao deo šire strategije uticaja. 3. **Pravna Regulacija i Etička Pitanja**: Prodaja oružja je strogo regulisana, kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou. Postoje brojne međunarodne konvencije i zakoni koji regulišu trgovinu oružjem, kako bi se sprečila prodaja oružja terorističkim grupama i zemljama koje krše ljudska prava. Jedno od takvih regulativa je i Aranžman iz Vaseń, koji postavlja smernice za izvoz konvencionalnog naoružanja i osigurava da se oružje ne koristi u nelegalne svrhe. Pored toga, postoji i moralna dilema oko trgovine oružjem, jer se postavlja pitanje odgovornosti zemalja izvoznica za potencijalne zloupotrebe tog oružja. 4. **Tržišne Analize i Prognoze**: Na Eulerpool-u, nudimo detaljne tržišne analize i prognoze za industriju prodaje oružja. Naši stručnjaci koriste širok spektar makroekonomskih podataka da bi identifikovali trendove i predvideli buduće kretanje na tržištu. Ovo uključuje analizu potražnje u različitim regijama, kao i ispitivanje kako globalni politički i ekonomski događaji utiču na trgovinu oružjem. 5. **Tehnološki Razvoj i Inovacije**: Oružarska industrija je u stalnom tehnološkom napretku. Na našem sajtu, posebno pažnju posvećujemo inovacijama u oblasti vojne tehnologije. Od razvoja autonomnih borbenih sistema do najnovijih dostignuća u oblasti cyber bezbednosti, naši izveštaji daju sveobuhvatan uvid u to kako tehnologija menja lice savremene vojne opreme i strategije. 6. **Regionalne Studije Slučaja**: Kroz regionalne studije slučaja, istražujemo specifične primere trgovine oružjem i njihove ekonomske i političke implikacije. Na primer, detaljno analiziramo tržište oružja na Bliskom Istoku, gde je visoka potražnja za naoružanjem zbog kontinuiranih sukoba i geopolitičkih tenzija. Takođe pratimo situaciju u Africi, gde mnoge zemlje koriste oružje za unutrašnje bezbednosne operacije, kao i u Jugoistočnoj Aziji, koja postaje sve značajniji potrošač sofisticirane vojne opreme. Na sajtu Eulerpool posvećujemo se pružanju preciznih i ažuriranih informacija o makroekonomskim aspektima prodaje oružja. Naša misija je da omogućimo bolji uvid u ovu složenu oblast kroz detaljne analize, stručne komentare i relevantne statističke podatke. Kao profesionalni izvor informacija, cilj nam je da pomognemo našim korisnicima da donesu informisane odluke i da razumeju globalne ekonomske i političke posledice trgovine oružjem. Prodaja oružja je fenomen koji zahteva pažljivu i kontinuiranu analizu. Bilo da ste investitor, analitičar, političar ili istraživač, naši podaci i analize pružiti će vam neophodan uvid u kompleksni svet međunarodne trgovine oružjem. Eulerpool je vaš pouzdani izvor za sve aspekte makroekonomskih trendova u ovoj ključnoj oblasti, nudeći ne samo podatke, već i dublje razumevanje globalnog konteksta u kojem se odvija prodaja oružja.