Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Turska Bruto domaći proizvod (BDP) iz prerađivačke industrije
Cena
Trenutna vrednost Bruto domaći proizvod (BDP) iz prerađivačke industrije u Turska je 93,453 milijardi TRY. Bruto domaći proizvod (BDP) iz prerađivačke industrije u Turska se smanjio na 93,453 milijardi TRY dana 1. 3. 2024., nakon što je bio 98,45 milijardi TRY dana 1. 12. 2023.. Od 1. 3. 1998. do 1. 6. 2024., prosečan GDP u Turska je bio 51,97 milijardi TRY. Najviša vrednost je dostignuta dana 1. 12. 2023. sa 98,45 milijardi TRY, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 12. 2001. sa 23,61 milijardi TRY.
Bruto domaći proizvod (BDP) iz prerađivačke industrije ·
Maks
BDP iz proizvodnje | |
---|---|
1. 3. 1998. | 28,72 milijardi TRY |
1. 6. 1998. | 27,14 milijardi TRY |
1. 9. 1998. | 25,67 milijardi TRY |
1. 12. 1998. | 26,47 milijardi TRY |
1. 3. 1999. | 25,36 milijardi TRY |
1. 6. 1999. | 26,53 milijardi TRY |
1. 9. 1999. | 24,35 milijardi TRY |
1. 12. 1999. | 25,72 milijardi TRY |
1. 3. 2000. | 26,35 milijardi TRY |
1. 6. 2000. | 28,39 milijardi TRY |
1. 9. 2000. | 27,11 milijardi TRY |
1. 12. 2000. | 27,74 milijardi TRY |
1. 3. 2001. | 27,00 milijardi TRY |
1. 6. 2001. | 25,45 milijardi TRY |
1. 9. 2001. | 24,09 milijardi TRY |
1. 12. 2001. | 23,61 milijardi TRY |
1. 3. 2002. | 25,83 milijardi TRY |
1. 6. 2002. | 27,48 milijardi TRY |
1. 9. 2002. | 25,11 milijardi TRY |
1. 12. 2002. | 26,14 milijardi TRY |
1. 3. 2003. | 28,15 milijardi TRY |
1. 6. 2003. | 28,15 milijardi TRY |
1. 9. 2003. | 28,20 milijardi TRY |
1. 12. 2003. | 30,23 milijardi TRY |
1. 3. 2004. | 32,12 milijardi TRY |
1. 6. 2004. | 33,59 milijardi TRY |
1. 9. 2004. | 31,81 milijardi TRY |
1. 12. 2004. | 32,68 milijardi TRY |
1. 3. 2005. | 35,28 milijardi TRY |
1. 6. 2005. | 35,29 milijardi TRY |
1. 9. 2005. | 34,30 milijardi TRY |
1. 12. 2005. | 37,72 milijardi TRY |
1. 3. 2006. | 37,68 milijardi TRY |
1. 6. 2006. | 39,98 milijardi TRY |
1. 9. 2006. | 37,79 milijardi TRY |
1. 12. 2006. | 40,85 milijardi TRY |
1. 3. 2007. | 41,37 milijardi TRY |
1. 6. 2007. | 41,67 milijardi TRY |
1. 9. 2007. | 40,28 milijardi TRY |
1. 12. 2007. | 43,46 milijardi TRY |
1. 3. 2008. | 45,17 milijardi TRY |
1. 6. 2008. | 43,45 milijardi TRY |
1. 9. 2008. | 40,27 milijardi TRY |
1. 12. 2008. | 38,66 milijardi TRY |
1. 3. 2009. | 33,45 milijardi TRY |
1. 6. 2009. | 38,35 milijardi TRY |
1. 9. 2009. | 38,91 milijardi TRY |
1. 12. 2009. | 41,83 milijardi TRY |
1. 3. 2010. | 36,64 milijardi TRY |
1. 6. 2010. | 41,21 milijardi TRY |
1. 9. 2010. | 40,77 milijardi TRY |
1. 12. 2010. | 47,92 milijardi TRY |
1. 3. 2011. | 46,36 milijardi TRY |
1. 6. 2011. | 50,10 milijardi TRY |
1. 9. 2011. | 50,04 milijardi TRY |
1. 12. 2011. | 53,73 milijardi TRY |
1. 3. 2012. | 48,46 milijardi TRY |
1. 6. 2012. | 51,79 milijardi TRY |
1. 9. 2012. | 50,19 milijardi TRY |
1. 12. 2012. | 54,12 milijardi TRY |
1. 3. 2013. | 52,33 milijardi TRY |
1. 6. 2013. | 57,25 milijardi TRY |
1. 9. 2013. | 55,42 milijardi TRY |
1. 12. 2013. | 59,65 milijardi TRY |
1. 3. 2014. | 55,88 milijardi TRY |
1. 6. 2014. | 60,14 milijardi TRY |
1. 9. 2014. | 58,50 milijardi TRY |
1. 12. 2014. | 62,74 milijardi TRY |
1. 3. 2015. | 57,34 milijardi TRY |
1. 6. 2015. | 63,58 milijardi TRY |
1. 9. 2015. | 60,83 milijardi TRY |
1. 12. 2015. | 69,55 milijardi TRY |
1. 3. 2016. | 61,90 milijardi TRY |
1. 6. 2016. | 66,68 milijardi TRY |
1. 9. 2016. | 59,08 milijardi TRY |
1. 12. 2016. | 73,71 milijardi TRY |
1. 3. 2017. | 65,12 milijardi TRY |
1. 6. 2017. | 70,66 milijardi TRY |
1. 9. 2017. | 69,35 milijardi TRY |
1. 12. 2017. | 80,47 milijardi TRY |
1. 3. 2018. | 70,63 milijardi TRY |
1. 6. 2018. | 74,29 milijardi TRY |
1. 9. 2018. | 70,58 milijardi TRY |
1. 12. 2018. | 74,16 milijardi TRY |
1. 3. 2019. | 65,95 milijardi TRY |
1. 6. 2019. | 69,99 milijardi TRY |
1. 9. 2019. | 70,17 milijardi TRY |
1. 12. 2019. | 77,00 milijardi TRY |
1. 3. 2020. | 71,18 milijardi TRY |
1. 6. 2020. | 57,47 milijardi TRY |
1. 9. 2020. | 76,54 milijardi TRY |
1. 12. 2020. | 86,47 milijardi TRY |
1. 3. 2021. | 80,44 milijardi TRY |
1. 6. 2021. | 83,06 milijardi TRY |
1. 9. 2021. | 85,09 milijardi TRY |
1. 12. 2021. | 97,46 milijardi TRY |
1. 3. 2022. | 88,33 milijardi TRY |
1. 6. 2022. | 90,27 milijardi TRY |
1. 9. 2022. | 86,64 milijardi TRY |
1. 12. 2022. | 95,77 milijardi TRY |
1. 3. 2023. | 90,20 milijardi TRY |
1. 6. 2023. | 89,31 milijardi TRY |
1. 9. 2023. | 92,23 milijardi TRY |
1. 12. 2023. | 98,45 milijardi TRY |
1. 3. 2024. | 93,45 milijardi TRY |
Bruto domaći proizvod (BDP) iz prerađivačke industrije Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 3. 2024. | 93,453 milijardi TRY |
1. 12. 2023. | 98,45 milijardi TRY |
1. 9. 2023. | 92,23 milijardi TRY |
1. 6. 2023. | 89,311 milijardi TRY |
1. 3. 2023. | 90,199 milijardi TRY |
1. 12. 2022. | 95,766 milijardi TRY |
1. 9. 2022. | 86,636 milijardi TRY |
1. 6. 2022. | 90,266 milijardi TRY |
1. 3. 2022. | 88,335 milijardi TRY |
1. 12. 2021. | 97,457 milijardi TRY |
Slični makroekonomski pokazatelji za Bruto domaći proizvod (BDP) iz prerađivačke industrije
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇹🇷 BDP iz građevinarstva | 26,815 milijardi TRY | 27,349 milijardi TRY | Kvartal |
🇹🇷 BDP iz javne uprave | 54,966 milijardi TRY | 56,082 milijardi TRY | Kvartal |
🇹🇷 BDP iz poljoprivrede | 19,23 milijardi TRY | 11,587 milijardi TRY | Kvartal |
🇹🇷 BDP iz usluga | 145,674 milijardi TRY | 134,175 milijardi TRY | Kvartal |
🇹🇷 BDP po glavi stanovnika | 14.630,37 USD | 14.055,11 USD | Godišnje |
🇹🇷 BDP po glavi stanovnika PPP | 34.414,23 USD | 33.061,06 USD | Godišnje |
🇹🇷 BDP po stalnim cenama | 516,711 milijardi TRY | 604,781 milijardi TRY | Kvartal |
🇹🇷 BIP | 1,108 Bio. USD | 907,12 milijardi USD | Godišnje |
🇹🇷 Bruto investicije u osnovna sredstva | 133,856 milijardi TRY | 155,088 milijardi TRY | Kvartal |
🇹🇷 Godišnja stopa rasta BDP | 5,7 % | 4 % | Kvartal |
🇹🇷 Rast BDP-a u celoj godini | 4,5 % | 5,5 % | Godišnje |
🇹🇷 Stopa rasta BDP | 2,4 % | 1 % | Kvartal |
Makro stranice za druge zemlje u Azija
- 🇨🇳Kina
- 🇮🇳Indija
- 🇮🇩Indonezija
- 🇯🇵Japan
- 🇸🇦Saudijska Arabija
- 🇸🇬Singapur
- 🇰🇷Južna Koreja
- 🇦🇫Afganistan
- 🇦🇲Jermenija
- 🇦🇿Azerbejdžan
- 🇧🇭Bahrein
- 🇧🇩Bangladeš
- 🇧🇹Butan
- 🇧🇳Brunei
- 🇰🇭Kambodža
- 🇹🇱Istočni Timor
- 🇬🇪Gruzija
- 🇭🇰Hongkong
- 🇮🇷Iran
- 🇮🇶Irak
- 🇮🇱Izrael
- 🇯🇴Jordan
- 🇰🇿Kazahstan
- 🇰🇼Kuvajt
- 🇰🇬Kirgistan
- 🇱🇦Laos
- 🇱🇧Libanон
- 🇲🇴Makao
- 🇲🇾Malezija
- 🇲🇻Maldivi
- 🇲🇳Mongolija
- 🇲🇲Mijanmar
- 🇳🇵Nepal
- 🇰🇵Severna Koreja
- 🇴🇲Oman
- 🇵🇰Pakistan
- 🇵🇸Palestina
- 🇵🇭Filipini
- 🇶🇦Katar
- 🇱🇰Šri Lanka
- 🇸🇾Sirija
- 🇹🇼Tajvan
- 🇹🇯Tadžikistan
- 🇹🇭Tajland
- 🇹🇲Turkmenistan
- 🇦🇪Ujedinjeni Arapski Emirati
- 🇺🇿Uzbekistan
- 🇻🇳Vijetnam
- 🇾🇪Jemen
Šta je Bruto domaći proizvod (BDP) iz prerađivačke industrije
BDP iz prerađivačke industrije (Gross Domestic Product from Manufacturing) predstavlja ključan indikator u makroekonomiji i igra značajnu ulogu u ocenjivanju ukupne ekonomske snage jedne zemlje. Naš sajt, Eulerpool, specijalizovan je za prikazivanje makroekonomskih podataka, od kojih je BDP iz prerađivačke industrije jedan od najvažnijih pokazatelja za analizu ekonomske aktivnosti i stabilnosti zemlje. Prerađivačka industrija uključuje širok spektar aktivnosti koje obuhvataju transformaciju sirovina u gotove proizvode. To uključuje oblasti kao što su automobilstvo, proizvodnja mašinerije, elektronike, tekstila, hemijske industrije i mnogih drugih. BDP iz prerađivačke industrije meri se kao vrednost svih finalnih proizvoda i usluga proizvedenih u ovoj industriji tokom određenog vremenskog perioda, obično na godišnjem ili kvartalnom nivou. BDP iz prerađivačke industrije je posebno značajan indikator iz nekoliko razloga. Prvo, on odražava produktivnost i inovativnost ekonomije kroz pokazatelje kao što su izvoz, investicije u tehnologiju i unapređenje proizvodnih procesa. Drugo, prerađivačka industrija često ima domino efekat na druge sektore ekonomije, kao što su sektor usluga, transport, logistika i trgovina. Iz ovih razloga, BDP iz prerađivačke industrije može pružiti dublji uvid u celokupno zdravlje ekonomije. Prerađivačka industrija takođe igra ključnu ulogu u zapošljavanju. Mnoge razvijene ekonomije, ali i one u razvoju, oslanjaju se na prerađivačku industriju kao glavnog poslodavca. Povećanje BDP-a iz prerađivačke industrije često vodi do povećanog zapošljavanja, što može smanjiti stopu nezaposlenosti i povećati životni standard stanovništva. Sa porastom zapošljavanja dolazi i do povećanja lične potrošnje, što dalje doprinosi ekonomskoj ekspanziji. Makroekonomski analitičari i investitori pažljivo prate kretanja u BDP-u iz prerađivačke industrije kako bi doneli informisane odluke. Visok rast u ovom sektoru može biti znak stabilne i rastuće ekonomije, dok pad može ukazivati na potencijalne probleme kao što su smanjenje potražnje, tehnološka zaostalost ili problemi sa trgovinskim politikama. Naš Eulerpool sajt pruža detaljne i ažurirane podatke o BDP-u iz prerađivačke industrije, što korisnicima omogućava da temeljno analiziraju i procene ekonomske trendove. Takođe je važno napomenuti da politike vlade i regulatorni okviri imaju značajan uticaj na BDP iz prerađivačke industrije. Podsticaji za inovacije i tehnologije, povoljni uslovi za investicije i stabilna pravna okruženja mogu dodatno podstaći rast u ovom sektoru. Na primer, subvencije za istraživanje i razvoj, olakšice za izvoznike i ulaganja u infrastrukturu mogu značajno doprineti povećanju BDP-a iz prerađivačke industrije. S druge strane, protekcionističke mere ili nepovoljne trgovinske politike mogu imati suprotan efekat. Internacionalni kontekst takođe ima veliki uticaj na BDP iz prerađivačke industrije. Globalizacija i otvaranje tržišta omogućili su mnogim zemljama da prošire svoj prerađivački sektor kroz izvoz. Međutim, globalne ekonomske nestabilnosti, kao što su trgovinski ratovi ili globalne recesije, mogu negativno uticati na ovaj sektor. Naš sajt Eulerpool, pruža korisnicima ne samo lokalne već i globalne podatke što omogućava sveobuhvatno razumevanje makroekonomskih prilika. U kontekstu održivog razvoja, prerađivačka industrija se sve više suočava sa izazovima zelene transformacije. Ekološki standardi i inicijative za smanjenje emisije štetnih gasova postaju sve važniji kriterijumi za ocenjivanje ekonomskog rasta. Kroz inovacije u proizvodnim procesima i primenu održivih tehnologija, prerađivačka industrija može doprineti ne samo ekonomskom već i ekološkom i socijalnom prosperitetu. Platforma kao što je Eulerpool može biti korisna za praćenje tih trendova i procenu njihovog uticaja na BDP iz prerađivačke industrije. Za analizu BDP-a iz prerađivačke industrije potrebno je poznavanje mnogih komponenata, uključujući bruto vrednost proizvodnje, neto proizvodnju i međufazne troškove. Na našem sajtu, Eulerpool, korisnici mogu detaljno istraživati sve ove aspekte kroz prilagođene izveštaje i grafikone. Naša platforma omogućava pristup podacima iz različitih izvora, uključujući nacionalne statističke institute i međunarodne organizacije kao što su MMF i Svetska banka. U zaključku, BDP iz prerađivačke industrije je esencijalni indikator za analizu makroekonomskih uslova jedne zemlje. Ovaj sektor ne samo da daje uvid u ekonomsku produktivnost i inovativnost, već ima i značajan uticaj na zapošljavanje, investicije, trgovinu i ukupnu ekonomsku stabilnost. Naš sajt Eulerpool pruža pouzdane i detaljne podatke koji korisnicima omogućavaju da temeljno analiziraju i prate ekonomske trendove, kako na lokalnom tako i na globalnom nivou. Uspeh u analizi i razumevanju BDP-a iz prerađivačke industrije može biti ključan za donošenje informisanih investicionih odluka i oblikovanje ekonomske politike.