Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Trinidad i Tobago Nezaposlene Osobe
Cena
Trenutna vrednost Nezaposlenih Osoba u Trinidad i Tobago je 24.8 . Nezaposlene Osobe u Trinidad i Tobago su porasle na 24.8 na dan 1. 12. 2023., nakon što su iznosile 19.6 na dan 1. 9. 2023.. Od 1. 3. 1991. do 1. 3. 2024., prosečan BDP u Trinidad i Tobago bio je 50.953,08 . Najviša vrednost svih vremena dostignuta je na dan 1. 3. 1993. sa 106.200,00 , dok je najniža vrednost zabeležena na dan 1. 9. 2023. sa 19.600,00 .
Nezaposlene Osobe ·
Maks
Nezaposlena lica | |
---|---|
1. 3. 1991. | 98.800,00 |
1. 6. 1991. | 86.200,00 |
1. 9. 1991. | 93.800,00 |
1. 12. 1991. | 86.000,00 |
1. 3. 1992. | 98.200,00 |
1. 6. 1992. | 105.600,00 |
1. 9. 1992. | 96.000,00 |
1. 12. 1992. | 96.900,00 |
1. 3. 1993. | 106.200,00 |
1. 6. 1993. | 97.400,00 |
1. 9. 1993. | 96.800,00 |
1. 12. 1993. | 99.400,00 |
1. 3. 1994. | 100.600,00 |
1. 6. 1994. | 91.100,00 |
1. 9. 1994. | 90.800,00 |
1. 12. 1994. | 92.600,00 |
1. 3. 1995. | 93.800,00 |
1. 6. 1995. | 85.400,00 |
1. 9. 1995. | 93.300,00 |
1. 12. 1995. | 85.100,00 |
1. 3. 1996. | 89.600,00 |
1. 6. 1996. | 79.400,00 |
1. 9. 1996. | 90.000,00 |
1. 12. 1996. | 85.600,00 |
1. 3. 1997. | 91.900,00 |
1. 6. 1997. | 79.000,00 |
1. 9. 1997. | 81.700,00 |
1. 12. 1997. | 72.400,00 |
1. 3. 1998. | 80.500,00 |
1. 6. 1998. | 74.700,00 |
1. 9. 1998. | 77.800,00 |
1. 12. 1998. | 84.700,00 |
1. 3. 1999. | 79.300,00 |
1. 6. 1999. | 66.300,00 |
1. 9. 1999. | 77.000,00 |
1. 12. 1999. | 73.600,00 |
1. 3. 2000. | 71.600,00 |
1. 9. 2000. | 69.300,00 |
1. 12. 2000. | 67.800,00 |
1. 3. 2001. | 60.600,00 |
1. 6. 2001. | 61.200,00 |
1. 9. 2001. | 58.600,00 |
1. 12. 2001. | 69.200,00 |
1. 3. 2002. | 60.200,00 |
1. 6. 2002. | 58.400,00 |
1. 9. 2002. | 63.000,00 |
1. 12. 2002. | 63.100,00 |
1. 3. 2003. | 65.000,00 |
1. 6. 2003. | 59.800,00 |
1. 9. 2003. | 63.500,00 |
1. 12. 2003. | 61.300,00 |
1. 3. 2004. | 61.100,00 |
1. 6. 2004. | 47.000,00 |
1. 9. 2004. | 47.800,00 |
1. 12. 2004. | 48.800,00 |
1. 3. 2005. | 56.300,00 |
1. 6. 2005. | 49.300,00 |
1. 9. 2005. | 50.600,00 |
1. 12. 2005. | 42.700,00 |
1. 3. 2006. | 42.700,00 |
1. 6. 2006. | 45.100,00 |
1. 9. 2006. | 36.800,00 |
1. 12. 2006. | 31.600,00 |
1. 3. 2007. | 40.300,00 |
1. 6. 2007. | 37.000,00 |
1. 9. 2007. | 32.600,00 |
1. 12. 2007. | 28.300,00 |
1. 3. 2008. | 32.600,00 |
1. 6. 2008. | 28.600,00 |
1. 9. 2008. | 29.900,00 |
1. 12. 2008. | 24.900,00 |
1. 3. 2009. | 31.800,00 |
1. 6. 2009. | 31.800,00 |
1. 9. 2009. | 35.900,00 |
1. 12. 2009. | 31.000,00 |
1. 3. 2010. | 41.100,00 |
1. 6. 2010. | 29.500,00 |
1. 9. 2010. | 36.600,00 |
1. 12. 2010. | 39.800,00 |
1. 6. 2011. | 35.900,00 |
1. 9. 2011. | 31.500,00 |
1. 12. 2011. | 25.900,00 |
1. 3. 2012. | 33.800,00 |
1. 6. 2012. | 31.700,00 |
1. 9. 2012. | 31.800,00 |
1. 12. 2012. | 30.500,00 |
1. 3. 2013. | 24.200,00 |
1. 6. 2013. | 22.500,00 |
1. 9. 2013. | 24.000,00 |
1. 12. 2013. | 24.700,00 |
1. 3. 2014. | 20.700,00 |
1. 6. 2014. | 23.000,00 |
1. 9. 2014. | 22.100,00 |
1. 12. 2014. | 21.300,00 |
1. 3. 2015. | 23.200,00 |
1. 6. 2015. | 20.500,00 |
1. 9. 2015. | 21.900,00 |
1. 12. 2015. | 22.300,00 |
1. 3. 2016. | 24.100,00 |
1. 6. 2016. | 28.500,00 |
1. 9. 2016. | 25.500,00 |
1. 12. 2016. | 22.900,00 |
1. 3. 2017. | 29.100,00 |
1. 6. 2017. | 34.000,00 |
1. 9. 2017. | 31.800,00 |
1. 12. 2017. | 27.300,00 |
1. 3. 2018. | 24.100,00 |
1. 6. 2018. | 24.000,00 |
1. 9. 2018. | 28.900,00 |
1. 12. 2018. | 22.500,00 |
1. 3. 2019. | 25.100,00 |
1. 6. 2019. | 26.700,00 |
1. 12. 2019. | 27.900,00 |
1. 3. 2020. | 25.800,00 |
1. 6. 2020. | 31.100,00 |
1. 9. 2020. | 36.000,00 |
1. 12. 2020. | 43.500,00 |
1. 3. 2021. | 39.300,00 |
1. 6. 2021. | 28.200,00 |
1. 9. 2021. | 31.000,00 |
1. 12. 2021. | 28.500,00 |
1. 3. 2022. | 30.800,00 |
1. 6. 2022. | 26.300,00 |
1. 9. 2022. | 32.200,00 |
1. 12. 2022. | 27.800,00 |
1. 3. 2023. | 29.200,00 |
1. 6. 2023. | 22.400,00 |
1. 9. 2023. | 19.600,00 |
1. 12. 2023. | 24.800,00 |
Nezaposlene Osobe Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 12. 2023. | 24.8 |
1. 9. 2023. | 19.6 |
1. 6. 2023. | 22.4 |
1. 3. 2023. | 29.2 |
1. 12. 2022. | 27.8 |
1. 9. 2022. | 32.2 |
1. 6. 2022. | 26.3 |
1. 3. 2022. | 30.8 |
1. 12. 2021. | 28.5 |
1. 9. 2021. | 31 |
Slični makroekonomski pokazatelji za Nezaposlene Osobe
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇹🇹 Populacija | 1,37 mil. | 1,37 mil. | Godišnje |
🇹🇹 Stopa nezaposlenosti | 4,1 % | 3,2 % | Kvartal |
🇹🇹 Stopa zaposlenosti | 54,7 % | 55,5 % | Kvartal |
🇹🇹 Zaposleni | 560.4 | 577.7 | Kvartal |
Makro stranice za druge zemlje u Amerika
- 🇦🇷Argentina
- 🇦🇼Aruba
- 🇧🇸Bahami
- 🇧🇧Barbados.
- 🇧🇿Belize
- 🇧🇲Bermuda
- 🇧🇴Bolivija
- 🇧🇷Brazil
- 🇨🇦Kanada
- 🇰🇾Kajmanska Ostrva
- 🇨🇱Čile
- 🇨🇴Kolumbija
- 🇨🇷Kostarika
- 🇨🇺Kuba
- 🇩🇴Dominikanska Republika
- 🇪🇨Ekvador
- 🇸🇻El Salvador
- 🇬🇹Gvatemala
- 🇬🇾Gvajana
- 🇭🇹Haiti
- 🇭🇳Honduras
- 🇯🇲Jamajka
- 🇲🇽Meksiko
- 🇳🇮Nikaragva
- 🇵🇦Panama
- 🇵🇾Paragvaj
- 🇵🇪Peru
- 🇵🇷Puerto Riko
- 🇸🇷Surinam
- 🇺🇸Sjedinjene Američke Države
- 🇺🇾Urugvaj
- 🇻🇪Venezuela
- 🇦🇬Antigva i Barbuda
- 🇩🇲Dominika
- 🇬🇩Grenada
Šta je Nezaposlene Osobe
Unemployed Persons – nezaposlene osobe – predstavljaju ključnu kategoriju u makroekonomskom kontekstu, jer odražavaju stanje tržišta rada, ekonomskih ciklusa i opšte ekonomske sigurnosti jedne države. Indikator nezaposlenosti pruža precizne uvide u brojne ekonomske aspekte, kao što su inflacija, bruto domaći proizvod (BDP), stopa tržišnog rasta i socijalni standard. U okviru naše platforme eulerpool, nudimo detaljnu analizu ovih parametara uz pomoć najnovijih podataka dostupnih iz izvora kao što su državni zavodi za statistiku, agencije za zapošljavanje i međunarodne organizacije. Nezaposlene osobe se definišu kao one koje su radno sposobne, aktivno traže posao ili su dostupne za rad, ali nisu zaposleno angažovane u istraživanom periodu. Ovo obuhvata i osobe koje su privremeno ostale bez posla, ali se očekuje njihov ponovni angažman. Na primer, sezonska nezaposlenost može se javiti u industrijama poput turizma, poljoprivrede i građevine gde potražnja za radnom snagom oscilira tokom godine. Uzroci nezaposlenosti su mnogobrojni i složeni. Ova kategorija uključuje cikličnu nezaposlenost koja je povezana sa ekonomskim ciklusima recesije i ekspanzije; frikcionu nezaposlenost koja je prirodno prisustvo na tržištu rada dok pojedinci menjaju posao ili započinju novi karijerni put; strukturnu nezaposlenost izazvanu promenama u industrijskoj strukturi i tehnologiji; kao i sezonsku nezaposlenost. Razumevanje ovih tipova nezaposlenosti omogućava donositeljima odluka da razviju efikasne strategije za minimiziranje negativnih efekata na ekonomiju. Visoka stopa nezaposlenosti ima značajne posledice, kako ekonomske, tako i socijalne. Ekonomskom smislu, visoka nezaposlenost dovodi do smanjenja potrošačke potražnje, što utiče na pad proizvodnje i poslovne aktivnosti. Takođe, država beleži budžetske gubitke, jer sa jedne strane povećava izdatke za socijalnu pomoć i obuke za nezaposlene, a sa druge strane smanjuje priliv poreza usled manjeg broja zaposlenih. Socijalni aspekti uključuju povećanje nivoa siromaštva, socijalne isključenosti, kao i probleme sa mentalnim zdravljem među nezaposlenima. Naša platforma eulerpool pruža pristup detaljnim i ažuriranim podacima o nezaposlenosti kako bi ekonomisti, istraživači, donosioci politika i poslovni lideri imali precizne analize za svoje potrebe. Pratimo trendove nezaposlenosti u različitim sektorima, regijama i demografskim grupama što omogućava kompleksnu analizu tržišta rada. Posebno obraćamo pažnju na dugotrajnu nezaposlenost, koja je kritičan problem jer dugoročno neaktivne osobe gube veštine i postaju manje poželjne za poslodavce. Statističke metode koje koristimo za prikupljanje i obradu podataka su najmodernije i uključuju kvantitativne analize, regresione modele i analize vremenskih serija. Ovi podaci omogućavaju prognoziranje budućih trendova nezaposlenosti i identifikaciju potencijalnih rizika pre nego što postanu ozbiljni problemi. Na primer, povećanje nezaposlenosti u sektoru proizvodnje može signalizirati probleme u domaćoj ekonomiji ili indikaciju globalnih ekonomskih šokova. U periodima ekonomske recesije, stopa nezaposlenosti značajno raste, dok se tokom ekonomske ekspanzije smanjuje. Mnogi faktori utiču na ove fluktuacije, uključujući monetarnu politiku, fiskalne mere, globalne ekonomske trendove, rezultujuće promene u privatnoj potrošnji i investicijama, te tehnološke inovacije. Na primer, pandemija COVID-19 je rezultirala globalnim talasom nezaposlenosti usled zatvaranja ekonomskih aktivnosti i drastičnog smanjenja potražnje u mnogim industrijama. Efikasno upravljanje stopom nezaposlenosti zahteva koordinisane mere politike koje uključuju podsticanje poslovnih investicija, razvoj veština kroz obrazovanje i obuke, podršku preduzetništvu i inovacijama, kao i socijalne programe za najugroženije grupe. Vlade često koriste fiskalne stimuluse, poput povećanih izdataka na infrastrukturu i socijalne programe, kako bi otvorile nova radna mesta i smanjile nezaposlenost. Privatni sektor takođe igra ključnu ulogu kroz korporativne strategije zapošljavanja i razvoj radne snage. Obrazovanje i stručne obuke su od ključne važnosti za smanjenje strukturne nezaposlenosti. Promene na tržištu rada sve više zahtevaju nova znanja i veštine, što zahteva fleksibilnost radne snage i prilagodljivost obrazovnih sistema. Naša analiza na eulerpool uključuje i praćenje trendova u obrazovanju i kapacitetima za obuku, kako bi se utvrdila spremnost radne snage za buduće izazove. Što se tiče globalne perspektive, nezaposlenost u različitim zemljama može se značajno razlikovati zbog različitih ekonomskih, političkih i socijalnih faktora. Uporedna analiza ovih razlika omogućava identifikaciju uspešnih politika i strategija koje mogu biti primenjene u različitim kontekstima. Na primer, zemlje sa niskom stopom nezaposlenosti često imaju razvijene sisteme socijalne sigurnosti, visok nivo obrazovanja i obuka, te povoljne uslove za poslovanje. Kao deo eulerpool platforme, korisnici mogu pristupiti opsežnim podacima i analizama koji im pomažu da razumeju odnose između nezaposlenosti i drugih makroekonomskih indikatora. Nudimo detaljne izveštaje, grafikone, interaktivne alate za analizu i mogućnost prilagođene obrade podataka. Naša misija je da omogućimo dublje razumevanje složenih ekonomskih obrazaca putem tačnih i ažurnih podataka, čime doprinosimo boljem odlučivanju i razvoju politika. Zaključno, praćenje i analiza nezaposlenosti su ključni za razumevanje ekonomskog zdravlja i stabilnosti jedne države. Kategorija nezaposlenih osoba pruža važne uvide u stanje tržišta rada, ekonomske politike i socijalnu situaciju. Naša platforma eulerpool je posvećena tome da obezbedi najobuhvatnije i najpreciznije podatke o nezaposlenosti, kako bi svi korisnici mogli doneti informisane odluke zasnovane na pouzdanim analizama.