Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Turska Vojni izdaci
Cena
Trenutna vrednost Vojni izdaci u Turska je 10,78 milijardi USD. Vojni izdaci u Turska su pali na 10,78 milijardi USD dana 1. 1. 2022., nakon što su iznosili 15,567 milijardi USD dana 1. 1. 2021.. Od 1. 1. 1949. do 1. 1. 2023., prosečan BDP u Turska je bio 6,43 milijardi USD. Najviša vrednost svih vremena dostignuta je dana 1. 1. 2019. sa 20,44 milijardi USD, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 1. 1949. sa 197,70 mil. USD.
Vojni izdaci ·
Maks
Vojni izdaci | |
---|---|
1. 1. 1949. | 197,70 mil. USD |
1. 1. 1950. | 213,00 mil. USD |
1. 1. 1951. | 231,80 mil. USD |
1. 1. 1952. | 257,80 mil. USD |
1. 1. 1953. | 294,00 mil. USD |
1. 1. 1954. | 332,10 mil. USD |
1. 1. 1955. | 382,90 mil. USD |
1. 1. 1956. | 412,10 mil. USD |
1. 1. 1957. | 450,10 mil. USD |
1. 1. 1958. | 523,10 mil. USD |
1. 1. 1959. | 766,20 mil. USD |
1. 1. 1960. | 468,80 mil. USD |
1. 1. 1961. | 301,30 mil. USD |
1. 1. 1962. | 330,40 mil. USD |
1. 1. 1963. | 350,00 mil. USD |
1. 1. 1964. | 380,90 mil. USD |
1. 1. 1965. | 422,70 mil. USD |
1. 1. 1966. | 442,00 mil. USD |
1. 1. 1967. | 508,40 mil. USD |
1. 1. 1968. | 570,70 mil. USD |
1. 1. 1969. | 596,80 mil. USD |
1. 1. 1970. | 564,90 mil. USD |
1. 1. 1971. | 570,90 mil. USD |
1. 1. 1972. | 704,00 mil. USD |
1. 1. 1973. | 861,60 mil. USD |
1. 1. 1974. | 1,14 milijardi USD |
1. 1. 1975. | 2,29 milijardi USD |
1. 1. 1976. | 2,53 milijardi USD |
1. 1. 1977. | 2,77 milijardi USD |
1. 1. 1978. | 2,73 milijardi USD |
1. 1. 1979. | 3,00 milijardi USD |
1. 1. 1980. | 2,67 milijardi USD |
1. 1. 1981. | 2,81 milijardi USD |
1. 1. 1982. | 2,75 milijardi USD |
1. 1. 1983. | 2,47 milijardi USD |
1. 1. 1984. | 2,19 milijardi USD |
1. 1. 1985. | 2,37 milijardi USD |
1. 1. 1986. | 2,77 milijardi USD |
1. 1. 1987. | 2,89 milijardi USD |
1. 1. 1988. | 2,66 milijardi USD |
1. 1. 1989. | 3,37 milijardi USD |
1. 1. 1990. | 5,32 milijardi USD |
1. 1. 1991. | 5,67 milijardi USD |
1. 1. 1992. | 6,16 milijardi USD |
1. 1. 1993. | 7,08 milijardi USD |
1. 1. 1994. | 5,29 milijardi USD |
1. 1. 1995. | 6,61 milijardi USD |
1. 1. 1996. | 7,51 milijardi USD |
1. 1. 1997. | 7,79 milijardi USD |
1. 1. 1998. | 8,78 milijardi USD |
1. 1. 1999. | 9,95 milijardi USD |
1. 1. 2000. | 9,99 milijardi USD |
1. 1. 2001. | 7,22 milijardi USD |
1. 1. 2002. | 9,05 milijardi USD |
1. 1. 2003. | 10,28 milijardi USD |
1. 1. 2004. | 10,92 milijardi USD |
1. 1. 2005. | 12,08 milijardi USD |
1. 1. 2006. | 13,04 milijardi USD |
1. 1. 2007. | 14,99 milijardi USD |
1. 1. 2008. | 16,81 milijardi USD |
1. 1. 2009. | 16,05 milijardi USD |
1. 1. 2010. | 17,65 milijardi USD |
1. 1. 2011. | 17,01 milijardi USD |
1. 1. 2012. | 17,69 milijardi USD |
1. 1. 2013. | 18,43 milijardi USD |
1. 1. 2014. | 17,58 milijardi USD |
1. 1. 2015. | 15,67 milijardi USD |
1. 1. 2016. | 17,83 milijardi USD |
1. 1. 2017. | 17,82 milijardi USD |
1. 1. 2018. | 19,65 milijardi USD |
1. 1. 2019. | 20,44 milijardi USD |
1. 1. 2020. | 17,48 milijardi USD |
1. 1. 2021. | 15,57 milijardi USD |
1. 1. 2022. | 10,78 milijardi USD |
Vojni izdaci Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 1. 2022. | 10,78 milijardi USD |
1. 1. 2021. | 15,567 milijardi USD |
1. 1. 2020. | 17,478 milijardi USD |
1. 1. 2019. | 20,437 milijardi USD |
1. 1. 2018. | 19,649 milijardi USD |
1. 1. 2017. | 17,823 milijardi USD |
1. 1. 2016. | 17,828 milijardi USD |
1. 1. 2015. | 15,669 milijardi USD |
1. 1. 2014. | 17,577 milijardi USD |
1. 1. 2013. | 18,428 milijardi USD |
Slični makroekonomski pokazatelji za Vojni izdaci
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇹🇷 Državna potrošnja | 787,728 milijardi TRY | 773,643 milijardi TRY | Mesečno |
🇹🇷 Državna potrošnja | 67,299 milijardi TRY | 83,961 milijardi TRY | Kvartal |
🇹🇷 Državni budžet | -5,2 % of GDP | -1 % of GDP | Godišnje |
🇹🇷 Državni dug | 8,649 Bio. TRY | 8,339 Bio. TRY | Mesečno |
🇹🇷 Državni prihodi | 831,603 milijardi TRY | 690,72 milijardi TRY | Mesečno |
🇹🇷 Indeks korupcije | 34 Points | 36 Points | Godišnje |
🇹🇷 Javni dug u odnosu na BDP | 29,5 % of GDP | 30,8 % of GDP | Godišnje |
🇹🇷 Korupcijski rang | 115 | 101 | Godišnje |
🇹🇷 Stanje gotovine Ministarstva finansija | 234,743 milijardi TRY | -236,979 milijardi TRY | Mesečno |
🇹🇷 Vrednost državnog budžeta | 219,41 milijardi TRY | -177,83 milijardi TRY | Mesečno |
Makro stranice za druge zemlje u Azija
- 🇨🇳Kina
- 🇮🇳Indija
- 🇮🇩Indonezija
- 🇯🇵Japan
- 🇸🇦Saudijska Arabija
- 🇸🇬Singapur
- 🇰🇷Južna Koreja
- 🇦🇫Afganistan
- 🇦🇲Jermenija
- 🇦🇿Azerbejdžan
- 🇧🇭Bahrein
- 🇧🇩Bangladeš
- 🇧🇹Butan
- 🇧🇳Brunei
- 🇰🇭Kambodža
- 🇹🇱Istočni Timor
- 🇬🇪Gruzija
- 🇭🇰Hongkong
- 🇮🇷Iran
- 🇮🇶Irak
- 🇮🇱Izrael
- 🇯🇴Jordan
- 🇰🇿Kazahstan
- 🇰🇼Kuvajt
- 🇰🇬Kirgistan
- 🇱🇦Laos
- 🇱🇧Libanон
- 🇲🇴Makao
- 🇲🇾Malezija
- 🇲🇻Maldivi
- 🇲🇳Mongolija
- 🇲🇲Mijanmar
- 🇳🇵Nepal
- 🇰🇵Severna Koreja
- 🇴🇲Oman
- 🇵🇰Pakistan
- 🇵🇸Palestina
- 🇵🇭Filipini
- 🇶🇦Katar
- 🇱🇰Šri Lanka
- 🇸🇾Sirija
- 🇹🇼Tajvan
- 🇹🇯Tadžikistan
- 🇹🇭Tajland
- 🇹🇲Turkmenistan
- 🇦🇪Ujedinjeni Arapski Emirati
- 🇺🇿Uzbekistan
- 🇻🇳Vijetnam
- 🇾🇪Jemen
Šta je Vojni izdaci
Militarna potrošnja predstavlja ključni aspekt u analizi makroekonomskih podataka, omogućavajući stručnjacima, ekonomistima, vladinim agencijama i široj javnosti da shvate dinamiku trošenja sredstava na odbranu unutar jedne države. Sa uvidima u militarne izdatke, moguće je istražiti kako zemlje balansiraju pitanja sigurnosti i ekonomskog rasta, te kako prioriteti u oblasti odbrane reflektuju šire ekonomske i političke ciljeve. Naša platforma, Eulerpool, pruža detaljne i ažurirane makroekonomske podatke, uključujući i podatke o vojnoj potrošnji, koja je od vitalnog značaja za analizu ekonomskih trendova i geopolitičkih kretanja. Militarna potrošnja često uključuje budžete dodeljene vojsci, mornarici, vazduhoplovstvu, kao i izdaci za istraživanje i razvoj novih tehnologija, obuku, plate osoblja, nabavku oružja i opreme, infrastrukturne projekte, kao i druge srodne troškove. Razumevanje ovih aspekata pruža uvid u prioritetne ciljeve vlade kada je u pitanju nacionalna sigurnost i kapacitet za odbranu. Jedan od bitnih faktora u analizi militarne potrošnje jeste pregled apsolutnih iznosa, kao i procentualni udeo BDP-a koji se izdvaja za vojne potrebe. Visoki nivoi potrošnje mogu odražavati geopolitičke tenzije, unutrašnje sigurnosne izazove, ili ambicije za globalni ili regionalni uticaj. S druge strane, niži nivoi miltarne potrošnje mogu ukazivati na stabilne unutrašnje i spoljne okolnosti, ili, pak, prioritizaciju drugih sektora ekonomije kao što su obrazovanje, zdravstvo i socijalna zaštita. Važan aspekt militarne potrošnje je i njena struktura. Na primer, veći deo budžeta može biti usmeren na personalne troškove i operativne kapacitete, što može ukazivati na fokus na kratkoročne operativne potrebe i održavanje postojećih snaga. S druge strane, značajna ulaganja u istraživanje i razvoj mogu ukazivati na težnje prema tehnološkoj modernizaciji i unapređenju vojnih kapaciteta dugoročno. Analiza istorijskih trendova u militarnoj potrošnji omogućava identifikaciju važnih vremenskih tačaka kada su iznosi značajno rasli ili padali. Na primer, tokom perioda ratova, globalnih konflikata ili međunarodnih kriznih situacija, militarna potrošnja obično raste. Ova povećanja često prerastaju u značajne dugoročne fiskalne obaveze koje države mogu nositi godinama pa čak i decenijama. Smanjenja militarne potrošnje, s druge strane, mogu ukazivati na periodatske ekonomske pritiske, politike smanjenja troškova, ili poboljšanja sigurnosnih situacija. Još jedan ključni aspekt je komparativna analiza militarne potrošnje između različitih zemalja. Upoređivanjem militarne potrošnje između velikih geopolitičkih igrača, kao što su Sjedinjene Američke Države, Kina, Rusija, i Evropske sile, stiče se uvid u globalne sigurnosne dinamike i konkurenciju. Zemlje često usklađuju svoje odbrambene budžete prema percepciji spoljne pretnje i strategijskim ciljevima na globalnom i regionalnom planu. Pored toga, bitno je analizirati uticaj militarne potrošnje na ostatak ekonomije. Iako investiranje u vojsku može doprineti tehnološkim inovacijama i razvoju povezanim industrijama, preterana militarizacija može izazvati fiskalni pritisak na druge sektore i ograničiti ekonomski rast. Politike koje balansiraju potrebama za vojnom snagom i ekonomsku racionalnost su od presudnog značaja za održiv razvoj. Eulerpool, kao profesionalna platforma za prikazivanje makroekonomskih podataka, omogućava korisnicima pristup detaljnim, ažuriranim i verifikovanim podacima o militarnoj potrošnji. Korišćenjem naših alata, analizom podataka i adekvatnim interpretacijama, donositelji odluka mogu optimizovati strategije nacionalne sigurnosti, dok analitičari i istraživači mogu dublje shvatiti ekonomske i političke implikacije vojnih troškova. Naš tim vrhunskih stručnjaka kontinuirano prati i analizira globalne makroekonomske trendove, omogućavajući našim korisnicima ne samo da prate trenutne podatke, već i da razumeju koji faktori utiču na promene u militarnoj potrošnji. Takođe, nudimo i mogućnost prilagođene analize, koja može pružiti korisnicima specifične uvide u militarne troškove kroz različite segmente i vremenske periode. Uz pomoć Eulerpool-a, korisnici mogu sagledati vojnu potrošnju kroz prizmu različitih makroekonomskih faktora, kao što su inflacija, ekonomski rast, fiskalni deficit i druge ključne ekonomske indikatore. Naša platforma omogućava da proverite kako različite političke i ekonomske odluke utiču na militarne budžete, te možete koristiti naše podatke za predviđanje budućih trendova i identifikovanje potencijalnih rizika. Edukacija i podizanje svesti o važnosti militarne potrošnje kroz pregled podataka i analitičke uvide doprinosi informisanju javnosti i donošenju boljih politika. Kao deo toga, naš cilj u Eulerpool-u je da pružimo transparentne i tačne informacije koje mogu olakšati izgradnju efikasnije i odgovornije ekonomske politike. U zaključku, militarna potrošnja je složena i višedimenzionalna kategorija koja zahteva detaljno i pažljivo analiziranje. Sa platformom kao što je Eulerpool, možete dobiti sveobuhvatne uvide u ovu kritičnu oblast, omogućavajući vam donošenje informisanih odluka i razumevanje šire slike ekonomskih i sigurnosnih izazova koji oblikuju naše vreme.