Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Švedska Doznake
Cena
Trenutna vrednost Doznake u Švedska je 22,2 milijardi SEK. Doznake u Švedska su porasle na 22,2 milijardi SEK dana 1. 12. 2023., nakon što su bile 22 milijardi SEK dana 1. 9. 2023.. Od 1. 3. 1998. do 1. 3. 2024., prosečan BDP u Švedska bio je 12,93 milijardi SEK. Najviša vrednost ikada zabeležena je 1. 12. 2019. sa 31,50 milijardi SEK, dok je najniža vrednost zabeležena 1. 9. 1998. sa 3,50 milijardi SEK.
Doznake ·
Maks
Transakcije | |
---|---|
1. 3. 1998. | 4,40 milijardi SEK |
1. 6. 1998. | 4,10 milijardi SEK |
1. 9. 1998. | 3,50 milijardi SEK |
1. 12. 1998. | 4,80 milijardi SEK |
1. 3. 1999. | 5,40 milijardi SEK |
1. 6. 1999. | 6,50 milijardi SEK |
1. 9. 1999. | 4,10 milijardi SEK |
1. 12. 1999. | 5,20 milijardi SEK |
1. 3. 2000. | 6,10 milijardi SEK |
1. 6. 2000. | 5,20 milijardi SEK |
1. 9. 2000. | 4,60 milijardi SEK |
1. 12. 2000. | 6,10 milijardi SEK |
1. 3. 2001. | 6,30 milijardi SEK |
1. 6. 2001. | 6,40 milijardi SEK |
1. 9. 2001. | 5,90 milijardi SEK |
1. 12. 2001. | 7,30 milijardi SEK |
1. 3. 2002. | 7,90 milijardi SEK |
1. 6. 2002. | 6,40 milijardi SEK |
1. 9. 2002. | 5,90 milijardi SEK |
1. 12. 2002. | 7,70 milijardi SEK |
1. 3. 2003. | 7,90 milijardi SEK |
1. 6. 2003. | 7,00 milijardi SEK |
1. 9. 2003. | 6,10 milijardi SEK |
1. 12. 2003. | 5,90 milijardi SEK |
1. 3. 2004. | 8,20 milijardi SEK |
1. 6. 2004. | 8,40 milijardi SEK |
1. 9. 2004. | 6,40 milijardi SEK |
1. 12. 2004. | 6,90 milijardi SEK |
1. 3. 2005. | 9,90 milijardi SEK |
1. 6. 2005. | 10,20 milijardi SEK |
1. 9. 2005. | 9,50 milijardi SEK |
1. 12. 2005. | 9,10 milijardi SEK |
1. 3. 2006. | 12,50 milijardi SEK |
1. 6. 2006. | 11,50 milijardi SEK |
1. 9. 2006. | 10,60 milijardi SEK |
1. 12. 2006. | 11,10 milijardi SEK |
1. 3. 2007. | 12,30 milijardi SEK |
1. 6. 2007. | 11,50 milijardi SEK |
1. 9. 2007. | 10,90 milijardi SEK |
1. 12. 2007. | 10,20 milijardi SEK |
1. 3. 2008. | 14,60 milijardi SEK |
1. 6. 2008. | 13,80 milijardi SEK |
1. 9. 2008. | 12,50 milijardi SEK |
1. 12. 2008. | 13,00 milijardi SEK |
1. 3. 2009. | 15,10 milijardi SEK |
1. 6. 2009. | 14,10 milijardi SEK |
1. 9. 2009. | 12,50 milijardi SEK |
1. 12. 2009. | 12,40 milijardi SEK |
1. 3. 2010. | 13,60 milijardi SEK |
1. 6. 2010. | 12,70 milijardi SEK |
1. 9. 2010. | 12,70 milijardi SEK |
1. 12. 2010. | 11,40 milijardi SEK |
1. 3. 2011. | 14,30 milijardi SEK |
1. 6. 2011. | 14,10 milijardi SEK |
1. 9. 2011. | 11,00 milijardi SEK |
1. 12. 2011. | 19,10 milijardi SEK |
1. 3. 2012. | 14,60 milijardi SEK |
1. 6. 2012. | 18,60 milijardi SEK |
1. 9. 2012. | 14,70 milijardi SEK |
1. 12. 2012. | 19,40 milijardi SEK |
1. 3. 2013. | 11,40 milijardi SEK |
1. 6. 2013. | 13,00 milijardi SEK |
1. 9. 2013. | 11,20 milijardi SEK |
1. 12. 2013. | 10,80 milijardi SEK |
1. 3. 2014. | 13,80 milijardi SEK |
1. 6. 2014. | 14,40 milijardi SEK |
1. 9. 2014. | 11,90 milijardi SEK |
1. 12. 2014. | 12,60 milijardi SEK |
1. 3. 2015. | 13,40 milijardi SEK |
1. 6. 2015. | 15,00 milijardi SEK |
1. 9. 2015. | 13,00 milijardi SEK |
1. 12. 2015. | 13,20 milijardi SEK |
1. 3. 2016. | 15,00 milijardi SEK |
1. 6. 2016. | 16,70 milijardi SEK |
1. 9. 2016. | 13,30 milijardi SEK |
1. 12. 2016. | 14,40 milijardi SEK |
1. 3. 2017. | 15,40 milijardi SEK |
1. 6. 2017. | 19,30 milijardi SEK |
1. 9. 2017. | 14,90 milijardi SEK |
1. 12. 2017. | 15,20 milijardi SEK |
1. 3. 2018. | 15,10 milijardi SEK |
1. 6. 2018. | 18,10 milijardi SEK |
1. 9. 2018. | 16,50 milijardi SEK |
1. 12. 2018. | 14,70 milijardi SEK |
1. 3. 2019. | 18,10 milijardi SEK |
1. 6. 2019. | 20,30 milijardi SEK |
1. 9. 2019. | 17,70 milijardi SEK |
1. 12. 2019. | 31,50 milijardi SEK |
1. 3. 2020. | 17,00 milijardi SEK |
1. 6. 2020. | 19,60 milijardi SEK |
1. 9. 2020. | 15,60 milijardi SEK |
1. 12. 2020. | 16,60 milijardi SEK |
1. 3. 2021. | 16,60 milijardi SEK |
1. 6. 2021. | 19,50 milijardi SEK |
1. 9. 2021. | 18,10 milijardi SEK |
1. 12. 2021. | 18,10 milijardi SEK |
1. 3. 2022. | 19,80 milijardi SEK |
1. 6. 2022. | 24,70 milijardi SEK |
1. 9. 2022. | 21,00 milijardi SEK |
1. 12. 2022. | 20,90 milijardi SEK |
1. 3. 2023. | 21,50 milijardi SEK |
1. 6. 2023. | 27,80 milijardi SEK |
1. 9. 2023. | 22,00 milijardi SEK |
1. 12. 2023. | 22,20 milijardi SEK |
Doznake Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 12. 2023. | 22,2 milijardi SEK |
1. 9. 2023. | 22 milijardi SEK |
1. 6. 2023. | 27,8 milijardi SEK |
1. 3. 2023. | 21,5 milijardi SEK |
1. 12. 2022. | 20,9 milijardi SEK |
1. 9. 2022. | 21 milijardi SEK |
1. 6. 2022. | 24,7 milijardi SEK |
1. 3. 2022. | 19,8 milijardi SEK |
1. 12. 2021. | 18,1 milijardi SEK |
1. 9. 2021. | 18,1 milijardi SEK |
Slični makroekonomski pokazatelji za Doznake
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇸🇪 Bilans usluga prema BDP | 6,8 % of GDP | 5,4 % of GDP | Godišnje |
🇸🇪 Indeks terorizma | 0,735 Points | 2,307 Points | Godišnje |
🇸🇪 Inostrani dug | 62,884 milijardi SEK | 63,069 milijardi SEK | Mesečno |
🇸🇪 Izvozi | 186,7 milijardi SEK | 182,2 milijardi SEK | Mesečno |
🇸🇪 Prodaja oružja | 299 mil. SIPRI TIV | 66 mil. SIPRI TIV | Godišnje |
🇸🇪 Rezerve zlata | 125,72 Tonnes | 125,72 Tonnes | Kvartal |
🇸🇪 Strane direktne investicije | 87,1 milijardi SEK | 82,6 milijardi SEK | Kvartal |
🇸🇪 Tečajna lista | 115,9 milijardi SEK | 102,4 milijardi SEK | Kvartal |
🇸🇪 Tokovi kapitala | 156,6 milijardi SEK | 71,5 milijardi SEK | Kvartal |
🇸🇪 Trgovački bilans | 11,9 milijardi SEK | 7,2 milijardi SEK | Mesečno |
🇸🇪 Uslovi trgovanja | 97,75 points | 97,83 points | Mesečno |
🇸🇪 Uvoz prirodnog gasa | 2.584 Terajoule | 3.215 Terajoule | Mesečno |
🇸🇪 Uvozi | 161,9 milijardi SEK | 176,8 milijardi SEK | Mesečno |
U Švedskoj, doznake se odnose na prilive tekućih i kapitalnih transfera u gotovini i naturi, uključujući migrantove i prihode kratkoročnih zaposlenih (lične doznake) i stečena prava u socijalnim beneficijama (ukupne doznake).
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇱Albanija
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇪Belgija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇭🇷Hrvatska
- 🇨🇾Kipar
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇩🇰Danska
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇮Finska
- 🇫🇷Francuska
- 🇩🇪Nemačka
- 🇬🇷Grčka
- 🇭🇺Mađarska
- 🇮🇸Ostrvo
- 🇮🇪Irska
- 🇮🇹Italija
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇻Letonija
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇹Litvanija
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇹Malta
- 🇲🇩Moldavija
- 🇲🇨Monako
- 🇲🇪Crna Gora
- 🇳🇱Holandija
- 🇳🇴Norveška
- 🇵🇱Poljska
- 🇵🇹Portugal
- 🇷🇴Rumunija
- 🇷🇺Rusija
- 🇷🇸Srbija
- 🇸🇰Slovačka
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇨🇭Švajcarska
- 🇺🇦Ukrajina
- 🇬🇧Ujedinjeno Kraljevstvo
- 🇦🇩Andora
Šta je Doznake
Remittances, odnosno doznake, predstavljaju značajan deo makroekonomskih politika mnogih zemalja, posebno onih u razvoju. Doznake se odnose na novac koji migranti šalju svojim porodicama i zajednicama u zemljama iz kojih potiču. Ova sredstva često igraju ključnu ulogu u podršci kućnim budžetima, finansiranju obrazovanja, zdravstvene zaštite i pokretanju malih preduzeća. Naša profesionalna platforma, Eulerpool, pruža detaljne makroekonomske podatke i analize, uključujući informacije o doznakama. U ovom članku ćemo se osvrnuti na nekoliko ključnih aspekata doznaka, uključujući njihovu ekonomsku važnost, način na koji se mere, trendove i izazove koji utiču na ove tokove novca. Pre svega, ekonomski značaj doznaka ne može se preceniti. U mnogim zemljama, posebno onima sa slabijim ekonomijama, doznake čine značajan deo bruto domaćeg proizvoda (BDP). Na primer, zemlje kao što su Filipini, Indija i Meksiko godinama unazad beleže milijarde dolara koji svake godine ulaze u zemlju kroz doznake. Ove prilivane sume često prevazilaze iznos stranih direktnih investicija i pomoći iz inostranstva. Takav priliv novca može pomoći stabilizaciji ekonomske situacije, smanjenju siromaštva i podsticanju lokalnog razvoja. Metodologija merenja doznaka varira, ali u osnovi se oslanja na podatke koje prikupljaju centralne banke, međunarodne finansijske institucije poput Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, kao i nacionalni statistički zavodi. Pouzdanost ovih podataka zavisi od sposobnosti institucija da precizno evidentiraju transakcije koje se odvijaju putem formalnih i neformalnih kanala. Važno je naglasiti da se znatan deo doznaka odvija putem neformalnih ili nedokumentovanih kanala, što može otežati precizno merenje ukupnog obima. U poslednjoj deceniji, trendovi povezani sa doznakama su se promenili. Postoji sve veći broj migranata koji šalju novac svojim porodicama, a tehnologija je značajno olakšala ovaj proces. Finansijske tehnologije (FinTech) i digitalizacija omogućili su brže, jeftinije i sigurnije prenose novca. Aplikacije i platforme kao što su PayPal, TransferWise i slične, smanjile su troškove transakcija i povećale pristupačnost usluga za migrante širom sveta. Međutim, doznake nisu imunie na izazove. Globalni ekonomski šokovi, promene u politici migracija, kao i fluktuacije u vrednosti valuta mogu značajno uticati na tokove doznaka. Na primer, pandemija COVID-19 je prouzrokovala značajne promene u globalnim tokovima rada i novca. Mnogi migranti su izgubili poslove ili su bili primorani da se vrate u svoje zemlje, što je rezultiralo smanjenjem količine novca koji se šalje iz inostranstva. Jedan od ključnih izazova u oblasti doznaka je i problem visokih troškova transfera novca. Prema podacima Svetske banke, prosečni troškovi za slanje doznaka globalno su iznosili oko 6-7% od ukupne vrednosti transfera. Ovo može značajno smanjiti količinu novca koja zapravo stiže do primaoca, posebno kada je reč o malim iznosima koji se šalju često. Smanjenje ovih troškova je ključno za maksimiziranje koristi koje doznake mogu doneti pojedincima i ekonomijama. Važno je napomenuti i socijalni aspekt doznaka. Ovi transferi često predstavljaju osnovnu liniju podrške za mnoge porodice, omogućavajući im pristup osnovnim uslugama kao što su obrazovanje i zdravstvena zaštita. Novac poslat kao remittance često se koristi za finansiranje školovanja dece, što može imati dugoročne pozitivne efekte na ljudski kapital i opšti razvoj zajednice. Sa druge strane, preveliko oslanjanje na doznake može stvoriti problem zavisnosti i neaktivnosti na domaćem tržištu rada. Umesto da razvijaju sopstvene ekonomske prilike i izvozne kapacitete, neke zemlje mogu postati zavisne od novca koji dolazi iz dijaspore. Ova zavisnost može potencijalno ograničiti dugoročni ekonomski razvoj i stvaranje održivih domaćih radnih mesta. Socioekonomski efekti doznaka su duboki i kompleksni. Od migracija stanovništva do integracije u globalno finansijsko tržište, remittances predstavljaju most između različitih kultura, ekonomija i društvenih struktura. Tokovi doznaka takođe mogu imati političke implikacije, jer vlade zemalja primaoca često koriste ove prilive kao deo svoje ekonomske strategije i planiranja. Poznavanje dinamike doznaka je esencijalno ne samo za kreatore politika, već i za preduzetnike, migrante, finansijske institucije i globalne organizacije. Platforma eulerpool pruža sveobuhvatne podatke i analize koje pomažu korisnicima da bolje razumeju i predvide kretanja u ovoj oblasti. U zaključku, doznake su ključna komponenta globalne ekonomije koja ima multifaceted uticaj na zemlje pošiljaoca i primaoca. Njihova važnost je u porastu, i sa razvojem novih tehnologija i globalnih trendova, očekuje se da će njihov uticaj nastaviti da raste. U doba digitalizacije i globalizacije, ekonomska analiza doznaka je važnija nego ikad za postizanje održivog razvoja i ekonomske stabilnosti. Kroz našu platformu Eulerpool, cilj nam je da osiguramo da naši korisnici imaju pristup najpreciznijim i najrelevantnijim informacijama kako bismo im omogućili da donesu informisane odluke i razviju strategije koje će maksimizirati koristi od doznaka.