Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Švedska Raspoloživi lični dohodak
Cena
Trenutna vrednost Raspoloživi lični dohodak u Švedska iznosi 667,702 milijardi SEK. Raspoloživi lični dohodak u Švedska smanjio se na 667,702 milijardi SEK dana 1. 9. 2023., nakon što je bio 763,852 milijardi SEK dana 1. 6. 2023.. Od 1. 3. 1980. do 1. 12. 2023., prosečni BDP u Švedska iznosio je 317,97 milijardi SEK. Najveća vrednost ikada dostignuta je bila dana 1. 6. 2023. sa 763,85 milijardi SEK, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 3. 1980. sa 71,76 milijardi SEK.
Raspoloživi lični dohodak ·
Maks
Raspoloživi lični dohodak | |
---|---|
1. 3. 1980. | 71,76 milijardi SEK |
1. 6. 1980. | 78,85 milijardi SEK |
1. 9. 1980. | 74,37 milijardi SEK |
1. 12. 1980. | 73,18 milijardi SEK |
1. 3. 1981. | 76,44 milijardi SEK |
1. 6. 1981. | 83,07 milijardi SEK |
1. 9. 1981. | 77,06 milijardi SEK |
1. 12. 1981. | 79,41 milijardi SEK |
1. 3. 1982. | 83,33 milijardi SEK |
1. 6. 1982. | 90,94 milijardi SEK |
1. 9. 1982. | 82,88 milijardi SEK |
1. 12. 1982. | 84,85 milijardi SEK |
1. 3. 1983. | 89,89 milijardi SEK |
1. 6. 1983. | 104,77 milijardi SEK |
1. 9. 1983. | 89,71 milijardi SEK |
1. 12. 1983. | 92,43 milijardi SEK |
1. 3. 1984. | 98,41 milijardi SEK |
1. 6. 1984. | 111,89 milijardi SEK |
1. 9. 1984. | 98,92 milijardi SEK |
1. 12. 1984. | 99,86 milijardi SEK |
1. 3. 1985. | 107,63 milijardi SEK |
1. 6. 1985. | 123,24 milijardi SEK |
1. 9. 1985. | 108,99 milijardi SEK |
1. 12. 1985. | 108,32 milijardi SEK |
1. 3. 1986. | 114,93 milijardi SEK |
1. 6. 1986. | 132,20 milijardi SEK |
1. 9. 1986. | 120,30 milijardi SEK |
1. 12. 1986. | 117,09 milijardi SEK |
1. 3. 1987. | 126,08 milijardi SEK |
1. 6. 1987. | 146,40 milijardi SEK |
1. 9. 1987. | 127,41 milijardi SEK |
1. 12. 1987. | 124,03 milijardi SEK |
1. 3. 1988. | 131,66 milijardi SEK |
1. 6. 1988. | 153,71 milijardi SEK |
1. 9. 1988. | 135,87 milijardi SEK |
1. 12. 1988. | 133,02 milijardi SEK |
1. 3. 1989. | 146,03 milijardi SEK |
1. 6. 1989. | 166,21 milijardi SEK |
1. 9. 1989. | 150,92 milijardi SEK |
1. 12. 1989. | 143,23 milijardi SEK |
1. 3. 1990. | 159,10 milijardi SEK |
1. 6. 1990. | 190,27 milijardi SEK |
1. 9. 1990. | 165,97 milijardi SEK |
1. 12. 1990. | 166,14 milijardi SEK |
1. 3. 1991. | 188,39 milijardi SEK |
1. 6. 1991. | 216,92 milijardi SEK |
1. 9. 1991. | 191,22 milijardi SEK |
1. 12. 1991. | 194,29 milijardi SEK |
1. 3. 1992. | 200,44 milijardi SEK |
1. 6. 1992. | 222,72 milijardi SEK |
1. 9. 1992. | 201,03 milijardi SEK |
1. 12. 1992. | 207,78 milijardi SEK |
1. 3. 1993. | 202,16 milijardi SEK |
1. 6. 1993. | 221,52 milijardi SEK |
1. 9. 1993. | 209,09 milijardi SEK |
1. 12. 1993. | 201,17 milijardi SEK |
1. 3. 1994. | 203,92 milijardi SEK |
1. 6. 1994. | 222,14 milijardi SEK |
1. 9. 1994. | 211,36 milijardi SEK |
1. 12. 1994. | 215,60 milijardi SEK |
1. 3. 1995. | 209,29 milijardi SEK |
1. 6. 1995. | 240,18 milijardi SEK |
1. 9. 1995. | 214,69 milijardi SEK |
1. 12. 1995. | 217,41 milijardi SEK |
1. 3. 1996. | 209,41 milijardi SEK |
1. 6. 1996. | 247,30 milijardi SEK |
1. 9. 1996. | 216,94 milijardi SEK |
1. 12. 1996. | 213,49 milijardi SEK |
1. 3. 1997. | 207,94 milijardi SEK |
1. 6. 1997. | 244,59 milijardi SEK |
1. 9. 1997. | 221,15 milijardi SEK |
1. 12. 1997. | 220,88 milijardi SEK |
1. 3. 1998. | 215,59 milijardi SEK |
1. 6. 1998. | 247,49 milijardi SEK |
1. 9. 1998. | 227,10 milijardi SEK |
1. 12. 1998. | 229,17 milijardi SEK |
1. 3. 1999. | 225,74 milijardi SEK |
1. 6. 1999. | 264,65 milijardi SEK |
1. 9. 1999. | 235,94 milijardi SEK |
1. 12. 1999. | 239,28 milijardi SEK |
1. 3. 2000. | 239,89 milijardi SEK |
1. 6. 2000. | 269,73 milijardi SEK |
1. 9. 2000. | 250,78 milijardi SEK |
1. 12. 2000. | 250,87 milijardi SEK |
1. 3. 2001. | 259,12 milijardi SEK |
1. 6. 2001. | 294,66 milijardi SEK |
1. 9. 2001. | 272,23 milijardi SEK |
1. 12. 2001. | 272,55 milijardi SEK |
1. 3. 2002. | 273,33 milijardi SEK |
1. 6. 2002. | 312,12 milijardi SEK |
1. 9. 2002. | 283,47 milijardi SEK |
1. 12. 2002. | 283,60 milijardi SEK |
1. 3. 2003. | 283,95 milijardi SEK |
1. 6. 2003. | 320,29 milijardi SEK |
1. 9. 2003. | 293,08 milijardi SEK |
1. 12. 2003. | 289,64 milijardi SEK |
1. 3. 2004. | 289,28 milijardi SEK |
1. 6. 2004. | 321,97 milijardi SEK |
1. 9. 2004. | 299,04 milijardi SEK |
1. 12. 2004. | 296,73 milijardi SEK |
1. 3. 2005. | 295,13 milijardi SEK |
1. 6. 2005. | 343,40 milijardi SEK |
1. 9. 2005. | 305,17 milijardi SEK |
1. 12. 2005. | 311,82 milijardi SEK |
1. 3. 2006. | 311,33 milijardi SEK |
1. 6. 2006. | 369,85 milijardi SEK |
1. 9. 2006. | 322,00 milijardi SEK |
1. 12. 2006. | 328,50 milijardi SEK |
1. 3. 2007. | 335,90 milijardi SEK |
1. 6. 2007. | 409,41 milijardi SEK |
1. 9. 2007. | 342,62 milijardi SEK |
1. 12. 2007. | 343,06 milijardi SEK |
1. 3. 2008. | 353,45 milijardi SEK |
1. 6. 2008. | 443,94 milijardi SEK |
1. 9. 2008. | 364,05 milijardi SEK |
1. 12. 2008. | 358,42 milijardi SEK |
1. 3. 2009. | 370,51 milijardi SEK |
1. 6. 2009. | 450,55 milijardi SEK |
1. 9. 2009. | 380,27 milijardi SEK |
1. 12. 2009. | 380,79 milijardi SEK |
1. 3. 2010. | 384,01 milijardi SEK |
1. 6. 2010. | 465,04 milijardi SEK |
1. 9. 2010. | 397,85 milijardi SEK |
1. 12. 2010. | 402,15 milijardi SEK |
1. 3. 2011. | 404,65 milijardi SEK |
1. 6. 2011. | 495,43 milijardi SEK |
1. 9. 2011. | 417,36 milijardi SEK |
1. 12. 2011. | 415,31 milijardi SEK |
1. 3. 2012. | 418,55 milijardi SEK |
1. 6. 2012. | 521,35 milijardi SEK |
1. 9. 2012. | 434,16 milijardi SEK |
1. 12. 2012. | 435,58 milijardi SEK |
1. 3. 2013. | 441,07 milijardi SEK |
1. 6. 2013. | 524,54 milijardi SEK |
1. 9. 2013. | 447,36 milijardi SEK |
1. 12. 2013. | 449,49 milijardi SEK |
1. 3. 2014. | 450,17 milijardi SEK |
1. 6. 2014. | 552,64 milijardi SEK |
1. 9. 2014. | 461,34 milijardi SEK |
1. 12. 2014. | 463,45 milijardi SEK |
1. 3. 2015. | 463,85 milijardi SEK |
1. 6. 2015. | 583,03 milijardi SEK |
1. 9. 2015. | 473,24 milijardi SEK |
1. 12. 2015. | 476,81 milijardi SEK |
1. 3. 2016. | 494,69 milijardi SEK |
1. 6. 2016. | 605,40 milijardi SEK |
1. 9. 2016. | 488,76 milijardi SEK |
1. 12. 2016. | 496,56 milijardi SEK |
1. 3. 2017. | 497,58 milijardi SEK |
1. 6. 2017. | 639,50 milijardi SEK |
1. 9. 2017. | 508,97 milijardi SEK |
1. 12. 2017. | 523,82 milijardi SEK |
1. 3. 2018. | 545,13 milijardi SEK |
1. 6. 2018. | 627,89 milijardi SEK |
1. 9. 2018. | 540,08 milijardi SEK |
1. 12. 2018. | 557,11 milijardi SEK |
1. 3. 2019. | 569,10 milijardi SEK |
1. 6. 2019. | 657,42 milijardi SEK |
1. 9. 2019. | 565,32 milijardi SEK |
1. 12. 2019. | 581,24 milijardi SEK |
1. 3. 2020. | 587,73 milijardi SEK |
1. 6. 2020. | 627,10 milijardi SEK |
1. 9. 2020. | 570,47 milijardi SEK |
1. 12. 2020. | 596,47 milijardi SEK |
1. 3. 2021. | 615,47 milijardi SEK |
1. 6. 2021. | 677,32 milijardi SEK |
1. 9. 2021. | 599,67 milijardi SEK |
1. 12. 2021. | 628,90 milijardi SEK |
1. 3. 2022. | 658,36 milijardi SEK |
1. 6. 2022. | 726,96 milijardi SEK |
1. 9. 2022. | 638,49 milijardi SEK |
1. 12. 2022. | 673,37 milijardi SEK |
1. 3. 2023. | 691,80 milijardi SEK |
1. 6. 2023. | 763,85 milijardi SEK |
1. 9. 2023. | 667,70 milijardi SEK |
Raspoloživi lični dohodak Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 9. 2023. | 667,702 milijardi SEK |
1. 6. 2023. | 763,852 milijardi SEK |
1. 3. 2023. | 691,795 milijardi SEK |
1. 12. 2022. | 673,374 milijardi SEK |
1. 9. 2022. | 638,485 milijardi SEK |
1. 6. 2022. | 726,956 milijardi SEK |
1. 3. 2022. | 658,363 milijardi SEK |
1. 12. 2021. | 628,904 milijardi SEK |
1. 9. 2021. | 599,671 milijardi SEK |
1. 6. 2021. | 677,322 milijardi SEK |
Slični makroekonomski pokazatelji za Raspoloživi lični dohodak
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇸🇪 Cene benzina | 1,69 USD/Liter | 1,74 USD/Liter | Mesečno |
🇸🇪 Kredit privatnog sektora | 0,461 % | 0,422 % | Mesečno |
🇸🇪 Lične uštede | 20,61 % | 11,92 % | Kvartal |
🇸🇪 Potrošačka potrošnja | 697,348 milijardi SEK | 699,38 milijardi SEK | Kvartal |
🇸🇪 Poverenje potrošača | 93,3 points | 91,3 points | Mesečno |
🇸🇪 Promet u maloprodaji MoM | -0,3 % | 0,3 % | Mesečno |
🇸🇪 Promet u maloprodaji YoY | 0,8 % | 0,7 % | Mesečno |
🇸🇪 Troškovi domaćinstva | -0,7 % | 0,4 % | Mesečno |
🇸🇪 Troškovi domaćinstva MoM | -0,6 % | 0 % | Mesečno |
🇸🇪 Zaduženost domaćinstava u odnosu na BDP | 83,9 % of GDP | 84,8 % of GDP | Kvartal |
🇸🇪 Zaduženost domaćinstava u odnosu na prihode | 168,45 % | 171,92 % | Godišnje |
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇱Albanija
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇪Belgija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇭🇷Hrvatska
- 🇨🇾Kipar
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇩🇰Danska
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇮Finska
- 🇫🇷Francuska
- 🇩🇪Nemačka
- 🇬🇷Grčka
- 🇭🇺Mađarska
- 🇮🇸Ostrvo
- 🇮🇪Irska
- 🇮🇹Italija
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇻Letonija
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇹Litvanija
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇹Malta
- 🇲🇩Moldavija
- 🇲🇨Monako
- 🇲🇪Crna Gora
- 🇳🇱Holandija
- 🇳🇴Norveška
- 🇵🇱Poljska
- 🇵🇹Portugal
- 🇷🇴Rumunija
- 🇷🇺Rusija
- 🇷🇸Srbija
- 🇸🇰Slovačka
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇨🇭Švajcarska
- 🇺🇦Ukrajina
- 🇬🇧Ujedinjeno Kraljevstvo
- 🇦🇩Andora
Šta je Raspoloživi lični dohodak
Dispozibilni lični dohodak, ili često skraćeno DPI, predstavlja jednu od ključnih kategorija u oblasti makroekonomske analize. Ovaj pokazatelj pruža dubok uvid u finansijske mogućnosti pojedinaca unutar jedne ekonomije i koristi se za procenu njihovog potencijala za potrošnju i štednju. Na sajtu eulerpool, mi smo posvećeni pružanju tačnih i sveobuhvatnih podataka o makroekonomskim pokazateljima, uključujući i disposibilni lični dohodak, kako bismo našim korisnicima omogućili bolje razumevanje ekonomskih trendova i kretanja. Dispozibilni lični dohodak prilikom analize obuhvata ukupan dohodak pojedinca ili domaćinstva nakon što su odbijeni svi obavezni porezi i doprinosi. Ovo je suma novca koju pojedinac može slobodno koristiti za potrošnju, štednju, investicije ili otplatu duga. Budući da direktno korelira sa sposobnošću potrošnje, disposibilni lični dohodak se često posmatra kao barometar ekonomskog zdravlja i ukupne blagostanje društva. Za razumevanje značaja DPI-a, neophodno je da uzmemo u obzir nekoliko faktora. Prvo, visina disposibilnog ličnog dohotka označava koliku kupovnu moć imaju pojedinci, što direktno utiče na agregatnu potražnju za dobrima i uslugama unutar ekonomije. Ukoliko je DPI visok, pojedinci su u boljoj finansijskoj situaciji, što vodi ka povećanoj potrošnji i većim prihodima za preduzeća, što se može odraziti na ekonomsku ekspanziju. Drugi ključni faktor je distribucija dohotka. Ravnomernija distribucija dohotka obično vodi ka stabilnijem ekonomskom rastu, jer šira baza populacije ima dovoljno sredstava za potrošnju i štednju. S druge strane, visoka nejednakost u disposibilnom dohotku može dovesti do socijalnih tenzija i nestabilnosti, što nepovoljno utiče na dugoročni ekonomski rast. Jedan od ključnih elemenata prilikom analize DPI-a su fiskalne politike države. Porezi, subvencije i transferi socijalnih davanja značajno utiču na raspoloživi dohodak. Na primer, visoki porezi na dohodak mogu smanjiti disposibilni lični dohodak i time ograničiti potrošnju. S druge strane, socijalne beneficije i subvencije mogu povećati DPI u domaćinstvima sa nižim primanjima, poboljšavajući njihovu kupovnu moć i podstičući ekonomsku aktivnost. Inflacija je još jedan bitan faktor koji može uticati na disposibilni lični dohodak. Iako se nominalni DPI može povećavati, stvarna kupovna moć može biti erodirana ukoliko rast cena nadmašuje rast prihoda. U takvim uslovima, pojedinci će biti ograničeni u svojoj potrošnji, što može voditi do smanjenja tražnje za robama i uslugama i kočiti ekonomski rast. Analiza DPI-a može takođe uključivati regionalne razlike unutar jedne zemlje. Pojedinci u urbanim područjima mogu imati viši DPI zbog bolje plaćenih poslova i većih ekonomskih mogućnosti, dok ruralna područja mogu pokazivati niži DPI zbog ograničenih ekonomskih resursa i manjih mogućnosti za zapošljavanje. Ove razlike su ključne za kreiranje efektivnih ekonomskih politika koje obuhvataju potrebe različitih regiona. Važno je napomenuti i ulogu koju disposable personal income ima u ekonomskim ciklusima. Tokom perioda ekonomske ekspanzije, disposibilni lični dohodak obično raste kao rezultat veće zaposlenosti i povećanja plata. Nasuprot tome, tokom recesija, DPI može opasti zbog smanjenja zaposlenosti i smanjenih dohodaka. Razumevanje ovih cikličnih promena pomaže u predviđanju ekonomske budućnosti i u donošenju informisanih odluka na nivou politika. Na sajtu eulerpool, korisnici mogu pregledati ažurirane i detaljne podatke o disposibilnom ličnom dohotku kako bi pratili ove i mnoge druge faktore koji utiču na ekonomiju. Naši alati omogućavaju lako praćenje promena kroz vremenske serije, poredbe među različitim zemljama i regijama, kao i analizu uticaja različitih makroekonomskih politika. Dispozibilni lični dohodak je od suštinskog značaja za razumevanje ekonomske stabilnosti i potencijala za rast unutar jedne zemlje. Kroz analizu ovog pokazatelja, analitičari, kreatori politike i investitori mogu dobiti jasniju sliku o ekonomskim trendovima, prihodima domaćinstava i njihovom ponašanju u potrošnji. Naša platforma pruža sve neophodne informacije i alate za dubinsku analizu ovih ključnih ekonomskih metrika. Na eulerpool, posvećeni smo pružanju najpouzdanijih i najdetaljnijih ekonomskih podataka, zbog čega smo vaš partnerski resurs za sveobuhvatnu makroekonomsku analizu. Sa pristupom ažuriranim podacima o disposibilnom ličnom dohotku, možete doneti informisane odluke koje će vam pomoći da bolje razumete trenutne ekonomske uslove i predviđate buduća kretanja.