Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Ostrvo Državna potrošnja u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP)
Cena
Trenutna vrednost Državne potrošnje u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP) u Ostrvo je 46,5 % of GDP. Državna potrošnja u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP) u Ostrvo je smanjena na 46,5 % of GDP dana 1. 1. 2022., nakon što je iznosila 49,4 % of GDP dana 1. 1. 2021.. Od 1. 1. 1980. do 1. 1. 2023., prosečan BDP u Ostrvo je bio 43,98 % of GDP. Najveća vrednost je dostignuta dana 1. 1. 2008. sa 63,40 % of GDP, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 1. 1980. sa 34,10 % of GDP.
Državna potrošnja u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP) ·
Maks
Državna potrošnja prema BDP-u | |
---|---|
1. 1. 1980. | 34,10 % of GDP |
1. 1. 1981. | 35,50 % of GDP |
1. 1. 1982. | 36,20 % of GDP |
1. 1. 1983. | 37,80 % of GDP |
1. 1. 1984. | 34,70 % of GDP |
1. 1. 1985. | 37,00 % of GDP |
1. 1. 1986. | 39,40 % of GDP |
1. 1. 1987. | 36,50 % of GDP |
1. 1. 1988. | 41,50 % of GDP |
1. 1. 1989. | 43,00 % of GDP |
1. 1. 1990. | 41,40 % of GDP |
1. 1. 1991. | 42,70 % of GDP |
1. 1. 1992. | 43,60 % of GDP |
1. 1. 1993. | 43,40 % of GDP |
1. 1. 1994. | 42,60 % of GDP |
1. 1. 1995. | 41,90 % of GDP |
1. 1. 1996. | 41,50 % of GDP |
1. 1. 1997. | 39,70 % of GDP |
1. 1. 1998. | 40,90 % of GDP |
1. 1. 1999. | 45,40 % of GDP |
1. 1. 2000. | 44,80 % of GDP |
1. 1. 2001. | 47,40 % of GDP |
1. 1. 2002. | 45,50 % of GDP |
1. 1. 2003. | 47,80 % of GDP |
1. 1. 2004. | 46,70 % of GDP |
1. 1. 2005. | 45,00 % of GDP |
1. 1. 2006. | 44,80 % of GDP |
1. 1. 2007. | 44,70 % of GDP |
1. 1. 2008. | 63,40 % of GDP |
1. 1. 2009. | 53,60 % of GDP |
1. 1. 2010. | 48,80 % of GDP |
1. 1. 2011. | 50,50 % of GDP |
1. 1. 2012. | 47,70 % of GDP |
1. 1. 2013. | 46,00 % of GDP |
1. 1. 2014. | 45,80 % of GDP |
1. 1. 2015. | 43,50 % of GDP |
1. 1. 2016. | 46,40 % of GDP |
1. 1. 2017. | 44,40 % of GDP |
1. 1. 2018. | 43,80 % of GDP |
1. 1. 2019. | 43,60 % of GDP |
1. 1. 2020. | 51,10 % of GDP |
1. 1. 2021. | 49,40 % of GDP |
1. 1. 2022. | 46,50 % of GDP |
Državna potrošnja u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP) Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 1. 2022. | 46,5 % of GDP |
1. 1. 2021. | 49,4 % of GDP |
1. 1. 2020. | 51,1 % of GDP |
1. 1. 2019. | 43,6 % of GDP |
1. 1. 2018. | 43,8 % of GDP |
1. 1. 2017. | 44,4 % of GDP |
1. 1. 2016. | 46,4 % of GDP |
1. 1. 2015. | 43,5 % of GDP |
1. 1. 2014. | 45,8 % of GDP |
1. 1. 2013. | 46 % of GDP |
Slični makroekonomski pokazatelji za Državna potrošnja u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP)
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇮🇸 Državna potrošnja | 530,2 milijardi ISK | 469,8 milijardi ISK | Kvartal |
🇮🇸 Državna potrošnja | 169,733 milijardi ISK | 177,784 milijardi ISK | Kvartal |
🇮🇸 Državni budžet | -2 % of GDP | -4 % of GDP | Godišnje |
🇮🇸 Državni prihodi | 473,3 milijardi ISK | 536,2 milijardi ISK | Kvartal |
🇮🇸 Indeks korupcije | 72 Points | 74 Points | Godišnje |
🇮🇸 Javni dug u odnosu na BDP | 68,9 % of GDP | 75,3 % of GDP | Godišnje |
🇮🇸 Korupcijski rang | 19 | 14 | Godišnje |
🇮🇸 Vrednost državnog budžeta | 700 mil. ISK | 5,9 milijardi ISK | Kvartal |
🇮🇸 Zahtevi za azil | 165 persons | 180 persons | Mesečno |
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇱Albanija
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇪Belgija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇭🇷Hrvatska
- 🇨🇾Kipar
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇩🇰Danska
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇮Finska
- 🇫🇷Francuska
- 🇩🇪Nemačka
- 🇬🇷Grčka
- 🇭🇺Mađarska
- 🇮🇪Irska
- 🇮🇹Italija
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇻Letonija
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇹Litvanija
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇹Malta
- 🇲🇩Moldavija
- 🇲🇨Monako
- 🇲🇪Crna Gora
- 🇳🇱Holandija
- 🇳🇴Norveška
- 🇵🇱Poljska
- 🇵🇹Portugal
- 🇷🇴Rumunija
- 🇷🇺Rusija
- 🇷🇸Srbija
- 🇸🇰Slovačka
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇸🇪Švedska
- 🇨🇭Švajcarska
- 🇺🇦Ukrajina
- 🇬🇧Ujedinjeno Kraljevstvo
- 🇦🇩Andora
Šta je Državna potrošnja u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP)
"Vladino trošenje u odnosu na BDP" predstavlja ključni makroekonomski indikator kojim se prati nivo državne potrošnje kao procentualni deo Bruto domaćeg proizvoda (BDP). Ovaj pokazatelj oslikava koliko država ulaže u različite sektore ekonomije, što može imati značajan uticaj na ekonomski rast, razvoj i stabilnost jedne zemlje. Na našem sajtu eulerpool, koji je specijalizovan za prikazivanje makroekonomskih podataka, pružamo detaljne analize i statistike o mnogim ekonomskim indikatorima, uključujući i vladino trošenje u odnosu na BDP. Vladine izdatke možemo definisati kao ukupne troškove koje država pravi za pružanje usluga građanima, investiranje u infrastrukturu, odbranu, obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i druge javne usluge. Oni, takođe, uključuju subvencije, transferna plaćanja, kao i kamate na državni dug. Posmatranje tih izdataka u odnosu na BDP omogućava nam da shvatimo koliko je država aktivna u ekonomiji i koliki deo resursa koristi za svoje funkcionisanje. Visok nivo vladinih izdataka u odnosu na BDP može ukazivati na intenzivne državne intervencije i prisustvo u ekonomiji. To može da znači veće investicije u infrastrukturu, zdravstvo, obrazovanje i druge ključne sektore koji doprinose dugoročnom razvoju zemlje. Međutim, prekomerno trošenje može dovesti i do povećanja državnog duga, što može stvoriti dodatne pritiske na buduće budžete i fiskalnu stabilnost. S druge strane, nizak nivo vladinih izdataka u odnosu na BDP može ukazivati na restriktivnu fiskalnu politiku i manju ulogu države u ekonomiji. Ovo može značiti efikasno korišćenje resursa i niže poreze, što može podstaći privatne investicije i ekonomski rast. Ipak, preterano smanjenje vladinih troškova može dovesti do nedovoljnih javnih investicija i usluga, što može negativno uticati na društvenu ravnotežu i kvalitet života građana. Proučavanje dinamikе državnog trošenja je ključno za razumevanje fiskalne politike jedne zemlje. Fiskalna politika podrazumeva korišćenje državnih prihoda, prvenstveno iz poreskih prihoda i javnog zaduživanja, kao i državnih rashoda za regulisanje ekonomskih aktivnosti. U tom kontekstu, vladino trošenje može biti usmereno ka stabilizaciji ekonomije kroz različite mere kao što su stimulacija potrošnje za vreme recesije ili kontrola pregrevanja ekonomije za vreme ekonomske ekspanzije. Još jedan bitan aspekt je uticaj vladinog trošenja na agregatnu potražnju. Po klasičnim Keynesovim teorijama, povećanje državne potrošnje direktno doprinosi rastu agregatne potražnje, što može biti od presudnog značaja za postizanje pune zaposlenosti i povećanje proizvodnje u periodima ekonomske nestabilnosti. Nasuprot tome, monetaristi i predstavnici teorija koje zagovaraju ograničenu ulogu države u ekonomiji često ukazuju na potencijalne inflatorne pritiske i neefikasnosti koje prekomerna vladina potrošnja može izazvati. Vladino trošenje u odnosu na BDP takođe može reflektovati različite pristupe u javnim politikama. Na primer, skandinavske zemlje su poznate po visokim nivoima državne potrošnje koji su usmereni na socijalnu zaštitu i javne usluge. S druge strane, zemlje poput Sjedinjenih Američkih Država ili Švajcarske često imaju niži relativni nivo državne potrošnje, oslanjajući se više na privatne inicijative i tržišne mehanizme. Na sajtu eulerpool, pružamo vam detaljne informacije i analize na temu vladinog trošenja u odnosu na BDP za različite zemlje. Analize uključuju istorijske podatke, uporedne analize, kao i procene budućih trendova na osnovu trenutnih ekonomskih pokazatelja i fiskalnih politika. Naš cilj je da vam obezbedimo tačne i pravovremene podatke koji vam mogu pomoći u donošenju informisanih odluka, bilo da ste investitor, analitičar, ili vladin službenik. Pored toga, kroz naše analize možete pratiti kako promene u vladinom trošenju utiču na ekonomski rast, inflaciju, zaposlenost i druge ključne makroekonomske pokazatelje. Ovo je posebno važno u današnjem globalnom ekonomskom okruženju gde fiskalne politike pojedinačnih zemalja često imaju šire regionalne i globalne implikacije. Takođe, uzimajući u obzir aktuelne izazove poput pandemije COVID-19 i geopolitičkih tenzija, razumevanje vladinog trošenja postaje još kritičnije za ocenu ekonomskog zdravlja i perspektiva. Kada analiziramo vladino trošenje u odnosu na BDP, takođe je važno uzeti u obzir strukturne karakteristike ekonomije, demografske trendove, kao i političke i institucionalne faktore. Na primer, stariji demografski profil može zahtevati veća izdvajanja za penzije i zdravstvo, dok brzorastuće ekonomije mogu ulagati više u infrastrukturu i obrazovanje kako bi podržale rast i razvoj. Zaključno, "Vladino trošenje u odnosu na BDP" je multifacetirani indikator koji nudi širok spektar uvida ne samo u trenutne fiskalne politike, već i u šire ekonomske i socijalne dinamike koje oblikuju budućnost jedne zemlje. Na eulerpool sajtu, posvećeni smo pružanju detaljnih, tačnih i blagovremenih informacija koje vam mogu pomoći da bolje razumete kompleksnosti i implikacije vladinog trošenja na ekonomski razvoj i stabilnost. Pratite naše analize i ostanite informisani o najnovijim trendovima i politikama koje oblikuju globalnu ekonomiju.