Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Rusija Текући рачун
Cena
Тренутна вредност Текући рачун у Rusija је 22,555 milijardi USD. Текући рачун у Rusija порастао је на 22,555 milijardi USD на 1. 3. 2024., након што је био 11,319 milijardi USD на 1. 12. 2023.. Од 1. 3. 1994. до 1. 6. 2024., просечни БДП у Rusija је био 14,51 milijardi USD. Највећа вредност икада достигнута је на 1. 6. 2022. са 77,22 milijardi USD, док је најнижа вредност забележена на 1. 6. 1998. са -3,77 milijardi USD.
Текући рачун ·
Maks
Tečajna lista | |
---|---|
1. 3. 1994. | 2,00 milijardi USD |
1. 6. 1994. | 2,22 milijardi USD |
1. 9. 1994. | 3,96 milijardi USD |
1. 12. 1994. | 770,00 mil. USD |
1. 3. 1995. | 5,49 milijardi USD |
1. 6. 1995. | 2,96 milijardi USD |
1. 3. 1996. | 3,06 milijardi USD |
1. 6. 1996. | 1,17 milijardi USD |
1. 9. 1996. | 1,61 milijardi USD |
1. 12. 1996. | 4,27 milijardi USD |
1. 3. 1997. | 2,74 milijardi USD |
1. 9. 1998. | 770,00 mil. USD |
1. 12. 1998. | 6,08 milijardi USD |
1. 3. 1999. | 3,80 milijardi USD |
1. 6. 1999. | 3,78 milijardi USD |
1. 9. 1999. | 5,00 milijardi USD |
1. 12. 1999. | 10,29 milijardi USD |
1. 3. 2000. | 11,51 milijardi USD |
1. 6. 2000. | 11,28 milijardi USD |
1. 9. 2000. | 10,14 milijardi USD |
1. 12. 2000. | 12,46 milijardi USD |
1. 3. 2001. | 11,26 milijardi USD |
1. 6. 2001. | 8,41 milijardi USD |
1. 9. 2001. | 6,70 milijardi USD |
1. 12. 2001. | 5,69 milijardi USD |
1. 3. 2002. | 5,98 milijardi USD |
1. 6. 2002. | 7,18 milijardi USD |
1. 9. 2002. | 6,86 milijardi USD |
1. 12. 2002. | 7,46 milijardi USD |
1. 3. 2003. | 11,04 milijardi USD |
1. 6. 2003. | 7,24 milijardi USD |
1. 9. 2003. | 6,85 milijardi USD |
1. 12. 2003. | 8,00 milijardi USD |
1. 3. 2004. | 12,45 milijardi USD |
1. 6. 2004. | 13,19 milijardi USD |
1. 9. 2004. | 15,25 milijardi USD |
1. 12. 2004. | 17,67 milijardi USD |
1. 3. 2005. | 19,83 milijardi USD |
1. 6. 2005. | 22,54 milijardi USD |
1. 9. 2005. | 20,04 milijardi USD |
1. 12. 2005. | 21,98 milijardi USD |
1. 3. 2006. | 30,38 milijardi USD |
1. 6. 2006. | 24,07 milijardi USD |
1. 9. 2006. | 24,14 milijardi USD |
1. 12. 2006. | 13,72 milijardi USD |
1. 3. 2007. | 22,24 milijardi USD |
1. 6. 2007. | 13,89 milijardi USD |
1. 9. 2007. | 14,50 milijardi USD |
1. 12. 2007. | 21,57 milijardi USD |
1. 3. 2008. | 37,96 milijardi USD |
1. 6. 2008. | 27,74 milijardi USD |
1. 9. 2008. | 27,75 milijardi USD |
1. 12. 2008. | 10,49 milijardi USD |
1. 3. 2009. | 10,57 milijardi USD |
1. 6. 2009. | 5,31 milijardi USD |
1. 9. 2009. | 17,27 milijardi USD |
1. 12. 2009. | 17,23 milijardi USD |
1. 3. 2010. | 32,80 milijardi USD |
1. 6. 2010. | 17,92 milijardi USD |
1. 9. 2010. | 4,84 milijardi USD |
1. 12. 2010. | 11,90 milijardi USD |
1. 3. 2011. | 29,80 milijardi USD |
1. 6. 2011. | 22,90 milijardi USD |
1. 9. 2011. | 17,43 milijardi USD |
1. 12. 2011. | 27,14 milijardi USD |
1. 3. 2012. | 39,29 milijardi USD |
1. 6. 2012. | 16,09 milijardi USD |
1. 9. 2012. | 5,52 milijardi USD |
1. 12. 2012. | 10,39 milijardi USD |
1. 3. 2013. | 24,73 milijardi USD |
1. 6. 2013. | 1,44 milijardi USD |
1. 12. 2013. | 7,88 milijardi USD |
1. 3. 2014. | 25,65 milijardi USD |
1. 6. 2014. | 11,84 milijardi USD |
1. 9. 2014. | 6,04 milijardi USD |
1. 12. 2014. | 13,99 milijardi USD |
1. 3. 2015. | 29,81 milijardi USD |
1. 6. 2015. | 16,33 milijardi USD |
1. 9. 2015. | 7,45 milijardi USD |
1. 12. 2015. | 14,19 milijardi USD |
1. 3. 2016. | 12,54 milijardi USD |
1. 6. 2016. | 1,78 milijardi USD |
1. 9. 2016. | 129,00 mil. USD |
1. 12. 2016. | 10,02 milijardi USD |
1. 3. 2017. | 21,12 milijardi USD |
1. 6. 2017. | 1,55 milijardi USD |
1. 12. 2017. | 12,86 milijardi USD |
1. 3. 2018. | 30,19 milijardi USD |
1. 6. 2018. | 18,44 milijardi USD |
1. 9. 2018. | 28,07 milijardi USD |
1. 12. 2018. | 38,98 milijardi USD |
1. 3. 2019. | 33,65 milijardi USD |
1. 6. 2019. | 10,46 milijardi USD |
1. 9. 2019. | 10,75 milijardi USD |
1. 12. 2019. | 10,79 milijardi USD |
1. 3. 2020. | 23,86 milijardi USD |
1. 6. 2020. | 1,27 milijardi USD |
1. 9. 2020. | 3,76 milijardi USD |
1. 12. 2020. | 6,49 milijardi USD |
1. 3. 2021. | 24,11 milijardi USD |
1. 6. 2021. | 17,60 milijardi USD |
1. 9. 2021. | 35,74 milijardi USD |
1. 12. 2021. | 47,50 milijardi USD |
1. 3. 2022. | 70,99 milijardi USD |
1. 6. 2022. | 77,22 milijardi USD |
1. 9. 2022. | 48,06 milijardi USD |
1. 12. 2022. | 41,47 milijardi USD |
1. 3. 2023. | 15,58 milijardi USD |
1. 6. 2023. | 7,73 milijardi USD |
1. 9. 2023. | 15,51 milijardi USD |
1. 12. 2023. | 11,32 milijardi USD |
1. 3. 2024. | 22,56 milijardi USD |
Текући рачун Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 3. 2024. | 22,555 milijardi USD |
1. 12. 2023. | 11,319 milijardi USD |
1. 9. 2023. | 15,511 milijardi USD |
1. 6. 2023. | 7,728 milijardi USD |
1. 3. 2023. | 15,575 milijardi USD |
1. 12. 2022. | 41,474 milijardi USD |
1. 9. 2022. | 48,055 milijardi USD |
1. 6. 2022. | 77,221 milijardi USD |
1. 3. 2022. | 70,985 milijardi USD |
1. 12. 2021. | 47,5 milijardi USD |
Slični makroekonomski pokazatelji za Текући рачун
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇷🇺 Bilans usluga prema BDP | 2,5 % of GDP | 10,5 % of GDP | Godišnje |
🇷🇺 Indeks terorizma | 3,016 Points | 3,799 Points | Godišnje |
🇷🇺 Inostrani dug | 306,1 milijardi USD | 302,7 milijardi USD | Kvartal |
🇷🇺 Izvozi | 33,171 milijardi USD | 41,472 milijardi USD | Mesečno |
🇷🇺 Prodaja oružja | 1,269 milijardi SIPRI TIV | 2,603 milijardi SIPRI TIV | Godišnje |
🇷🇺 Proizvodnja sirove nafte | 10.026 BBL/D/1K | 10.101 BBL/D/1K | Mesečno |
🇷🇺 Rezerve zlata | 2.332,74 Tonnes | 2.332,74 Tonnes | Kvartal |
🇷🇺 Strane direktne investicije | 18,891 milijardi USD | -44,284 milijardi USD | Kvartal |
🇷🇺 Tokovi kapitala | 17,059 milijardi USD | 24,956 milijardi USD | Kvartal |
🇷🇺 Trgovački bilans | 10,663 milijardi USD | 18,892 milijardi USD | Mesečno |
🇷🇺 Uvozi | 22,508 milijardi USD | 22,579 milijardi USD | Mesečno |
Tekući račun je zbir bilansa trgovine (izvoz minus uvoz robe i usluga), neto faktorskog dohotka (kao što su kamate i dividende) i neto transfernih plaćanja (kao što je strana pomoć).
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇱Albanija
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇪Belgija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇭🇷Hrvatska
- 🇨🇾Kipar
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇩🇰Danska
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇮Finska
- 🇫🇷Francuska
- 🇩🇪Nemačka
- 🇬🇷Grčka
- 🇭🇺Mađarska
- 🇮🇸Ostrvo
- 🇮🇪Irska
- 🇮🇹Italija
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇻Letonija
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇹Litvanija
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇹Malta
- 🇲🇩Moldavija
- 🇲🇨Monako
- 🇲🇪Crna Gora
- 🇳🇱Holandija
- 🇳🇴Norveška
- 🇵🇱Poljska
- 🇵🇹Portugal
- 🇷🇴Rumunija
- 🇷🇸Srbija
- 🇸🇰Slovačka
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇸🇪Švedska
- 🇨🇭Švajcarska
- 🇺🇦Ukrajina
- 🇬🇧Ujedinjeno Kraljevstvo
- 🇦🇩Andora
Šta je Текући рачун
Eulerpool je vaša centralna destinacija za pouzdane i detaljne makroekonomske podatke. Jedna od ključnih kategorija na našem sajtu je "Tekući račun" (Current Account). U ovom opširnom opisu, nastojaćemo da objasnimo sve važne aspekte tekućeg računa, njegov značaj za ekonomiju jedne zemlje, kao i načine njegovog praćenja i analize. Tekući račun je suštinski važan pokazatelj ekonomskog zdravlja jedne zemlje. U najširem smislu, tekući račun predstavlja bilans između izvoza i uvoza roba i usluga, kao i neto zarada iz investicija i doznaka iz inostranstva. Reč je o jednom od najvažnijih delova platnog bilansa zemlje, koji pruža detaljan uvid u ekonomske tokove između zemlje i njenih trgovinskih partnera. Poznato je da tekući račun sastoji se iz četiri glavne komponente: trgovinski bilans, bilans usluga, dohodovni bilans, i bilans transfera. Prva komponenta, trgovinski bilans, predstavlja razliku između ukupne vrednosti izvoza i uvoza robe. Pozitivan trgovinski bilans, odnosno situacija kada je izvoz veći od uvoza, ukazuje na pozitivne ekonomske tokove i može biti znak jake industrijske baze. Negativan trgovinski bilans, s druge strane, može ukazivati na preveliku zavisnost od uvoza i slabost domaće proizvodnje. Druga komponenta tekućeg računa je bilans usluga, koji uključuje razliku između izvoza i uvoza usluga kao što su turizam, transport, finansijske usluge i drugi sektori. S obzirom da moderni ekonomije sve više prelaze sa proizvodnje roba na pružanje usluga, bilans usluga postaje sve važniji indikator ekonomske aktivnosti. Dohodovni bilans, treća ključna komponenta tekućeg računa, obuhvata primarne dohotke iz inostranih investicija i radne zarada. To su prihodi koje građani i kompanije jedne zemlje ostvaruju od inostranih investicija, kao i dohotci koje zemlja plaća stranim investitorima. To može uključivati kamate, dividende, dobit od direktnih stranih investicija itd. Poslednja, ali ne i manje važna komponenta jeste bilans transfera. Ovo uključuje sve jednostrane novčane transakcije bez protuusluge, kao što su doznake radnika iz inostranstva, pomoć i subvencije od međunarodnih organizacija. Glavni cilj praćenja tekućeg računa jeste analiza ekonomske zavisnosti jedne države od inostranstva. Višak u tekućem računu može ukazivati na to da zemlja ima stabilne i visoke prihode iz izvoza i investicija, što može rezultirati rastom deviznih rezervi i stabilnošću nacionalne valute. Međutim, dugoročni višak može takođe ukazivati na mane, kao što su nedovoljna domaća potrošnja i investicije. Od druge strane, deficit u tekućem računu često je znak da zemlja troši više nego što zarađuje iz međunarodnih izvora. To može biti prihvatljivo u kratkom roku ako se sredstva koriste za strateške investicije, ali dugoročni deficit može dovesti do akumulacije spoljnog duga i potencijalne devizne krize. Eulerpool se trudi da vam pruži najpreciznije i najdetaljnije makroekonomske podatke, uključujući sve aspekte vezane za tekući račun. Na našem sajtu možete pronaći podatke o bilansu tekućeg računa za različite zemlje, trendovima u trgovinskom bilansu, detaljnim analizama usluga, dohodaka i transfera. Sve ove informacije su ključne za investitore, ekonomiste, istraživače i sve one koji žele da imaju jasnu sliku o stanju ekonomije i njenim perspektivama. Praćenje tekućeg računa može pružiti dragocene uvide u ekonomsku politiku jedne zemlje. Na primer, zemlja sa velikim deficitom u tekućem računu možda će morati da preduzme mere za smanjenje potrošnje i povećanje štednje i izvoza. To se može postići kroz monetarne i fiskalne politike, poput povećanja kamatnih stopa, smanjenja javne potrošnje i podsticanja izvoza kroz subvencije ili poreske olakšice. S druge strane, zemlja sa viškom u tekućem računu može se suočiti sa pitanjima prekomerne akumulacije deviznih rezervi, što može voditi ka inflaciji i pregrevanju ekonomije. U ovoj situaciji, vlada može doneti odluku o preraspodeli sredstava u uvozne investicije ili sprovođenje politike koja podstiče domaću potrošnju i investicije. Na našem sajtu, možete pronaći i detaljne analize koje se tiču dugoročnih trendova u tekućem računu za zemlju po vašem izboru. Ove analize pomoći će vam da donesete informisane odluke bilo da ste investitor, analitičar ili kreator ekonomske politike. Sa Eulerpool-om, sve informacije koje su vam potrebne su vam nadohvat ruke, pružajući vam sveobuhvatno razumevanje tekućeg računa i njegovog uticaja na ekonomiju. Za sve dodatne informacije i personalizovane analize, slobodno nas kontaktirajte. Naši stručni timovi su tu da vam pomognu i pruže sve podatke neophodne za detaljno razumevanje svih makroekonomskih aspekata tekućeg računa. Eulerpool – vaša pouzdana baza makroekonomskih podataka.