Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Rumunija Starosna granica za penzionisanje žena
Cena
Trenutna vrednost Starosna granica za penzionisanje žena u Rumunija je 62 godinas. Starosna granica za penzionisanje žena u Rumunija povećana je na 62 godinas dana 1. 1. 2023., nakon što je bila 61,92 godinas dana 1. 1. 2022.. Od 1. 1. 2006. do 1. 1. 2024., prosečan BDP u Rumunija bio je 60,14 godinas. Najviša vrednost svih vremena dostignuta je dana 1. 1. 2023. sa 62,00 godinas, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 1. 2006. sa 57,92 godinas.
Starosna granica za penzionisanje žena ·
Maks
Starosna granica za penziju žena | |
---|---|
1. 1. 2006. | 57,92 Years |
1. 1. 2007. | 58,17 Years |
1. 1. 2008. | 58,42 Years |
1. 1. 2009. | 58,67 Years |
1. 1. 2010. | 58,92 Years |
1. 1. 2011. | 59,17 Years |
1. 1. 2012. | 59,42 Years |
1. 1. 2013. | 59,67 Years |
1. 1. 2014. | 59,92 Years |
1. 1. 2015. | 60,17 Years |
1. 1. 2016. | 60,42 Years |
1. 1. 2017. | 60,67 Years |
1. 1. 2018. | 60,92 Years |
1. 1. 2019. | 61,17 Years |
1. 1. 2020. | 61,42 Years |
1. 1. 2021. | 61,67 Years |
1. 1. 2022. | 61,92 Years |
1. 1. 2023. | 62,00 Years |
Starosna granica za penzionisanje žena Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 1. 2023. | 62 godinas |
1. 1. 2022. | 61,92 godinas |
1. 1. 2021. | 61,67 godinas |
1. 1. 2020. | 61,42 godinas |
1. 1. 2019. | 61,17 godinas |
1. 1. 2018. | 60,92 godinas |
1. 1. 2017. | 60,67 godinas |
1. 1. 2016. | 60,42 godinas |
1. 1. 2015. | 60,17 godinas |
1. 1. 2014. | 59,92 godinas |
Slični makroekonomski pokazatelji za Starosna granica za penzionisanje žena
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇷🇴 Minimalne zarade | 663,24 EUR/Month | 604,41 EUR/Month | Kvartal |
🇷🇴 Nepuno radno vreme | 223.9 | 259.7 | Kvartal |
🇷🇴 Nezaposlena lica | 246.7 | 239.8 | Mesečno |
🇷🇴 Plate u proizvodnji | 7.489 RON/Month | 7.256 RON/Month | Mesečno |
🇷🇴 Plateži | 8.612 RON/Month | 8.553 RON/Month | Mesečno |
🇷🇴 Populacija | 19,05 mil. | 19,04 mil. | Godišnje |
🇷🇴 Poslovi | 33.277 | 40.009 | Kvartal |
🇷🇴 Produktivnost | 127,049 points | 129,364 points | Kvartal |
🇷🇴 Promena zaposlenosti | 2,4 % | 1,5 % | Kvartal |
🇷🇴 Puno radno vreme | 7,661 mil. | 7,35 mil. | Kvartal |
🇷🇴 Rast zarada | 15,6 % | 16,7 % | Mesečno |
🇷🇴 Starosna granica za penzionisanje muškaraca | 65 Years | 65 Years | Godišnje |
🇷🇴 Stopa dugoročne nezaposlenosti | 1,9 % | 2,1 % | Kvartal |
🇷🇴 Stopa nezaposlenosti | 5,5 % | 5,4 % | Mesečno |
🇷🇴 Stopa nezaposlenosti mladih | 20,5 % | 20,5 % | Mesečno |
🇷🇴 Stopa ponude poslova | 0,65 % | 0,78 % | Kvartal |
🇷🇴 Stopa zaposlenosti | 63 % | 63,3 % | Kvartal |
🇷🇴 Stopa zaposlenosti | 67,8 % | 66,9 % | Kvartal |
🇷🇴 Troškovi rada | 259,934 points | 161,832 points | Kvartal |
🇷🇴 Zaposleni | 5,158 mil. | 5,147 mil. | Mesečno |
U Rumuniji se od 2007. godine starosna granica za penzionisanje žena povećava za tri meseca godišnje dok ne dostigne 65 godina u 2030. godini.
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇱Albanija
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇪Belgija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇭🇷Hrvatska
- 🇨🇾Kipar
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇩🇰Danska
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇮Finska
- 🇫🇷Francuska
- 🇩🇪Nemačka
- 🇬🇷Grčka
- 🇭🇺Mađarska
- 🇮🇸Ostrvo
- 🇮🇪Irska
- 🇮🇹Italija
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇻Letonija
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇹Litvanija
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇹Malta
- 🇲🇩Moldavija
- 🇲🇨Monako
- 🇲🇪Crna Gora
- 🇳🇱Holandija
- 🇳🇴Norveška
- 🇵🇱Poljska
- 🇵🇹Portugal
- 🇷🇺Rusija
- 🇷🇸Srbija
- 🇸🇰Slovačka
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇸🇪Švedska
- 🇨🇭Švajcarska
- 🇺🇦Ukrajina
- 🇬🇧Ujedinjeno Kraljevstvo
- 🇦🇩Andora
Šta je Starosna granica za penzionisanje žena
Retirement Age Women Naš cilj u Eulerpool-u je pružiti duboko razumijevanje makroekonomskih podataka i analizirati različite kategorije koje oblikuju našu ekonomiju. Jedna od ključnih kategorija u okviru naših istraživanja jesu „Žene u dobu za penziju“. Ova kategorija obuhvata širok spektar ekonomskih, demografskih i socijalnih faktora koji utiču na radnu snagu, potrošnju i ukupni ekonomski razvoj u Srbiji, ali i širom sveta. Demografski, žene u dobu za penziju predstavljaju značajan deo populacije. Sa povećanjem očekivanog životnog veka, sve više žena ulazi u ovu kategoriju, što nosi brojne implikacije za penzijski sistem, tržište rada, zdravstveni sektor i socijalne usluge. Važno je razumeti da svaka populaciona grupa nosi specifične karakteristike i potrebe koje oblikuju politike i ekonomske strategije. Jedan od ključnih aspekata kada govorimo o ženama u dobu za penziju je penzijski sistem. U mnogim društvima, uključujući i Srbiju, žene su često suočene sa izazovima koji proizlaze iz nejednake raspodele plaća tokom radnog veka, rodnog jaza u platama, prekidima u karijeri zbog porodiljskog odsustva ili brige o porodici. Ovi faktori doprinose manjim penzijama i povećanoj finansijskoj nesigurnosti u starosnom dobu. Važno je analizirati kako trenutne penzijske politike funkcionišu i kako se mogu unaprediti da bi se obezbedila pravednija raspodela resursa za žene u penzionerskoj dobi. Tržište rada takođe igra ključnu ulogu u životima žena koje se približavaju ili su prešle dob za penziju. Postoje brojne žene koje i dalje rade nakon dostizanja standardne dobi za penziju, bilo zbog finansijske nužnosti ili želje za aktivnim doprinosom društvu. Ova radna snaga može biti izuzetno vredan resurs zbog iskustva, znanja i veština koje poseduju. Međutim, potrebno je osigurati podršku u vidu fleksibilnih radnih aranžmana, programa obuke i mogućnosti za usavršavanje kako bi se ova grupa radnika mogla prilagoditi promenama tržišta rada. Zdravstveni sektor je još jedno ključno područje koje utiče na žene u dobu za penziju. Kako se životni vek produžava, zdravstvene potrebe starijih žena postaju sve izraženije. Hronična oboljenja, bolesti vezane za starenje i potreba za dugotrajnom negom predstavljaju značajne izazove. Analiziranje dostupnosti, pristupačnosti i kvaliteta zdravstvenih usluga za ovu grupu populacije je od suštinskog značaja za osiguranje njihovog zdravlja i kvaliteta života. Socijalne usluge, uključujući stambeno obezbeđenje, socijalnu podršku i programe za zajednicu, takođe su relevantne za žene u dobu za penziju. Samoća i socijalna izolovanost mogu biti veliki problemi za starije žene, posebno za one koje žive same ili su izgubile partnere. Neophodno je kreirati programe koji omogućavaju socijalnu integraciju, mentalno zdravlje i opštu dobrobit ove populacije. Finansijska neovisnost i sigurnost su drugi ključni aspekti koje treba razmatrati. Ulaganja, štednja i upravljanje imovinom postaju kritični element za žene u dobu za penziju. Finansijska edukacija i saveti mogu pomoći ženama da bolje upravljaju svojim financijama i osiguraju sebi stabilnost u penzionerskom dobu. Pored navedenih aspekata, važno je uzeti u obzir i kulturne i društvene faktore koji oblikuju iskustva žena u dobu za penziju. Stavovi prema starosti, rodnim ulogama i penzionisanju variraju među različitim kulturnim grupama i društvenim slojevima. Razumevanje ovih varijacija može pomoći u oblikovanju politika koje su inkluzivne i odgovaraju stvarnim potrebama žena. Sve ove analize imaju za cilj da unaprede razumevanje složene dinamike koja utiče na žene u dobu za penziju. Naša misija u Eulerpool-u je da kroz rigoroznu analizu podataka i prezentaciju ključnih uvida omogućimo kreatorima politika, istraživačima i široj javnosti bolje razumevanje izazova i prilika koje stoje pred ovom značajnom populacijom. Kroz prikupljanje i analizu podataka, mi doprinosimo informisanoj debati i podržavamo stvaranje politika koje mogu poboljšati uslove života za žene u dobu za penziju. Žene u dobu za penziju predstavljaju važan deo našeg društva i ekonomije. Njihovo zdravlje, finansijska sigurnost i kvalitet života su od presudne važnosti za dugoročno održavanje stabilnog i pravednog društva. Kroz analiziranje podataka i razvoj politika usmerenih na njihove specifične potrebe, možemo doprinijeti boljoj budućnosti za sve nas. Naš zadatak na Eulerpool-u je da kroz profesionalnu analizu i prikaz makroekonomskih podataka nastavimo da unapređujemo razumevanje i podršku za sve kategorije društva, uključujući i žene u dobu za penziju.