Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Rumunija Stopa učešća u radnoj snazi
Cena
Trenutna vrednost Stopa učešća u radnoj snazi u Rumunija iznosi 66,9 %. Stopa učešća u radnoj snazi u Rumunija se smanjila na 66,9 % dana 1. 12. 2023., nakon što je bila 66,9 % dana 1. 9. 2023.. Od 1. 3. 1996. do 1. 3. 2024., prosečni BDP u Rumunija je bio 65,96 %. Najveći nivo je dostignut dana 1. 9. 1996. sa 73,60 %, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 3. 2003. sa 60,40 %.
Stopa učešća u radnoj snazi ·
Maks
Stopa zaposlenosti | |
---|---|
1. 3. 1996. | 67,00 % |
1. 6. 1996. | 72,50 % |
1. 9. 1996. | 73,60 % |
1. 12. 1996. | 70,40 % |
1. 3. 1997. | 68,30 % |
1. 6. 1997. | 72,30 % |
1. 9. 1997. | 73,10 % |
1. 12. 1997. | 69,70 % |
1. 3. 1998. | 67,10 % |
1. 6. 1998. | 70,30 % |
1. 9. 1998. | 71,50 % |
1. 12. 1998. | 68,00 % |
1. 3. 1999. | 66,00 % |
1. 6. 1999. | 69,80 % |
1. 9. 1999. | 70,40 % |
1. 12. 1999. | 67,30 % |
1. 3. 2000. | 66,00 % |
1. 6. 2000. | 69,60 % |
1. 9. 2000. | 70,20 % |
1. 12. 2000. | 67,60 % |
1. 3. 2001. | 65,60 % |
1. 6. 2001. | 68,30 % |
1. 9. 2001. | 69,30 % |
1. 12. 2001. | 65,90 % |
1. 3. 2002. | 62,00 % |
1. 6. 2002. | 64,20 % |
1. 9. 2002. | 65,10 % |
1. 12. 2002. | 62,30 % |
1. 3. 2003. | 60,40 % |
1. 6. 2003. | 63,40 % |
1. 9. 2003. | 64,10 % |
1. 12. 2003. | 61,00 % |
1. 3. 2004. | 61,10 % |
1. 6. 2004. | 63,90 % |
1. 9. 2004. | 64,40 % |
1. 12. 2004. | 62,70 % |
1. 3. 2005. | 62,20 % |
1. 6. 2005. | 63,50 % |
1. 9. 2005. | 61,80 % |
1. 12. 2005. | 61,60 % |
1. 3. 2006. | 62,30 % |
1. 6. 2006. | 64,40 % |
1. 9. 2006. | 65,70 % |
1. 12. 2006. | 62,10 % |
1. 3. 2007. | 61,70 % |
1. 6. 2007. | 63,90 % |
1. 9. 2007. | 64,60 % |
1. 12. 2007. | 61,80 % |
1. 3. 2008. | 61,80 % |
1. 6. 2008. | 63,50 % |
1. 9. 2008. | 64,20 % |
1. 12. 2008. | 62,00 % |
1. 3. 2009. | 61,80 % |
1. 6. 2009. | 63,40 % |
1. 9. 2009. | 65,00 % |
1. 12. 2009. | 62,30 % |
1. 3. 2010. | 63,50 % |
1. 6. 2010. | 66,40 % |
1. 9. 2010. | 66,30 % |
1. 12. 2010. | 63,50 % |
1. 3. 2011. | 63,60 % |
1. 6. 2011. | 64,40 % |
1. 9. 2011. | 64,80 % |
1. 12. 2011. | 63,70 % |
1. 3. 2012. | 63,40 % |
1. 6. 2012. | 65,30 % |
1. 9. 2012. | 66,00 % |
1. 12. 2012. | 64,40 % |
1. 3. 2013. | 63,40 % |
1. 6. 2013. | 65,60 % |
1. 9. 2013. | 65,90 % |
1. 12. 2013. | 64,70 % |
1. 3. 2014. | 64,30 % |
1. 6. 2014. | 65,80 % |
1. 9. 2014. | 67,10 % |
1. 12. 2014. | 65,40 % |
1. 3. 2015. | 64,00 % |
1. 6. 2015. | 66,60 % |
1. 9. 2015. | 67,80 % |
1. 12. 2015. | 65,90 % |
1. 3. 2016. | 64,20 % |
1. 6. 2016. | 65,80 % |
1. 9. 2016. | 67,00 % |
1. 12. 2016. | 65,30 % |
1. 3. 2017. | 64,90 % |
1. 6. 2017. | 68,90 % |
1. 9. 2017. | 68,70 % |
1. 12. 2017. | 66,70 % |
1. 3. 2018. | 66,30 % |
1. 6. 2018. | 68,40 % |
1. 9. 2018. | 69,00 % |
1. 12. 2018. | 67,30 % |
1. 3. 2019. | 67,00 % |
1. 6. 2019. | 69,10 % |
1. 9. 2019. | 69,40 % |
1. 12. 2019. | 68,80 % |
1. 3. 2020. | 68,40 % |
1. 6. 2020. | 69,00 % |
1. 9. 2020. | 69,80 % |
1. 12. 2020. | 69,50 % |
1. 3. 2021. | 64,80 % |
1. 6. 2021. | 65,80 % |
1. 9. 2021. | 65,80 % |
1. 12. 2021. | 66,00 % |
1. 3. 2022. | 66,40 % |
1. 6. 2022. | 67,10 % |
1. 9. 2022. | 67,10 % |
1. 12. 2022. | 66,70 % |
1. 3. 2023. | 66,70 % |
1. 6. 2023. | 66,60 % |
1. 9. 2023. | 66,90 % |
1. 12. 2023. | 66,90 % |
Stopa učešća u radnoj snazi Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 12. 2023. | 66,9 % |
1. 9. 2023. | 66,9 % |
1. 6. 2023. | 66,6 % |
1. 3. 2023. | 66,7 % |
1. 12. 2022. | 66,7 % |
1. 9. 2022. | 67,1 % |
1. 6. 2022. | 67,1 % |
1. 3. 2022. | 66,4 % |
1. 12. 2021. | 66 % |
1. 9. 2021. | 65,8 % |
Slični makroekonomski pokazatelji za Stopa učešća u radnoj snazi
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇷🇴 Minimalne zarade | 663,24 EUR/Month | 604,41 EUR/Month | Kvartal |
🇷🇴 Nepuno radno vreme | 223.9 | 259.7 | Kvartal |
🇷🇴 Nezaposlena lica | 246.7 | 239.8 | Mesečno |
🇷🇴 Plate u proizvodnji | 7.489 RON/Month | 7.256 RON/Month | Mesečno |
🇷🇴 Plateži | 8.553 RON/Month | 8.443 RON/Month | Mesečno |
🇷🇴 Populacija | 19,05 mil. | 19,04 mil. | Godišnje |
🇷🇴 Poslovi | 33.277 | 40.009 | Kvartal |
🇷🇴 Produktivnost | 127,049 points | 129,364 points | Kvartal |
🇷🇴 Promena zaposlenosti | 2,4 % | 1,5 % | Kvartal |
🇷🇴 Puno radno vreme | 7,661 mil. | 7,35 mil. | Kvartal |
🇷🇴 Rast zarada | 15,6 % | 16,7 % | Mesečno |
🇷🇴 Starosna granica za penziju žena | 62 Years | 62 Years | Godišnje |
🇷🇴 Starosna granica za penzionisanje muškaraca | 65 Years | 65 Years | Godišnje |
🇷🇴 Stopa dugoročne nezaposlenosti | 1,9 % | 2,1 % | Kvartal |
🇷🇴 Stopa nezaposlenosti | 5,5 % | 5,4 % | Mesečno |
🇷🇴 Stopa nezaposlenosti mladih | 20,5 % | 20,5 % | Mesečno |
🇷🇴 Stopa ponude poslova | 0,65 % | 0,78 % | Kvartal |
🇷🇴 Stopa zaposlenosti | 63 % | 63,3 % | Kvartal |
🇷🇴 Troškovi rada | 259,934 points | 161,832 points | Kvartal |
🇷🇴 Zaposleni | 5,158 mil. | 5,147 mil. | Mesečno |
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇱Albanija
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇪Belgija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇭🇷Hrvatska
- 🇨🇾Kipar
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇩🇰Danska
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇮Finska
- 🇫🇷Francuska
- 🇩🇪Nemačka
- 🇬🇷Grčka
- 🇭🇺Mađarska
- 🇮🇸Ostrvo
- 🇮🇪Irska
- 🇮🇹Italija
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇻Letonija
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇹Litvanija
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇹Malta
- 🇲🇩Moldavija
- 🇲🇨Monako
- 🇲🇪Crna Gora
- 🇳🇱Holandija
- 🇳🇴Norveška
- 🇵🇱Poljska
- 🇵🇹Portugal
- 🇷🇺Rusija
- 🇷🇸Srbija
- 🇸🇰Slovačka
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇸🇪Švedska
- 🇨🇭Švajcarska
- 🇺🇦Ukrajina
- 🇬🇧Ujedinjeno Kraljevstvo
- 🇦🇩Andora
Šta je Stopa učešća u radnoj snazi
Stopa participacije radne snage je jedan od ključnih pokazatelja makroekonomskih performansi koji oslikava ekonomsko stanje jedne zemlje. Na platformi Eulerpool, koja se specijalizuje za prikazivanje makroekonomskih podataka, uviđamo važnost kvalitativne analize ovog indikatora kako bismo našim korisnicima pružili precizne i sveobuhvatne informacije. Stopa participacije radne snage predstavlja procenat radno sposobnog stanovništva koji je zaposlen ili aktivno traži posao. Po definiciji, radno sposobno stanovništvo obuhvata sve osobe starosti između 15 i 64 godine, iako ovaj opseg može varirati od zemlje do zemlje. Ovaj indikator je esencijalan za razumevanje tržišta rada i ekonomskog potencijala jedne ekonomije. Na prvi pogled, čini se da je stopa participacije radne snage jednostavna mera koja ukazuje na to koliko ljudi u zemlji radi ili traži posao. Međutim, njeno pravo značenje zahteva dublje razumevanje niza faktora koje mogu uticati na ovaj indikator. Kroz prizmu Eulerpool-a, analiziramo stope participacije radne snage u korelaciji sa demografskim promenama, obrazovnim nivoima, politikama zapošljavanja, i migracionim trendovima. Na primer, visoka stopa participacije može biti pokazatelj zdrave ekonomije gde je većina radno sposobnog stanovništva ili zaposleno ili aktivno traži zaposlenje. S druge strane, niže stope participacije mogu ukazivati na probleme kao što su visoka stopa nezaposlenosti koja demotiviše radnu snagu, ili demografske promene poput starenja stanovništva koje smanjuje broj radno sposobnih osoba. U tom kontekstu, važnost naše analize na Eulerpool-u leži u mogućnosti da identifikujemo ove promene i pružimo korisnicima dublje i preciznije razumevanje tržišta rada. Jedan od ključnih aspekata u analizi stope participacije radne snage je razlika između polova. U mnogim zemljama, stopa participacije muškaraca je tradicionalno viša u odnosu na žene. Međutim, s obzirom na sve veće uključivanje žena u radnu snagu, uočavamo promene u ovom segmentu, što takođe utiče na ukupnu stopu participacije. Naš tim na Eulerpool-u detaljno prati ove promene i njihovu implikaciju na celokupnu ekonomiju. Osim toga, obrazovni nivo populacije može značajno uticati na stopu participacije radne snage. Ljudi sa višim nivoom obrazovanja obično imaju veću stopu participacije, jer su njihovi izgledi za zaposlenje bolji i često su radno angažovani. S druge strane, kod manje obrazovanih stanovnika, stopa participacije može biti niža zbog ograničenih mogućnosti za zapošljavanje. Na Eulerpool-u, posebnu pažnju posvećujemo ovoj korelaciji kako bismo vam pružili sveobuhvatnu sliku tržišta rada. Uticaj državne politike na stopu participacije radne snage ne sme se zanemariti. Mere poput poreskih olakšica za zapošljavanje, subvencionisanja stručnog usavršavanja, i programi za prekvalifikaciju mogu značajno povećati stopu participacije. S druge strane, nedostaci u državnoj politici, poput neadekvatnih socijalnih programa ili nedovoljnih stimulacija za zapošljavanje, mogu imati negativan uticaj. Naš cilj na Eulerpool-u je da pažljivo analiziramo uticaj ovih politika kako bismo vam pružili uvid u najbolju praksu. Migracioni trendovi takođe igraju važnu ulogu u određivanju stope participacije radne snage. Dolazak radne snage iz inostranstva može povećati ukupnu stopu participacije, naročito u zemljama sa niskim prirodnim priraštajem. Nasuprot tome, emigracija može smanjiti radno sposobno stanovništvo i time stopu participacije radne snage. Na Eulerpool-u detaljno pratimo ove trendove kako bismo vam pružili tačne i ažurirane informacije. Jedan od još manje očiglednih faktora koji utiču na stopu participacije radne snage je tehnološki napredak. Automatizacija i digitalizacija mogu dovesti do smanjenja potrebe za tradicionalnim radnim mestima, čime se može smanjiti ukupna stopa participacije u određenim sektorima. Međutim, ovi isti faktori mogu kreirati nova radna mesta u drugim sektorima, što može imati pozitivan uticaj na stopu participacije radne snage. Na Eulerpool-u pažljivo analiziramo kako tehnološke promene utiču na tržište rada kako bismo vam pružili pouzdane i detaljne informacije. Jedan od ključnih zadataka analize stope participacije radne snage jest praćenje sezonskih varijacija. U nekim industrijama, poput poljoprivrede i turizma, može doći do značajnih sezonskih oscilacija u stopi participacije. Razumevanje ovih varijacija je ključno za tačnu interpretaciju podataka i donošenje informisanih odluka. Na Eulerpool-u posvećujemo se identifikaciji i objašnjenju ovih sezonskih promena kako bismo pružili korisnicima što preciznije podatke. Na kraju, važno je napomenuti da je stopa participacije radne snage jedan od makroekonomskih indikatora koji se ne sme posmatrati izolovano. U svom radu na Eulerpool-u, težimo integraciji različitih makroekonomskih podataka, uključujući bruto domaći proizvod (BDP), stopu nezaposlenosti, inflaciju, i druge ključne indikatore. Ova holistička analiza omogućava nam da pružamo tačne i sveobuhvatne upute i predikcije za naše korisnike, čineći ih bolje opremljenim za donošenje informisanih odluka u vezi s ekonomskim trendovima i investicijama. Kako bismo vam ponudili najbolji mogući uvid u tržište rada i ekonomiju u celini, na Eulerpool-u koristimo napredne analitičke alate i metode. Naš pristup je temeljan i baziran na najsavremenijim istraživačkim praksama, što nam omogućava da pružimo jedinstven i detaljan pregled stope participacije radne snage. U današnjem dinamičnom i često nepredvidivom ekonomskom okruženju, analiza stope participacije radne snage postaje sve relevantnija. Kroz naše profesionalne i sveobuhvatne analize, cilj nam je da vam pružimo vredne i pouzdane informacije, čineći Eulerpool vašim prvim izborom za praćenje makroekonomskih podataka.