Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Rumunija Bruto domaći proizvod (BDP) iz javne uprave
Cena
Trenutna vrednost Bruto domaći proizvod (BDP) iz javne uprave u Rumunija iznosi 39,409 milijardi RON. Bruto domaći proizvod (BDP) iz javne uprave u Rumunija je opao na 39,409 milijardi RON dana 1. 9. 2023., nakon što je bio 39,568 milijardi RON dana 1. 6. 2023.. Od 1. 3. 1995. do 1. 12. 2023., prosečan BDP u Rumunija iznosio je 37,66 milijardi RON. Najviši nivo ikada dostignut je dana 1. 12. 2000. sa 59,03 milijardi RON, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 12. 2007. sa 28,71 milijardi RON.
Bruto domaći proizvod (BDP) iz javne uprave ·
Maks
BDP iz javne uprave | |
---|---|
1. 3. 1995. | 38,53 milijardi RON |
1. 6. 1995. | 36,91 milijardi RON |
1. 9. 1995. | 35,84 milijardi RON |
1. 12. 1995. | 31,99 milijardi RON |
1. 3. 1996. | 39,58 milijardi RON |
1. 6. 1996. | 38,28 milijardi RON |
1. 9. 1996. | 35,67 milijardi RON |
1. 12. 1996. | 31,99 milijardi RON |
1. 3. 1997. | 37,71 milijardi RON |
1. 6. 1997. | 37,51 milijardi RON |
1. 9. 1997. | 35,54 milijardi RON |
1. 12. 1997. | 32,25 milijardi RON |
1. 3. 1998. | 33,42 milijardi RON |
1. 6. 1998. | 35,84 milijardi RON |
1. 9. 1998. | 36,14 milijardi RON |
1. 12. 1998. | 34,87 milijardi RON |
1. 3. 1999. | 39,14 milijardi RON |
1. 6. 1999. | 38,60 milijardi RON |
1. 9. 1999. | 34,86 milijardi RON |
1. 12. 1999. | 38,73 milijardi RON |
1. 3. 2000. | 35,66 milijardi RON |
1. 6. 2000. | 35,89 milijardi RON |
1. 9. 2000. | 38,66 milijardi RON |
1. 12. 2000. | 59,03 milijardi RON |
1. 3. 2001. | 35,48 milijardi RON |
1. 6. 2001. | 40,84 milijardi RON |
1. 9. 2001. | 46,75 milijardi RON |
1. 12. 2001. | 39,05 milijardi RON |
1. 3. 2002. | 40,89 milijardi RON |
1. 6. 2002. | 42,70 milijardi RON |
1. 9. 2002. | 45,30 milijardi RON |
1. 12. 2002. | 43,70 milijardi RON |
1. 3. 2003. | 30,74 milijardi RON |
1. 6. 2003. | 32,17 milijardi RON |
1. 9. 2003. | 32,33 milijardi RON |
1. 12. 2003. | 33,54 milijardi RON |
1. 3. 2004. | 34,67 milijardi RON |
1. 6. 2004. | 35,87 milijardi RON |
1. 9. 2004. | 36,49 milijardi RON |
1. 12. 2004. | 37,23 milijardi RON |
1. 3. 2005. | 37,33 milijardi RON |
1. 6. 2005. | 38,18 milijardi RON |
1. 9. 2005. | 38,29 milijardi RON |
1. 12. 2005. | 40,00 milijardi RON |
1. 3. 2006. | 33,81 milijardi RON |
1. 6. 2006. | 34,87 milijardi RON |
1. 9. 2006. | 35,80 milijardi RON |
1. 12. 2006. | 35,37 milijardi RON |
1. 3. 2007. | 32,22 milijardi RON |
1. 6. 2007. | 32,23 milijardi RON |
1. 9. 2007. | 33,82 milijardi RON |
1. 12. 2007. | 28,71 milijardi RON |
1. 3. 2008. | 36,71 milijardi RON |
1. 6. 2008. | 33,50 milijardi RON |
1. 9. 2008. | 32,66 milijardi RON |
1. 12. 2008. | 32,44 milijardi RON |
1. 3. 2009. | 32,46 milijardi RON |
1. 6. 2009. | 32,20 milijardi RON |
1. 9. 2009. | 31,39 milijardi RON |
1. 12. 2009. | 31,88 milijardi RON |
1. 3. 2010. | 45,05 milijardi RON |
1. 6. 2010. | 43,40 milijardi RON |
1. 9. 2010. | 40,52 milijardi RON |
1. 12. 2010. | 42,84 milijardi RON |
1. 3. 2011. | 40,80 milijardi RON |
1. 6. 2011. | 40,68 milijardi RON |
1. 9. 2011. | 39,02 milijardi RON |
1. 12. 2011. | 38,56 milijardi RON |
1. 3. 2012. | 41,71 milijardi RON |
1. 6. 2012. | 40,97 milijardi RON |
1. 9. 2012. | 40,63 milijardi RON |
1. 12. 2012. | 40,57 milijardi RON |
1. 3. 2013. | 39,78 milijardi RON |
1. 6. 2013. | 40,31 milijardi RON |
1. 9. 2013. | 42,66 milijardi RON |
1. 12. 2013. | 37,82 milijardi RON |
1. 3. 2014. | 40,20 milijardi RON |
1. 6. 2014. | 40,90 milijardi RON |
1. 9. 2014. | 41,82 milijardi RON |
1. 12. 2014. | 40,04 milijardi RON |
1. 3. 2015. | 35,28 milijardi RON |
1. 6. 2015. | 36,73 milijardi RON |
1. 9. 2015. | 35,82 milijardi RON |
1. 12. 2015. | 35,41 milijardi RON |
1. 3. 2016. | 35,33 milijardi RON |
1. 6. 2016. | 33,06 milijardi RON |
1. 9. 2016. | 36,91 milijardi RON |
1. 12. 2016. | 34,72 milijardi RON |
1. 3. 2017. | 36,30 milijardi RON |
1. 6. 2017. | 36,53 milijardi RON |
1. 9. 2017. | 37,30 milijardi RON |
1. 12. 2017. | 36,96 milijardi RON |
1. 3. 2018. | 36,50 milijardi RON |
1. 6. 2018. | 38,30 milijardi RON |
1. 9. 2018. | 37,83 milijardi RON |
1. 12. 2018. | 38,37 milijardi RON |
1. 3. 2019. | 37,94 milijardi RON |
1. 6. 2019. | 40,39 milijardi RON |
1. 9. 2019. | 40,19 milijardi RON |
1. 12. 2019. | 40,45 milijardi RON |
1. 3. 2020. | 39,82 milijardi RON |
1. 6. 2020. | 40,01 milijardi RON |
1. 9. 2020. | 39,91 milijardi RON |
1. 12. 2020. | 38,61 milijardi RON |
1. 3. 2021. | 38,71 milijardi RON |
1. 6. 2021. | 37,51 milijardi RON |
1. 9. 2021. | 38,58 milijardi RON |
1. 12. 2021. | 39,44 milijardi RON |
1. 3. 2022. | 40,24 milijardi RON |
1. 6. 2022. | 37,78 milijardi RON |
1. 9. 2022. | 38,57 milijardi RON |
1. 12. 2022. | 39,42 milijardi RON |
1. 3. 2023. | 39,44 milijardi RON |
1. 6. 2023. | 39,57 milijardi RON |
1. 9. 2023. | 39,41 milijardi RON |
Bruto domaći proizvod (BDP) iz javne uprave Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 9. 2023. | 39,409 milijardi RON |
1. 6. 2023. | 39,568 milijardi RON |
1. 3. 2023. | 39,445 milijardi RON |
1. 12. 2022. | 39,419 milijardi RON |
1. 9. 2022. | 38,571 milijardi RON |
1. 6. 2022. | 37,778 milijardi RON |
1. 3. 2022. | 40,243 milijardi RON |
1. 12. 2021. | 39,44 milijardi RON |
1. 9. 2021. | 38,576 milijardi RON |
1. 6. 2021. | 37,511 milijardi RON |
Slični makroekonomski pokazatelji za Bruto domaći proizvod (BDP) iz javne uprave
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇷🇴 BDP iz građevinarstva | 20,536 milijardi RON | 20,13 milijardi RON | Kvartal |
🇷🇴 BDP iz poljoprivrede | 10,935 milijardi RON | 9,636 milijardi RON | Kvartal |
🇷🇴 BDP iz proizvodnje | 55,263 milijardi RON | 50,553 milijardi RON | Kvartal |
🇷🇴 BDP iz usluga | 59,267 milijardi RON | 60,187 milijardi RON | Kvartal |
🇷🇴 BDP po glavi stanovnika | 12.386,46 USD | 12.131,74 USD | Godišnje |
🇷🇴 BDP po glavi stanovnika PPP | 40.517,55 USD | 39.684,31 USD | Godišnje |
🇷🇴 BDP po stalnim cenama | 302,539 milijardi RON | 300,495 milijardi RON | Kvartal |
🇷🇴 BIP | 351 milijardi USD | 298,89 milijardi USD | Godišnje |
🇷🇴 Bruto investicije u osnovna sredstva | 77,806 milijardi RON | 77,263 milijardi RON | Kvartal |
🇷🇴 Godišnja stopa rasta BDP | 0,1 % | 3 % | Kvartal |
🇷🇴 Rast BDP-a u celoj godini | 2,1 % | 4,1 % | Godišnje |
🇷🇴 Stopa rasta BDP | 0,4 % | -0,6 % | Kvartal |
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇱Albanija
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇪Belgija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇭🇷Hrvatska
- 🇨🇾Kipar
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇩🇰Danska
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇮Finska
- 🇫🇷Francuska
- 🇩🇪Nemačka
- 🇬🇷Grčka
- 🇭🇺Mađarska
- 🇮🇸Ostrvo
- 🇮🇪Irska
- 🇮🇹Italija
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇻Letonija
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇹Litvanija
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇹Malta
- 🇲🇩Moldavija
- 🇲🇨Monako
- 🇲🇪Crna Gora
- 🇳🇱Holandija
- 🇳🇴Norveška
- 🇵🇱Poljska
- 🇵🇹Portugal
- 🇷🇺Rusija
- 🇷🇸Srbija
- 🇸🇰Slovačka
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇸🇪Švedska
- 🇨🇭Švajcarska
- 🇺🇦Ukrajina
- 🇬🇧Ujedinjeno Kraljevstvo
- 🇦🇩Andora
Šta je Bruto domaći proizvod (BDP) iz javne uprave
Ekonomski pokazatelj "BDP iz javne administracije" igra ključnu ulogu u ocenjivanju zdravlja i stabilnosti jedne ekonomije. Kao glavni izvor informacija za investitore, ekonomske analitičare i kreatore politika, naš sajt Eulerpool specijalizovan je za pružanje tačnih, blagovremenih i detaljnih makroekonomskih podataka. U ovom opisu ćemo detaljno objasniti šta je BDP iz javne administracije, kako se meri i koju vrednost pruža ekonomiji jedne zemlje, sve u profesionalnom tonu i sa adekvatnom SEO optimizacijom. Bruto društveni proizvod (BDP) je jedan od najznačajnijih ekonomskih pokazatelja koji se koristi za merenje ukupne ekonomske aktivnosti jedne zemlje. BDP iz javne administracije predstavlja deo ukupnog BDP-a koji se generiše kroz državnu potrošnju, usluge i investicije u sektorima kao što su obrazovanje, zdravstvo, odbrana i javna sigurnost. Ovaj pokazatelj obuhvata sve aktivnosti koje su povezane sa pružanjem osnovnih usluga koje država nudi svojim građanima. Merjenje BDP-a iz javne administracije može biti kompleksan proces zbog različitih faktora koje je potrebno uzeti u obzir. Potrebno je izračunati vrednost svih usluga i dobara koje su obezbedile državne institucije. Ovo uključuje plate javnih službenika, troškove održavanja državne infrastrukture, ali i investicije u nove projekte. U našem širokom spektru podataka na Eulerpoolu, možemo pružiti precizne podatke koji su neophodni za detaljnu analizu ovog sektora. Važnost BDP-a iz javne administracije je izuzetna, posebno u razvijenim zemljama gde velika količina resursa ide prema javnom sektoru. Priroda javne potrošnje ima direktan uticaj na ekonomski rast i razvoj, a takođe može uticati i na stabilnost makroekonomskih agregata. Na primer, izdaci za obrazovanje i zdravstvo mogu doprineti povećanju produktivnosti radne snage i dugoročnom ekonomskom rastu. S druge strane, prevelika potrošnja može dovesti do povećanja državnog duga, što negativno utiče na fiskalnu stabilnost. Eulerpool nudi detaljne statistike koje omogućavaju korisnicima da prate promene u BDP-u iz javne administracije tokom vremena. Naš korisnički interfejs omogućava lako pretraživanje i analizu podataka, što je ključno za donošenje informisanih poslovnih i investicionih odluka. Bilo da ste ekonomski analitičar koji pokušava da predvidi buduće makroekonomske trendove ili investitor zainteresovan za analiziranje ekonomskih uslova, naši podaci će vam pružiti vredne uvide. Pored merenja vrednosti trenutne proizvodnje, BDP iz javne administracije takođe predstavlja pokazatelj uloge države u ekonomiji. Ako je udeo BDP-a iz javne administracije prevelik, to može signalizirati preveliku zavisnost ekonomije od državne potrošnje, što takođe može smanjiti efikasnost privatnog sektora. Nasuprot tome, niži nivo BDP-a iz javne administracije može ukazivati na manji angažman države u ekonomskoj aktivnosti, što može biti korisno ili štetno, zavisno od specifične ekonomske situacije. Dobavljači u privatnom sektoru mogu takođe imati korist od preciznog praćenja BDP-a iz javne administracije. Ako su investicije države usmerene ka infastrukturi, to može otvoriti prilike za kompanije koje posluju u građevinskom sektoru ili tehnološke kompanije koje dobijaju ugovore za razvoj IT infrastrukture. Analiza ovih trendova kroz podatke koje pruža Eulerpool može omogućiti kompanijama da optimalno pozicioniraju svoje poslovne strategije. Uloga javne administracije u održavanju ekonomske stabilnosti je neprocenjiva, posebno tokom ekonomske krize. Tokom finansijske nestabilnosti, vladine finansije često igraju ključnu ulogu u stabilizaciji ekonomije putem stimulativnih paketa i fiskalnih intervencija. BDP iz javne administracije, u ovom kontekstu, može nuditi dragocene uvide o efektivnosti tih intervencija i pomoći u ocenjivanju celokupnog ekonomskog oporavka. Na kraju, javna administracija ima i značajan uticaj na društveni kapital. Ulaganja u obrazovni sistem i zdravstvenu zaštitu ne samo da povećavaju produktivnost radne snage već i doprinose društvenoj koheziji i blagostanju. Ulaganja države u kulturu, sport i socijalne usluge često direktno doprinosi kvalitetu života građana, što se indirektno reflektuje i na ekonomsku produktivnost. Eulerpool koristi najnovije metodologije i tehnologije za skupljanje i analizu podataka, osiguravajući da naši korisnici dobiju najtačnije i najnovije informacije o BDP-u iz javne administracije. Kombinacija naših preciznih podataka i analitičkih alata omogućava vam da ostanete ispred promenljivih ekonomskih trendova. Na kraju, BDP iz javne administracije je ključni pokazatelj koji pruža sveobuhvatan uvid u ekonomsku i društvenu ulogu države. Naš cilj na Eulerpoolu je da vam obezbedimo sve potrebne informacije kako biste mogli da donesete najbolje odluke na osnovu verodostojnih i detaljnih makroekonomskih podataka. Posetite našu platformu i iskoristite sve pogodnosti koje nudi naš sveobuhvatni i tačni prikaz makroekonomskih pokazatelja.