Stopa inflacije Панама

Najnoviji Stopa inflacije za Панама

Цена

2,2 %

Promena +/-

+0,4 %

Prosjek

2,21 %

Povijesni maksimum

10,00 %

1. 9. 2008.

Povijesni minimum

-2,50 %

1. 5. 2020.

Trenutna vrednost Stopa inflacije u Панама iznosi 2,2 %. Stopa inflacije u Панама je porasla na 2,2 % na dan 1. 8. 2026., nakon što je bila 1,8 % na dan 1. 7. 2026.. Od 1. 1. 2008. do 1. 8. 2026., prosečan BDP u Панама je bio 2,21 %. Najviša vrednost svih vremena dostignuta je 1. 9. 2008. sa 10,00 %, dok je najniža vrednost zabeležena 1. 5. 2020. sa -2,50 %.

Izvor: Instituto Nacional de Estadística y Censo - Panamá

Stopa inflacije u Панама je porastao/la 1. 8. 2026. sa 1,8 % od 1. 7. 2026. na 2,2 %. Stopa inflacije u Панама je u proseku iznosio/la 2,21 % od 1. 1. 2008. do 1. 8. 2026., dostigao/la je maksimalno 10,00 % od 1. 9. 2008. i minimalno -2,50 % od 1. 5. 2020..

Stopa inflacije

Stopa inflacije

  • Максимално

Stopa inflacije
Datum
Stopa inflacije
12. јан 2025.
0,10 %
1. јан 2026.
0,10 %
3. јан 2026.
0,60 %
4. јан 2026.
1,80 %
5. јан 2026.
2,30 %
6. јан 2026.
2,00 %
7. јан 2026.
1,80 %
8. јан 2026.
2,20 %
Pristupite ovim podacima preko Eulerpool API-ja
Preuzmite besplatan API ključ

Stopa inflacije Istorija

Stopa inflacije — Istorija
DatumVrednost
2,2 %
1,8 %
2 %
2,3 %
1,8 %
0,6 %
0,1 %
0,1 %
0,3 %
0,8 %
...

Stopa inflacije

U Panami, najvažnije kategorije u Indeksu potrošačkih cena su: Hrana i bezalkoholna pića (22% ukupne težine) i Transport (17%). Razni proizvodi i usluge čine 10%; Rekreacija i kultura 10%; a Stanovanje i komunalne usluge 9%. Ostale kategorije uključuju: Odeća i obuća (8%), Restorani i hoteli (7%), Komunikacije (4%), Obrazovanje (2%) i Alkoholna pića i duvan (1%).

Šta je Stopa inflacije?

Inflaciona stopa je jedan od ključnih pokazatelja makroekonomskog zdravlja jedne ekonomije. Na našoj platformi, Eulerpool, posvećeni smo pružanju detaljnih i preciznih makroekonomskih podataka, uključujući informacije o inflacionoj stopi, kako bismo omogućili korisnicima da donose informisane odluke. Inflaciona stopa meri promenu prosečne cene robe i usluga u ekonomiji tokom određenog vremenskog perioda. Ovaj pokazatelj je od vitalnog značaja, jer ima direktan uticaj na kupovnu moć, kamatne stope, štednju i investicije, te je stoga predmet pažljivog praćenja od strane centralnih banaka, vlada, investitora i ekonomista. Centralne banke koriste inflacionu stopu kao jedan od primarnih alata za vođenje monetarne politike. Kontrolisanje inflacije je jedan od glavnih ciljeva monetarne politike, jer neprimerena inflacija može destabilizovati ekonomiju. Postoje dve glavne vrste inflacije koje su predmet analize: potrošačka inflacija i proizvođačka inflacija. Potrošačka inflacija meri promene cena koje potrošači plaćaju za kupovinu roba i usluga, dok proizvođačka inflacija prati promene cena koje proizvođači naplaćuju za proizvode. Jedna od najčešće korišćenih mera inflacije je Indeks potrošačkih cena (CPI). Ovaj indeks prati promene u ceni fiksne korpe dobara i usluga koje domaćinstva često kupuju. CPI je vrlo koristan jer pruža uvid u to kako se troškovi života menjaju tokom vremena. Još jedan značajan indeks je Indeks proizvođačkih cena (PPI), koji meri promene cena na nivou proizvodnje. Pored ovih indeksa, tu je i Deflator bruto domaćeg proizvoda (BDP), koji pruža širu sliku inflacionih pritisaka u ekonomiji. Uzroci inflacije mogu biti višestruki. Najčešći uzroci uključuju povećanje agregatne tražnje, rast troškova proizvodnje i uvozne inflacije. Povećanje agregatne tražnje znači da je tražnja za dobrima i uslugama veća nego što proizvodni kapacitet može da zadovolji, što dovodi do povećanja cena. S druge strane, rast troškova proizvodnje, kao što su rast cena sirovina ili plata, može povećati cene finalnih proizvoda. Uvozna inflacija se javlja kada se cena uvezene robe i usluga poveća, što se prenosi na domaće troškove. Inflaciona stopa može imati dalekosežne posledice na ekonomiju. Visoka inflacija može smanjiti kupovnu moć potrošača, rezultirajući nižim realnim prihodima i štednjom. Takođe, može izmeniti distribuciju prihoda i bogatstva, jer ne pogađa sve segmente društva jednako. Dok niska, ali stabilna inflacija može podstaći ekonomski rast, veoma visoka inflacija može izazvati ekonomski haos, uključujući hiperinflaciju, gde cene rastu nekontrolisano. Monetarna politika koju sprovode centralne banke igra ključnu ulogu u kontrolisanju inflacije. Centralne banke koriste različite instrumente, kao što su kamatne stope, rezerve i otvorene tržišne operacije, kako bi uticale na nivo agregatne tražnje i inflaciju. Na primer, povećanje kamatnih stopa može smanjiti potrošnju i investicije, što zauzvrat može smanjiti inflacioni pritisak. Pored monetarne politike, postoji i fiskalna politika, koja uključuje promene u porezima i vladinim troškovima. Povećanje poreza ili smanjenje javnih izdataka može smanjiti agregatnu tražnju, a time i inflaciju. S druge strane, smanjenje poreza ili povećanje javne potrošnje može podstaći ekonomiju, ali takođe može povećati inflacioni pritisak ako ekonomija već radi blizu svog kapaciteta. Važno je napomenuti da deflacija, odnosno pad cena, takođe može biti problematična za ekonomiju. Mada može povećati kupovnu moć za kratko vreme, deflacija može dovesti do pada u potrošnji i investicijama, kako ljudi očekuju da cene i dalje padaju, što može rezultirati usporavanjem ekonomije ili recesijom. Industrijski sektori takođe različito reaguju na inflaciju. Na primer, sektori sa velikim količinama dugoročnih ugovora, kao što su građevina ili infrastruktura, mogu biti posebno ranjivi na inflacione promene. Ovi sektori često imaju fiksne cene za projekte koji traju nekoliko godina, što znači da se zatečene promene u cenama materijala ili rada mogu značajno odraziti na profitabilnost. Inflacija može takođe uticati na valutni kurs jedne zemlje. Visoka inflacija može devalvirati domaću valutu, što može povećati cenu uvoza i dodatno podstaći inflaciju. S druge strane, slabija valuta može podstaći izvoz čineći domaće proizvode jeftinijim na međunarodnom tržištu. Uprkos kompleksnosti i izazovima koje inflacija predstavlja, njena kontrola je ključna za održavanje stabilne i prosperitetne ekonomije. Na Eulerpool platformi, pružamo sveobuhvatne podatke o inflaciji kako bi korisnici mogli pratiti i analizirati ove važne ekonomske pokazatelje. Naša misija je da omogućimo pristup tačnim i ažuriranim makroekonomskim podacima, kako bi svi, od investitora do ekonomskih analitičara, mogli doneti najbolje moguće odluke.

Stopa inflacije Панама — FAQ

Koliki je trenutačni Stopa inflacije u Панама?

Trenutačni Stopa inflacije u Панама iznosi 2,2 % na dan 1. 8. 2026..

Kako se Stopa inflacije u Панама nedavno promijenio?

Stopa inflacije u Панама porastao je s 1,8 % (1. 7. 2026.) na 2,2 % (1. 8. 2026.).

Koliki je povijesni maksimum Stopa inflacije u Панама?

Povijesni maksimum Stopa inflacije u Панама bio je 10,00 % (1. 9. 2008.).

Koliki je povijesni minimum Stopa inflacije u Панама?

Povijesni minimum Stopa inflacije u Панама bio je -2,50 % (1. 5. 2020.).

Koliki je povijesni prosjek Stopa inflacije u Панама?

Povijesni prosjek Stopa inflacije u Панама je 2,21 % od 1. 1. 2008. do 1. 8. 2026..

Odakle dolaze podaci o Stopa inflacije za Панама?

Podaci o Stopa inflacije za Панама dolaze iz Instituto Nacional de Estadística y Censo - Panamá i objavljuju se na Eulerpoolu.

Više alata i analiza

Besplatni alati i tržišni podaci od Eulerpool-a.

Akciofinder

Анализирајте 20.000+ акција широм света са преко 1.000.000 финансијских показатеља.

Insiderkupovine

Пратите куповање и продају инсајдера у реалном времену.

Суперинвеститори

Пратите портфолије највећих инвеститора на свету

Dividendni kalendar

Планирајте пасивни доход са датумима исплате дивиденди.

Календар зарада

Датуми и времена кварталних резултата на једном месту.

Економски календар

Економски eventos и издавања podataka из 200+ земаља.

Праћење Конгреса

Откривања STOCK Act од чланова америчког Конгреса

Fear & Greed Index

Индикатор тржишног сентимента

Крипто Fear & Greed Index

Индикатор расположења крипто тржишта

Идеје

Уредбене листе акција по стратегији, индексу и земљи.

Секторе

Врхунске акције сортиране по индустрији и сектору.

Zemlje

Tržišta akcija i top kompanije po zemlji.

Стратегија

Dokazane investicione strategije sa istorijskim prinosima.

Indeks

Performanse i sastav glavnih indeksa akcija.

ETFs

Више од 9.000 ETF-ова по провајдеру, класи имовине и индексу.

Крипто

Цене уживо и тржишна капитализација главних коина.

Сировине

Gold, oil, gas, metals, agriculture and electricity prices.

Форекс

Курсеви уживо за главне валутне парове.

Glossar

Sveobuhvatan rečnik berze za finansijske i pojmove akcija

Blог

Vesti, partnerstava i najave proizvoda