Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Nikaragva Rang korupcije
Cena
Trenutna vrednost Rang korupcije u Nikaragva je 167 . Rang korupcije u Nikaragva povećan je na 167 na 1. 1. 2022., nakon što je bio 164 na 1. 1. 2021.. Od 1. 1. 1998. do 1. 1. 2023., prosečan BDP u Nikaragva bio je 125,24 . Najveća vrednost svih vremena dostignuta je 1. 1. 2023. sa 172,00 , dok je najniža vrednost zabeležena na 1. 1. 1998. sa 61,00 .
Rang korupcije ·
Maks
Korupcijski rang | |
---|---|
1. 1. 1998. | 61,00 |
1. 1. 1999. | 70,00 |
1. 1. 2001. | 77,00 |
1. 1. 2002. | 81,00 |
1. 1. 2003. | 88,00 |
1. 1. 2004. | 97,00 |
1. 1. 2005. | 107,00 |
1. 1. 2006. | 111,00 |
1. 1. 2007. | 123,00 |
1. 1. 2008. | 134,00 |
1. 1. 2009. | 130,00 |
1. 1. 2010. | 127,00 |
1. 1. 2011. | 134,00 |
1. 1. 2012. | 130,00 |
1. 1. 2013. | 127,00 |
1. 1. 2014. | 133,00 |
1. 1. 2015. | 130,00 |
1. 1. 2016. | 145,00 |
1. 1. 2017. | 151,00 |
1. 1. 2018. | 152,00 |
1. 1. 2019. | 161,00 |
1. 1. 2020. | 159,00 |
1. 1. 2021. | 164,00 |
1. 1. 2022. | 167,00 |
Rang korupcije Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 1. 2022. | 167 |
1. 1. 2021. | 164 |
1. 1. 2020. | 159 |
1. 1. 2019. | 161 |
1. 1. 2018. | 152 |
1. 1. 2017. | 151 |
1. 1. 2016. | 145 |
1. 1. 2015. | 130 |
1. 1. 2014. | 133 |
1. 1. 2013. | 127 |
Slični makroekonomski pokazatelji za Rang korupcije
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇳🇮 Državna potrošnja | 12,572 milijardi NIO | 10,052 milijardi NIO | Mesečno |
🇳🇮 Državna potrošnja | 41,282 milijardi NIO | 39,311 milijardi NIO | Godišnje |
🇳🇮 Državni budžet | 2,9 % of GDP | 0,7 % of GDP | Godišnje |
🇳🇮 Državni dug | 382,737 milijardi NIO | 381,176 milijardi NIO | Mesečno |
🇳🇮 Državni prihodi | 12,305 milijardi NIO | 12,62 milijardi NIO | Mesečno |
🇳🇮 Indeks korupcije | 17 Points | 19 Points | Godišnje |
🇳🇮 Javni dug u odnosu na BDP | 56,6 % of GDP | 60,6 % of GDP | Godišnje |
🇳🇮 Vojni izdaci | 94,4 mil. USD | 84,2 mil. USD | Godišnje |
🇳🇮 Vrednost državnog budžeta | -2,369 milijardi NIO | -238,131 mil. NIO | Mesečno |
Indeks percepcije korupcije rangira države i teritorije na osnovu toga koliko se njihov javni sektor percipira korumpiranim. Rangiranje neke države ili teritorije ukazuje na njen položaj u odnosu na druge države i teritorije u indeksu.
Makro stranice za druge zemlje u Amerika
- 🇦🇷Argentina
- 🇦🇼Aruba
- 🇧🇸Bahami
- 🇧🇧Barbados.
- 🇧🇿Belize
- 🇧🇲Bermuda
- 🇧🇴Bolivija
- 🇧🇷Brazil
- 🇨🇦Kanada
- 🇰🇾Kajmanska Ostrva
- 🇨🇱Čile
- 🇨🇴Kolumbija
- 🇨🇷Kostarika
- 🇨🇺Kuba
- 🇩🇴Dominikanska Republika
- 🇪🇨Ekvador
- 🇸🇻El Salvador
- 🇬🇹Gvatemala
- 🇬🇾Gvajana
- 🇭🇹Haiti
- 🇭🇳Honduras
- 🇯🇲Jamajka
- 🇲🇽Meksiko
- 🇵🇦Panama
- 🇵🇾Paragvaj
- 🇵🇪Peru
- 🇵🇷Puerto Riko
- 🇸🇷Surinam
- 🇹🇹Trinidad i Tobago
- 🇺🇸Sjedinjene Američke Države
- 🇺🇾Urugvaj
- 🇻🇪Venezuela
- 🇦🇬Antigva i Barbuda
- 🇩🇲Dominika
- 🇬🇩Grenada
Šta je Rang korupcije
Korupcija kao pojava predstavlja jedan od najznačajnijih problema koji pogađaju makroekonomske performanse i stabilnost jedne zemlje. Rank korupcije, odnosno pozicija koju zemlja zauzima na međunarodnim listama prema stepenu rasprostranjenosti korupcije, postaje sve bitniji pokazatelj kako za domaće tako i za strane investitore, politiku, ali i celokupnu privredu. Naš sajt eulerpool, koji je specijalizovan za prikazivanje makroekonomskih podataka, posvećen je praćenju i analizi ovakvih ključnih indikatora. Rank korupcije se obično definiše i meri pomoću nekoliko različitih indeksa i istraživanja. Najpoznatiji među njima su Indeks percepcije korupcije Transparency International-a, Indeks svetskog bankarskog upravljanja i Indikator korupcije u privatnom sektoru. Ovi indeksi koriste širok spektar metodologija, prikupljajući podatke iz različitih izvora kao što su ankete, ekspertska mišljenja i analize specifičnih slučajeva korupcije. Na osnovu zbirnih ocena i složenih analiza, zemljama se dodeljuje određena pozicija, odnosno rank, koji može značajno varirati iz godine u godinu. Zašto je rang korupcije toliko bitan? Korupcija ima duboke i sveobuhvatne posledice po ekonomiju jedne zemlje. Prevashodno, visoki nivo korupcije smanjuje efikasnost javnih institucija i povećava troškove poslovanja. Na taj način, korupcija obeshrabruje investicije, kako domaće tako i strane, što dalje vodi smanjenju konkurentnosti i sporijem ekonomskom rastu. Takođe, korupcija prouzrokuje nepravednu raspodelu resursa, čime se povećavaju socijalne nejednakosti i otežava borba protiv siromaštva. Uz to, preduslovi za inovacije bivaju narušeni, jer preduzetnici moraju ulagati dodatna sredstva i vreme u "podmazivanje" sistema umesto u razvijanje novih ideja i proizvoda. Pored ekonomskih posledica, korupcija ima i značajan društveni uticaj. Ona erodira poverenje građana u javne institucije i vladavinu prava, čime podriva demokratske procese i političku stabilnost. Ovo može voditi ka većim političkim nemirima i društvenim tenzijama, kao i smanjenju obima građanskog angažmana i učešća u političkom procesu. Kada govorimo o Srbiji, teško je ne osvrnuti se na njenu poziciju na listama korupcije. Srbija se u poslednjim godinama susreće sa brojnim optužbama i aferama koje narušavaju njen imidž u međunarodnim okvirima. Iako su mnogi strateški dokumenti i planovi doneti sa ciljem suzbijanja korupcije, rezultati često izostaju ili su nedovoljni. Indeks percepcije korupcije Transparency International-a za 2022. godinu pokazao je da Srbija i dalje zauzima relativno nisku poziciju, što ukazuje na potrebu za ozbiljnim i temeljitim reformama. Borba protiv korupcije je kompleksan proces koji zahteva koordinisane napore svih sektora društva. Prvi korak u tom procesu je priznanje problema i odlučnost vlasti da se sa njim suoče. Transparentnost je ključna komponenta u borbi protiv korupcije. Kvalitetno i nezavisno novinarstvo, otvoreni podaci i pristup informacijama su osnovni alat za osvetljavanje nepravilnosti i zloupotreba. Takođe, jačanje institucija koje se bave sprovođenjem zakona, kao što su sudovi, tužilaštvo i specijalizovane agencije za borbu protiv korupcije, od suštinskog je značaja. Međunarodna saradnja takođe igra ključnu ulogu. Zemlje širom sveta dele slične probleme s korupcijom, pa je razmena iskustava i najboljih praksi putem međunarodnih organizacija i inicijativa od velikog značaja. Evropska unija, na primer, ima uspostavljene mehanizme monitoringa i procene nivoa korupcije u zemljama članicama i kandidatkama, što dodatno podstiče Srbiju na sprovođenje neophodnih reformi. Privatni sektor, posebno velike kompanije i korporacije, takođe moraju preuzeti svoju odgovornost u suzbijanju korupcije. Unutrašnji mehanizmi kontrole, etički kodeksi i korporativna pravila ponašanja mogu biti moćni instrumenti u smanjenju koruptivnih praksi. Na taj način se podiže nivo poslovne etike i integriše se odgovorno poslovanje u sve pore korporativnog upravljanja. Naš sajt, eulerpool, posvećen je osvetljavanju ovih i sličnih tema kroz detaljnu analizu podataka i pružanje relevantnih informacija korisnicima. Kutak posvećen rangu korupcije nudi vam mogućnost da se informišete o trenutnoj situaciji u različitim zemljama, kao i da prikažete istorijske trendove i pravce kretanja. Takođe, nudimo vam i korisne uvide i analize koje mogu pomoći donosiocima odluka, istraživačima, novinarima i drugim zainteresovanim stranama da dublje razumeju kompleksnost ovog problema. Zaključak je jasan: borba protiv korupcije predstavlja jedan od najvažnijih zadataka za svaku zemlju koja teži dugoročnom ekonomskom razvoju i društvenoj stabilnosti. Otvoreno govorenje o problemu, jačanje institucija, međunarodna saradnja i odgovorno poslovanje ključni su elementi u tom procesu. Naš zadatak na eulerpool sajtu je da vam pružimo tačne i pravovremene informacije koje će vam pomoći da donosite informisane odluke i doprinesete borbi protiv korupcije u svom okruženju.