Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Crna Gora Indeks korupcije
Cena
Trenutna vrednost Indeks korupcije u Crna Gora je 45 Points. Indeks korupcije u Crna Gora je opao na 45 Points dana 1. 1. 2022., nakon što je bio 46 Points dana 1. 1. 2021.. Od 1. 1. 2003. do 1. 1. 2023., prosečan BDP u Crna Gora je bio 39,75 Points. Najveća vrednost svih vremena je dostignuta dana 1. 1. 2017. sa 46,00 Points, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 1. 2003. sa 23,00 Points.
Indeks korupcije ·
Maks
Indeks korupcije | |
---|---|
1. 1. 2003. | 23,00 Points |
1. 1. 2004. | 27,00 Points |
1. 1. 2005. | 28,00 Points |
1. 1. 2007. | 33,00 Points |
1. 1. 2008. | 34,00 Points |
1. 1. 2009. | 39,00 Points |
1. 1. 2010. | 37,00 Points |
1. 1. 2011. | 40,00 Points |
1. 1. 2012. | 41,00 Points |
1. 1. 2013. | 44,00 Points |
1. 1. 2014. | 42,00 Points |
1. 1. 2015. | 44,00 Points |
1. 1. 2016. | 45,00 Points |
1. 1. 2017. | 46,00 Points |
1. 1. 2018. | 45,00 Points |
1. 1. 2019. | 45,00 Points |
1. 1. 2020. | 45,00 Points |
1. 1. 2021. | 46,00 Points |
1. 1. 2022. | 45,00 Points |
Indeks korupcije Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 1. 2022. | 45 Points |
1. 1. 2021. | 46 Points |
1. 1. 2020. | 45 Points |
1. 1. 2019. | 45 Points |
1. 1. 2018. | 45 Points |
1. 1. 2017. | 46 Points |
1. 1. 2016. | 45 Points |
1. 1. 2015. | 44 Points |
1. 1. 2014. | 42 Points |
1. 1. 2013. | 44 Points |
Slični makroekonomski pokazatelji za Indeks korupcije
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇲🇪 Državna potrošnja | 265,119 mil. EUR | 327,943 mil. EUR | Kvartal |
🇲🇪 Državni budžet | 0,2 % of GDP | -5,1 % of GDP | Godišnje |
🇲🇪 Državni dug | 4,668 milijardi EUR | 4,06 milijardi EUR | Kvartal |
🇲🇪 Javni dug u odnosu na BDP | 60,3 % of GDP | 70,8 % of GDP | Godišnje |
🇲🇪 Korupcijski rang | 63 | 65 | Godišnje |
🇲🇪 Vojni izdaci | 114,5 mil. USD | 98 mil. USD | Godišnje |
Indeks percepcije korupcije rangira države i teritorije na osnovu toga koliko se njihov javni sektor doživljava kao korumpiran. Ocena neke države ili teritorije označava percipirani nivo korupcije u javnom sektoru na skali od 0 (veoma korumpirano) do 100 (veoma čisto).
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇱Albanija
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇪Belgija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇭🇷Hrvatska
- 🇨🇾Kipar
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇩🇰Danska
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇮Finska
- 🇫🇷Francuska
- 🇩🇪Nemačka
- 🇬🇷Grčka
- 🇭🇺Mađarska
- 🇮🇸Ostrvo
- 🇮🇪Irska
- 🇮🇹Italija
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇻Letonija
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇹Litvanija
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇹Malta
- 🇲🇩Moldavija
- 🇲🇨Monako
- 🇳🇱Holandija
- 🇳🇴Norveška
- 🇵🇱Poljska
- 🇵🇹Portugal
- 🇷🇴Rumunija
- 🇷🇺Rusija
- 🇷🇸Srbija
- 🇸🇰Slovačka
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇸🇪Švedska
- 🇨🇭Švajcarska
- 🇺🇦Ukrajina
- 🇬🇧Ujedinjeno Kraljevstvo
- 🇦🇩Andora
Šta je Indeks korupcije
Korupcioni indeks je ključno merilo koje se koristi za procenu nivoa korupcije u zemlji. Kao važan pokazatelj, korupcioni indeks obuhvata širok spektar ekonomskih i društvenih faktora koji mogu uticati na integritet i efikasnost državnih institucija. Eulerpool, kao stručni portal za prikazivanje makroekonomskih podataka, pruža detaljnu i sveobuhvatnu analizu korupcionih indeksa, omogućujući korisnicima da steknu uvid u složene aspekte ovog indikatora. Korupcija, kao fenomen, predstavlja zloupotrebu poverene moći radi lične koristi i može ozbiljno ugroziti stabilnost, prosperitet i razvoj ekonomije. Stoga, razumevanje korupcionog indeksa je od ključne važnosti za ekonomiste, investitore, političare, ali i širu javnost koja želi da bude informisana o društvenim i ekonomskim uslovima u različitim zemljama. Korupcioni indeks se obično izražava u rangu ili skali, pri čemu niže vrednosti označavaju viši nivo korupcije, dok više vrednosti označavaju niži nivo korupcije. Različite organizacije koriste različite metode za prikupljanje i analiziranje podataka, ali većina njih uključuje percepciju stručnjaka, poslovnih lidera i građana o korupciji u privatnom i javnom sektoru. Jedan od najpoznatijih korupcionih indeksa je Indeks percepcije korupcije (CPI), koji objavljuje Transparency International. CPI kombinuje podatke iz više izvora, uključujući istraživanja i stručne procene, kako bi se dobila sveobuhvatna slika o korupciji u preko 180 zemalja sveta. Visoka pozicija na ovom indeksu često se povezuje sa jačim institucijama, transparentnijim upravljanjem i boljom ekonomskom efikasnošću. Kroz prizmu makroekonomije, korupcija može imati brojne negativne posledice. Na primer, visoki nivoi korupcije mogu obeshrabriti strani i domaći kapital, s obzirom na povećane rizike povezane sa poslovanjem u nekim zemljama. Takođe, korupcija može dovesti do neefikasne raspodele resursa, gde sredstva koja su namenjena za javne projekte ili socijalne programe završe u rukama korumpiranih zvaničnika. Ovo može dalje rezultirati smanjenjem kvaliteta javnih usluga, od obrazovanja do zdravstva, što direktno utiče na životni standard građana. Osim toga, korupcija može podstaći nelojalnu konkurenciju, gde kompanije koje su spremne da plate mito mogu ostvariti bolje poslovne ugovore i povoljnije uslove, narušavajući princip fer tržišne igre. Ovo može dovesti do monopolizacije tržišta, smanjenja inovacija i, na kraju, usporavanja ekonomskog rasta. Naša platforma, eulerpool, pruža dublji uvid u korupcionu situaciju analizirajući podatke kroz različite analitičke alate i perspektive. Osim prikupljanja podataka o trenutnom stanju, analiziramo i trendove tokom godina, poredeći korupcionu situaciju u različitim zemljama i regionima. Ovakav pristup omogućava korisnicima da ne samo shvate trenutnu situaciju, već i da predvide buduće ekonomske uslove zasnovane na istorijskim podacima. U sklopu naših analiza, obraćamo pažnju na faktore koji doprinose povećanju ili smanjenju korupcije. Na primer, zemalje sa snažnijim pravosudnim sistemom, većom transparentnošću i odgovornošću javnih institucija često imaju niže nivoe korupcije. S druge strane, zemlje koje se suočavaju sa političkom nestabilnošću, sukobima i slabom vladavinom prava su sklonije višim nivoima korupcije. Takođe, intezivno proučavamo posledice korupcije na makroekonomske pokazatelje kao što su bruto domaći proizvod (BDP), nivo stranih investicija, inflacija, zaposlenost i socijalna jednakost. Na primer, kroz naše analize ustanovili smo da visoki nivoi korupcije često koreliraju sa nižim BDP-om po glavi stanovnika i većim socijalnim nejednakostima. Dodatno, kroz razvoj savremenih tehnologija i digitalizaciju, borba protiv korupcije je dobila nove alate i strategije. Automatizacija procesa, digitalno praćenje transakcija, upotreba javno dostupnih baza podataka i pristup informacijama sve su meri koje mogu smanjiti prilike za koruptivne aktivnosti. Naša platforma koristi i ove napredne tehnologije kako bi obezbedila preciznu, ažuriranu i relevantnu analizu korupcionih indeksa, omogućavajući našim korisnicima da donose informisane odluke. U zaključku, korupcioni indeks predstavlja kritičan parametar za razumevanje ekonomske i društvene dinamike. Kao merilo, on služi kao alat za procenu kvaliteta vladavine, transparentnosti i efikasnosti u rešavanju problema korupcije. Eulerpool, posvećen dostavljanju tačnih i aktuelnih makroekonomskih podataka, obezbeđuje resurse i analize koje pomažu korisnicima da se bolje informišu i razumeju kompleksnost korupcionih procesa. Naša misija je da doprinesemo unapređenju globalne ekonomske transparentnosti i odgovornosti, pružajući pouzdane podatke o korupcionim indeksima širom sveta.