🇱🇺

Луксембург Текући рачун

Цена

1,345 Млрд EUR

1. 3. 2026.

Promena +/-

-208,8 М EUR

Процентуална промена

-13,43 %

Тренутна вредност Текући рачун у Луксембург је 1,345 Млрд EUR. Текући рачун у Луксембург смањен је на 1,345 Млрд EUR дана 1. 3. 2026., након што је био 1,554 Млрд EUR дана 1. 9. 2025.. Од 1. 3. 1995. до 1. 3. 2026., просечан БДП у Луксембург је био 732,53 М EUR. Историјски максимум је достигнут дана 1. 9. 2024. са 4,47 Млрд EUR, док је најнижа вредност забележена дана 1. 12. 2019. са -2,05 Млрд EUR.

Izvor: Banque Centrale du Luxembourg

macro_seo_summary_intro macro_seo_summary_downmacro_seo_summary_avgmacro_seo_summary_highmacro_seo_summary_low

Текући рачун

Максимално

Текући рачун

Access this data via the Eulerpool API

Docs Get Free API Key

Текући рачун Istorija

Текући рачун — Istorija
Datum	Vrednost
1. 3. 2026.	1,345 Млрд EUR
1. 9. 2025.	1,554 Млрд EUR
1. 6. 2025.	1,567 Млрд EUR
1. 3. 2025.	1,664 Млрд EUR
1. 9. 2024.	4,468 Млрд EUR
1. 6. 2024.	513,2 М EUR
1. 3. 2024.	1,864 Млрд EUR
1. 12. 2023.	1,161 Млрд EUR
1. 9. 2023.	4,153 Млрд EUR
1. 6. 2023.	38,4 М EUR
1. 3. 2023.	254,3 М EUR
1. 9. 2022.	2,137 Млрд EUR
1. 6. 2022.	194,2 М EUR
1. 3. 2022.	1,962 Млрд EUR
1. 12. 2021.	465,9 М EUR
1. 9. 2021.	1,51 Млрд EUR
1. 6. 2021.	336,8 М EUR
1. 3. 2021.	1,323 Млрд EUR
1. 12. 2020.	2,039 Млрд EUR
1. 9. 2020.	1,137 Млрд EUR
1. 6. 2020.	75,3 М EUR
1. 9. 2019.	1,656 Млрд EUR
1. 6. 2019.	3,521 Млрд EUR
1. 3. 2019.	2,198 Млрд EUR
1. 12. 2018.	1,055 Млрд EUR
1. 9. 2018.	1,728 Млрд EUR
1. 6. 2018.	779,2 М EUR
1. 3. 2018.	1,442 Млрд EUR
1. 12. 2017.	678,2 М EUR
1. 6. 2017.	2,023 Млрд EUR
1. 3. 2017.	1,801 Млрд EUR
1. 12. 2016.	1,475 Млрд EUR
1. 9. 2016.	929,1 М EUR
1. 6. 2016.	1,761 Млрд EUR
1. 9. 2015.	2,659 Млрд EUR
1. 6. 2015.	2,016 Млрд EUR
1. 12. 2014.	187,7 М EUR
1. 9. 2014.	1,462 Млрд EUR
1. 6. 2014.	1,01 Млрд EUR
1. 12. 2013.	2,032 Млрд EUR
1. 9. 2013.	1,493 Млрд EUR
1. 9. 2012.	2,112 Млрд EUR
1. 3. 2012.	1,834 Млрд EUR
1. 12. 2011.	684,2 М EUR
1. 9. 2011.	653,5 М EUR
1. 6. 2011.	481,3 М EUR
1. 3. 2011.	683,5 М EUR
1. 12. 2010.	441,9 М EUR
1. 9. 2010.	846,6 М EUR
1. 6. 2010.	242,3 М EUR
1. 3. 2010.	916,4 М EUR
1. 9. 2009.	690 М EUR
1. 6. 2009.	1,049 Млрд EUR
1. 3. 2009.	1,036 Млрд EUR
1. 12. 2008.	268,9 М EUR
1. 9. 2008.	773,9 М EUR
1. 6. 2008.	491,7 М EUR
1. 3. 2008.	916,2 М EUR
1. 12. 2007.	573,9 М EUR
1. 9. 2007.	856,1 М EUR
1. 6. 2007.	526,5 М EUR
1. 3. 2007.	503,7 М EUR
1. 12. 2006.	469,6 М EUR
1. 9. 2006.	999 М EUR
1. 6. 2006.	159,7 М EUR
1. 3. 2006.	642,9 М EUR
1. 12. 2005.	472,5 М EUR
1. 9. 2005.	976 М EUR
1. 3. 2005.	663,3 М EUR
1. 12. 2004.	803,2 М EUR
1. 9. 2004.	431,1 М EUR
1. 3. 2004.	956,4 М EUR
1. 12. 2003.	818,6 М EUR
1. 9. 2003.	898 М EUR
1. 3. 2003.	236,8 М EUR
1. 6. 2002.	950 М EUR
1. 3. 2002.	1,129 Млрд EUR
1. 12. 2001.	401,2 М EUR
1. 9. 2001.	358 М EUR
1. 6. 2001.	114,2 М EUR
1. 3. 2001.	1,103 Млрд EUR
1. 12. 2000.	16,7 М EUR
1. 9. 2000.	948,9 М EUR
1. 6. 2000.	885,1 М EUR
1. 3. 2000.	1,058 Млрд EUR
1. 12. 1999.	182,2 М EUR
1. 9. 1999.	752,6 М EUR
1. 6. 1999.	348,9 М EUR
1. 3. 1999.	378,7 М EUR
1. 12. 1998.	11 М EUR
1. 9. 1998.	387,4 М EUR
1. 6. 1998.	581 М EUR
1. 3. 1998.	618,8 М EUR
1. 12. 1997.	340 М EUR
1. 9. 1997.	526,6 М EUR
1. 6. 1997.	447,5 М EUR
1. 3. 1997.	393 М EUR
1. 12. 1996.	175,7 М EUR
1. 9. 1996.	693,4 М EUR
1. 6. 1996.	343,8 М EUR
1. 3. 1996.	559,2 М EUR
1. 12. 1995.	304,8 М EUR
1. 9. 1995.	440,4 М EUR
1. 6. 1995.	609,4 М EUR
1. 3. 1995.	480,5 М EUR

Prethodno

2,04 Млрд EUR

Текући рачун

Tekući račun je zbir bilansa trgovine (izvoz minus uvoz roba i usluga), neto prihodnih faktora (kao što su kamate i dividende) i neto transfernih uplata (kao što je strana pomoć).

Makro stranice za druge zemlje u Европа

Šta je Текући рачун?

Eulerpool je vaša centralna destinacija za pouzdane i detaljne makroekonomske podatke. Jedna od ključnih kategorija na našem sajtu je "Tekući račun" (Current Account). U ovom opširnom opisu, nastojaćemo da objasnimo sve važne aspekte tekućeg računa, njegov značaj za ekonomiju jedne zemlje, kao i načine njegovog praćenja i analize. Tekući račun je suštinski važan pokazatelj ekonomskog zdravlja jedne zemlje. U najširem smislu, tekući račun predstavlja bilans između izvoza i uvoza roba i usluga, kao i neto zarada iz investicija i doznaka iz inostranstva. Reč je o jednom od najvažnijih delova platnog bilansa zemlje, koji pruža detaljan uvid u ekonomske tokove između zemlje i njenih trgovinskih partnera. Poznato je da tekući račun sastoji se iz četiri glavne komponente: trgovinski bilans, bilans usluga, dohodovni bilans, i bilans transfera. Prva komponenta, trgovinski bilans, predstavlja razliku između ukupne vrednosti izvoza i uvoza robe. Pozitivan trgovinski bilans, odnosno situacija kada je izvoz veći od uvoza, ukazuje na pozitivne ekonomske tokove i može biti znak jake industrijske baze. Negativan trgovinski bilans, s druge strane, može ukazivati na preveliku zavisnost od uvoza i slabost domaće proizvodnje. Druga komponenta tekućeg računa je bilans usluga, koji uključuje razliku između izvoza i uvoza usluga kao što su turizam, transport, finansijske usluge i drugi sektori. S obzirom da moderni ekonomije sve više prelaze sa proizvodnje roba na pružanje usluga, bilans usluga postaje sve važniji indikator ekonomske aktivnosti. Dohodovni bilans, treća ključna komponenta tekućeg računa, obuhvata primarne dohotke iz inostranih investicija i radne zarada. To su prihodi koje građani i kompanije jedne zemlje ostvaruju od inostranih investicija, kao i dohotci koje zemlja plaća stranim investitorima. To može uključivati kamate, dividende, dobit od direktnih stranih investicija itd. Poslednja, ali ne i manje važna komponenta jeste bilans transfera. Ovo uključuje sve jednostrane novčane transakcije bez protuusluge, kao što su doznake radnika iz inostranstva, pomoć i subvencije od međunarodnih organizacija. Glavni cilj praćenja tekućeg računa jeste analiza ekonomske zavisnosti jedne države od inostranstva. Višak u tekućem računu može ukazivati na to da zemlja ima stabilne i visoke prihode iz izvoza i investicija, što može rezultirati rastom deviznih rezervi i stabilnošću nacionalne valute. Međutim, dugoročni višak može takođe ukazivati na mane, kao što su nedovoljna domaća potrošnja i investicije. Od druge strane, deficit u tekućem računu često je znak da zemlja troši više nego što zarađuje iz međunarodnih izvora. To može biti prihvatljivo u kratkom roku ako se sredstva koriste za strateške investicije, ali dugoročni deficit može dovesti do akumulacije spoljnog duga i potencijalne devizne krize. Eulerpool se trudi da vam pruži najpreciznije i najdetaljnije makroekonomske podatke, uključujući sve aspekte vezane za tekući račun. Na našem sajtu možete pronaći podatke o bilansu tekućeg računa za različite zemlje, trendovima u trgovinskom bilansu, detaljnim analizama usluga, dohodaka i transfera. Sve ove informacije su ključne za investitore, ekonomiste, istraživače i sve one koji žele da imaju jasnu sliku o stanju ekonomije i njenim perspektivama. Praćenje tekućeg računa može pružiti dragocene uvide u ekonomsku politiku jedne zemlje. Na primer, zemlja sa velikim deficitom u tekućem računu možda će morati da preduzme mere za smanjenje potrošnje i povećanje štednje i izvoza. To se može postići kroz monetarne i fiskalne politike, poput povećanja kamatnih stopa, smanjenja javne potrošnje i podsticanja izvoza kroz subvencije ili poreske olakšice. S druge strane, zemlja sa viškom u tekućem računu može se suočiti sa pitanjima prekomerne akumulacije deviznih rezervi, što može voditi ka inflaciji i pregrevanju ekonomije. U ovoj situaciji, vlada može doneti odluku o preraspodeli sredstava u uvozne investicije ili sprovođenje politike koja podstiče domaću potrošnju i investicije. Na našem sajtu, možete pronaći i detaljne analize koje se tiču dugoročnih trendova u tekućem računu za zemlju po vašem izboru. Ove analize pomoći će vam da donesete informisane odluke bilo da ste investitor, analitičar ili kreator ekonomske politike. Sa Eulerpool-om, sve informacije koje su vam potrebne su vam nadohvat ruke, pružajući vam sveobuhvatno razumevanje tekućeg računa i njegovog uticaja na ekonomiju. Za sve dodatne informacije i personalizovane analize, slobodno nas kontaktirajte. Naši stručni timovi su tu da vam pomognu i pruže sve podatke neophodne za detaljno razumevanje svih makroekonomskih aspekata tekućeg računa. Eulerpool – vaša pouzdana baza makroekonomskih podataka.

Текући рачун Луксембург — FAQ

What is the current Текући рачун in Луксембург?

The current Текући рачун in Луксембург is 1,345 МлрдEUR as of 1. 3. 2026..

How has the Текући рачун in Луксембург changed recently?

The Текући рачун in Луксембург decreased from 1,554 МлрдEUR (1. 9. 2025.) to 1,345 МлрдEUR (1. 3. 2026.).

What is the all-time high for Текући рачун in Луксембург?

The all-time high for Текући рачун in Луксембург was 4,47 МлрдEUR, recorded on 1. 9. 2024..

What is the all-time low for Текући рачун in Луксембург?

The all-time low for Текући рачун in Луксембург was -2,05 МлрдEUR, recorded on 1. 12. 2019..

What is the historical average of Текући рачун in Луксембург?

The historical average of Текући рачун in Луксембург is 732,53 МEUR, calculated over the period from 1. 3. 1995. to 1. 3. 2026..

Where does the Текући рачун data for Луксембург come from?

The Текући рачун data for Луксембург is sourced from Banque Centrale du Luxembourg and published on Eulerpool.

Key Figures

Zemlja

Луксембург

Kontinent

Европа

Najveća vrednost

4,47 Млрд

Najmanja vrednost

-2,05 Млрд

Prosečna vrednost

732,53 М

Информатички предности которa се исплаћају.

Луксембург Текући рачун

Текући рачун

Текући рачун

Текући рачун Istorija

Slični makro pokazatelji za Текући рачун

Rezerve zlata

Strana direktna ulaganja

Tokovi kapitala

Uvoz prirodnog gasa

Извоз

Спољни дуг

Спољни дуг према БДП

Текући рачун према БДП-у

Трговински биланс

Увоз

Текући рачун

Makro stranice za druge zemlje u Европа

Šta je Текући рачун?

Текући рачун Луксембург — FAQ

Key Figures

Ostali makro pokazatelji za Луксембург