Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Litvanija Spoljni dug u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP)
Cena
Trenutna vrednost Spoljni dug u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP) u Litvanija iznosi 68 % of GDP. Spoljni dug u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP) u Litvanija je porastao na 68 % of GDP dana 1. 12. 2023., nakon što je bio 67 % of GDP dana 1. 9. 2023.. Od 1. 3. 2013. do 1. 3. 2024., prosečan BDP u Litvanija je bio 75,78 % of GDP. Najviša vrednost je dostignuta dana 1. 12. 2016. sa 86,00 % of GDP, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 3. 2020. sa 65,00 % of GDP.
Spoljni dug u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP) ·
Maks
Dugovanja inostranstva prema BDP-u | |
---|---|
1. 3. 2013. | 78,00 % of GDP |
1. 6. 2013. | 74,00 % of GDP |
1. 9. 2013. | 73,00 % of GDP |
1. 12. 2013. | 71,00 % of GDP |
1. 3. 2014. | 71,00 % of GDP |
1. 6. 2014. | 70,00 % of GDP |
1. 9. 2014. | 70,00 % of GDP |
1. 12. 2014. | 71,00 % of GDP |
1. 3. 2015. | 81,00 % of GDP |
1. 6. 2015. | 78,00 % of GDP |
1. 9. 2015. | 79,00 % of GDP |
1. 12. 2015. | 77,00 % of GDP |
1. 3. 2016. | 81,00 % of GDP |
1. 6. 2016. | 83,00 % of GDP |
1. 9. 2016. | 85,00 % of GDP |
1. 12. 2016. | 86,00 % of GDP |
1. 3. 2017. | 85,00 % of GDP |
1. 6. 2017. | 83,00 % of GDP |
1. 9. 2017. | 83,00 % of GDP |
1. 12. 2017. | 84,00 % of GDP |
1. 3. 2018. | 83,00 % of GDP |
1. 6. 2018. | 81,00 % of GDP |
1. 9. 2018. | 81,00 % of GDP |
1. 12. 2018. | 78,00 % of GDP |
1. 3. 2019. | 74,00 % of GDP |
1. 6. 2019. | 75,00 % of GDP |
1. 9. 2019. | 73,00 % of GDP |
1. 12. 2019. | 70,00 % of GDP |
1. 3. 2020. | 65,00 % of GDP |
1. 6. 2020. | 72,00 % of GDP |
1. 9. 2020. | 75,00 % of GDP |
1. 12. 2020. | 81,00 % of GDP |
1. 3. 2021. | 79,00 % of GDP |
1. 6. 2021. | 80,00 % of GDP |
1. 9. 2021. | 78,00 % of GDP |
1. 12. 2021. | 79,00 % of GDP |
1. 3. 2022. | 73,00 % of GDP |
1. 6. 2022. | 71,00 % of GDP |
1. 9. 2022. | 69,00 % of GDP |
1. 12. 2022. | 68,00 % of GDP |
1. 3. 2023. | 67,00 % of GDP |
1. 6. 2023. | 69,00 % of GDP |
1. 9. 2023. | 67,00 % of GDP |
1. 12. 2023. | 68,00 % of GDP |
Spoljni dug u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP) Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 12. 2023. | 68 % of GDP |
1. 9. 2023. | 67 % of GDP |
1. 6. 2023. | 69 % of GDP |
1. 3. 2023. | 67 % of GDP |
1. 12. 2022. | 68 % of GDP |
1. 9. 2022. | 69 % of GDP |
1. 6. 2022. | 71 % of GDP |
1. 3. 2022. | 73 % of GDP |
1. 12. 2021. | 79 % of GDP |
1. 9. 2021. | 78 % of GDP |
Slični makroekonomski pokazatelji za Spoljni dug u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP)
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇱🇹 Bilans usluga prema BDP | 1,9 % of GDP | -5,5 % of GDP | Godišnje |
🇱🇹 Broj dolazaka turista | 296.6 | 507.8 | Kvartal |
🇱🇹 Indeks terorizma | 0,059 Points | 0,508 Points | Godišnje |
🇱🇹 Inostrani dug | 49,233 milijardi EUR | 47,498 milijardi EUR | Kvartal |
🇱🇹 Izvozi | 3,212 milijardi EUR | 3,092 milijardi EUR | Mesečno |
🇱🇹 Prihodi od turizma | 197,7 mil. EUR | 389,2 mil. EUR | Kvartal |
🇱🇹 Rezerve zlata | 5,82 Tonnes | 5,82 Tonnes | Kvartal |
🇱🇹 Strane direktne investicije | -67,44 mil. EUR | 743,08 mil. EUR | Kvartal |
🇱🇹 Tečajna lista | 282,1 mil. EUR | -30,7 mil. EUR | Mesečno |
🇱🇹 Tokovi kapitala | 361,1 mil. EUR | 318,79 mil. EUR | Mesečno |
🇱🇹 Transakcije | 192,14 mil. EUR | 222,05 mil. EUR | Kvartal |
🇱🇹 Trgovački bilans | 409,9 mil. EUR | -286 mil. EUR | Mesečno |
🇱🇹 Uvoz prirodnog gasa | 12.035 Terajoule | 9.707 Terajoule | Mesečno |
🇱🇹 Uvozi | 3,361 milijardi EUR | 3,516 milijardi EUR | Mesečno |
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇱Albanija
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇪Belgija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇭🇷Hrvatska
- 🇨🇾Kipar
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇩🇰Danska
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇮Finska
- 🇫🇷Francuska
- 🇩🇪Nemačka
- 🇬🇷Grčka
- 🇭🇺Mađarska
- 🇮🇸Ostrvo
- 🇮🇪Irska
- 🇮🇹Italija
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇻Letonija
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇹Malta
- 🇲🇩Moldavija
- 🇲🇨Monako
- 🇲🇪Crna Gora
- 🇳🇱Holandija
- 🇳🇴Norveška
- 🇵🇱Poljska
- 🇵🇹Portugal
- 🇷🇴Rumunija
- 🇷🇺Rusija
- 🇷🇸Srbija
- 🇸🇰Slovačka
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇸🇪Švedska
- 🇨🇭Švajcarska
- 🇺🇦Ukrajina
- 🇬🇧Ujedinjeno Kraljevstvo
- 🇦🇩Andora
Šta je Spoljni dug u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP)
Spoljni dug u odnosu na BDP (bruto domaći proizvod) je ključni makroekonomski pokazatelj koji ilustruje odnos između ukupnog spoljnog duga jedne zemlje i njenog BDP-a. Na našoj platformi, Eulerpool, posvećeni smo pružanju preciznih i ažuriranih makroekonomskih podataka kako bi finansijski analitičari, investitori i ekonomisti mogli donositi informisane odluke. Razumevanje odnosa spoljnog duga prema BDP-u omogućava dublji uvid u finansijsku stabilnost i održivost ekonomskog rasta jedne zemlje. Spoljni dug podrazumeva ukupna finansijska sredstva koja zemlja duguje stranim kreditorima. To uključuje zaduživanje kod međunarodnih finansijskih institucija, stranih vlada, komercijalnih banaka i drugih finansijskih entiteta izvan državnih granica. BDP, s druge strane, predstavlja ukupnu vrednost svih roba i usluga koje jedna zemlja proizvede u određenom vremenskom periodu, najčešće jednoj godini. Odnos spoljnog duga prema BDP-u omogućava kvantifikaciju i analizu koliko je zemlja zadužena u odnosu na ekonomsku vrednost koju stvara. Visok nivo spoljnog duga u odnosu na BDP može biti signal za potencijalne ekonomske probleme jer označava da zemlja može imati poteškoće u servisiranju svog duga. Ovo može dovesti do kreditnog rizika, smanjenja kreditnog rejtinga zemlje i povećanja troškova zaduživanja. Na primer, ukoliko zemlja ima visok spoljnji dug, mogući su problemi sa likvidnošću te zemlje zbog sve veće potrebe za deviznim sredstvima radi isplate obaveza prema spoljnjim kreditorima. S druge strane, nizak nivo spoljnog duga u odnosu na BDP može ukazivati na stabilniju ekonomsku situaciju i veće poverenje investitora. Jedna od ključnih koristi analize spoljnog duga u odnosu na BDP jeste ocena fiskalne politike jedne zemlje. Vlade često koriste zaduživanje kao alat za finansiranje budžetskih deficita i investiranje u infrastrukturne projekte. Međutim, prekomerno zaduživanje može rezultirati visokom potrošnjom na kamate i glavnicu duga, što može smanjiti sredstva dostupna za druge vitalne sektore kao što su zdravstvo i obrazovanje. Zato je važno posmatrati trendove u kretanju ovog pokazatelja kako bi se procenila dugoročna održivost fiskalne politike. Spoljni dug u odnosu na BDP se takođe može koristiti za poređenje ekonomskih performansi između različitih zemalja. Zemlje sa sličnom ekonomskom veličinom i razvojem mogu imati znatno različite nivoe spoljnog zaduženja, što može ukazivati na razliku u njihovim ekonomskim politikama i sposobnostima upravljanja dugom. Na primer, razvijene zemlje obično imaju niži odnos spoljnog duga prema BDP-u u poređenju sa zemljama u razvoju, koje često koriste spoljne izvore finansiranja za podršku ekonomskom rastu. Na platformi Eulerpool, nudimo detaljne podatke i analize vezane za spoljni dug u odnosu na BDP za različite zemlje. Naši podaci uključuju istorijske trendove, trenutne vrednosti, kao i predikcije budućih kretanja. Ovo omogućava korisnicima da razumeju i procenjuju potencijalne rizike i prilike povezane sa zaduženošću različitih ekonomija. Razumevanje uzroka i posledica promene odnosa spoljnog duga prema BDP-u zahteva dublju analizu ekonomskih uslova i strukturnih faktora. Na primer, globalne ekonomske krize obično povećavaju nivel spoljnog duga jer zemlje često pozajmljuju kako bi stimulisale svoje ekonomije. Takođe, promene u kamatnim stopama na globalnom nivou mogu značajno uticati na servisiranje duga. Kada su kamatne stope niske, zemlje su sklone da se više zadužuju jer su troškovi zaduživanja niži. Suprotno tome, visoki nivoi kamatnih stopa mogu otežati servisiranje duga i potencijalno dovesti do finansijskih problema. Pristup našoj bazi podataka omogućava korisnicima da prate uticaj različitih ekonomskih politika na odnos spoljnog duga prema BDP-u. Na primer, mere štednje koje uvode vlade radi smanjenja budžetskog deficita mogu takođe uticati na smanjenje nivoa spoljnog zaduženja. S druge strane, ekspanzivne fiskalne politike koje podrazumevaju povećanje javne potrošnje mogu dovesti do povećanja spoljnog duga ukoliko se finansiraju kroz zaduživanje. Naša platforma takođe omogućava analizu uticaja geopolitčkih događaja i globalnih ekonomskih trendova na spoljni dug i ekonomski rast. Na primer, trgovinski sporazumi, sankcije, i promene u međunarodnim standardima i regulacijama mogu značajno uticati na spoljne finansijske obaveze zemalja. Razumevanje ovih faktora omogućava bolje predikcije i strategije upravljanja rizicima za finansijske analitičare i investitore. Na kraju, treba napomenuti da spoljni dug sam po sebi nije nužno loš. Ukoliko se koristi za produktivne investicije koje generišu rast BDP-a, može pomoći u ubrzanju ekonomskog rasta i razvoja. Ključ je u upravljanju dugom na način koji obezbeđuje održivost i smanjuje rizike povezane sa prekomernim zaduživanjem. Eulerpool je posvećen pružanju najpreciznijih i najrelevantnijih podataka vezanih za makroekonomske pokazatelje, uključujući spoljni dug u odnosu na BDP. Naša platforma omogućava korisnicima da dubinski analiziraju ove podatke, kreiraju informisane strategije i donose odluke koje su utemeljene na čvrstim ekonomskim osnovama. U svetu gde su ekonomske informacije ključne za uspeh, Eulerpool je vaš pouzdan partner u pristupu i analizi makroekonomskih podataka.