Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Kuvajt Uvoz
Cena
Trenutna vrednost Uvoza u Kuvajt iznosi 2,853 milijardi KWD. Uvoz u Kuvajt se smanjio na 2,853 milijardi KWD dana 1. 3. 2024., nakon što je bio 2,87 milijardi KWD dana 1. 12. 2023.. Od 1. 12. 1993. do 1. 6. 2024., prosečan BDP u Kuvajt je bio 1,55 milijardi KWD. Najviša vrednost svih vremena dostignuta je dana 1. 3. 2023. sa 2,97 milijardi KWD, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 9. 1994. sa 440,00 mil. KWD.
Uvoz ·
Maks
Uvozi | |
---|---|
1. 12. 1993. | 525,40 mil. KWD |
1. 3. 1994. | 550,10 mil. KWD |
1. 6. 1994. | 502,70 mil. KWD |
1. 9. 1994. | 440,00 mil. KWD |
1. 12. 1994. | 495,40 mil. KWD |
1. 3. 1995. | 607,20 mil. KWD |
1. 6. 1995. | 639,90 mil. KWD |
1. 9. 1995. | 488,90 mil. KWD |
1. 12. 1995. | 587,00 mil. KWD |
1. 3. 1996. | 596,30 mil. KWD |
1. 6. 1996. | 616,90 mil. KWD |
1. 9. 1996. | 607,80 mil. KWD |
1. 12. 1996. | 686,10 mil. KWD |
1. 3. 1997. | 622,40 mil. KWD |
1. 6. 1997. | 623,00 mil. KWD |
1. 9. 1997. | 579,50 mil. KWD |
1. 12. 1997. | 676,60 mil. KWD |
1. 3. 1998. | 628,50 mil. KWD |
1. 6. 1998. | 711,40 mil. KWD |
1. 9. 1998. | 624,20 mil. KWD |
1. 12. 1998. | 662,10 mil. KWD |
1. 3. 1999. | 591,60 mil. KWD |
1. 6. 1999. | 587,50 mil. KWD |
1. 9. 1999. | 530,70 mil. KWD |
1. 12. 1999. | 608,50 mil. KWD |
1. 3. 2000. | 543,10 mil. KWD |
1. 6. 2000. | 515,60 mil. KWD |
1. 9. 2000. | 535,50 mil. KWD |
1. 12. 2000. | 601,30 mil. KWD |
1. 3. 2001. | 586,30 mil. KWD |
1. 6. 2001. | 591,40 mil. KWD |
1. 9. 2001. | 575,30 mil. KWD |
1. 12. 2001. | 660,30 mil. KWD |
1. 3. 2002. | 645,10 mil. KWD |
1. 6. 2002. | 630,10 mil. KWD |
1. 9. 2002. | 670,90 mil. KWD |
1. 12. 2002. | 789,70 mil. KWD |
1. 3. 2003. | 690,40 mil. KWD |
1. 6. 2003. | 810,40 mil. KWD |
1. 9. 2003. | 870,10 mil. KWD |
1. 12. 2003. | 903,20 mil. KWD |
1. 3. 2004. | 897,60 mil. KWD |
1. 6. 2004. | 973,80 mil. KWD |
1. 9. 2004. | 937,90 mil. KWD |
1. 12. 2004. | 912,90 mil. KWD |
1. 3. 2005. | 1,64 milijardi KWD |
1. 6. 2005. | 983,50 mil. KWD |
1. 9. 2005. | 984,50 mil. KWD |
1. 12. 2005. | 1,01 milijardi KWD |
1. 3. 2006. | 938,00 mil. KWD |
1. 6. 2006. | 1,27 milijardi KWD |
1. 9. 2006. | 1,30 milijardi KWD |
1. 12. 2006. | 1,29 milijardi KWD |
1. 3. 2007. | 1,23 milijardi KWD |
1. 6. 2007. | 1,49 milijardi KWD |
1. 9. 2007. | 1,52 milijardi KWD |
1. 12. 2007. | 1,62 milijardi KWD |
1. 3. 2008. | 1,73 milijardi KWD |
1. 6. 2008. | 1,58 milijardi KWD |
1. 9. 2008. | 1,65 milijardi KWD |
1. 12. 2008. | 1,82 milijardi KWD |
1. 3. 2009. | 1,45 milijardi KWD |
1. 6. 2009. | 1,38 milijardi KWD |
1. 9. 2009. | 1,41 milijardi KWD |
1. 12. 2009. | 1,61 milijardi KWD |
1. 3. 2010. | 1,49 milijardi KWD |
1. 6. 2010. | 1,58 milijardi KWD |
1. 9. 2010. | 1,70 milijardi KWD |
1. 12. 2010. | 1,60 milijardi KWD |
1. 3. 2011. | 1,76 milijardi KWD |
1. 6. 2011. | 1,68 milijardi KWD |
1. 9. 2011. | 1,71 milijardi KWD |
1. 12. 2011. | 1,78 milijardi KWD |
1. 3. 2012. | 1,79 milijardi KWD |
1. 6. 2012. | 1,94 milijardi KWD |
1. 9. 2012. | 1,91 milijardi KWD |
1. 12. 2012. | 2,00 milijardi KWD |
1. 3. 2013. | 2,01 milijardi KWD |
1. 6. 2013. | 2,09 milijardi KWD |
1. 9. 2013. | 2,08 milijardi KWD |
1. 12. 2013. | 2,12 milijardi KWD |
1. 3. 2014. | 2,09 milijardi KWD |
1. 6. 2014. | 2,18 milijardi KWD |
1. 9. 2014. | 2,25 milijardi KWD |
1. 12. 2014. | 2,31 milijardi KWD |
1. 3. 2015. | 2,27 milijardi KWD |
1. 6. 2015. | 2,39 milijardi KWD |
1. 9. 2015. | 2,26 milijardi KWD |
1. 12. 2015. | 2,39 milijardi KWD |
1. 3. 2016. | 2,29 milijardi KWD |
1. 6. 2016. | 2,36 milijardi KWD |
1. 9. 2016. | 2,24 milijardi KWD |
1. 12. 2016. | 2,42 milijardi KWD |
1. 3. 2017. | 2,54 milijardi KWD |
1. 6. 2017. | 2,43 milijardi KWD |
1. 9. 2017. | 2,48 milijardi KWD |
1. 12. 2017. | 2,70 milijardi KWD |
1. 3. 2018. | 2,63 milijardi KWD |
1. 6. 2018. | 2,71 milijardi KWD |
1. 9. 2018. | 2,81 milijardi KWD |
1. 12. 2018. | 2,62 milijardi KWD |
1. 3. 2019. | 2,56 milijardi KWD |
1. 6. 2019. | 2,54 milijardi KWD |
1. 9. 2019. | 2,50 milijardi KWD |
1. 12. 2019. | 2,59 milijardi KWD |
1. 3. 2020. | 2,25 milijardi KWD |
1. 6. 2020. | 1,89 milijardi KWD |
1. 9. 2020. | 2,04 milijardi KWD |
1. 12. 2020. | 2,31 milijardi KWD |
1. 3. 2021. | 2,47 milijardi KWD |
1. 6. 2021. | 2,32 milijardi KWD |
1. 9. 2021. | 2,27 milijardi KWD |
1. 12. 2021. | 2,55 milijardi KWD |
1. 3. 2022. | 2,38 milijardi KWD |
1. 6. 2022. | 2,72 milijardi KWD |
1. 9. 2022. | 2,52 milijardi KWD |
1. 12. 2022. | 2,96 milijardi KWD |
1. 3. 2023. | 2,97 milijardi KWD |
1. 6. 2023. | 2,87 milijardi KWD |
1. 9. 2023. | 2,81 milijardi KWD |
1. 12. 2023. | 2,87 milijardi KWD |
1. 3. 2024. | 2,85 milijardi KWD |
Uvoz Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 3. 2024. | 2,853 milijardi KWD |
1. 12. 2023. | 2,87 milijardi KWD |
1. 9. 2023. | 2,807 milijardi KWD |
1. 6. 2023. | 2,871 milijardi KWD |
1. 3. 2023. | 2,966 milijardi KWD |
1. 12. 2022. | 2,964 milijardi KWD |
1. 9. 2022. | 2,525 milijardi KWD |
1. 6. 2022. | 2,718 milijardi KWD |
1. 3. 2022. | 2,384 milijardi KWD |
1. 12. 2021. | 2,553 milijardi KWD |
Slični makroekonomski pokazatelji za Uvoz
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇰🇼 Bilans usluga prema BDP | 30,3 % of GDP | 36 % of GDP | Godišnje |
🇰🇼 Broj dolazaka turista | 1,606 mil. | 2,161 mil. | Godišnje |
🇰🇼 Indeks terorizma | 0 Points | 0 Points | Godišnje |
🇰🇼 Izvozi | 6,44 milijardi KWD | 6,641 milijardi KWD | Kvartal |
🇰🇼 Prihodi od turizma | 1,687 milijardi USD | 708 mil. USD | Godišnje |
🇰🇼 Proizvodnja sirove nafte | 2.413 BBL/D/1K | 2.413 BBL/D/1K | Mesečno |
🇰🇼 Rezerve zlata | 78,97 Tonnes | 78,97 Tonnes | Kvartal |
🇰🇼 Strane direktne investicije | 165,6 mil. KWD | 60,4 mil. KWD | Kvartal |
🇰🇼 Tečajna lista | 4,116 milijardi KWD | 4,182 milijardi KWD | Kvartal |
🇰🇼 Tokovi kapitala | -15,58 milijardi KWD | -19,523 milijardi KWD | Godišnje |
🇰🇼 Transakcije | 887,5 mil. KWD | 867,1 mil. KWD | Kvartal |
🇰🇼 Trgovački bilans | 3,57 milijardi KWD | 3,834 milijardi KWD | Kvartal |
Glavni uvozi Kuvajta su: mašine, mehanički uređaji, električna oprema i elektronika (24 procenta ukupnog uvoza); transportna oprema (14 procenata); osnovni metali i proizvodi od metala (12 procenata); hemijski proizvodi i srodni proizvodi (9 procenata) i povrće (6 procenata). Glavni uvozni partneri su: Sjedinjene Američke Države (12 procenata ukupnog uvoza), Kina (10 procenata), Saudijska Arabija (8 procenata) i Južna Koreja (7 procenata). Ostali partneri uključuju: Japan, Nemačku i Indiju.
Makro stranice za druge zemlje u Azija
- 🇨🇳Kina
- 🇮🇳Indija
- 🇮🇩Indonezija
- 🇯🇵Japan
- 🇸🇦Saudijska Arabija
- 🇸🇬Singapur
- 🇰🇷Južna Koreja
- 🇹🇷Turska
- 🇦🇫Afganistan
- 🇦🇲Jermenija
- 🇦🇿Azerbejdžan
- 🇧🇭Bahrein
- 🇧🇩Bangladeš
- 🇧🇹Butan
- 🇧🇳Brunei
- 🇰🇭Kambodža
- 🇹🇱Istočni Timor
- 🇬🇪Gruzija
- 🇭🇰Hongkong
- 🇮🇷Iran
- 🇮🇶Irak
- 🇮🇱Izrael
- 🇯🇴Jordan
- 🇰🇿Kazahstan
- 🇰🇬Kirgistan
- 🇱🇦Laos
- 🇱🇧Libanон
- 🇲🇴Makao
- 🇲🇾Malezija
- 🇲🇻Maldivi
- 🇲🇳Mongolija
- 🇲🇲Mijanmar
- 🇳🇵Nepal
- 🇰🇵Severna Koreja
- 🇴🇲Oman
- 🇵🇰Pakistan
- 🇵🇸Palestina
- 🇵🇭Filipini
- 🇶🇦Katar
- 🇱🇰Šri Lanka
- 🇸🇾Sirija
- 🇹🇼Tajvan
- 🇹🇯Tadžikistan
- 🇹🇭Tajland
- 🇹🇲Turkmenistan
- 🇦🇪Ujedinjeni Arapski Emirati
- 🇺🇿Uzbekistan
- 🇻🇳Vijetnam
- 🇾🇪Jemen
Šta je Uvoz
Uvoz predstavlja ključni aspekt svake moderne ekonomije i ima značajnu ulogu u makroekonomskim analizama. Naše profesionalno mesto, eulerpool, posvećeno je pružanju preciznih i ažuriranih makroekonomskih podataka, a kategorija "Uvoz" igra vitalnu ulogu u našim analitičkim alatima i resursima. U okviru ove kategorije, posetioci našeg sajta mogu pronaći detaljne informacije o uvoznim tokovima, strukturi uvoza, kao i njihovim implikacijama na privredni rast, zaposlenost, inflaciju i druge ključne makroekonomske varijable. Uvoz se odnosi na kupovinu roba i usluga iz inostranstva, koje se zatim unose u zemlju korisnika. Ovo može uključivati širok spektar proizvoda od kapitalne opreme i industrijskih materijala, do potrošačkih proizvoda i usluga. Kada se govori o makroekonomiji, uvoz nije samo pitanje trgovinskih bilansa već i fundamentalni faktor koji utiče na ukupnu ekonomsku aktivnost i blagostanje zemlje. Jedan od osnovnih razloga zašto zemlje uvoze robe i usluge jeste komparativna prednost. Zemlje specijalizuju svoju proizvodnju na osnovu resursa i tehnologija koje su im dostupne, dok potrebne proizvode za koje nemaju kompetitivnu prednost u tim sferama nabavljaju iz inostranstva. Na taj način, uvoz omogućava efikasniju distribuciju resursa na globalnom nivou, povećavajući ukupnu produktivnost i dobrobit svih uključenih strana. U okviru kategorije "Uvoz" na našem sajtu, eulerpool, korisnici mogu istraživati podatke o uvozu po različitim dimenzijama kao što su zemlje porekla, vrste proizvoda, sezonski trendovi, i mnoge druge. Na primer, detaljna analiza strukture uvoza po sektorima može pomoći analitičarima da identifikuju kritične sektore zavisne od stranih roba ili usluga, kao i da procene potencijalne rizike i prilike u međunarodnoj trgovini. Uticaj uvoza na ekonomiju je višeslojan i može se posmatrati kroz nekoliko ključnih makroekonomskih aspekata. Prvo, uvoz može imati značajan uticaj na inflaciju. Kada zemlja uvozi jeftinije proizvode iz inostranstva, to smanjuje troškove za domaće potrošače i može obuzdati rast cena. Sa druge strane, povećanje troškova uvoza, bilo zbog valutnih fluktuacija ili pojava globalnih trgovinskih barijera, može doprineti rastu cena, tj. inflaciji. Drugi ključni aspekt je zaposlenost. Industrije koje se oslanjaju na uvoz sirovina ili delova mogu biti značajno pogođene promenama u uvoznim cenama ili dostupnosti tih resursa. To može uticati na poslovne odluke vezane za zapošljavanje, investicije i proizvodnju. Sa druge strane, uvoz gotovih proizvoda može pritisnuti domaće proizvođače i dovesti do smanjenja zaposlenosti u određenim sektorima. Analize koje nudimo na eulerpool omogućavaju donosiocima odluka da bolje razumeju ove dinamične odnose i da izgrade strateške odgovore na promene u globalnoj ekonomiji. Takođe, značajan aspekt je i trgovinska bilansa zemlje. Trgovinska bilansa predstavlja razliku između izvoza i uvoza zemlje. Negativna trgovinska bilansa, odnosno trgovinski deficit, može ukazivati na prekomernu zavisnost od uvoza i potencijalne probleme u održivosti ekonomske politike. S druge strane, dugoročna trgovinska bilansa može biti indikator konkurentnosti domaće ekonomije na međunarodnom tržištu. Na našem sajtu, korisnici mogu analizirati te bilanse kroz interaktivne alate i grafikone koji olakšavaju vizualizaciju ovih kritičnih podataka. Još jedan značajan aspekt uvoza se odnosi na kvalitet života i potrošačke obrasce. Dostupnost stranih proizvoda može povećati potrošački izbor i standard života unutar zemlje. Na primer, uvoz egzotičnih proizvoda ili tehnoloških uređaja koji nisu dostupni na domaćem tržištu može značajno unaprediti kvalitet života građana, kao i konkurentnost tržišta putem širenja ponude. Konačno, uvoz igra i stratešku ulogu u geopolitici i međunarodnim odnosima. Trgovinski odnosi često prevazilaze ekonomsku računicu i mogu oblikovati političke i diplomatske odluke. Razumevanje globalnih uvoznih tokova i njihove implikacije može pružiti vredan uvid u međunarodne dinamike koje oblikuju savremenu geopolitiku. Na eulerpool, ponosimo se kvalitetom i sveobuhvatnošću naših podataka, kao i sposobnošću da korisnicima pružimo alate koji im omogućavaju duboko razumevanje ekonomskih mehanizama. Naša kategorija "Uvoz" je ključni resurs za sve koji žele da istraže i analiziraju kako globalni i lokalni trendovi u uvozu utiču na ekonomsku stvarnost zemalja širom sveta. Bez obzira da li ste akademik, istraživač, vladin službenik ili poslovni lider, naši resursi vam pomažu da donesete informisane odluke zasnovane na najnovijim i najrelevantnijim podacima. Zaključno, uvoz nije jednostavan ekonomski koncept već multifacetan faktor koji ima duboke i široke implikacije na celokupnu ekonomiju. Kroz našu platformu, korisnici mogu pristupiti bogatstvu informacija koje im omogućavaju da bolje razumeju ove složene odnose i da maksimalno iskoriste mogućnosti koje globalna trgovina nudi. Uvereni smo da će podaci i analize dostupni na eulerpool biti od ogromne koristi za sve koji teže dubokom razumevanju i analizi ekonomskih pojava i trendova.