Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Kostarika Nezaposlene Osobe
Cena
Trenutna vrednost Nezaposlenih Osoba u Kostarika je 182.968 . Nezaposlene Osobe u Kostarika su porasle na 182.968 na dan 1. 3. 2024., nakon što su iznosile 163.884 na dan 1. 12. 2023.. Od 1. 12. 1980. do 1. 6. 2024., prosečan BDP u Kostarika bio je 194.550,34 . Najviša vrednost svih vremena dostignuta je na dan 1. 6. 2020. sa 551.373,00 , dok je najniža vrednost zabeležena na dan 1. 12. 1989. sa 38.708,00 .
Nezaposlene Osobe ·
Maks
Nezaposlena lica | |
---|---|
1. 12. 1980. | 45.564,00 |
1. 12. 1981. | 69.614,00 |
1. 12. 1982. | 78.577,00 |
1. 12. 1983. | 76.217,00 |
1. 12. 1984. | 68.487,00 |
1. 12. 1985. | 60.758,00 |
1. 12. 1986. | 56.743,00 |
1. 12. 1987. | 54.537,00 |
1. 12. 1988. | 54.947,00 |
1. 12. 1989. | 38.708,00 |
1. 12. 1990. | 49.511,00 |
1. 12. 1991. | 59.055,00 |
1. 12. 1992. | 44.031,00 |
1. 12. 1993. | 46.889,00 |
1. 12. 1994. | 49.417,00 |
1. 12. 1995. | 63.517,00 |
1. 12. 1996. | 75.893,00 |
1. 12. 1997. | 74.292,00 |
1. 12. 1998. | 76.535,00 |
1. 12. 1999. | 83.306,00 |
1. 12. 2000. | 79.736,00 |
1. 12. 2001. | 100.397,00 |
1. 12. 2002. | 108.527,00 |
1. 12. 2003. | 117.191,00 |
1. 12. 2004. | 114.880,00 |
1. 12. 2005. | 126.165,00 |
1. 12. 2006. | 116.027,00 |
1. 12. 2007. | 92.792,00 |
1. 12. 2008. | 101.905,00 |
1. 12. 2009. | 172.205,00 |
1. 9. 2010. | 177.415,00 |
1. 12. 2010. | 191.421,00 |
1. 3. 2011. | 195.965,00 |
1. 6. 2011. | 195.336,00 |
1. 9. 2011. | 225.383,00 |
1. 12. 2011. | 224.828,00 |
1. 3. 2012. | 235.443,00 |
1. 6. 2012. | 225.626,00 |
1. 9. 2012. | 221.942,00 |
1. 12. 2012. | 217.865,00 |
1. 3. 2013. | 213.633,00 |
1. 6. 2013. | 236.728,00 |
1. 9. 2013. | 199.312,00 |
1. 12. 2013. | 189.295,00 |
1. 3. 2014. | 225.903,00 |
1. 6. 2014. | 204.463,00 |
1. 9. 2014. | 228.403,00 |
1. 12. 2014. | 220.175,00 |
1. 3. 2015. | 231.674,00 |
1. 6. 2015. | 217.933,00 |
1. 9. 2015. | 210.200,00 |
1. 12. 2015. | 215.401,00 |
1. 3. 2016. | 209.216,00 |
1. 6. 2016. | 202.563,00 |
1. 9. 2016. | 212.323,00 |
1. 12. 2016. | 217.623,00 |
1. 3. 2017. | 207.047,00 |
1. 6. 2017. | 193.126,00 |
1. 9. 2017. | 213.816,00 |
1. 12. 2017. | 204.452,00 |
1. 3. 2018. | 229.082,00 |
1. 6. 2018. | 205.141,00 |
1. 9. 2018. | 242.228,00 |
1. 12. 2018. | 293.914,00 |
1. 3. 2019. | 276.279,00 |
1. 6. 2019. | 295.580,00 |
1. 9. 2019. | 278.108,00 |
1. 12. 2019. | 309.465,00 |
1. 3. 2020. | 314.153,00 |
1. 6. 2020. | 551.373,00 |
1. 9. 2020. | 520.237,00 |
1. 12. 2020. | 487.675,00 |
1. 3. 2021. | 457.999,00 |
1. 6. 2021. | 434.201,00 |
1. 9. 2021. | 378.130,00 |
1. 12. 2021. | 333.424,00 |
1. 3. 2022. | 330.227,00 |
1. 6. 2022. | 284.800,00 |
1. 9. 2022. | 296.971,00 |
1. 12. 2022. | 287.085,00 |
1. 3. 2023. | 248.779,00 |
1. 6. 2023. | 224.899,00 |
1. 9. 2023. | 182.670,00 |
1. 12. 2023. | 163.884,00 |
1. 3. 2024. | 182.968,00 |
Nezaposlene Osobe Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 3. 2024. | 182.968 |
1. 12. 2023. | 163.884 |
1. 9. 2023. | 182.67 |
1. 6. 2023. | 224.899 |
1. 3. 2023. | 248.779 |
1. 12. 2022. | 287.085 |
1. 9. 2022. | 296.971 |
1. 6. 2022. | 284.8 |
1. 3. 2022. | 330.227 |
1. 12. 2021. | 333.424 |
Slični makroekonomski pokazatelji za Nezaposlene Osobe
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇨🇷 Minimalne zarade | 6.079,01 points | 6.079,01 points | Mesečno |
🇨🇷 Plateži | 752.910,4 CRC/Month | 753.847,3 CRC/Month | Mesečno |
🇨🇷 Populacija | 5,163 mil. | 5,21 mil. | Godišnje |
🇨🇷 Stopa nezaposlenosti | 7,8 % | 7,3 % | Kvartal |
🇨🇷 Stopa zaposlenosti | 51,536 % | 49,891 % | Kvartal |
🇨🇷 Stopa zaposlenosti | 55,9 % | 53,8 % | Kvartal |
🇨🇷 Zaposleni | 2,157 mil. | 2,158 mil. | Kvartal |
U Kostariki, nezaposlene osobe su pojedinci koji nemaju posao i aktivno traže zaposlenje.
Makro stranice za druge zemlje u Amerika
- 🇦🇷Argentina
- 🇦🇼Aruba
- 🇧🇸Bahami
- 🇧🇧Barbados.
- 🇧🇿Belize
- 🇧🇲Bermuda
- 🇧🇴Bolivija
- 🇧🇷Brazil
- 🇨🇦Kanada
- 🇰🇾Kajmanska Ostrva
- 🇨🇱Čile
- 🇨🇴Kolumbija
- 🇨🇺Kuba
- 🇩🇴Dominikanska Republika
- 🇪🇨Ekvador
- 🇸🇻El Salvador
- 🇬🇹Gvatemala
- 🇬🇾Gvajana
- 🇭🇹Haiti
- 🇭🇳Honduras
- 🇯🇲Jamajka
- 🇲🇽Meksiko
- 🇳🇮Nikaragva
- 🇵🇦Panama
- 🇵🇾Paragvaj
- 🇵🇪Peru
- 🇵🇷Puerto Riko
- 🇸🇷Surinam
- 🇹🇹Trinidad i Tobago
- 🇺🇸Sjedinjene Američke Države
- 🇺🇾Urugvaj
- 🇻🇪Venezuela
- 🇦🇬Antigva i Barbuda
- 🇩🇲Dominika
- 🇬🇩Grenada
Šta je Nezaposlene Osobe
Unemployed Persons – nezaposlene osobe – predstavljaju ključnu kategoriju u makroekonomskom kontekstu, jer odražavaju stanje tržišta rada, ekonomskih ciklusa i opšte ekonomske sigurnosti jedne države. Indikator nezaposlenosti pruža precizne uvide u brojne ekonomske aspekte, kao što su inflacija, bruto domaći proizvod (BDP), stopa tržišnog rasta i socijalni standard. U okviru naše platforme eulerpool, nudimo detaljnu analizu ovih parametara uz pomoć najnovijih podataka dostupnih iz izvora kao što su državni zavodi za statistiku, agencije za zapošljavanje i međunarodne organizacije. Nezaposlene osobe se definišu kao one koje su radno sposobne, aktivno traže posao ili su dostupne za rad, ali nisu zaposleno angažovane u istraživanom periodu. Ovo obuhvata i osobe koje su privremeno ostale bez posla, ali se očekuje njihov ponovni angažman. Na primer, sezonska nezaposlenost može se javiti u industrijama poput turizma, poljoprivrede i građevine gde potražnja za radnom snagom oscilira tokom godine. Uzroci nezaposlenosti su mnogobrojni i složeni. Ova kategorija uključuje cikličnu nezaposlenost koja je povezana sa ekonomskim ciklusima recesije i ekspanzije; frikcionu nezaposlenost koja je prirodno prisustvo na tržištu rada dok pojedinci menjaju posao ili započinju novi karijerni put; strukturnu nezaposlenost izazvanu promenama u industrijskoj strukturi i tehnologiji; kao i sezonsku nezaposlenost. Razumevanje ovih tipova nezaposlenosti omogućava donositeljima odluka da razviju efikasne strategije za minimiziranje negativnih efekata na ekonomiju. Visoka stopa nezaposlenosti ima značajne posledice, kako ekonomske, tako i socijalne. Ekonomskom smislu, visoka nezaposlenost dovodi do smanjenja potrošačke potražnje, što utiče na pad proizvodnje i poslovne aktivnosti. Takođe, država beleži budžetske gubitke, jer sa jedne strane povećava izdatke za socijalnu pomoć i obuke za nezaposlene, a sa druge strane smanjuje priliv poreza usled manjeg broja zaposlenih. Socijalni aspekti uključuju povećanje nivoa siromaštva, socijalne isključenosti, kao i probleme sa mentalnim zdravljem među nezaposlenima. Naša platforma eulerpool pruža pristup detaljnim i ažuriranim podacima o nezaposlenosti kako bi ekonomisti, istraživači, donosioci politika i poslovni lideri imali precizne analize za svoje potrebe. Pratimo trendove nezaposlenosti u različitim sektorima, regijama i demografskim grupama što omogućava kompleksnu analizu tržišta rada. Posebno obraćamo pažnju na dugotrajnu nezaposlenost, koja je kritičan problem jer dugoročno neaktivne osobe gube veštine i postaju manje poželjne za poslodavce. Statističke metode koje koristimo za prikupljanje i obradu podataka su najmodernije i uključuju kvantitativne analize, regresione modele i analize vremenskih serija. Ovi podaci omogućavaju prognoziranje budućih trendova nezaposlenosti i identifikaciju potencijalnih rizika pre nego što postanu ozbiljni problemi. Na primer, povećanje nezaposlenosti u sektoru proizvodnje može signalizirati probleme u domaćoj ekonomiji ili indikaciju globalnih ekonomskih šokova. U periodima ekonomske recesije, stopa nezaposlenosti značajno raste, dok se tokom ekonomske ekspanzije smanjuje. Mnogi faktori utiču na ove fluktuacije, uključujući monetarnu politiku, fiskalne mere, globalne ekonomske trendove, rezultujuće promene u privatnoj potrošnji i investicijama, te tehnološke inovacije. Na primer, pandemija COVID-19 je rezultirala globalnim talasom nezaposlenosti usled zatvaranja ekonomskih aktivnosti i drastičnog smanjenja potražnje u mnogim industrijama. Efikasno upravljanje stopom nezaposlenosti zahteva koordinisane mere politike koje uključuju podsticanje poslovnih investicija, razvoj veština kroz obrazovanje i obuke, podršku preduzetništvu i inovacijama, kao i socijalne programe za najugroženije grupe. Vlade često koriste fiskalne stimuluse, poput povećanih izdataka na infrastrukturu i socijalne programe, kako bi otvorile nova radna mesta i smanjile nezaposlenost. Privatni sektor takođe igra ključnu ulogu kroz korporativne strategije zapošljavanja i razvoj radne snage. Obrazovanje i stručne obuke su od ključne važnosti za smanjenje strukturne nezaposlenosti. Promene na tržištu rada sve više zahtevaju nova znanja i veštine, što zahteva fleksibilnost radne snage i prilagodljivost obrazovnih sistema. Naša analiza na eulerpool uključuje i praćenje trendova u obrazovanju i kapacitetima za obuku, kako bi se utvrdila spremnost radne snage za buduće izazove. Što se tiče globalne perspektive, nezaposlenost u različitim zemljama može se značajno razlikovati zbog različitih ekonomskih, političkih i socijalnih faktora. Uporedna analiza ovih razlika omogućava identifikaciju uspešnih politika i strategija koje mogu biti primenjene u različitim kontekstima. Na primer, zemlje sa niskom stopom nezaposlenosti često imaju razvijene sisteme socijalne sigurnosti, visok nivo obrazovanja i obuka, te povoljne uslove za poslovanje. Kao deo eulerpool platforme, korisnici mogu pristupiti opsežnim podacima i analizama koji im pomažu da razumeju odnose između nezaposlenosti i drugih makroekonomskih indikatora. Nudimo detaljne izveštaje, grafikone, interaktivne alate za analizu i mogućnost prilagođene obrade podataka. Naša misija je da omogućimo dublje razumevanje složenih ekonomskih obrazaca putem tačnih i ažurnih podataka, čime doprinosimo boljem odlučivanju i razvoju politika. Zaključno, praćenje i analiza nezaposlenosti su ključni za razumevanje ekonomskog zdravlja i stabilnosti jedne države. Kategorija nezaposlenih osoba pruža važne uvide u stanje tržišta rada, ekonomske politike i socijalnu situaciju. Naša platforma eulerpool je posvećena tome da obezbedi najobuhvatnije i najpreciznije podatke o nezaposlenosti, kako bi svi korisnici mogli doneti informisane odluke zasnovane na pouzdanim analizama.