Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Kolumbija Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP)
Cena
Trenutna vrednost Stope rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Kolumbija je 1 %. Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Kolumbija je povećana na 1 % dana 1. 12. 2023., nakon što je bila 0,5 % dana 1. 3. 2023.. Od 1. 3. 2001. do 1. 3. 2024., prosečan BDP u Kolumbija je bio 0,93 %. Najviša vrednost svih vremena dostignuta je dana 1. 9. 2020. sa 9,90 %, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 6. 2020. sa -16,40 %.
Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) ·
Maks
Stopa rasta BDP | |
---|---|
1. 3. 2001. | 0,70 % |
1. 6. 2001. | 0,30 % |
1. 9. 2001. | 0,80 % |
1. 12. 2001. | 0,60 % |
1. 6. 2002. | 3,50 % |
1. 12. 2002. | 0,30 % |
1. 3. 2003. | 0,80 % |
1. 6. 2003. | 1,70 % |
1. 9. 2003. | 1,20 % |
1. 12. 2003. | 1,30 % |
1. 3. 2004. | 1,90 % |
1. 9. 2004. | 1,20 % |
1. 12. 2004. | 3,20 % |
1. 6. 2005. | 1,90 % |
1. 12. 2005. | 1,80 % |
1. 3. 2006. | 2,20 % |
1. 6. 2006. | 1,60 % |
1. 9. 2006. | 1,90 % |
1. 12. 2006. | 1,60 % |
1. 3. 2007. | 1,60 % |
1. 6. 2007. | 1,50 % |
1. 9. 2007. | 2,00 % |
1. 12. 2007. | 1,20 % |
1. 3. 2008. | 0,70 % |
1. 6. 2008. | 0,20 % |
1. 9. 2008. | 1,10 % |
1. 3. 2009. | 0,20 % |
1. 6. 2009. | 1,20 % |
1. 9. 2009. | 1,00 % |
1. 12. 2009. | 0,80 % |
1. 3. 2010. | 0,90 % |
1. 6. 2010. | 1,70 % |
1. 9. 2010. | 0,70 % |
1. 12. 2010. | 2,10 % |
1. 3. 2011. | 2,00 % |
1. 6. 2011. | 1,60 % |
1. 9. 2011. | 2,00 % |
1. 12. 2011. | 0,60 % |
1. 3. 2012. | 1,60 % |
1. 6. 2012. | 0,40 % |
1. 12. 2012. | 1,20 % |
1. 3. 2013. | 1,50 % |
1. 6. 2013. | 2,70 % |
1. 9. 2013. | 0,60 % |
1. 12. 2013. | 1,40 % |
1. 3. 2014. | 1,40 % |
1. 6. 2014. | 0,30 % |
1. 9. 2014. | 1,00 % |
1. 12. 2014. | 1,00 % |
1. 3. 2015. | 0,60 % |
1. 6. 2015. | 0,90 % |
1. 9. 2015. | 0,90 % |
1. 3. 2016. | 1,40 % |
1. 9. 2016. | 0,50 % |
1. 12. 2016. | 0,60 % |
1. 6. 2017. | 0,50 % |
1. 9. 2017. | 0,50 % |
1. 12. 2017. | 0,50 % |
1. 3. 2018. | 0,60 % |
1. 6. 2018. | 0,80 % |
1. 9. 2018. | 0,80 % |
1. 12. 2018. | 0,70 % |
1. 3. 2019. | 0,80 % |
1. 6. 2019. | 1,00 % |
1. 9. 2019. | 0,60 % |
1. 12. 2019. | 0,80 % |
1. 9. 2020. | 9,90 % |
1. 12. 2020. | 7,30 % |
1. 3. 2021. | 2,90 % |
1. 9. 2021. | 5,10 % |
1. 12. 2021. | 5,00 % |
1. 3. 2022. | 0,10 % |
1. 6. 2022. | 1,60 % |
1. 9. 2022. | 0,50 % |
1. 3. 2023. | 0,50 % |
1. 12. 2023. | 1,00 % |
Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 12. 2023. | 1 % |
1. 3. 2023. | 0,5 % |
1. 9. 2022. | 0,5 % |
1. 6. 2022. | 1,6 % |
1. 3. 2022. | 0,1 % |
1. 12. 2021. | 5 % |
1. 9. 2021. | 5,1 % |
1. 3. 2021. | 2,9 % |
1. 12. 2020. | 7,3 % |
1. 9. 2020. | 9,9 % |
Slični makroekonomski pokazatelji za Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP)
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇨🇴 BDP iz građevinarstva | 10,616 Bio. COP | 10,607 Bio. COP | Kvartal |
🇨🇴 BDP iz komunalnih preduzeća | 7,267 Bio. COP | 7,342 Bio. COP | Kvartal |
🇨🇴 BDP iz poljoprivrede | 15,146 Bio. COP | 14,943 Bio. COP | Kvartal |
🇨🇴 BDP iz proizvodnje | 27,336 Bio. COP | 26,418 Bio. COP | Kvartal |
🇨🇴 BDP iz rudarstva | 9,02 Bio. COP | 9,297 Bio. COP | Kvartal |
🇨🇴 BDP iz transportnog sektora | 11,636 Bio. COP | 12,186 Bio. COP | Kvartal |
🇨🇴 BDP po glavi stanovnika | 6.850,2 USD | 6.836,23 USD | Godišnje |
🇨🇴 BDP po glavi stanovnika PPP | 18.777,41 USD | 18.739,12 USD | Godišnje |
🇨🇴 BDP po stalnim cenama | 237,181 Bio. COP | 257,486 Bio. COP | Kvartal |
🇨🇴 BIP | 363,54 milijardi USD | 345,33 milijardi USD | Godišnje |
🇨🇴 Bruto investicije u osnovna sredstva | 43,851 Bio. COP | 43,513 Bio. COP | Kvartal |
🇨🇴 Godišnja stopa rasta BDP | 0,7 % | 0,3 % | Kvartal |
🇨🇴 Rast BDP-a u celoj godini | 0,6 % | 7,3 % | Godišnje |
Kolumbija je četvrta najveća ekonomija u Latinskoj Americi. Poslednjih godina, zemlja beleži brz rast, uglavnom zbog porasta izvoza sirovina poput nafte, uglja i kafe. Najveći i najbrže rastući sektor kolumbijske ekonomije su usluge (53 posto BDP-a) koje obuhvataju: finansiranje, osiguranje, nekretnine i poslovne usluge; zajedničke, socijalne i lične usluge; trgovinu, popravke, restorane i hotele i transport, skladištenje i komunikacije. Prerađivačka industrija, rudarstvo i eksploatacija čine 20 posto bogatstva. Ostali sektori uključuju: vladu (10 posto), poljoprivredu, lov, šumarstvo i ribarstvo (6,3 posto); građevinarstvo (6 posto) i distribuciju električne energije, gasa i vode (4 posto).
Makro stranice za druge zemlje u Amerika
- 🇦🇷Argentina
- 🇦🇼Aruba
- 🇧🇸Bahami
- 🇧🇧Barbados.
- 🇧🇿Belize
- 🇧🇲Bermuda
- 🇧🇴Bolivija
- 🇧🇷Brazil
- 🇨🇦Kanada
- 🇰🇾Kajmanska Ostrva
- 🇨🇱Čile
- 🇨🇷Kostarika
- 🇨🇺Kuba
- 🇩🇴Dominikanska Republika
- 🇪🇨Ekvador
- 🇸🇻El Salvador
- 🇬🇹Gvatemala
- 🇬🇾Gvajana
- 🇭🇹Haiti
- 🇭🇳Honduras
- 🇯🇲Jamajka
- 🇲🇽Meksiko
- 🇳🇮Nikaragva
- 🇵🇦Panama
- 🇵🇾Paragvaj
- 🇵🇪Peru
- 🇵🇷Puerto Riko
- 🇸🇷Surinam
- 🇹🇹Trinidad i Tobago
- 🇺🇸Sjedinjene Američke Države
- 🇺🇾Urugvaj
- 🇻🇪Venezuela
- 🇦🇬Antigva i Barbuda
- 🇩🇲Dominika
- 🇬🇩Grenada
Šta je Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP)
Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) predstavlja jedan od ključnih pokazatelja ekonomske aktivnosti i osnova je za ocenu ekonomskog zdravlja jedne zemlje. Stopa rasta BDP-a meri se kao procentualna promena ukupne vrednosti svih dobara i usluga proizvedenih u jednoj zemlji tokom određenog vremenskog perioda, obično kvartala ili godine. Na našem sajtu, Eulerpool, pružamo detaljne i precizne podatke o makroekonomskim indikatorima, među kojima je i stopa rasta BDP-a, omogućujući korisnicima da donesu informisane odluke. BDP raste kada se proizvodna aktivnost u zemlji širi, što često ukazuje na poboljšanja u standardu života, smanjenje nezaposlenosti i povećanje prihoda. Nasuprot tome, pad BDP-a može biti znak ekonomske recesije, što može dovesti do povećanja nezaposlenosti i smanjenja prihoda građana. Zato je praćenje stope rasta BDP-a od suštinskog značaja za ekonomiste, investitore, donosioce politika i sve one koji se bave analizom i prognozom ekonomskih trendova. Jedan od glavnih faktora koji utiče na stopu rasta BDP-a je potrošnja domaćinstava. Kada domaćinstva troše više na dobra i usluge, preduzeća povećavaju proizvodnju da bi zadovoljila rastuću potražnju, što dovodi do rasta BDP-a. Dugoročna održivost ovog rasta zavisi od stabilnog povećanja dohotka domaćinstava, što se može postići kroz efikasne politike zapošljavanja i ekonomske stabilnosti. Drugi značajan faktor je investicija, kako domaća, tako i strana. Investicije u infrastrukturu, tehnologiju i ljudski kapital mogu dugoročno stimulisati ekonomski rast. One poboljšavaju produktivnost i konkurentnost ekonomije, stvarajući osnovu za održivi rast BDP-a. Na našem sajtu, Eulerpool, pružamo detaljne analize investicionih trendova i njihovog uticaja na stopu rasta BDP-a. Vladina potrošnja je treći ključni komponent stope rasta BDP-a. Državni izdaci za infrastrukturu, obrazovanje, zdravstvo i druge javne usluge direktno podstiču ekonomsku aktivnost. Efikasna javna potrošnja može poboljšati kapacitete ekonomije za rast i dugoročno povećati konkurentnost. Međutim, prekomerna vladina potrošnja može dovesti do fiskalnih neodrživosti, što može negativno uticati na ekonomski rast. Najzad, značajan faktor je neto izvoz, odnosno razlika između izvoza i uvoza. Pozitivan saldo izvoza doprinosi rastu BDP-a jer predstavlja priliv prihoda iz inostranstva. Zemlje sa visokim stopama izvoza obično beleže jači rast BDP-a zahvaljujući visokim prihodima od prodaje roba i usluga na međunarodnim tržištima. U Eulerpool-u, nudimo detaljne podatke o trgovinskim bilansima i njihovom uticaju na ekonomski rast. Fluktuacije u stopi rasta BDP-a mogu takođe biti posledica cikličnih promena u ekonomiji. Ekonomski ciklusi prolaze kroz faze ekspanzije i kontrakcije. Period ekspanzije karakteriše ubrzan rast BDP-a, smanjena nezaposlenost i povećana potrošnja, dok se u fazama kontrakcije često beleži smanjenje ekonomskih aktivnosti i porast nezaposlenosti. Razumevanje ovih ciklusa omogućava bolje planiranje i implementaciju ekonomske politike. Inflacija je još jedan faktor koji direktno utiče na stopu rasta BDP-a. Visoka inflacija može erodirati kupovnu moć potrošača i smanjiti realni rast BDP-a. Centralne banke često koriste monetarne politike, kao što su promene kamatnih stopa, da bi kontrolisale inflaciju i osigurale stabilan rast BDP-a. Na našem sajtu pružamo analize inflacionih trendova i njihove implikacije na ekonomski rast. Jedan od izazova u oceni stope rasta BDP-a je tačnost statističkih podataka. Različite metode obračuna BDP-a mogu davati različite rezultate, a tenecemo da pružimo najpreciznije i najpouzdanije makroekonomske podatke kako bi naši korisnici mogli doneti najbolje moguće odluke. Kvalitet podataka zavisi od prikupljanja, obrade i prezentacije, a mi se trudimo da naša baza bude uvek ažurirana najnovijim podacima. Stopa rasta BDP-a ima i socijalne implikacije. Visoke stope rasta često su povezane sa poboljšanjem kvaliteta života, većim ulaganjima u obrazovanje i zdravstvo i smanjenjem siromaštva. Nasuprot tome, niski rast ili ekonomska stagnacija mogu pogoršati socijalne nejednakosti i stvoriti dodatne izazove za vlade i društva. Na kraju, analiziranje stope rasta BDP-a zahteva šire razumevanje političkih, ekonomskih i socijalnih faktora. Globalna ekonomija je visoko integrisana, te događaji u jednoj zemlji mogu imati domino efekat na druge. Na Eulerpool-u, nudimo kvantitativne i kvalitativne analize koje omogućavaju holistički pristup praćenju ekonomske situacije. Eulerpool je posvećen pružanju sveobuhvatnih podataka i analiza koji pomažu našim korisnicima da bolje razumeju ekonomske trendove i donesu informisane odluke. Praćenje i analiza stope rasta BDP-a je vitalna u ovom kontekstu, a mi smo tu da vam pružimo najpouzdanije informacije. Nadamo se da će vam naša platforma pružiti sve što vam je potrebno da biste dobili kompletnu sliku ekonomske situacije i planirali svoje buduće korake na temelju najnovijih i najtačnijih podataka. Σveilpool je vaša polazna tačka za sve makroekonomske analize, a stopa rasta BDP-a je samo jedan od mnogih pokazatelja koji vam mogu pomoći da shvatite složeni svet ekonomskih trendova.