Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Japan Populacija
Cena
Trenutna vrednost Populacije u Japan je 124,95 mil. . Populacija u Japan opala je na 124,95 mil. na dan 1. 1. 2022., nakon što je bila 125,5 mil. na dan 1. 1. 2021.. Od 1. 1. 1950. do 1. 1. 2023., prosečan BDP u Japan je bio 114,50 mil. . Najviša vrednost svih vremena dostignuta je na dan 1. 1. 2010. sa 128,06 mil. , dok je najniža vrednost zabeležena na dan 1. 1. 1950. sa 83,20 mil. .
Populacija ·
Maks
Populacija | |
---|---|
1. 1. 1950. | 83,20 mil. |
1. 1. 1951. | 84,54 mil. |
1. 1. 1952. | 85,81 mil. |
1. 1. 1953. | 86,98 mil. |
1. 1. 1954. | 88,24 mil. |
1. 1. 1955. | 89,28 mil. |
1. 1. 1956. | 90,17 mil. |
1. 1. 1957. | 90,93 mil. |
1. 1. 1958. | 91,77 mil. |
1. 1. 1959. | 92,64 mil. |
1. 1. 1960. | 93,42 mil. |
1. 1. 1961. | 94,29 mil. |
1. 1. 1962. | 95,18 mil. |
1. 1. 1963. | 96,16 mil. |
1. 1. 1964. | 97,18 mil. |
1. 1. 1965. | 98,28 mil. |
1. 1. 1966. | 99,04 mil. |
1. 1. 1967. | 100,20 mil. |
1. 1. 1968. | 101,33 mil. |
1. 1. 1969. | 102,54 mil. |
1. 1. 1970. | 103,72 mil. |
1. 1. 1971. | 105,15 mil. |
1. 1. 1972. | 107,60 mil. |
1. 1. 1973. | 109,10 mil. |
1. 1. 1974. | 110,57 mil. |
1. 1. 1975. | 111,94 mil. |
1. 1. 1976. | 113,09 mil. |
1. 1. 1977. | 114,17 mil. |
1. 1. 1978. | 115,19 mil. |
1. 1. 1979. | 116,16 mil. |
1. 1. 1980. | 117,06 mil. |
1. 1. 1981. | 117,90 mil. |
1. 1. 1982. | 118,73 mil. |
1. 1. 1983. | 119,54 mil. |
1. 1. 1984. | 120,31 mil. |
1. 1. 1985. | 121,05 mil. |
1. 1. 1986. | 121,66 mil. |
1. 1. 1987. | 122,24 mil. |
1. 1. 1988. | 122,75 mil. |
1. 1. 1989. | 123,21 mil. |
1. 1. 1990. | 123,61 mil. |
1. 1. 1991. | 124,10 mil. |
1. 1. 1992. | 124,57 mil. |
1. 1. 1993. | 124,94 mil. |
1. 1. 1994. | 125,27 mil. |
1. 1. 1995. | 125,57 mil. |
1. 1. 1996. | 125,86 mil. |
1. 1. 1997. | 126,17 mil. |
1. 1. 1998. | 126,49 mil. |
1. 1. 1999. | 126,69 mil. |
1. 1. 2000. | 126,93 mil. |
1. 1. 2001. | 127,29 mil. |
1. 1. 2002. | 127,44 mil. |
1. 1. 2003. | 127,62 mil. |
1. 1. 2004. | 127,69 mil. |
1. 1. 2005. | 127,77 mil. |
1. 1. 2006. | 127,77 mil. |
1. 1. 2007. | 127,77 mil. |
1. 1. 2008. | 127,69 mil. |
1. 1. 2009. | 127,51 mil. |
1. 1. 2010. | 128,06 mil. |
1. 1. 2011. | 127,80 mil. |
1. 1. 2012. | 127,52 mil. |
1. 1. 2013. | 127,30 mil. |
1. 1. 2014. | 127,08 mil. |
1. 1. 2015. | 127,10 mil. |
1. 1. 2016. | 126,93 mil. |
1. 1. 2017. | 126,71 mil. |
1. 1. 2018. | 126,25 mil. |
1. 1. 2019. | 126,01 mil. |
1. 1. 2020. | 126,15 mil. |
1. 1. 2021. | 125,50 mil. |
1. 1. 2022. | 124,95 mil. |
Populacija Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 1. 2022. | 124,95 mil. |
1. 1. 2021. | 125,5 mil. |
1. 1. 2020. | 126,15 mil. |
1. 1. 2019. | 126,01 mil. |
1. 1. 2018. | 126,25 mil. |
1. 1. 2017. | 126,71 mil. |
1. 1. 2016. | 126,93 mil. |
1. 1. 2015. | 127,1 mil. |
1. 1. 2014. | 127,08 mil. |
1. 1. 2013. | 127,3 mil. |
Slični makroekonomski pokazatelji za Populacija
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇯🇵 Minimalne zarade | 1.002 JPY/Hour | 961 JPY/Hour | Godišnje |
🇯🇵 Nadoknada za prekovremeni rad YoY | -0,6 % | -0,5 % | Mesečno |
🇯🇵 Nepuno radno vreme | 7,65 mil. | 7,693 mil. | Mesečno |
🇯🇵 Nezaposlena lica | 1,71 mil. | 1,68 mil. | Mesečno |
🇯🇵 Odnos poslova i prijava | 1,24 | 1,26 | Mesečno |
🇯🇵 Plate u proizvodnji | 355.857 JPY/Month | 354.14 JPY/Month | Mesečno |
🇯🇵 Plateži | 332.301 JPY/Month | 339.957 JPY/Month | Mesečno |
🇯🇵 Poslovi | 836.938 | 832.062 | Mesečno |
🇯🇵 Produktivnost | 104,6 points | 97,1 points | Mesečno |
🇯🇵 Puno radno vreme | 23,77 mil. | 23,009 mil. | Mesečno |
🇯🇵 Rast zarada | 2,1 % | 1 % | Mesečno |
🇯🇵 Realni prihod uključujući bonuse | 0 % | -0,4 % | Mesečno |
🇯🇵 Starosna granica za penziju žena | 64 Years | 64 Years | Godišnje |
🇯🇵 Starosna granica za penzionisanje muškaraca | 64 Years | 64 Years | Godišnje |
🇯🇵 Stopa nezaposlenosti | 2,5 % | 2,4 % | Mesečno |
🇯🇵 Stopa nezaposlenosti mladih | 3,8 % | 4 % | Mesečno |
🇯🇵 Stopa zaposlenosti | 61,4 % | 61,2 % | Mesečno |
🇯🇵 Stopa zaposlenosti | 63,3 % | 63,1 % | Mesečno |
🇯🇵 Stvarna zarada bez bonusa | 1,1 % | -1,3 % | Mesečno |
🇯🇵 Zaposleni | 67,61 mil. | 67,51 mil. | Mesečno |
Stanovništvo Japana čini 1,85 procenata ukupne svetske populacije, što verovatno znači da je svaka 55. osoba na planeti stanovnik Japana.
Makro stranice za druge zemlje u Azija
- 🇨🇳Kina
- 🇮🇳Indija
- 🇮🇩Indonezija
- 🇸🇦Saudijska Arabija
- 🇸🇬Singapur
- 🇰🇷Južna Koreja
- 🇹🇷Turska
- 🇦🇫Afganistan
- 🇦🇲Jermenija
- 🇦🇿Azerbejdžan
- 🇧🇭Bahrein
- 🇧🇩Bangladeš
- 🇧🇹Butan
- 🇧🇳Brunei
- 🇰🇭Kambodža
- 🇹🇱Istočni Timor
- 🇬🇪Gruzija
- 🇭🇰Hongkong
- 🇮🇷Iran
- 🇮🇶Irak
- 🇮🇱Izrael
- 🇯🇴Jordan
- 🇰🇿Kazahstan
- 🇰🇼Kuvajt
- 🇰🇬Kirgistan
- 🇱🇦Laos
- 🇱🇧Libanон
- 🇲🇴Makao
- 🇲🇾Malezija
- 🇲🇻Maldivi
- 🇲🇳Mongolija
- 🇲🇲Mijanmar
- 🇳🇵Nepal
- 🇰🇵Severna Koreja
- 🇴🇲Oman
- 🇵🇰Pakistan
- 🇵🇸Palestina
- 🇵🇭Filipini
- 🇶🇦Katar
- 🇱🇰Šri Lanka
- 🇸🇾Sirija
- 🇹🇼Tajvan
- 🇹🇯Tadžikistan
- 🇹🇭Tajland
- 🇹🇲Turkmenistan
- 🇦🇪Ujedinjeni Arapski Emirati
- 🇺🇿Uzbekistan
- 🇻🇳Vijetnam
- 🇾🇪Jemen
Šta je Populacija
"Populacija" je ključna makroekonomska kategorija koja se odnosi na broj, strukturu i dinamiku stanovništva određene geografskog područja ili države. Kako bi se razumeli makroekonomski pokazatelji i strategije neophodno je analizirati populacione podatke i trendove. Na Eulerpool vebsajtu pružamo detaljne i ažurirane informacije o populaciji koje su vitalni deo makroekonomskog istraživanja i planiranja. Populacija igra ključnu ulogu u oblikovanju ekonomskih politika i definisanju socijalno-ekonomskih uslova. Demografski podaci kao što su broj stanovnika, starosna struktura, stopa rasta stanovništva, migracioni tokovi, natalitet i mortalitet direktno utiču na ekonomske performanse i potencijal jedne države. Promene u populaciji mogu značajno uticati na ponudu radne snage, potražnju za dobrima i uslugama, te na ukupan ekonomski rast i razvoj. Jedan od najvažnijih aspekata istraživanja populacije je starosna struktura stanovništva. Demografsko starenje, kao rezultat produženog životnog veka i niske stope rađanja, predstavlja ozbiljan izazov za mnoge zemlje. Starija populacija povećava pritisak na penzijske sisteme, zdravstvenu zaštitu i socijalne usluge. Potrebno je razviti efikasne politike kako bi se obezbedila finansijska održivost državnih sistema, kao i podrška starijim građanima. Migracioni tokovi su takođe značajan faktor koji utiče na makroekonomsku situaciju. Migracije mogu biti rezultat ekonomskih prilika, ratova, političkih nestabilnosti ili klimatskih promena. Zemlje koje se suočavaju sa značajnim emigracionim tokovima mogu izgubiti kvalifikovanu radnu snagu, dok imigracione destinacije mogu doživeti porast radne snage i ekonomski rast. Upravljanje migracionim politikama zahteva balansiranje između ekonomskih koristi i socijalnih izazova. Natalitet i mortalitet su osnovni parametri koji definišu prirodnu dinamiku stanovništva. Vrednosti ovih parametara variraju među različitim regionima i između razvijenih i nerazvijenih zemalja. U razvijenim zemljama, stopa rađanja je često ispod nivoa potrebnog za prirodnu zamenu stanovništva, dok je u mnogim nerazvijenim zemljama stopa rađanja visoka, ali i mortalitet može biti visok zbog nedostatka adekvatne zdravstvene zaštite. Razumevanje ovih faktora omogućava kreiranje politika za stimulisanje rađanja ili smanjenje mortaliteta i poboljšanje kvaliteta života. Projekcije populacije predstavljaju ključan alat za dugoročno planiranje i razvoj. Prognoze populacije pomažu državama i organizacijama da predvide buduće potrebe u obrazovanju, infrastrukturi, zdravstvenoj zaštiti i radnoj snazi. Korišćenje pouzdanih demografskih projekcija omogućava efikasno planiranje resursa i minimalizovanje socijalno-ekonomskih rizika. Pored toga, ekonomska aktivnost stanovništva, tj. radna snaga, značajan je indikator makroekonomske stabilnosti. Analiza radne snage uključuje procenu stope zaposlenosti, nezaposlenosti, radnih uslova i produktivnosti. Zemlje sa visokom stopom zaposlenosti i produktivnom radnom snagom imaju tendenciju da ostvare viši nivo ekonomskog rasta. S druge strane, visoka stopa nezaposlenosti može dovesti do socijalnih tenzija i ekonomske stagnacije. Na kraju, obrazovni nivo populacije predstavlja ključni faktor za ekonomski razvoj. Viši obrazovni nivo povezan je sa višom produktivnošću, inovacijama i boljim životnim standardom. Zemlje sa visokim stepenom obrazovanosti stanovništva sklone su bržem tehnološkom napretku i konkurentnijem tržištu rada. Ulaganje u obrazovanje i obučavanje radne snage je stoga od strateškog značaja za održivi razvoj. U zaključku, populaciona dinamika je neizostavni deo makroekonomskih analiza i planiranja. Razumevanje populacionih trendova i pokazatelja omogućava kreiranje efikasnih ekonomskih politika i strategija. Na Eulerpool vebsajtu ponosimo se pružanjem sveobuhvatnih i ažuriranih podataka o populaciji koji pomažu istraživačima, ekonomistima i donosiocima politika da donesu informisane odluke. Detaljna analiza demografskih podataka je prvi korak ka unapređenju ekonomskog razvoja i postizanju boljeg kvaliteta života za sve građane.