Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Izrael Bruto domaći proizvod (BDP)
Cena
Trenutna vrednost Bruto domaći proizvod (BDP) u Izrael je 525 milijardi USD. Bruto domaći proizvod (BDP) u Izrael je porastao na 525 milijardi USD dana 1. 1. 2022., nakon što je bio 488,53 milijardi USD dana 1. 1. 2021.. Od 1. 1. 1960. do 1. 1. 2023., prosečni BDP u Izrael je bio 126,96 milijardi USD. Najviša vrednost je dostignuta 1. 1. 2022. sa 525,00 milijardi USD, dok je najniža vrednost zabeležena 1. 1. 1962. sa 2,51 milijardi USD.
Bruto domaći proizvod (BDP) ·
Maks
BIP | |
---|---|
1. 1. 1960. | 2,60 milijardi USD |
1. 1. 1961. | 3,14 milijardi USD |
1. 1. 1962. | 2,51 milijardi USD |
1. 1. 1963. | 2,99 milijardi USD |
1. 1. 1964. | 3,41 milijardi USD |
1. 1. 1965. | 3,66 milijardi USD |
1. 1. 1966. | 3,98 milijardi USD |
1. 1. 1967. | 4,03 milijardi USD |
1. 1. 1968. | 4,62 milijardi USD |
1. 1. 1969. | 5,33 milijardi USD |
1. 1. 1970. | 7,05 milijardi USD |
1. 1. 1971. | 6,71 milijardi USD |
1. 1. 1972. | 8,78 milijardi USD |
1. 1. 1973. | 11,33 milijardi USD |
1. 1. 1974. | 16,34 milijardi USD |
1. 1. 1975. | 15,36 milijardi USD |
1. 1. 1976. | 15,18 milijardi USD |
1. 1. 1977. | 17,37 milijardi USD |
1. 1. 1978. | 16,84 milijardi USD |
1. 1. 1979. | 21,51 milijardi USD |
1. 1. 1980. | 24,16 milijardi USD |
1. 1. 1981. | 25,58 milijardi USD |
1. 1. 1982. | 27,84 milijardi USD |
1. 1. 1983. | 31,09 milijardi USD |
1. 1. 1984. | 29,16 milijardi USD |
1. 1. 1985. | 27,50 milijardi USD |
1. 1. 1986. | 34,10 milijardi USD |
1. 1. 1987. | 40,96 milijardi USD |
1. 1. 1988. | 50,10 milijardi USD |
1. 1. 1989. | 49,90 milijardi USD |
1. 1. 1990. | 59,01 milijardi USD |
1. 1. 1991. | 67,56 milijardi USD |
1. 1. 1992. | 75,61 milijardi USD |
1. 1. 1993. | 75,99 milijardi USD |
1. 1. 1994. | 86,34 milijardi USD |
1. 1. 1995. | 104,89 milijardi USD |
1. 1. 1996. | 114,51 milijardi USD |
1. 1. 1997. | 118,86 milijardi USD |
1. 1. 1998. | 120,06 milijardi USD |
1. 1. 1999. | 120,92 milijardi USD |
1. 1. 2000. | 136,04 milijardi USD |
1. 1. 2001. | 134,64 milijardi USD |
1. 1. 2002. | 125,06 milijardi USD |
1. 1. 2003. | 131,30 milijardi USD |
1. 1. 2004. | 139,97 milijardi USD |
1. 1. 2005. | 147,08 milijardi USD |
1. 1. 2006. | 158,67 milijardi USD |
1. 1. 2007. | 184,05 milijardi USD |
1. 1. 2008. | 220,53 milijardi USD |
1. 1. 2009. | 211,97 milijardi USD |
1. 1. 2010. | 238,36 milijardi USD |
1. 1. 2011. | 266,79 milijardi USD |
1. 1. 2012. | 262,28 milijardi USD |
1. 1. 2013. | 297,73 milijardi USD |
1. 1. 2014. | 314,33 milijardi USD |
1. 1. 2015. | 303,41 milijardi USD |
1. 1. 2016. | 322,10 milijardi USD |
1. 1. 2017. | 358,25 milijardi USD |
1. 1. 2018. | 376,69 milijardi USD |
1. 1. 2019. | 402,47 milijardi USD |
1. 1. 2020. | 413,27 milijardi USD |
1. 1. 2021. | 488,53 milijardi USD |
1. 1. 2022. | 525,00 milijardi USD |
Bruto domaći proizvod (BDP) Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 1. 2022. | 525 milijardi USD |
1. 1. 2021. | 488,53 milijardi USD |
1. 1. 2020. | 413,27 milijardi USD |
1. 1. 2019. | 402,47 milijardi USD |
1. 1. 2018. | 376,69 milijardi USD |
1. 1. 2017. | 358,25 milijardi USD |
1. 1. 2016. | 322,1 milijardi USD |
1. 1. 2015. | 303,41 milijardi USD |
1. 1. 2014. | 314,33 milijardi USD |
1. 1. 2013. | 297,73 milijardi USD |
Slični makroekonomski pokazatelji za Bruto domaći proizvod (BDP)
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇮🇱 BDP iz građevinarstva | 21,475 milijardi ILS | 20,659 milijardi ILS | Kvartal |
🇮🇱 BDP iz javne uprave | 63,789 milijardi ILS | 55,887 milijardi ILS | Kvartal |
🇮🇱 BDP iz komunalnih preduzeća | 7,181 milijardi ILS | 6,303 milijardi ILS | Kvartal |
🇮🇱 BDP iz poljoprivrede | 4,359 milijardi ILS | 4,254 milijardi ILS | Kvartal |
🇮🇱 BDP iz transportnog sektora | 11,959 milijardi ILS | 11,832 milijardi ILS | Kvartal |
🇮🇱 BDP po glavi stanovnika | 42.674,3 USD | 42.710,78 USD | Godišnje |
🇮🇱 BDP po glavi stanovnika PPP | 48.277,63 USD | 48.318,89 USD | Godišnje |
🇮🇱 BDP po stalnim cenama | 406,075 milijardi ILS | 405,728 milijardi ILS | Kvartal |
🇮🇱 Bruto investicije u osnovna sredstva | 84,274 milijardi ILS | 76,344 milijardi ILS | Kvartal |
🇮🇱 Bruto nacionalni dohodak | 472,747 milijardi ILS | 478,871 milijardi ILS | Kvartal |
🇮🇱 Godišnja stopa rasta BDP | -3,998 % | 3,397 % | Kvartal |
🇮🇱 Godišnji rast BDP-a | 14,4 % | -21,6 % | Kvartal |
🇮🇱 Rast BDP-a u celoj godini | 1,844 % | 6,5 % | Godišnje |
🇮🇱 Stopa rasta BDP | -5,62 % | 0,45 % | Kvartal |
Bruto domaći proizvod (BDP) meri nacionalni prihod i proizvodnju za ekonomiju određene zemlje. Bruto domaći proizvod (BDP) je jednak ukupnim rashodima za sve finalne proizvode i usluge proizvedene unutar zemlje u određenom vremenskom periodu.
Makro stranice za druge zemlje u Azija
- 🇨🇳Kina
- 🇮🇳Indija
- 🇮🇩Indonezija
- 🇯🇵Japan
- 🇸🇦Saudijska Arabija
- 🇸🇬Singapur
- 🇰🇷Južna Koreja
- 🇹🇷Turska
- 🇦🇫Afganistan
- 🇦🇲Jermenija
- 🇦🇿Azerbejdžan
- 🇧🇭Bahrein
- 🇧🇩Bangladeš
- 🇧🇹Butan
- 🇧🇳Brunei
- 🇰🇭Kambodža
- 🇹🇱Istočni Timor
- 🇬🇪Gruzija
- 🇭🇰Hongkong
- 🇮🇷Iran
- 🇮🇶Irak
- 🇯🇴Jordan
- 🇰🇿Kazahstan
- 🇰🇼Kuvajt
- 🇰🇬Kirgistan
- 🇱🇦Laos
- 🇱🇧Libanон
- 🇲🇴Makao
- 🇲🇾Malezija
- 🇲🇻Maldivi
- 🇲🇳Mongolija
- 🇲🇲Mijanmar
- 🇳🇵Nepal
- 🇰🇵Severna Koreja
- 🇴🇲Oman
- 🇵🇰Pakistan
- 🇵🇸Palestina
- 🇵🇭Filipini
- 🇶🇦Katar
- 🇱🇰Šri Lanka
- 🇸🇾Sirija
- 🇹🇼Tajvan
- 🇹🇯Tadžikistan
- 🇹🇭Tajland
- 🇹🇲Turkmenistan
- 🇦🇪Ujedinjeni Arapski Emirati
- 🇺🇿Uzbekistan
- 🇻🇳Vijetnam
- 🇾🇪Jemen
Šta je Bruto domaći proizvod (BDP)
Bruto domaći proizvod (BDP) predstavlja jedan od najvažnijih i najčešće korišćenih pokazatelja ekonomske aktivnosti jedne zemlje. Naša platforma, Eulerpool, posvećena je pružanju detaljnih i ažurnih makroekonomskih podataka, a BDP zauzima centralno mesto u našim analizama i izveštajima. U ovom tekstu pružićemo opširniji uvid u to šta BDP predstavlja, zašto je bitan, kako se meri i koje su njegove ključne komponente. Takođe ćemo razmotriti i različite aspekte upotrebe BDP-a u ekonomskoj analizi i donošenju odluka. BDP se definiše kao ukupna tržišna vrednost svih finalnih dobara i usluga proizvedenih u jednoj zemlji tokom određenog vremenskog perioda, obično jednog kvartala ili godine. Ovaj pokazatelj pruža sveobuhvatan uvid u ekonomsku snagu i proizvodne kapacitete jedne zemlje, omogućavajući poređenje ekonomskog učinka među različitim državama ili regionima. Na Eulerpoolu posvećujemo posebnu pažnju preciznosti i ažurnosti podataka o BDP-u, kako bismo našim korisnicima pružili najbolji mogući uvid u ekonomska dešavanja. Važnost BDP-a ne može se prenaglasiti. Kao jedan od ključnih pokazatelja ekonomske zrelosti i prosperiteta, BDP utiče na širok spektar odluka, od formulacije državne politike do investicijskih strategija preduzeća. Na primer, visok BDP obično ukazuje na zdravu i rastuću ekonomiju, što može privući strane investicije i podstaći domaću potrošnju. Nasuprot tome, nizak ili opadajući BDP može signalizirati ekonomske poteškoće i potrebu za intervencionističkim merama vlade ili centralne banke. Merjenje BDP-a može se vršiti na tri glavna načina: proizvodnom metodom, potrošnom metodom i prihodnom metodom. Proizvodna metoda, poznata i kao metoda bruto vrednosti dodate (BVA), fokusira se na vrednost proizvedenih dobara i usluga umanjenu za vrednost inputa korišćenih u proizvodnji. Potrošna metoda, s druge strane, sabira finalnu potrošnju domaćinstava, investicije, vladinu potrošnju i neto izvoz (izvoz minus uvoz). Prihodna metoda obuhvata sve prihode ostvarene u proizvodnji dobara i usluga, uključujući plate radnika, profite preduzeća, poreze minus subvencije. Na Eulerpoolu pružamo podatke prema svim ovim metodama, omogućavajući korisnicima holistički pregled ekonomske aktivnosti. Komponente BDP-a su takođe od ključnog značaja za dubinsku analizu. To su potrošnja domaćinstava, investicije preduzeća, državna potrošnja i neto izvoz. Potrošnja domaćinstava najčešće čini najveći deo BDP-a i obuhvata sve troškove domaćinstava na dobra i usluge. Investicije preduzeća obuhvataju kapitalne investicije u mašineriju, objekte i inventar, dok državna potrošnja uključuje sve vladine izdatke na dobra i usluge, kao što su obrazovanje, odbrana i zdravstvo. Neto izvoz se računa kao razlika između vrednosti izvoza i uvoza i može imati značajan uticaj na ukupan BDP jedne zemlje. BDP kao pokazatelj ima svoja ograničenja i mane, o čemu treba biti svestan prilikom analize. Na primer, BDP ne uzima u obzir neformalne ekonomske aktivnosti i sivu ekonomiju, koje mogu značajno doprineti stvarnoj ekonomskoj aktivnosti jedne zemlje. Takođe, BDP ne meri distribuciju bogatstva niti ekonomsku nejednakost unutar populacije, što može biti ključno za razumijevanje socioekonomskih uslova. Iz tih razloga, analitičari često koriste dodatne pokazatelje, kao što su BDP po glavi stanovnika, indeks ljudskog razvoja (HDI) i Gini koeficijent, kako bi dobili potpuniju sliku ekonomske realnosti. Na Eulerpoolu pružamo ne samo osnovne podatke o BDP-u, već i dublje analize kroz različite perspektive i dodatne makroekonomske pokazatelje. Kroz našu platformu možete pratiti dinamiku BDP-a u realnom vremenu, analizirati istorijske trendove i porediti podatke među različitim državama ili regionima. Naši interaktivni grafici i alati za vizualizaciju podataka omogućavaju intuitivno razumevanje kompleksnih ekonomskih informacija. Osim toga, naša platforma omogućava korisnicima da pristupaju prilagođenim izveštajima i analitičkim alatima, koji mogu biti od velike pomoći pri donošenju strateških odluka u poslovanju ili ekonomskom planiranju. Zahvaljujući našem timu stručnjaka i korišćenju najnovijih tehnologija, garantujemo visok stepen preciznosti i pouzdanosti podataka. U zaključku, bruto domaći proizvod (BDP) je suštinski pokazatelj koji omogućava razumevanje i analizu ekonomske aktivnosti jedne zemlje. Njegove komponente i metode merenja pružaju dragoceni uvid u različite aspekte ekonomske snage i polarizacije. Na Eulerpoolu, naša misija je pružiti detaljne, tačne i ažurne podatke o BDP-u, kao i o drugim ključnim makroekonomskim pokazateljima, kako bismo pomogli našim korisnicima u donošenju informisanih odluka i omogućili im razumevanje složenih ekonomskih fenomena. Pridružite nam se i istražite bogat svet makroekonomskih podataka s Eulerpoolom.