Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Izrael Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP)
Cena
Trenutna vrednost Stope rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Izrael je 0,706 %. Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Izrael je povećana na 0,706 % dana 1. 6. 2023., nakon što je bila 0,65 % dana 1. 3. 2023.. Od 1. 6. 1980. do 1. 12. 2023., prosečan BDP u Izrael je bio 0,94 %. Najviša vrednost svih vremena dostignuta je dana 1. 9. 2020. sa 9,21 %, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 6. 2020. sa -8,17 %.
Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) ·
Maks
Stopa rasta BDP | |
---|---|
1. 6. 1980. | 2,60 % |
1. 9. 1980. | 1,20 % |
1. 12. 1980. | 0,80 % |
1. 3. 1981. | 1,70 % |
1. 6. 1981. | 1,30 % |
1. 9. 1981. | 1,30 % |
1. 12. 1981. | 1,60 % |
1. 3. 1982. | 1,10 % |
1. 6. 1982. | 0,60 % |
1. 12. 1982. | 1,80 % |
1. 3. 1983. | 1,40 % |
1. 9. 1983. | 0,90 % |
1. 12. 1983. | 0,80 % |
1. 6. 1984. | 4,30 % |
1. 9. 1984. | 0,40 % |
1. 12. 1984. | 2,10 % |
1. 3. 1985. | 2,10 % |
1. 6. 1985. | 3,10 % |
1. 9. 1985. | 3,00 % |
1. 3. 1987. | 0,40 % |
1. 6. 1987. | 0,60 % |
1. 9. 1987. | 0,10 % |
1. 3. 1988. | 1,10 % |
1. 9. 1988. | 0,90 % |
1. 12. 1988. | 0,40 % |
1. 3. 1989. | 2,20 % |
1. 6. 1989. | 1,20 % |
1. 9. 1989. | 1,20 % |
1. 12. 1989. | 1,30 % |
1. 3. 1990. | 0,50 % |
1. 6. 1990. | 1,10 % |
1. 9. 1990. | 1,20 % |
1. 12. 1990. | 1,70 % |
1. 3. 1991. | 1,70 % |
1. 6. 1991. | 1,70 % |
1. 12. 1991. | 2,00 % |
1. 3. 1992. | 2,00 % |
1. 6. 1992. | 2,00 % |
1. 9. 1992. | 1,60 % |
1. 12. 1992. | 1,30 % |
1. 3. 1993. | 0,70 % |
1. 6. 1993. | 0,10 % |
1. 9. 1993. | 0,30 % |
1. 6. 1994. | 0,90 % |
1. 9. 1994. | 1,10 % |
1. 12. 1994. | 1,30 % |
1. 3. 1995. | 1,70 % |
1. 6. 1995. | 2,14 % |
1. 9. 1995. | 1,13 % |
1. 12. 1995. | 0,63 % |
1. 3. 1996. | 1,22 % |
1. 6. 1996. | 1,87 % |
1. 9. 1996. | 1,32 % |
1. 12. 1996. | 1,65 % |
1. 3. 1997. | 1,22 % |
1. 6. 1997. | 0,11 % |
1. 9. 1997. | 0,14 % |
1. 12. 1997. | 1,82 % |
1. 3. 1998. | 1,84 % |
1. 9. 1998. | 1,08 % |
1. 12. 1998. | 0,42 % |
1. 3. 1999. | 0,06 % |
1. 6. 1999. | 3,30 % |
1. 9. 1999. | 0,37 % |
1. 12. 1999. | 1,94 % |
1. 3. 2000. | 1,26 % |
1. 6. 2000. | 3,70 % |
1. 9. 2000. | 3,16 % |
1. 12. 2000. | 0,23 % |
1. 3. 2002. | 0,85 % |
1. 6. 2002. | 0,04 % |
1. 9. 2002. | 0,02 % |
1. 3. 2003. | 1,42 % |
1. 9. 2003. | 0,75 % |
1. 12. 2003. | 0,66 % |
1. 3. 2004. | 1,46 % |
1. 6. 2004. | 1,33 % |
1. 9. 2004. | 1,39 % |
1. 12. 2004. | 1,15 % |
1. 3. 2005. | 1,13 % |
1. 6. 2005. | 0,95 % |
1. 9. 2005. | 1,16 % |
1. 12. 2005. | 1,89 % |
1. 3. 2006. | 1,74 % |
1. 6. 2006. | 1,60 % |
1. 12. 2006. | 1,46 % |
1. 3. 2007. | 2,05 % |
1. 6. 2007. | 1,47 % |
1. 9. 2007. | 2,09 % |
1. 12. 2007. | 1,64 % |
1. 3. 2008. | 0,28 % |
1. 6. 2008. | 0,21 % |
1. 9. 2008. | 0,32 % |
1. 3. 2009. | 0,24 % |
1. 6. 2009. | 1,00 % |
1. 9. 2009. | 0,84 % |
1. 12. 2009. | 1,10 % |
1. 3. 2010. | 1,67 % |
1. 6. 2010. | 1,57 % |
1. 9. 2010. | 1,16 % |
1. 12. 2010. | 1,60 % |
1. 3. 2011. | 1,79 % |
1. 6. 2011. | 0,80 % |
1. 9. 2011. | 2,00 % |
1. 12. 2011. | 0,70 % |
1. 6. 2012. | 1,04 % |
1. 9. 2012. | 1,11 % |
1. 12. 2012. | 0,18 % |
1. 3. 2013. | 1,34 % |
1. 6. 2013. | 1,71 % |
1. 9. 2013. | 1,05 % |
1. 12. 2013. | 0,87 % |
1. 3. 2014. | 1,44 % |
1. 6. 2014. | 0,55 % |
1. 9. 2014. | 0,85 % |
1. 12. 2014. | 1,46 % |
1. 6. 2015. | 0,25 % |
1. 9. 2015. | 0,13 % |
1. 12. 2015. | 1,10 % |
1. 3. 2016. | 0,09 % |
1. 6. 2016. | 2,90 % |
1. 9. 2016. | 1,01 % |
1. 12. 2016. | 1,32 % |
1. 3. 2017. | 0,34 % |
1. 6. 2017. | 1,09 % |
1. 9. 2017. | 1,59 % |
1. 12. 2017. | 1,38 % |
1. 3. 2018. | 1,10 % |
1. 6. 2018. | 0,46 % |
1. 9. 2018. | 0,93 % |
1. 12. 2018. | 0,86 % |
1. 3. 2019. | 1,83 % |
1. 9. 2019. | 1,23 % |
1. 12. 2019. | 0,87 % |
1. 9. 2020. | 9,21 % |
1. 12. 2020. | 2,43 % |
1. 3. 2021. | 0,20 % |
1. 6. 2021. | 3,79 % |
1. 9. 2021. | 2,18 % |
1. 12. 2021. | 4,56 % |
1. 6. 2022. | 1,41 % |
1. 9. 2022. | 0,54 % |
1. 12. 2022. | 1,55 % |
1. 3. 2023. | 0,65 % |
1. 6. 2023. | 0,71 % |
Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 6. 2023. | 0,706 % |
1. 3. 2023. | 0,65 % |
1. 12. 2022. | 1,552 % |
1. 9. 2022. | 0,542 % |
1. 6. 2022. | 1,41 % |
1. 12. 2021. | 4,558 % |
1. 9. 2021. | 2,178 % |
1. 6. 2021. | 3,788 % |
1. 3. 2021. | 0,204 % |
1. 12. 2020. | 2,432 % |
Slični makroekonomski pokazatelji za Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP)
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇮🇱 BDP iz građevinarstva | 21,475 milijardi ILS | 20,659 milijardi ILS | Kvartal |
🇮🇱 BDP iz javne uprave | 63,789 milijardi ILS | 55,887 milijardi ILS | Kvartal |
🇮🇱 BDP iz komunalnih preduzeća | 7,181 milijardi ILS | 6,303 milijardi ILS | Kvartal |
🇮🇱 BDP iz poljoprivrede | 4,359 milijardi ILS | 4,254 milijardi ILS | Kvartal |
🇮🇱 BDP iz transportnog sektora | 11,959 milijardi ILS | 11,832 milijardi ILS | Kvartal |
🇮🇱 BDP po glavi stanovnika | 42.674,3 USD | 42.710,78 USD | Godišnje |
🇮🇱 BDP po glavi stanovnika PPP | 48.277,63 USD | 48.318,89 USD | Godišnje |
🇮🇱 BDP po stalnim cenama | 406,075 milijardi ILS | 405,728 milijardi ILS | Kvartal |
🇮🇱 BIP | 509,9 milijardi USD | 525 milijardi USD | Godišnje |
🇮🇱 Bruto investicije u osnovna sredstva | 84,274 milijardi ILS | 76,344 milijardi ILS | Kvartal |
🇮🇱 Bruto nacionalni dohodak | 472,747 milijardi ILS | 478,871 milijardi ILS | Kvartal |
🇮🇱 Godišnja stopa rasta BDP | -3,998 % | 3,397 % | Kvartal |
🇮🇱 Godišnji rast BDP-a | 14,4 % | -21,6 % | Kvartal |
🇮🇱 Rast BDP-a u celoj godini | 1,844 % | 6,5 % | Godišnje |
Glavni pokretač izraelske ekonomije je sektor nauke i tehnologije. Stoga, uprkos ograničenim prirodnim resursima, njeni proizvodni i poljoprivredni sektori su visoko razvijeni. Najveći sektor ekonomije je uslužni sektor, koji čini skoro 80 procenata BDP-a. Unutar uslužnog sektora, najvažniji su finansije i biznis (28 procenata BDP-a); državna uprava (17 procenata BDP-a); stanovanje (12 procenata BDP-a); trgovina, smeštaj i restorani (10 procenata BDP-a); i transport, skladištenje i komunikacije (8 procenata BDP-a). Proizvodni sektor je u poslednjih nekoliko godina izgubio na značaju i sada čini 14 procenata BDP-a.
Makro stranice za druge zemlje u Azija
- 🇨🇳Kina
- 🇮🇳Indija
- 🇮🇩Indonezija
- 🇯🇵Japan
- 🇸🇦Saudijska Arabija
- 🇸🇬Singapur
- 🇰🇷Južna Koreja
- 🇹🇷Turska
- 🇦🇫Afganistan
- 🇦🇲Jermenija
- 🇦🇿Azerbejdžan
- 🇧🇭Bahrein
- 🇧🇩Bangladeš
- 🇧🇹Butan
- 🇧🇳Brunei
- 🇰🇭Kambodža
- 🇹🇱Istočni Timor
- 🇬🇪Gruzija
- 🇭🇰Hongkong
- 🇮🇷Iran
- 🇮🇶Irak
- 🇯🇴Jordan
- 🇰🇿Kazahstan
- 🇰🇼Kuvajt
- 🇰🇬Kirgistan
- 🇱🇦Laos
- 🇱🇧Libanон
- 🇲🇴Makao
- 🇲🇾Malezija
- 🇲🇻Maldivi
- 🇲🇳Mongolija
- 🇲🇲Mijanmar
- 🇳🇵Nepal
- 🇰🇵Severna Koreja
- 🇴🇲Oman
- 🇵🇰Pakistan
- 🇵🇸Palestina
- 🇵🇭Filipini
- 🇶🇦Katar
- 🇱🇰Šri Lanka
- 🇸🇾Sirija
- 🇹🇼Tajvan
- 🇹🇯Tadžikistan
- 🇹🇭Tajland
- 🇹🇲Turkmenistan
- 🇦🇪Ujedinjeni Arapski Emirati
- 🇺🇿Uzbekistan
- 🇻🇳Vijetnam
- 🇾🇪Jemen
Šta je Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP)
Stopa rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) predstavlja jedan od ključnih pokazatelja ekonomske aktivnosti i osnova je za ocenu ekonomskog zdravlja jedne zemlje. Stopa rasta BDP-a meri se kao procentualna promena ukupne vrednosti svih dobara i usluga proizvedenih u jednoj zemlji tokom određenog vremenskog perioda, obično kvartala ili godine. Na našem sajtu, Eulerpool, pružamo detaljne i precizne podatke o makroekonomskim indikatorima, među kojima je i stopa rasta BDP-a, omogućujući korisnicima da donesu informisane odluke. BDP raste kada se proizvodna aktivnost u zemlji širi, što često ukazuje na poboljšanja u standardu života, smanjenje nezaposlenosti i povećanje prihoda. Nasuprot tome, pad BDP-a može biti znak ekonomske recesije, što može dovesti do povećanja nezaposlenosti i smanjenja prihoda građana. Zato je praćenje stope rasta BDP-a od suštinskog značaja za ekonomiste, investitore, donosioce politika i sve one koji se bave analizom i prognozom ekonomskih trendova. Jedan od glavnih faktora koji utiče na stopu rasta BDP-a je potrošnja domaćinstava. Kada domaćinstva troše više na dobra i usluge, preduzeća povećavaju proizvodnju da bi zadovoljila rastuću potražnju, što dovodi do rasta BDP-a. Dugoročna održivost ovog rasta zavisi od stabilnog povećanja dohotka domaćinstava, što se može postići kroz efikasne politike zapošljavanja i ekonomske stabilnosti. Drugi značajan faktor je investicija, kako domaća, tako i strana. Investicije u infrastrukturu, tehnologiju i ljudski kapital mogu dugoročno stimulisati ekonomski rast. One poboljšavaju produktivnost i konkurentnost ekonomije, stvarajući osnovu za održivi rast BDP-a. Na našem sajtu, Eulerpool, pružamo detaljne analize investicionih trendova i njihovog uticaja na stopu rasta BDP-a. Vladina potrošnja je treći ključni komponent stope rasta BDP-a. Državni izdaci za infrastrukturu, obrazovanje, zdravstvo i druge javne usluge direktno podstiču ekonomsku aktivnost. Efikasna javna potrošnja može poboljšati kapacitete ekonomije za rast i dugoročno povećati konkurentnost. Međutim, prekomerna vladina potrošnja može dovesti do fiskalnih neodrživosti, što može negativno uticati na ekonomski rast. Najzad, značajan faktor je neto izvoz, odnosno razlika između izvoza i uvoza. Pozitivan saldo izvoza doprinosi rastu BDP-a jer predstavlja priliv prihoda iz inostranstva. Zemlje sa visokim stopama izvoza obično beleže jači rast BDP-a zahvaljujući visokim prihodima od prodaje roba i usluga na međunarodnim tržištima. U Eulerpool-u, nudimo detaljne podatke o trgovinskim bilansima i njihovom uticaju na ekonomski rast. Fluktuacije u stopi rasta BDP-a mogu takođe biti posledica cikličnih promena u ekonomiji. Ekonomski ciklusi prolaze kroz faze ekspanzije i kontrakcije. Period ekspanzije karakteriše ubrzan rast BDP-a, smanjena nezaposlenost i povećana potrošnja, dok se u fazama kontrakcije često beleži smanjenje ekonomskih aktivnosti i porast nezaposlenosti. Razumevanje ovih ciklusa omogućava bolje planiranje i implementaciju ekonomske politike. Inflacija je još jedan faktor koji direktno utiče na stopu rasta BDP-a. Visoka inflacija može erodirati kupovnu moć potrošača i smanjiti realni rast BDP-a. Centralne banke često koriste monetarne politike, kao što su promene kamatnih stopa, da bi kontrolisale inflaciju i osigurale stabilan rast BDP-a. Na našem sajtu pružamo analize inflacionih trendova i njihove implikacije na ekonomski rast. Jedan od izazova u oceni stope rasta BDP-a je tačnost statističkih podataka. Različite metode obračuna BDP-a mogu davati različite rezultate, a tenecemo da pružimo najpreciznije i najpouzdanije makroekonomske podatke kako bi naši korisnici mogli doneti najbolje moguće odluke. Kvalitet podataka zavisi od prikupljanja, obrade i prezentacije, a mi se trudimo da naša baza bude uvek ažurirana najnovijim podacima. Stopa rasta BDP-a ima i socijalne implikacije. Visoke stope rasta često su povezane sa poboljšanjem kvaliteta života, većim ulaganjima u obrazovanje i zdravstvo i smanjenjem siromaštva. Nasuprot tome, niski rast ili ekonomska stagnacija mogu pogoršati socijalne nejednakosti i stvoriti dodatne izazove za vlade i društva. Na kraju, analiziranje stope rasta BDP-a zahteva šire razumevanje političkih, ekonomskih i socijalnih faktora. Globalna ekonomija je visoko integrisana, te događaji u jednoj zemlji mogu imati domino efekat na druge. Na Eulerpool-u, nudimo kvantitativne i kvalitativne analize koje omogućavaju holistički pristup praćenju ekonomske situacije. Eulerpool je posvećen pružanju sveobuhvatnih podataka i analiza koji pomažu našim korisnicima da bolje razumeju ekonomske trendove i donesu informisane odluke. Praćenje i analiza stope rasta BDP-a je vitalna u ovom kontekstu, a mi smo tu da vam pružimo najpouzdanije informacije. Nadamo se da će vam naša platforma pružiti sve što vam je potrebno da biste dobili kompletnu sliku ekonomske situacije i planirali svoje buduće korake na temelju najnovijih i najtačnijih podataka. Σveilpool je vaša polazna tačka za sve makroekonomske analize, a stopa rasta BDP-a je samo jedan od mnogih pokazatelja koji vam mogu pomoći da shvatite složeni svet ekonomskih trendova.