Napravi najbolje investicije svog života.

Od 2 evra osigurajте
Analyse
Profil
🇮🇹

Italija Nezaposlene Osobe

Cena

1,634 mil.
Promena +/-
-111
Promena %
-6,57 %

Trenutna vrednost Nezaposlene Osobe u Italija iznosi 1,634 mil. . Nezaposlene Osobe u Italija smanjile su se na 1,634 mil. na dan 1. 7. 2024., nakon što su bile 1,745 mil. na dan 1. 6. 2024.. Od 1. 1. 2004. do 1. 8. 2024., prosečan BDP u Italija je bio 2,31 mil. . Rekordna vrednost dostignuta je na dan 1. 11. 2014. sa 3,34 mil. , dok je najniža vrednost zabeležena na dan 1. 4. 2007. sa 1,41 mil. .

Izvor: National Institute of Statistics (ISTAT)

Nezaposlene Osobe

  • Maks

Nezaposlena lica

Nezaposlene Osobe Istorija

DatumVrednost
1. 7. 2024.1,634 mil.
1. 6. 2024.1,745 mil.
1. 5. 2024.1,734 mil.
1. 4. 2024.1,728 mil.
1. 3. 2024.1,786 mil.
1. 2. 2024.1,859 mil.
1. 1. 2024.1,829 mil.
1. 12. 2023.1,836 mil.
1. 11. 2023.1,91 mil.
1. 10. 2023.1,956 mil.
1
2
3
4
5
...
25

Slični makroekonomski pokazatelji za Nezaposlene Osobe

ImeTrenutnoPrethodnoFrekvencija
🇮🇹
Nepuno radno vreme
3,405 mil. 3,435 mil. Kvartal
🇮🇹
Plate u proizvodnji
111,1 points111 pointsMesečno
🇮🇹
Plateži
32.45 EUR/Month31.72 EUR/MonthGodišnje
🇮🇹
Populacija
58,99 mil. 58,997 mil. Godišnje
🇮🇹
Produktivnost
99,721 points99,131 pointsKvartal
🇮🇹
Promena zaposlenosti
0,3 %0,3 %Kvartal
🇮🇹
Puno radno vreme
15,151 mil. 15,197 mil. Kvartal
🇮🇹
Rast zarada
7,9 %2,7 %Mesečno
🇮🇹
Starosna granica za penziju žena
67 Years67 YearsGodišnje
🇮🇹
Starosna granica za penzionisanje muškaraca
67 Years67 YearsGodišnje
🇮🇹
Stopa dugoročne nezaposlenosti
3,6 %4,2 %Kvartal
🇮🇹
Stopa nezaposlenosti
6,2 %6,4 %Mesečno
🇮🇹
Stopa nezaposlenosti mladih
20,5 %20,5 %Mesečno
🇮🇹
Stopa ponude poslova
2,1 %2,5 %Kvartal
🇮🇹
Stopa zaposlenosti
62,3 %62,3 %Mesečno
🇮🇹
Stopa zaposlenosti
66,6 %66,7 %Mesečno
🇮🇹
Troškovi rada
108,1 points106,1 pointsKvartal
🇮🇹
Zaposleni
24,08 mil. 24,035 mil. Mesečno

U Italiji, nezaposleni su osobe koje nemaju posao i aktivno traže zaposlenje.

Šta je Nezaposlene Osobe

Unemployed Persons – nezaposlene osobe – predstavljaju ključnu kategoriju u makroekonomskom kontekstu, jer odražavaju stanje tržišta rada, ekonomskih ciklusa i opšte ekonomske sigurnosti jedne države. Indikator nezaposlenosti pruža precizne uvide u brojne ekonomske aspekte, kao što su inflacija, bruto domaći proizvod (BDP), stopa tržišnog rasta i socijalni standard. U okviru naše platforme eulerpool, nudimo detaljnu analizu ovih parametara uz pomoć najnovijih podataka dostupnih iz izvora kao što su državni zavodi za statistiku, agencije za zapošljavanje i međunarodne organizacije. Nezaposlene osobe se definišu kao one koje su radno sposobne, aktivno traže posao ili su dostupne za rad, ali nisu zaposleno angažovane u istraživanom periodu. Ovo obuhvata i osobe koje su privremeno ostale bez posla, ali se očekuje njihov ponovni angažman. Na primer, sezonska nezaposlenost može se javiti u industrijama poput turizma, poljoprivrede i građevine gde potražnja za radnom snagom oscilira tokom godine. Uzroci nezaposlenosti su mnogobrojni i složeni. Ova kategorija uključuje cikličnu nezaposlenost koja je povezana sa ekonomskim ciklusima recesije i ekspanzije; frikcionu nezaposlenost koja je prirodno prisustvo na tržištu rada dok pojedinci menjaju posao ili započinju novi karijerni put; strukturnu nezaposlenost izazvanu promenama u industrijskoj strukturi i tehnologiji; kao i sezonsku nezaposlenost. Razumevanje ovih tipova nezaposlenosti omogućava donositeljima odluka da razviju efikasne strategije za minimiziranje negativnih efekata na ekonomiju. Visoka stopa nezaposlenosti ima značajne posledice, kako ekonomske, tako i socijalne. Ekonomskom smislu, visoka nezaposlenost dovodi do smanjenja potrošačke potražnje, što utiče na pad proizvodnje i poslovne aktivnosti. Takođe, država beleži budžetske gubitke, jer sa jedne strane povećava izdatke za socijalnu pomoć i obuke za nezaposlene, a sa druge strane smanjuje priliv poreza usled manjeg broja zaposlenih. Socijalni aspekti uključuju povećanje nivoa siromaštva, socijalne isključenosti, kao i probleme sa mentalnim zdravljem među nezaposlenima. Naša platforma eulerpool pruža pristup detaljnim i ažuriranim podacima o nezaposlenosti kako bi ekonomisti, istraživači, donosioci politika i poslovni lideri imali precizne analize za svoje potrebe. Pratimo trendove nezaposlenosti u različitim sektorima, regijama i demografskim grupama što omogućava kompleksnu analizu tržišta rada. Posebno obraćamo pažnju na dugotrajnu nezaposlenost, koja je kritičan problem jer dugoročno neaktivne osobe gube veštine i postaju manje poželjne za poslodavce. Statističke metode koje koristimo za prikupljanje i obradu podataka su najmodernije i uključuju kvantitativne analize, regresione modele i analize vremenskih serija. Ovi podaci omogućavaju prognoziranje budućih trendova nezaposlenosti i identifikaciju potencijalnih rizika pre nego što postanu ozbiljni problemi. Na primer, povećanje nezaposlenosti u sektoru proizvodnje može signalizirati probleme u domaćoj ekonomiji ili indikaciju globalnih ekonomskih šokova. U periodima ekonomske recesije, stopa nezaposlenosti značajno raste, dok se tokom ekonomske ekspanzije smanjuje. Mnogi faktori utiču na ove fluktuacije, uključujući monetarnu politiku, fiskalne mere, globalne ekonomske trendove, rezultujuće promene u privatnoj potrošnji i investicijama, te tehnološke inovacije. Na primer, pandemija COVID-19 je rezultirala globalnim talasom nezaposlenosti usled zatvaranja ekonomskih aktivnosti i drastičnog smanjenja potražnje u mnogim industrijama. Efikasno upravljanje stopom nezaposlenosti zahteva koordinisane mere politike koje uključuju podsticanje poslovnih investicija, razvoj veština kroz obrazovanje i obuke, podršku preduzetništvu i inovacijama, kao i socijalne programe za najugroženije grupe. Vlade često koriste fiskalne stimuluse, poput povećanih izdataka na infrastrukturu i socijalne programe, kako bi otvorile nova radna mesta i smanjile nezaposlenost. Privatni sektor takođe igra ključnu ulogu kroz korporativne strategije zapošljavanja i razvoj radne snage. Obrazovanje i stručne obuke su od ključne važnosti za smanjenje strukturne nezaposlenosti. Promene na tržištu rada sve više zahtevaju nova znanja i veštine, što zahteva fleksibilnost radne snage i prilagodljivost obrazovnih sistema. Naša analiza na eulerpool uključuje i praćenje trendova u obrazovanju i kapacitetima za obuku, kako bi se utvrdila spremnost radne snage za buduće izazove. Što se tiče globalne perspektive, nezaposlenost u različitim zemljama može se značajno razlikovati zbog različitih ekonomskih, političkih i socijalnih faktora. Uporedna analiza ovih razlika omogućava identifikaciju uspešnih politika i strategija koje mogu biti primenjene u različitim kontekstima. Na primer, zemlje sa niskom stopom nezaposlenosti često imaju razvijene sisteme socijalne sigurnosti, visok nivo obrazovanja i obuka, te povoljne uslove za poslovanje. Kao deo eulerpool platforme, korisnici mogu pristupiti opsežnim podacima i analizama koji im pomažu da razumeju odnose između nezaposlenosti i drugih makroekonomskih indikatora. Nudimo detaljne izveštaje, grafikone, interaktivne alate za analizu i mogućnost prilagođene obrade podataka. Naša misija je da omogućimo dublje razumevanje složenih ekonomskih obrazaca putem tačnih i ažurnih podataka, čime doprinosimo boljem odlučivanju i razvoju politika. Zaključno, praćenje i analiza nezaposlenosti su ključni za razumevanje ekonomskog zdravlja i stabilnosti jedne države. Kategorija nezaposlenih osoba pruža važne uvide u stanje tržišta rada, ekonomske politike i socijalnu situaciju. Naša platforma eulerpool je posvećena tome da obezbedi najobuhvatnije i najpreciznije podatke o nezaposlenosti, kako bi svi korisnici mogli doneti informisane odluke zasnovane na pouzdanim analizama.