Napravi najbolje investicije svog života.
Irska Promena zaposlenosti
Cena
Trenutna vrednost Promena zaposlenosti u Irska je 0,3 %. Promena zaposlenosti u Irska je opala na 0,3 % dana 1. 12. 2024., nakon što je bila 0,8 % dana 1. 9. 2024.. Od 1. 6. 1995. do 1. 12. 2024., prosečan BDP u Irska je bio 0,54 %. Najveći nivo je dostignut dana 1. 9. 2021. sa 5,10 %, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 6. 2020. sa -9,20 %.
Promena zaposlenosti ·
Maks
Promena zaposlenosti | |
---|---|
1. 6. 1995. | 0,20 % |
1. 12. 1995. | 1,00 % |
1. 3. 1996. | 0,80 % |
1. 6. 1996. | 0,30 % |
1. 12. 1996. | 1,10 % |
1. 3. 1997. | 0,90 % |
1. 6. 1997. | 0,30 % |
1. 12. 1997. | 1,50 % |
1. 3. 1998. | 0,50 % |
1. 6. 1998. | 1,20 % |
1. 9. 1998. | 2,40 % |
1. 12. 1998. | 0,20 % |
1. 3. 1999. | 2,40 % |
1. 6. 1999. | 1,70 % |
1. 9. 1999. | 2,00 % |
1. 12. 1999. | 0,50 % |
1. 3. 2000. | 0,90 % |
1. 6. 2000. | 1,30 % |
1. 9. 2000. | 1,30 % |
1. 12. 2000. | 0,30 % |
1. 3. 2001. | 0,20 % |
1. 6. 2001. | 1,00 % |
1. 9. 2001. | 1,10 % |
1. 12. 2001. | 0,20 % |
1. 3. 2002. | 0,20 % |
1. 6. 2002. | 0,20 % |
1. 9. 2002. | 0,50 % |
1. 3. 2003. | 0,80 % |
1. 6. 2003. | 0,50 % |
1. 9. 2003. | 0,30 % |
1. 12. 2003. | 0,90 % |
1. 3. 2004. | 0,70 % |
1. 6. 2004. | 0,80 % |
1. 9. 2004. | 1,50 % |
1. 12. 2004. | 0,80 % |
1. 3. 2005. | 1,40 % |
1. 6. 2005. | 0,90 % |
1. 9. 2005. | 1,40 % |
1. 12. 2005. | 0,90 % |
1. 3. 2006. | 1,20 % |
1. 6. 2006. | 0,90 % |
1. 9. 2006. | 1,20 % |
1. 12. 2006. | 1,20 % |
1. 3. 2007. | 1,50 % |
1. 6. 2007. | 0,80 % |
1. 9. 2007. | 0,80 % |
1. 3. 2008. | 0,10 % |
1. 6. 2011. | 0,40 % |
1. 12. 2011. | 0,50 % |
1. 6. 2012. | 0,10 % |
1. 12. 2012. | 0,80 % |
1. 3. 2013. | 0,90 % |
1. 6. 2013. | 0,90 % |
1. 9. 2013. | 1,20 % |
1. 12. 2013. | 0,90 % |
1. 6. 2014. | 0,30 % |
1. 9. 2014. | 1,20 % |
1. 12. 2014. | 1,20 % |
1. 3. 2015. | 0,60 % |
1. 6. 2015. | 1,00 % |
1. 9. 2015. | 0,80 % |
1. 12. 2015. | 0,60 % |
1. 3. 2016. | 0,90 % |
1. 6. 2016. | 1,40 % |
1. 9. 2016. | 1,00 % |
1. 12. 2016. | 0,60 % |
1. 3. 2017. | 0,80 % |
1. 6. 2017. | 0,40 % |
1. 9. 2017. | 0,70 % |
1. 12. 2017. | 1,10 % |
1. 3. 2018. | 0,40 % |
1. 6. 2018. | 1,00 % |
1. 9. 2018. | 0,60 % |
1. 12. 2018. | 0,60 % |
1. 3. 2019. | 1,60 % |
1. 9. 2019. | 0,90 % |
1. 12. 2019. | 1,90 % |
1. 3. 2020. | 0,10 % |
1. 9. 2020. | 4,80 % |
1. 12. 2020. | 1,90 % |
1. 6. 2021. | 4,90 % |
1. 9. 2021. | 5,10 % |
1. 12. 2021. | 2,20 % |
1. 3. 2022. | 0,50 % |
1. 6. 2022. | 1,10 % |
1. 12. 2022. | 1,40 % |
1. 3. 2023. | 1,50 % |
1. 6. 2023. | 0,60 % |
1. 12. 2023. | 1,20 % |
1. 3. 2024. | 0,10 % |
1. 6. 2024. | 1,40 % |
1. 9. 2024. | 0,80 % |
1. 12. 2024. | 0,30 % |
Promena zaposlenosti Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 12. 2024. | 0,3 % |
1. 9. 2024. | 0,8 % |
1. 6. 2024. | 1,4 % |
1. 3. 2024. | 0,1 % |
1. 12. 2023. | 1,2 % |
1. 6. 2023. | 0,6 % |
1. 3. 2023. | 1,5 % |
1. 12. 2022. | 1,4 % |
1. 6. 2022. | 1,1 % |
1. 3. 2022. | 0,5 % |
Slični makroekonomski pokazatelji za Promena zaposlenosti
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇮🇪 Minimalne zarade | 12,7 EUR/Hour | 11,3 EUR/Hour | Godišnje |
🇮🇪 Nepuno radno vreme | 580.7 | 585.7 | Kvartal |
🇮🇪 Nezaposlena lica | 111.5 | 115.7 | Mesečno |
🇮🇪 Plate u proizvodnji | 1.084,6 EUR/Week | 1.059,6 EUR/Week | Kvartal |
🇮🇪 Plateži | 979,71 EUR/Week | 956,56 EUR/Week | Kvartal |
🇮🇪 Populacija | 5,352 mil. | 5,271 mil. | Godišnje |
🇮🇪 Produktivnost | 129,986 points | 125,645 points | Kvartal |
🇮🇪 Promena stope nezaposlenosti | -4,2 Persons | -0,5 Persons | Mesečno |
🇮🇪 Prosečan broj sati nedeljno | 32,4 Hours | 32,7 Hours | Kvartal |
🇮🇪 Prosečna zarada po satu | 30,21 EUR | 29,23 EUR | Kvartal |
🇮🇪 Prvi zahtevi za naknadu za nezaposlene
| 43.345 Persons | 42.623 Persons | Mesečno |
🇮🇪 Puno radno vreme | 2,196 mil. | 2,209 mil. | Kvartal |
🇮🇪 Rast zarada | 5,6 % | 5,5 % | Kvartal |
🇮🇪 Starosna granica za penziju žena | 66 Years | 66 Years | Godišnje |
🇮🇪 Starosna granica za penzionisanje muškaraca | 66 Years | 66 Years | Godišnje |
🇮🇪 Stopa dugoročne nezaposlenosti | 1 % | 0,9 % | Kvartal |
🇮🇪 Stopa nezaposlenosti | 3,9 % | 4 % | Mesečno |
🇮🇪 Stopa nezaposlenosti mladih | 11,3 % | 11,8 % | Mesečno |
🇮🇪 Stopa ponude poslova | 1,1 % | 1,2 % | Kvartal |
🇮🇪 Stopa zaposlenosti | 74,3 % | 75,3 % | Kvartal |
🇮🇪 Stopa zaposlenosti | 65,5 % | 66,6 % | Kvartal |
🇮🇪 Troškovi rada | 102,25 points | 102,94 points | Kvartal |
🇮🇪 Zaposleni | 2,776 mil. | 2,795 mil. | Kvartal |
U Irskoj, promena zaposlenosti se odnosi na kvartalnu promenu broja osoba koje rade za platu ili profit, ili obavljaju neplaćeni porodični rad. Procene obuhvataju i puno radno vreme i rad sa skraćenim radnim vremenom.
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇱Albanija
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇪Belgija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇭🇷Hrvatska
- 🇨🇾Kipar
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇩🇰Danska
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇮Finska
- 🇫🇷Francuska
- 🇩🇪Nemačka
- 🇬🇷Grčka
- 🇭🇺Mađarska
- 🇮🇸Ostrvo
- 🇮🇹Italija
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇻Letonija
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇹Litvanija
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇹Malta
- 🇲🇩Moldavija
- 🇲🇨Monako
- 🇲🇪Crna Gora
- 🇳🇱Holandija
- 🇳🇴Norveška
- 🇵🇱Poljska
- 🇵🇹Portugal
- 🇷🇴Rumunija
- 🇷🇺Rusija
- 🇷🇸Srbija
- 🇸🇰Slovačka
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇸🇪Švedska
- 🇨🇭Švajcarska
- 🇺🇦Ukrajina
- 🇬🇧Ujedinjeno Kraljevstvo
- 🇦🇩Andora
Šta je Promena zaposlenosti
Promena zaposlenosti je ključni makroekonomski indikator koji prati prilike na tržištu rada, i od izuzetnog je značaja za analitičare, ekonomske istraživače i kreatore politika. Naš sajt, eulerpool, specijalizovan je za prikazivanje makroekonomskih podataka, uključujući i detaljne analize promena zaposlenosti. U ovom tekstu ćemo detaljno objasniti šta je tačno promena zaposlenosti, kako se meri, koje su njene implikacije i zašto je važna za ekonomsku analizu. Definicija promene zaposlenosti odnosi se na varijaciju broja zaposlenih osoba u ekonomiji tokom određenog vremenskog perioda. Ovaj indikator se obično izražava kao apsolutna vrednost broja osoba ili kao procenat promene u odnosu na prethodni period. Da bi se dobili precizni podaci, koristi se nekoliko različitih metoda i izvora, uključujući ankete o radnoj snazi, administrativne evidencije i registre poslodavaca. Jedan od glavnih izvora podataka o zaposlenosti su ankete o radnoj snazi, koje sprovode statističke agencije u različitim zemljama. Ove ankete prikupljaju informacije na velikim uzorcima stanovništva i obuhvataju širok spektar aspekata, kao što su starost, pol, sektor zaposlenja, nivo obrazovanja i drugo. Na osnovu ovih podataka mogu se izvesti mnoge korisne analize o demografskim i strukturnim karakteristikama radne snage. Promena zaposlenosti je jedan od fundamentalnih pokazatelja stanja ekonomije. Povećanje zaposlenosti ukazuje na rast ekonomskih aktivnosti, stvaranje novih radnih mesta i poboljšanje ekonomskog blagostanja stanovništva. Sa druge strane, pad zaposlenosti može biti znak ekonomske recesije, smanjenja proizvodnje i potencijalnih socijalnih problema kao što su povećanje siromaštva i socijalne isključenosti. Analiziranje promene zaposlenosti je izuzetno važno za kreatore ekonomske politike. Na osnovu analiza ovog indikatora, vlade i centralne banke donose odluke koje utiču na fiskalnu i monetarnu politiku. Na primer, u situacijama visokog rasta zaposlenosti, centralna banka može odlučiti da poveća kamatne stope kako bi kontrolisala inflaciju. Sa druge strane, u slučaju smanjenja zaposlenosti, vlada može uvesti stimulativne mere kao što su povećanje javnih investicija ili smanjenje poreza kako bi podstakla ekonomski rast i zapošljavanje. Za preduzeća, analiza promene zaposlenosti pruža važne informacije o tržištu rada i potencijalnoj radnoj snazi. Poslodavci mogu koristi ove podatke za strateško planiranje, prilagođavanje plata i beneficija, kao i za odluke o zapošljavanju i obuci radnika. Na primer, ukoliko podaci pokazuju značajan rast zaposlenosti u određenom sektoru, kompanije u toj industriji mogu anticipirati potrebu za dodatnim osobljem i unaprediti strategije zapošljavanja. Makroekonomski pokazatelj promene zaposlenosti takođe ima značajan uticaj na finansijska tržišta. Investitori pažljivo prate ove podatke jer oni mogu uticati na vrednosti deonica, obveznica i valuta. Pozitivne vesti o rastu zaposlenosti mogu dovesti do rasta cena akcija i povećanja investicione aktivnosti, dok negativne vesti mogu izazvati pad tržišta i povećanje rizika. Na primer, neočekivano veliki porast zaposlenosti može signalizirati rastuću ekonomiju, što može rezultirati rastom cena deonica i obveznica. Na našem sajtu eulerpool, posvećeni smo pružanju najpreciznijih i najdetaljnijih makroekonomskih podataka, uključujući i analize promene zaposlenosti. Naša platforma omogućava korisnicima da lako pristupe relevantnim podacima, vizualizuju trendove i upoređuju različite periode i regiona. Osim toga, nudimo napredne analitičke alate koji omogućavaju dubinske analize i prilagođena istraživanja. U zaključku, promena zaposlenosti je ključni makroekonomski indikator sa širokim spektrom implikacija za ekonomsku analizu, kreiranje politika, strateško planiranje kompanija i finansijska tržišta. Razumevanje i praćenje ovog pokazatelja pomaže donosiocima odluka da preduzmu adekvatne mere za stabilizaciju i rast ekonomije. Na našem sajtu eulerpool, posvećujemo posebnu pažnju prikazivanju ovih podataka kako bismo korisnicima pružili sveobuhvatne i tačne informacije za donošenje informisanih odluka.