Napravi najbolje investicije svog života.

Od 2 evra osigurajте
Analyse
Profil
🇬🇪

Gruzija Bruto domaći proizvod (BDP) iz transporta

Cena

1,712 milijardi GEL
Promena +/-
+161,9 mil. GEL
Promena %
+9,92 %

Trenutna vrednost Bruto domaći proizvod (BDP) iz transporta u Gruzija je 1,712 milijardi GEL. Bruto domaći proizvod (BDP) iz transporta u Gruzija povećao se na 1,712 milijardi GEL dana 1. 12. 2023., nakon što je bio 1,55 milijardi GEL dana 1. 9. 2023.. Od 1. 3. 2010. do 1. 3. 2024., prosečan BDP u Gruzija je bio 663,66 mil. GEL. Najviša vrednost svih vremena je dostignuta dana 1. 12. 2023. sa 1,71 milijardi GEL, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 3. 2010. sa 303,30 mil. GEL.

Izvor: National Statistics Office of Georgia

Bruto domaći proizvod (BDP) iz transporta

  • Maks

BDP iz transportnog sektora

Bruto domaći proizvod (BDP) iz transporta Istorija

DatumVrednost
1. 12. 2023.1,712 milijardi GEL
1. 9. 2023.1,55 milijardi GEL
1. 6. 2023.1,299 milijardi GEL
1. 3. 2023.1,114 milijardi GEL
1. 12. 2022.1,455 milijardi GEL
1. 9. 2022.1,279 milijardi GEL
1. 6. 2022.1,26 milijardi GEL
1. 3. 2022.1,017 milijardi GEL
1. 12. 2021.1,092 milijardi GEL
1. 9. 2021.916,4 mil. GEL
1
2
3
4
5
...
6

Slični makroekonomski pokazatelji za Bruto domaći proizvod (BDP) iz transporta

ImeTrenutnoPrethodnoFrekvencija
🇬🇪
BDP iz građevinarstva
746,6 mil. GEL1,141 milijardi GELKvartal
🇬🇪
BDP iz javne uprave
930,3 mil. GEL960,5 mil. GELKvartal
🇬🇪
BDP iz komunalnih preduzeća
428,4 mil. GEL404,5 mil. GELKvartal
🇬🇪
BDP iz poljoprivrede
657,3 mil. GEL788,6 mil. GELKvartal
🇬🇪
BDP iz proizvodnje
1,161 milijardi GEL1,425 milijardi GELKvartal
🇬🇪
BDP iz rudarstva
132,3 mil. GEL153,7 mil. GELKvartal
🇬🇪
BDP iz usluga
1,584 milijardi GEL2,404 milijardi GELKvartal
🇬🇪
BDP po glavi stanovnika
6.086,59 USD5.736,3 USDGodišnje
🇬🇪
BDP po glavi stanovnika PPP
22.246,85 USD20.966,53 USDGodišnje
🇬🇪
BDP po stalnim cenama
13,704 milijardi GEL17,37 milijardi GELKvartal
🇬🇪
BIP
30,54 milijardi USD24,98 milijardi USDGodišnje
🇬🇪
Bruto investicije u osnovna sredstva
4,771 milijardi GEL5,044 milijardi GELKvartal
🇬🇪
Bruto nacionalni dohodak
20,975 milijardi GEL20,015 milijardi GELKvartal
🇬🇪
Godišnja stopa rasta BDP
8,4 %6,9 %Kvartal
🇬🇪
Mesečni BDP YoY
9,2 %11,8 %Mesečno
🇬🇪
Rast BDP-a u celoj godini
7,5 %11 %Godišnje

Šta je Bruto domaći proizvod (BDP) iz transporta

Bruto domaći proizvod (BDP) predstavlja ključni makroekonomski indikator koji meri ukupnu ekonomsku aktivnost jedne zemlje, i ima nekoliko komponenti koje zajedno čine ovaj složeni pokazatelj. Jedna od najvažnijih komponenti BDP-a je BDP iz transporta, koji igra crucialnu ulogu u ekonomskoj strukturi države. Na sajtu eulerpool, našem profesionalnom sajtu za prikaz makroekonomskih podataka, želimo vam pružiti detaljan uvid u značenje, važnost i faktore koji utiču na BDP iz transporta. BDP iz transporta se odnosi na vrednost svih roba i usluga proizvedenih u privrednoj grani transporta, uključujući sve vrste prevoza: kopneni, vodni i vazdušni. Važno je naglasiti da se ovaj segment ne odnosi samo na prevoz osoba i robe, već i na sve prateće usluge: skladištenje, logistiku, podršku, održavanje i infrastrukturne investicije. Zbog širokog spektra uključenih aktivnosti, BDP iz transporta je od izuzetne važnosti za analizu ekonomske dinamike jedne zemlje. Prvo, treba razumeti kako se BDP iz transporta izračunava i zašto je to bitno. Postoje dva glavna načina merenja BDP-a: proizvodni pristup i potrošački pristup. Kod proizvodnog pristupa, vrednost proizvedenih dobara i usluga meri se na osnovu njihove proizvodne cene. U slučaju transportnog sektora, to bi uključilo sve prihode kompanija iz prevoza, kao i dodatne usluge. Kod potrošačkog pristupa, vrednost se meri na osnovu potrošnje finalnih korisnika, što uključuje troškove prevoza pojedinaca i kompanija. Oba pristupa daju komplementarne informacije koje pomažu analitičarima i donosiocima ekonomskih politika da razumeju doprinos transportnog sektora ukupnoj ekonomiji. Transportni sektor često služi kao barometar ekonomskog zdravlja. Na primer, u periodima ekonomske ekspanzije dolazi do povećanja potražnje za transportom usled rasta industrijske proizvodnje i povećanja međunarodne trgovine. Suprotno tome, u vreme ekonomske recesije, smanjenje potrošnje i proizvodnje dovodi do pada potražnje za transportnim uslugama. Na ovoj osnovi, promene u BDP-u iz transporta mogu služiti kao rani indikatori ekonomskih trendova. Jedan od ključnih faktora koji utiču na BDP iz transporta je infrastruktura. Visokokvalitetna i efikasna transportna infrastruktura može značajno povećati sposobnost zemlje da poveća svoj BDP iz ovog sektora. To uključuje modernizaciju puteva, železnica, luka i aerodroma. Investicije u infrastrukturu ne samo da povećavaju efikasnost transporta, već i smanjuju troškove prevoza, što direktno utiče na smanjenje cena proizvoda i usluga i time povećava konkurentnost zemlje na međunarodnom tržištu. Tehnološki napredak takođe igra veliku ulogu u unapređenju transportnog sektora. Uvođenje novih tehnologija, kao što su autonomna vozila, pametni transportni sistemi i zeleno gorivo, može doprineti smanjenju operativnih troškova i povećanju efikasnosti. Ove inovacije ne samo da poboljšavaju kvalitet usluga, već i smanjuju negativne ekološke posledice, što je sve češće pitanje od značaja za ekonomske politike i investitore. Globalna povezanost je još jedan faktor koji utiče na BDP iz transporta. U ekonomski globalizovanom svetu, svaka promena u međunarodnoj trgovini može imati direktan uticaj na transportni sektor. Povećanje izvoza i uvoza roba i usluga zbog rastuće međunarodne trgovine znači veću potražnju za transportnim uslugama, što se pozitivno odražava na BDP iz transporta. S druge strane, trgovinski sporovi, carine i protekcionističke mere mogu negativno uticati na ovaj sektor. Važan aspekt analize BDP-a iz transporta je i njegov uticaj na zapošljavanje. Transportni sektor je jedan od najvećih poslodavaca u mnogim zemljama, pružajući poslove raznim profesionalcima, od vozača kamiona do visokokvalifikovanih logističkih stručnjaka. Promene u ovom sektoru direktno utiču na tržište rada, što može imati dalekosežne ekonomske i socijalne posledice. Pored zapošljavanja, transportni sektor ima i značajan uticaj na regionalni razvoj. Na primer, izgradnja novih puteva ili proširenje železničke mreže može podstaći regionalni ekonomski razvoj otvaranjem novih tržišta i povećanjem dostupnosti roba i usluga. Ovo je posebno značajno za manje razvijene ili ruralne oblasti, gde unapređenje transportne infrastrukture može biti ključno za ekonomski razvoj i poboljšanje životnog standarda. Transportni sektor se suočava i sa brojnim izazovima. Regulacije i zakonodavstvo igraju bitnu ulogu, jer se često suočava sa strogim propisima vezanim za bezbednost, ekologiju i radne uslove. Ovi propisi mogu povećati operativne troškove i uticati na profitabilnost kompanija u ovom sektoru. Takođe, dešavanja kao što su geopolitčki konflikti ili pandemije mogu drastično promeniti dinamiku transporta, smanjujući ili povećavajući potražnju za određenim vrstama prevoza. Na kraju, važno je napomenuti da je BDP iz transporta ključan pokazatelj koji ne samo da odražava trenutnu ekonomsku situaciju, već pruža i uvid u buduće ekonomske trendove. Zbog svoje kompleksnosti i višeslojnosti, analiziranje ovog segmenta zahteva detaljno razumevanje širih ekonomskih, tehnoloških i globalnih faktora. Naš tim na eulerpool-u pruža sveobuhvatne makroekonomske podatke i analize koji vam omogućavaju da donosite informisane odluke, bilo da ste investitor, analitičar ili donosilac ekonomskih politika. Kroz praćenje i analizu BDP-a iz transporta, možete steći dublji uvid u ekonomsku dinamiku i na vreme prilagoditi vaše strategije i planove. U zaključku, BDP iz transporta je ključni indikator ekonomskog zdravlja i razvoja. Razumeti njegove komponente, faktore koji na njega utiču i načine kako se meri, omogućava bolje praćenje ekonomskih trendova i donošenje informisanih odluka. Na sajtu eulerpool, mi smo posvećeni tome da vam pružimo najpreciznije i najdetaljnije makroekonomske informacije koje će vam pomoći da uspešno navigirate kroz kompleksni svet ekonomije.