Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Sjedinjene Američke Države Стање дуга студентски зајмови
Cena
Тренутна вредност Стање дуга студентски зајмови у Sjedinjene Američke Države је 1,601 Trillion USD. Стање дуга студентски зајмови у Sjedinjene Američke Države порасло је на 1,601 Trillion USD на дан 1. 12. 2023., након што је било 1,599 Trillion USD на дан 1. 9. 2023.. Од 1. 3. 2003. до 1. 3. 2024., просечан БДП у Sjedinjene Američke Države је био 1,01 Trillion USD. Апсолутни максимум је достигнут на дан 1. 3. 2023. са 1,60 Trillion USD, док је најнижа вредност забележена на дан 1. 3. 2003. са 0,24 Trillion USD.
Стање дуга студентски зајмови ·
Maks
Dug saldo studentskih kredita | |
---|---|
1. 3. 2003. | 0,24 Trillion USD |
1. 6. 2003. | 0,24 Trillion USD |
1. 9. 2003. | 0,25 Trillion USD |
1. 12. 2003. | 0,25 Trillion USD |
1. 3. 2004. | 0,26 Trillion USD |
1. 6. 2004. | 0,26 Trillion USD |
1. 9. 2004. | 0,33 Trillion USD |
1. 12. 2004. | 0,35 Trillion USD |
1. 3. 2005. | 0,36 Trillion USD |
1. 6. 2005. | 0,37 Trillion USD |
1. 9. 2005. | 0,38 Trillion USD |
1. 12. 2005. | 0,39 Trillion USD |
1. 3. 2006. | 0,44 Trillion USD |
1. 6. 2006. | 0,44 Trillion USD |
1. 9. 2006. | 0,45 Trillion USD |
1. 12. 2006. | 0,48 Trillion USD |
1. 3. 2007. | 0,51 Trillion USD |
1. 6. 2007. | 0,51 Trillion USD |
1. 9. 2007. | 0,53 Trillion USD |
1. 12. 2007. | 0,55 Trillion USD |
1. 3. 2008. | 0,58 Trillion USD |
1. 6. 2008. | 0,59 Trillion USD |
1. 9. 2008. | 0,61 Trillion USD |
1. 12. 2008. | 0,64 Trillion USD |
1. 3. 2009. | 0,66 Trillion USD |
1. 6. 2009. | 0,68 Trillion USD |
1. 9. 2009. | 0,70 Trillion USD |
1. 12. 2009. | 0,72 Trillion USD |
1. 3. 2010. | 0,76 Trillion USD |
1. 6. 2010. | 0,76 Trillion USD |
1. 9. 2010. | 0,78 Trillion USD |
1. 12. 2010. | 0,81 Trillion USD |
1. 3. 2011. | 0,84 Trillion USD |
1. 6. 2011. | 0,85 Trillion USD |
1. 9. 2011. | 0,87 Trillion USD |
1. 12. 2011. | 0,87 Trillion USD |
1. 3. 2012. | 0,90 Trillion USD |
1. 6. 2012. | 0,91 Trillion USD |
1. 9. 2012. | 0,96 Trillion USD |
1. 12. 2012. | 0,97 Trillion USD |
1. 3. 2013. | 0,99 Trillion USD |
1. 6. 2013. | 0,99 Trillion USD |
1. 9. 2013. | 1,03 Trillion USD |
1. 12. 2013. | 1,08 Trillion USD |
1. 3. 2014. | 1,11 Trillion USD |
1. 6. 2014. | 1,12 Trillion USD |
1. 9. 2014. | 1,13 Trillion USD |
1. 12. 2014. | 1,16 Trillion USD |
1. 3. 2015. | 1,19 Trillion USD |
1. 6. 2015. | 1,19 Trillion USD |
1. 9. 2015. | 1,20 Trillion USD |
1. 12. 2015. | 1,23 Trillion USD |
1. 3. 2016. | 1,26 Trillion USD |
1. 6. 2016. | 1,26 Trillion USD |
1. 9. 2016. | 1,28 Trillion USD |
1. 12. 2016. | 1,31 Trillion USD |
1. 3. 2017. | 1,34 Trillion USD |
1. 6. 2017. | 1,34 Trillion USD |
1. 9. 2017. | 1,36 Trillion USD |
1. 12. 2017. | 1,38 Trillion USD |
1. 3. 2018. | 1,41 Trillion USD |
1. 6. 2018. | 1,41 Trillion USD |
1. 9. 2018. | 1,44 Trillion USD |
1. 12. 2018. | 1,46 Trillion USD |
1. 3. 2019. | 1,49 Trillion USD |
1. 6. 2019. | 1,48 Trillion USD |
1. 9. 2019. | 1,50 Trillion USD |
1. 12. 2019. | 1,51 Trillion USD |
1. 3. 2020. | 1,54 Trillion USD |
1. 6. 2020. | 1,54 Trillion USD |
1. 9. 2020. | 1,55 Trillion USD |
1. 12. 2020. | 1,56 Trillion USD |
1. 3. 2021. | 1,58 Trillion USD |
1. 6. 2021. | 1,57 Trillion USD |
1. 9. 2021. | 1,58 Trillion USD |
1. 12. 2021. | 1,58 Trillion USD |
1. 3. 2022. | 1,59 Trillion USD |
1. 6. 2022. | 1,59 Trillion USD |
1. 9. 2022. | 1,57 Trillion USD |
1. 12. 2022. | 1,60 Trillion USD |
1. 3. 2023. | 1,60 Trillion USD |
1. 6. 2023. | 1,57 Trillion USD |
1. 9. 2023. | 1,60 Trillion USD |
1. 12. 2023. | 1,60 Trillion USD |
Стање дуга студентски зајмови Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 12. 2023. | 1,601 Trillion USD |
1. 9. 2023. | 1,599 Trillion USD |
1. 6. 2023. | 1,569 Trillion USD |
1. 3. 2023. | 1,604 Trillion USD |
1. 12. 2022. | 1,595 Trillion USD |
1. 9. 2022. | 1,574 Trillion USD |
1. 6. 2022. | 1,589 Trillion USD |
1. 3. 2022. | 1,59 Trillion USD |
1. 12. 2021. | 1,576 Trillion USD |
1. 9. 2021. | 1,584 Trillion USD |
Slični makroekonomski pokazatelji za Стање дуга студентски зајмови
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇺🇸 Cene benzina | 0,83 USD/Liter | 0,85 USD/Liter | Mesečno |
🇺🇸 Cene polovnih automobila MoM | -0,1 % | -0,5 % | Mesečno |
🇺🇸 Cene polovnih automobila YoY | -12,1 % | -14 % | Mesečno |
🇺🇸 Dug po auto kreditima | 1,616 Trillion USD | 1,607 Trillion USD | Kvartal |
🇺🇸 Hipotekarni dugovi | 12,52 Trillion USD | 12,44 Trillion USD | Kvartal |
🇺🇸 Indeks ekonomskog optimizma | 44,2 points | 40,5 points | Mesečno |
🇺🇸 Indeks Redbook | 5,8 % | 5,3 % | frequency_weekly |
🇺🇸 Kredit privatnog sektora | 12,485 Bio. USD | 12,47 Bio. USD | Mesečno |
🇺🇸 Kreditne kartice | 596,58 mil. | 594,75 mil. | Kvartal |
🇺🇸 Lične uštede | 3,6 % | 3,6 % | Mesečno |
🇺🇸 Lični dohodak | 0,3 % | 0,2 % | Mesečno |
🇺🇸 Lični troškovi | 0,2 % | 0,1 % | Mesečno |
🇺🇸 Maloprodajni promet bez goriva i automobila MoM | 0,7 % | 0,3 % | Mesečno |
🇺🇸 Michigan očekivanja potrošača | 69,6 points | 68,8 points | Mesečno |
🇺🇸 Potrošačka potrošnja | 16,112 Bio. USD | 15,967 Bio. USD | Kvartal |
🇺🇸 Potrošački krediti | 6,4 milijardi USD | 6,27 milijardi USD | Mesečno |
🇺🇸 Poverenje potrošača | 68,2 points | 69,1 points | Mesečno |
🇺🇸 Prodaja poslovnica | 2,332 milijardi USD | 2,317 milijardi USD | Mesečno |
🇺🇸 Promet u maloprodaji bez automobila | 0,4 % | 0,1 % | Mesečno |
🇺🇸 Promet u maloprodaji MoM | 0,1 % | -0,2 % | Mesečno |
🇺🇸 Promet u maloprodaji YoY | 1,7 % | 2,2 % | Mesečno |
🇺🇸 Raspoloživi lični dohodak | 21,856 Bio. USD | 21,798 Bio. USD | Mesečno |
🇺🇸 Referentna kamatna stopa banke | 8 % | 8,5 % | Mesečno |
🇺🇸 Stanje kredita na kreditnim karticama | 1,115 Trillion USD | 1,129 Trillion USD | Kvartal |
🇺🇸 Trenutni ekonomski uslovi u Michiganu | 65,9 points | 69,6 points | Mesečno |
🇺🇸 Ukupan saldo duga | 17,7 USD Trillion | 17,503 USD Trillion | Kvartal |
🇺🇸 Zaduženost domaćinstava u odnosu na BDP | 72,9 % of GDP | 73,4 % of GDP | Kvartal |
Njujorška federalna rezerva je osmislila i uspostavila Panel potrošačkog kredita, bazu podataka o dugovima domaćinstava zasnovanu na podacima o potrošačkom kreditiranju. Panel potrošačkog kredita pruža detaljne kvartalne podatke o panelu američkih potrošača od 1999. godine do danas. Jedinstveni dizajn uzorkovanja obezbeđuje nasumičan, reprezentativan uzorak od 5% američkih potrošača na nacionalnom nivou, kao i članove njihovih domaćinstava koji imaju kreditni izveštaj.
Makro stranice za druge zemlje u Amerika
- 🇦🇷Argentina
- 🇦🇼Aruba
- 🇧🇸Bahami
- 🇧🇧Barbados.
- 🇧🇿Belize
- 🇧🇲Bermuda
- 🇧🇴Bolivija
- 🇧🇷Brazil
- 🇨🇦Kanada
- 🇰🇾Kajmanska Ostrva
- 🇨🇱Čile
- 🇨🇴Kolumbija
- 🇨🇷Kostarika
- 🇨🇺Kuba
- 🇩🇴Dominikanska Republika
- 🇪🇨Ekvador
- 🇸🇻El Salvador
- 🇬🇹Gvatemala
- 🇬🇾Gvajana
- 🇭🇹Haiti
- 🇭🇳Honduras
- 🇯🇲Jamajka
- 🇲🇽Meksiko
- 🇳🇮Nikaragva
- 🇵🇦Panama
- 🇵🇾Paragvaj
- 🇵🇪Peru
- 🇵🇷Puerto Riko
- 🇸🇷Surinam
- 🇹🇹Trinidad i Tobago
- 🇺🇾Urugvaj
- 🇻🇪Venezuela
- 🇦🇬Antigva i Barbuda
- 🇩🇲Dominika
- 🇬🇩Grenada
Šta je Стање дуга студентски зајмови
Kategorija makroekonomije „Stanje duga studentskih zajmova“ predstavlja ključni pokazatelj ekonomskog zdravlja i finansijske stabilnosti jedne zemlje. Naša platforma, Eulerpool, specijalizovana za prikazivanje makroekonomskih podataka, pruža detaljne i ažurirane informacije o stanju studentskog duga, pomažući korisnicima da bolje razumeju ovaj kompleksan aspekt ekonomije. U ovom opširnom opisu, razmotrićemo značaj, uticaj i aktuelne trendove zaduženja studenata, sa posebnim naglaskom na Srbiju. Stanje duga studentskih zajmova direktno utiče na finansijsku stabilnost mladih ljudi, njihov kapacitet za ulaganja, kao i na šire ekonomske pokazatelje poput potrošnje, štednje i ekonomskog rasta. Mnogi studenti se suočavaju sa značajnim finansijskim opterećenjima tokom i nakon obrazovanja, što može imati dugoročne posledice na njihovu sposobnost da kupuju nekretnine, pokreću preduzeća ili uopšte doprinose ekonomiji kroz potrošnju. Ukupan iznos studentskih dugova može takođe da bude indikativan za kvalitet i pristupačnost obrazovnog sistema u jednoj zemlji. U Srbiji, trendovi pokazuju da sve više studenata uzima zajmove kako bi finansirali svoje obrazovanje. Ovo može biti rezultat visokih troškova školovanja, nedostatka stipendija ili subvencija, kao i opšte ekonomske situacije koja ograničava porodicama mogućnost da podrže obrazovanje svoje dece. Na platformi Eulerpool, pažljivo pratimo i analiziramo ove podatke kako bismo pružili korisnicima precizne i pouzdane informacije. Jedan od ključnih faktora koji utiču na stanje duga studentskih zajmova jeste visina školarina na univerzitetima i visokim školama. U poslednjih nekoliko godina, mnoga privatna i čak državna visokoškolska ustanova povećale su školarine, što primorava studente da se sve više oslanjaju na kreditne linije i zajmove. Ovo povećanje troškova školovanja nije praćeno adekvatnim povećanjem broja dostupnih stipendija ili drugih finansijskih olakšica, što dodatno otežava položaj studenata. Pored toga, ekonomska situacija u zemlji igra značajnu ulogu. Visoka stopa nezaposlenosti, nestabilnost tržišta rada i nedovoljna podsticajna politika za mlade profesionalce mogu dodatno otežati otplatu studentskih zajmova. Mnogi diplomci se suočavaju sa teškoćama u pronalaženju posla u svojoj struci, što može dovesti do prolongiranja otplate ili čak nemogućnosti izmirenja dugova. U skladu s tim, makroekonomski parametri, poput BDP-a, stope inflacije i kamatnih stopa, takođe značajno utiču na stanje studentskog duga. Na primer, u periodima visoke inflacije, realna vrednost duga može rasti, što predstavlja dodatno opterećenje za zajmoprimce. Takođe, promene u kamatnim stopama mogu otežati refinansiranje postojećih dugova po povoljnijim uslovima. Jedan od načina za ublažavanje problema vezanih za studentske zajmove jeste kroz uspostavljanje boljih i pristupačnijih programa refinansiranja i restrukturiranja duga. Kroz platformu Eulerpool, upućujemo naše korisnike na mogućnosti i opcije koje mogu koristiti za poboljšanje svojih finansijskih uslova. Ovo uključuje informacije o državnim programima podrške, mogućnostima za dobivanje stipendija, a takođe i savetima za bolje upravljanje ličnim finansijama. Takođe je važno napomenuti da obrazovna politika igra ključnu ulogu u upravljanju stanjem duga studentskih zajmova. Reforme koje uključuju smanjenje školarina, povećanje broja dostupnih stipendija i drugih oblika finansijske pomoći, kao i implementaciju programa podrške za novopečene diplomce, mogu značajno smanjiti opterećenje studentskog duga. Naša platforma posvećena je praćenju i analizi takvih politika, pružajući korisnicima sveobuhvatne i ažurirane informacije kako bi mogli doneti informisane odluke. Pored toga, podržavamo značaj obrazovanja za podizanje svesti o upravljanju ličnim finansijama. Kroz naš sadržaj na Eulerpoolu, trudimo se da edukujemo studenti i mlade profesionalce o važnosti odgovornog zaduživanja, značaju štednje i investicija, kao i o mogućnostima koje postoje za stručno usavršavanje i povećanje konkurentnosti na tržištu rada. U konačnom ishodu, razumeti stanje duga studentskih zajmova zahteva sveobuhvatan pristup koji uključuje analizu širokog spektra ekonomskih, socijalnih i političkih faktora. Kroz našu platformu Eulerpool, posvećeni smo pružanju detaljnih i tačnih informacija, omogućujući korisnicima da steknu dubinsko razumevanje ovog značajnog aspekta makroekonomije. Na taj način, ne samo da pomažemo našim korisnicima u donošenju informisanih odluka, već i doprinosimo širem razumevanju i rešavanju problema koje visoko obrazovanje i tržište rada postavljaju pred mlade ljude u Srbiji. U svetlu svega navedenog, jasno je da stanje duga studentskih zajmova u Srbiji predstavlja kompleksnu temu koja zahteva pažnju i sveobuhvatnu analizu. Naša misija na Eulerpoolu je da vam pružimo najpouzdanije i najdetaljnije podatke, omogućujući vam bolju pripremu za finansijske izazove i planiranje budućnosti sa sigurnošću i znanjem.