Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Finska Vojni izdaci
Cena
Trenutna vrednost Vojni izdaci u Finska iznosi 4,446 milijardi USD. Vojni izdaci u Finska porasli su na 4,446 milijardi USD dana 1. 1. 2022., nakon što su bili 3,832 milijardi USD dana 1. 1. 2021.. Od 1. 1. 1958. do 1. 1. 2023., prosečan BDP u Finska iznosio je 1,82 milijardi USD. Najviša vrednost svih vremena dostignuta je dana 1. 1. 2023. sa 7,35 milijardi USD, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 1. 1958. sa 69,10 mil. USD.
Vojni izdaci ·
Maks
Vojni izdaci | |
---|---|
1. 1. 1958. | 69,10 mil. USD |
1. 1. 1959. | 82,50 mil. USD |
1. 1. 1960. | 89,60 mil. USD |
1. 1. 1961. | 105,40 mil. USD |
1. 1. 1962. | 154,40 mil. USD |
1. 1. 1963. | 128,60 mil. USD |
1. 1. 1964. | 139,90 mil. USD |
1. 1. 1965. | 149,60 mil. USD |
1. 1. 1966. | 152,90 mil. USD |
1. 1. 1967. | 146,70 mil. USD |
1. 1. 1968. | 150,10 mil. USD |
1. 1. 1969. | 140,30 mil. USD |
1. 1. 1970. | 152,90 mil. USD |
1. 1. 1971. | 177,60 mil. USD |
1. 1. 1972. | 220,80 mil. USD |
1. 1. 1973. | 277,00 mil. USD |
1. 1. 1974. | 308,80 mil. USD |
1. 1. 1975. | 433,20 mil. USD |
1. 1. 1976. | 417,00 mil. USD |
1. 1. 1977. | 461,90 mil. USD |
1. 1. 1978. | 506,90 mil. USD |
1. 1. 1979. | 642,60 mil. USD |
1. 1. 1980. | 873,50 mil. USD |
1. 1. 1981. | 790,90 mil. USD |
1. 1. 1982. | 844,90 mil. USD |
1. 1. 1983. | 905,20 mil. USD |
1. 1. 1984. | 826,10 mil. USD |
1. 1. 1985. | 911,30 mil. USD |
1. 1. 1986. | 1,22 milijardi USD |
1. 1. 1987. | 1,46 milijardi USD |
1. 1. 1988. | 1,70 milijardi USD |
1. 1. 1989. | 1,77 milijardi USD |
1. 1. 1990. | 2,14 milijardi USD |
1. 1. 1991. | 2,20 milijardi USD |
1. 1. 1992. | 2,08 milijardi USD |
1. 1. 1993. | 1,62 milijardi USD |
1. 1. 1994. | 1,76 milijardi USD |
1. 1. 1995. | 1,91 milijardi USD |
1. 1. 1996. | 2,02 milijardi USD |
1. 1. 1997. | 1,95 milijardi USD |
1. 1. 1998. | 1,96 milijardi USD |
1. 1. 1999. | 1,65 milijardi USD |
1. 1. 2000. | 1,56 milijardi USD |
1. 1. 2001. | 1,48 milijardi USD |
1. 1. 2002. | 1,61 milijardi USD |
1. 1. 2003. | 2,48 milijardi USD |
1. 1. 2004. | 2,89 milijardi USD |
1. 1. 2005. | 3,00 milijardi USD |
1. 1. 2006. | 3,13 milijardi USD |
1. 1. 2007. | 3,30 milijardi USD |
1. 1. 2008. | 3,96 milijardi USD |
1. 1. 2009. | 3,94 milijardi USD |
1. 1. 2010. | 3,72 milijardi USD |
1. 1. 2011. | 4,10 milijardi USD |
1. 1. 2012. | 3,94 milijardi USD |
1. 1. 2013. | 4,16 milijardi USD |
1. 1. 2014. | 3,99 milijardi USD |
1. 1. 2015. | 3,40 milijardi USD |
1. 1. 2016. | 3,42 milijardi USD |
1. 1. 2017. | 3,43 milijardi USD |
1. 1. 2018. | 3,75 milijardi USD |
1. 1. 2019. | 3,64 milijardi USD |
1. 1. 2020. | 3,87 milijardi USD |
1. 1. 2021. | 3,83 milijardi USD |
1. 1. 2022. | 4,45 milijardi USD |
Vojni izdaci Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 1. 2022. | 4,446 milijardi USD |
1. 1. 2021. | 3,832 milijardi USD |
1. 1. 2020. | 3,869 milijardi USD |
1. 1. 2019. | 3,635 milijardi USD |
1. 1. 2018. | 3,755 milijardi USD |
1. 1. 2017. | 3,431 milijardi USD |
1. 1. 2016. | 3,415 milijardi USD |
1. 1. 2015. | 3,399 milijardi USD |
1. 1. 2014. | 3,986 milijardi USD |
1. 1. 2013. | 4,161 milijardi USD |
Slični makroekonomski pokazatelji za Vojni izdaci
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇫🇮 Državna potrošnja | 6,146 milijardi EUR | 6,118 milijardi EUR | Mesečno |
🇫🇮 Državna potrošnja | 14,059 milijardi EUR | 15,395 milijardi EUR | Kvartal |
🇫🇮 Državna potrošnja prema BDP-u | 55,6 % of GDP | 53,4 % of GDP | Godišnje |
🇫🇮 Državni budžet | -2,7 % of GDP | -0,4 % of GDP | Godišnje |
🇫🇮 Državni dug | 166,9 milijardi EUR | 165,968 milijardi EUR | Mesečno |
🇫🇮 Državni prihodi | 6,043 milijardi EUR | 6,721 milijardi EUR | Mesečno |
🇫🇮 Indeks korupcije | 87 Points | 87 Points | Godišnje |
🇫🇮 Javni dug u odnosu na BDP | 75,8 % of GDP | 73,5 % of GDP | Godišnje |
🇫🇮 Korupcijski rang | 2 | 2 | Godišnje |
🇫🇮 Vrednost državnog budžeta | 575 mil. EUR | -94 mil. EUR | Mesečno |
🇫🇮 Zahtevi za azil | 150 persons | 200 persons | Mesečno |
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇱Albanija
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇪Belgija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇭🇷Hrvatska
- 🇨🇾Kipar
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇩🇰Danska
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇷Francuska
- 🇩🇪Nemačka
- 🇬🇷Grčka
- 🇭🇺Mađarska
- 🇮🇸Ostrvo
- 🇮🇪Irska
- 🇮🇹Italija
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇻Letonija
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇹Litvanija
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇹Malta
- 🇲🇩Moldavija
- 🇲🇨Monako
- 🇲🇪Crna Gora
- 🇳🇱Holandija
- 🇳🇴Norveška
- 🇵🇱Poljska
- 🇵🇹Portugal
- 🇷🇴Rumunija
- 🇷🇺Rusija
- 🇷🇸Srbija
- 🇸🇰Slovačka
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇸🇪Švedska
- 🇨🇭Švajcarska
- 🇺🇦Ukrajina
- 🇬🇧Ujedinjeno Kraljevstvo
- 🇦🇩Andora
Šta je Vojni izdaci
Militarna potrošnja predstavlja ključni aspekt u analizi makroekonomskih podataka, omogućavajući stručnjacima, ekonomistima, vladinim agencijama i široj javnosti da shvate dinamiku trošenja sredstava na odbranu unutar jedne države. Sa uvidima u militarne izdatke, moguće je istražiti kako zemlje balansiraju pitanja sigurnosti i ekonomskog rasta, te kako prioriteti u oblasti odbrane reflektuju šire ekonomske i političke ciljeve. Naša platforma, Eulerpool, pruža detaljne i ažurirane makroekonomske podatke, uključujući i podatke o vojnoj potrošnji, koja je od vitalnog značaja za analizu ekonomskih trendova i geopolitičkih kretanja. Militarna potrošnja često uključuje budžete dodeljene vojsci, mornarici, vazduhoplovstvu, kao i izdaci za istraživanje i razvoj novih tehnologija, obuku, plate osoblja, nabavku oružja i opreme, infrastrukturne projekte, kao i druge srodne troškove. Razumevanje ovih aspekata pruža uvid u prioritetne ciljeve vlade kada je u pitanju nacionalna sigurnost i kapacitet za odbranu. Jedan od bitnih faktora u analizi militarne potrošnje jeste pregled apsolutnih iznosa, kao i procentualni udeo BDP-a koji se izdvaja za vojne potrebe. Visoki nivoi potrošnje mogu odražavati geopolitičke tenzije, unutrašnje sigurnosne izazove, ili ambicije za globalni ili regionalni uticaj. S druge strane, niži nivoi miltarne potrošnje mogu ukazivati na stabilne unutrašnje i spoljne okolnosti, ili, pak, prioritizaciju drugih sektora ekonomije kao što su obrazovanje, zdravstvo i socijalna zaštita. Važan aspekt militarne potrošnje je i njena struktura. Na primer, veći deo budžeta može biti usmeren na personalne troškove i operativne kapacitete, što može ukazivati na fokus na kratkoročne operativne potrebe i održavanje postojećih snaga. S druge strane, značajna ulaganja u istraživanje i razvoj mogu ukazivati na težnje prema tehnološkoj modernizaciji i unapređenju vojnih kapaciteta dugoročno. Analiza istorijskih trendova u militarnoj potrošnji omogućava identifikaciju važnih vremenskih tačaka kada su iznosi značajno rasli ili padali. Na primer, tokom perioda ratova, globalnih konflikata ili međunarodnih kriznih situacija, militarna potrošnja obično raste. Ova povećanja često prerastaju u značajne dugoročne fiskalne obaveze koje države mogu nositi godinama pa čak i decenijama. Smanjenja militarne potrošnje, s druge strane, mogu ukazivati na periodatske ekonomske pritiske, politike smanjenja troškova, ili poboljšanja sigurnosnih situacija. Još jedan ključni aspekt je komparativna analiza militarne potrošnje između različitih zemalja. Upoređivanjem militarne potrošnje između velikih geopolitičkih igrača, kao što su Sjedinjene Američke Države, Kina, Rusija, i Evropske sile, stiče se uvid u globalne sigurnosne dinamike i konkurenciju. Zemlje često usklađuju svoje odbrambene budžete prema percepciji spoljne pretnje i strategijskim ciljevima na globalnom i regionalnom planu. Pored toga, bitno je analizirati uticaj militarne potrošnje na ostatak ekonomije. Iako investiranje u vojsku može doprineti tehnološkim inovacijama i razvoju povezanim industrijama, preterana militarizacija može izazvati fiskalni pritisak na druge sektore i ograničiti ekonomski rast. Politike koje balansiraju potrebama za vojnom snagom i ekonomsku racionalnost su od presudnog značaja za održiv razvoj. Eulerpool, kao profesionalna platforma za prikazivanje makroekonomskih podataka, omogućava korisnicima pristup detaljnim, ažuriranim i verifikovanim podacima o militarnoj potrošnji. Korišćenjem naših alata, analizom podataka i adekvatnim interpretacijama, donositelji odluka mogu optimizovati strategije nacionalne sigurnosti, dok analitičari i istraživači mogu dublje shvatiti ekonomske i političke implikacije vojnih troškova. Naš tim vrhunskih stručnjaka kontinuirano prati i analizira globalne makroekonomske trendove, omogućavajući našim korisnicima ne samo da prate trenutne podatke, već i da razumeju koji faktori utiču na promene u militarnoj potrošnji. Takođe, nudimo i mogućnost prilagođene analize, koja može pružiti korisnicima specifične uvide u militarne troškove kroz različite segmente i vremenske periode. Uz pomoć Eulerpool-a, korisnici mogu sagledati vojnu potrošnju kroz prizmu različitih makroekonomskih faktora, kao što su inflacija, ekonomski rast, fiskalni deficit i druge ključne ekonomske indikatore. Naša platforma omogućava da proverite kako različite političke i ekonomske odluke utiču na militarne budžete, te možete koristiti naše podatke za predviđanje budućih trendova i identifikovanje potencijalnih rizika. Edukacija i podizanje svesti o važnosti militarne potrošnje kroz pregled podataka i analitičke uvide doprinosi informisanju javnosti i donošenju boljih politika. Kao deo toga, naš cilj u Eulerpool-u je da pružimo transparentne i tačne informacije koje mogu olakšati izgradnju efikasnije i odgovornije ekonomske politike. U zaključku, militarna potrošnja je složena i višedimenzionalna kategorija koja zahteva detaljno i pažljivo analiziranje. Sa platformom kao što je Eulerpool, možete dobiti sveobuhvatne uvide u ovu kritičnu oblast, omogućavajući vam donošenje informisanih odluka i razumevanje šire slike ekonomskih i sigurnosnih izazova koji oblikuju naše vreme.