Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Kipar Nezaposlene Osobe
Cena
Trenutna vrednost Nezaposlenih Osoba u Kipar je 29.339 . Nezaposlene Osobe u Kipar su porasle na 29.339 na dan 1. 3. 2024., nakon što su iznosile 29.047 na dan 1. 12. 2023.. Od 1. 6. 2004. do 1. 3. 2024., prosečan BDP u Kipar bio je 36.248,33 . Najviša vrednost svih vremena dostignuta je na dan 1. 3. 2015. sa 77.142,00 , dok je najniža vrednost zabeležena na dan 1. 6. 2008. sa 12.448,00 .
Nezaposlene Osobe ·
Maks
Nezaposlena lica | |
---|---|
1. 6. 2004. | 15.240,00 |
1. 9. 2004. | 16.696,00 |
1. 12. 2004. | 18.119,00 |
1. 3. 2005. | 20.110,00 |
1. 6. 2005. | 19.678,00 |
1. 9. 2005. | 18.882,00 |
1. 12. 2005. | 19.300,00 |
1. 3. 2006. | 21.993,00 |
1. 6. 2006. | 15.176,00 |
1. 9. 2006. | 14.811,00 |
1. 12. 2006. | 16.034,00 |
1. 3. 2007. | 18.808,00 |
1. 6. 2007. | 13.233,00 |
1. 9. 2007. | 15.622,00 |
1. 12. 2007. | 14.051,00 |
1. 3. 2008. | 18.146,00 |
1. 6. 2008. | 12.448,00 |
1. 9. 2008. | 14.146,00 |
1. 12. 2008. | 13.351,00 |
1. 3. 2009. | 18.189,00 |
1. 6. 2009. | 20.881,00 |
1. 9. 2009. | 21.956,00 |
1. 12. 2009. | 24.273,00 |
1. 3. 2010. | 29.618,00 |
1. 6. 2010. | 26.379,00 |
1. 9. 2010. | 23.590,00 |
1. 12. 2010. | 21.899,00 |
1. 3. 2011. | 32.336,00 |
1. 6. 2011. | 31.365,00 |
1. 9. 2011. | 33.319,00 |
1. 12. 2011. | 38.785,00 |
1. 3. 2012. | 48.166,00 |
1. 6. 2012. | 49.742,00 |
1. 9. 2012. | 53.437,00 |
1. 12. 2012. | 56.650,00 |
1. 3. 2013. | 70.707,00 |
1. 6. 2013. | 68.306,00 |
1. 9. 2013. | 72.660,00 |
1. 12. 2013. | 69.187,00 |
1. 3. 2014. | 72.802,00 |
1. 6. 2014. | 66.663,00 |
1. 9. 2014. | 69.895,00 |
1. 12. 2014. | 70.267,00 |
1. 3. 2015. | 77.142,00 |
1. 6. 2015. | 62.643,00 |
1. 9. 2015. | 62.139,00 |
1. 12. 2015. | 53.021,00 |
1. 3. 2016. | 57.582,00 |
1. 6. 2016. | 51.070,00 |
1. 9. 2016. | 55.573,00 |
1. 12. 2016. | 55.516,00 |
1. 3. 2017. | 57.420,00 |
1. 6. 2017. | 44.965,00 |
1. 9. 2017. | 42.526,00 |
1. 12. 2017. | 43.113,00 |
1. 3. 2018. | 46.468,00 |
1. 6. 2018. | 31.888,00 |
1. 9. 2018. | 34.728,00 |
1. 12. 2018. | 33.383,00 |
1. 3. 2019. | 39.252,00 |
1. 6. 2019. | 28.989,00 |
1. 9. 2019. | 30.088,00 |
1. 12. 2019. | 28.481,00 |
1. 3. 2020. | 32.803,00 |
1. 6. 2020. | 30.451,00 |
1. 9. 2020. | 37.234,00 |
1. 12. 2020. | 36.677,00 |
1. 3. 2021. | 38.970,00 |
1. 6. 2021. | 39.224,00 |
1. 9. 2021. | 31.355,00 |
1. 12. 2021. | 29.600,00 |
1. 3. 2022. | 31.305,00 |
1. 6. 2022. | 32.903,00 |
1. 9. 2022. | 32.868,00 |
1. 12. 2022. | 33.922,00 |
1. 3. 2023. | 33.394,00 |
1. 6. 2023. | 29.367,00 |
1. 9. 2023. | 28.504,00 |
1. 12. 2023. | 29.047,00 |
1. 3. 2024. | 29.339,00 |
Nezaposlene Osobe Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 3. 2024. | 29.339 |
1. 12. 2023. | 29.047 |
1. 9. 2023. | 28.504 |
1. 6. 2023. | 29.367 |
1. 3. 2023. | 33.394 |
1. 12. 2022. | 33.922 |
1. 9. 2022. | 32.868 |
1. 6. 2022. | 32.903 |
1. 3. 2022. | 31.305 |
1. 12. 2021. | 29.6 |
Slični makroekonomski pokazatelji za Nezaposlene Osobe
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇨🇾 Nepuno radno vreme | 37.7 | 37.6 | Kvartal |
🇨🇾 Plateži | 2.378 EUR/Month | 2.663 EUR/Month | Kvartal |
🇨🇾 Populacija | 920 | 900 | Godišnje |
🇨🇾 Poslovi | 13.778 | 13.229 | Mesečno |
🇨🇾 Produktivnost | 114,181 points | 114,123 points | Kvartal |
🇨🇾 Promena zaposlenosti | 0,6 % | 0,4 % | Kvartal |
🇨🇾 Puno radno vreme | 408.4 | 414 | Kvartal |
🇨🇾 Rast zarada | 5,7 % | 5 % | Kvartal |
🇨🇾 Starosna granica za penziju žena | 65,5 Years | 65 Years | Godišnje |
🇨🇾 Starosna granica za penzionisanje muškaraca | 65,5 Years | 65 Years | Godišnje |
🇨🇾 Stopa dugoročne nezaposlenosti | 1,6 % | 1,6 % | Kvartal |
🇨🇾 Stopa nezaposlenosti | 5 % | 5,3 % | Mesečno |
🇨🇾 Stopa nezaposlenosti mladih | 15,9 % | 15,9 % | Mesečno |
🇨🇾 Stopa ponude poslova | 3 % | 2,8 % | Kvartal |
🇨🇾 Stopa zaposlenosti | 75,8 % | 74,2 % | Kvartal |
🇨🇾 Stopa zaposlenosti | 65,1 % | 64,6 % | Kvartal |
🇨🇾 Troškovi rada | 105,57 points | 107,28 points | Kvartal |
🇨🇾 Zaposleni | 463.2 | 450.5 | Godišnje |
Na Kipru, nezaposleni su lica koja nemaju posao i aktivno traže zaposlenje.
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇱Albanija
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇪Belgija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇭🇷Hrvatska
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇩🇰Danska
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇮Finska
- 🇫🇷Francuska
- 🇩🇪Nemačka
- 🇬🇷Grčka
- 🇭🇺Mađarska
- 🇮🇸Ostrvo
- 🇮🇪Irska
- 🇮🇹Italija
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇻Letonija
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇹Litvanija
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇹Malta
- 🇲🇩Moldavija
- 🇲🇨Monako
- 🇲🇪Crna Gora
- 🇳🇱Holandija
- 🇳🇴Norveška
- 🇵🇱Poljska
- 🇵🇹Portugal
- 🇷🇴Rumunija
- 🇷🇺Rusija
- 🇷🇸Srbija
- 🇸🇰Slovačka
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇸🇪Švedska
- 🇨🇭Švajcarska
- 🇺🇦Ukrajina
- 🇬🇧Ujedinjeno Kraljevstvo
- 🇦🇩Andora
Šta je Nezaposlene Osobe
Unemployed Persons – nezaposlene osobe – predstavljaju ključnu kategoriju u makroekonomskom kontekstu, jer odražavaju stanje tržišta rada, ekonomskih ciklusa i opšte ekonomske sigurnosti jedne države. Indikator nezaposlenosti pruža precizne uvide u brojne ekonomske aspekte, kao što su inflacija, bruto domaći proizvod (BDP), stopa tržišnog rasta i socijalni standard. U okviru naše platforme eulerpool, nudimo detaljnu analizu ovih parametara uz pomoć najnovijih podataka dostupnih iz izvora kao što su državni zavodi za statistiku, agencije za zapošljavanje i međunarodne organizacije. Nezaposlene osobe se definišu kao one koje su radno sposobne, aktivno traže posao ili su dostupne za rad, ali nisu zaposleno angažovane u istraživanom periodu. Ovo obuhvata i osobe koje su privremeno ostale bez posla, ali se očekuje njihov ponovni angažman. Na primer, sezonska nezaposlenost može se javiti u industrijama poput turizma, poljoprivrede i građevine gde potražnja za radnom snagom oscilira tokom godine. Uzroci nezaposlenosti su mnogobrojni i složeni. Ova kategorija uključuje cikličnu nezaposlenost koja je povezana sa ekonomskim ciklusima recesije i ekspanzije; frikcionu nezaposlenost koja je prirodno prisustvo na tržištu rada dok pojedinci menjaju posao ili započinju novi karijerni put; strukturnu nezaposlenost izazvanu promenama u industrijskoj strukturi i tehnologiji; kao i sezonsku nezaposlenost. Razumevanje ovih tipova nezaposlenosti omogućava donositeljima odluka da razviju efikasne strategije za minimiziranje negativnih efekata na ekonomiju. Visoka stopa nezaposlenosti ima značajne posledice, kako ekonomske, tako i socijalne. Ekonomskom smislu, visoka nezaposlenost dovodi do smanjenja potrošačke potražnje, što utiče na pad proizvodnje i poslovne aktivnosti. Takođe, država beleži budžetske gubitke, jer sa jedne strane povećava izdatke za socijalnu pomoć i obuke za nezaposlene, a sa druge strane smanjuje priliv poreza usled manjeg broja zaposlenih. Socijalni aspekti uključuju povećanje nivoa siromaštva, socijalne isključenosti, kao i probleme sa mentalnim zdravljem među nezaposlenima. Naša platforma eulerpool pruža pristup detaljnim i ažuriranim podacima o nezaposlenosti kako bi ekonomisti, istraživači, donosioci politika i poslovni lideri imali precizne analize za svoje potrebe. Pratimo trendove nezaposlenosti u različitim sektorima, regijama i demografskim grupama što omogućava kompleksnu analizu tržišta rada. Posebno obraćamo pažnju na dugotrajnu nezaposlenost, koja je kritičan problem jer dugoročno neaktivne osobe gube veštine i postaju manje poželjne za poslodavce. Statističke metode koje koristimo za prikupljanje i obradu podataka su najmodernije i uključuju kvantitativne analize, regresione modele i analize vremenskih serija. Ovi podaci omogućavaju prognoziranje budućih trendova nezaposlenosti i identifikaciju potencijalnih rizika pre nego što postanu ozbiljni problemi. Na primer, povećanje nezaposlenosti u sektoru proizvodnje može signalizirati probleme u domaćoj ekonomiji ili indikaciju globalnih ekonomskih šokova. U periodima ekonomske recesije, stopa nezaposlenosti značajno raste, dok se tokom ekonomske ekspanzije smanjuje. Mnogi faktori utiču na ove fluktuacije, uključujući monetarnu politiku, fiskalne mere, globalne ekonomske trendove, rezultujuće promene u privatnoj potrošnji i investicijama, te tehnološke inovacije. Na primer, pandemija COVID-19 je rezultirala globalnim talasom nezaposlenosti usled zatvaranja ekonomskih aktivnosti i drastičnog smanjenja potražnje u mnogim industrijama. Efikasno upravljanje stopom nezaposlenosti zahteva koordinisane mere politike koje uključuju podsticanje poslovnih investicija, razvoj veština kroz obrazovanje i obuke, podršku preduzetništvu i inovacijama, kao i socijalne programe za najugroženije grupe. Vlade često koriste fiskalne stimuluse, poput povećanih izdataka na infrastrukturu i socijalne programe, kako bi otvorile nova radna mesta i smanjile nezaposlenost. Privatni sektor takođe igra ključnu ulogu kroz korporativne strategije zapošljavanja i razvoj radne snage. Obrazovanje i stručne obuke su od ključne važnosti za smanjenje strukturne nezaposlenosti. Promene na tržištu rada sve više zahtevaju nova znanja i veštine, što zahteva fleksibilnost radne snage i prilagodljivost obrazovnih sistema. Naša analiza na eulerpool uključuje i praćenje trendova u obrazovanju i kapacitetima za obuku, kako bi se utvrdila spremnost radne snage za buduće izazove. Što se tiče globalne perspektive, nezaposlenost u različitim zemljama može se značajno razlikovati zbog različitih ekonomskih, političkih i socijalnih faktora. Uporedna analiza ovih razlika omogućava identifikaciju uspešnih politika i strategija koje mogu biti primenjene u različitim kontekstima. Na primer, zemlje sa niskom stopom nezaposlenosti često imaju razvijene sisteme socijalne sigurnosti, visok nivo obrazovanja i obuka, te povoljne uslove za poslovanje. Kao deo eulerpool platforme, korisnici mogu pristupiti opsežnim podacima i analizama koji im pomažu da razumeju odnose između nezaposlenosti i drugih makroekonomskih indikatora. Nudimo detaljne izveštaje, grafikone, interaktivne alate za analizu i mogućnost prilagođene obrade podataka. Naša misija je da omogućimo dublje razumevanje složenih ekonomskih obrazaca putem tačnih i ažurnih podataka, čime doprinosimo boljem odlučivanju i razvoju politika. Zaključno, praćenje i analiza nezaposlenosti su ključni za razumevanje ekonomskog zdravlja i stabilnosti jedne države. Kategorija nezaposlenih osoba pruža važne uvide u stanje tržišta rada, ekonomske politike i socijalnu situaciju. Naša platforma eulerpool je posvećena tome da obezbedi najobuhvatnije i najpreciznije podatke o nezaposlenosti, kako bi svi korisnici mogli doneti informisane odluke zasnovane na pouzdanim analizama.