Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Kipar Spoljni dug
Cena
Trenutna vrednost Spoljni dug u Kipar iznosi 171,697 milijardi EUR. Spoljni dug u Kipar smanjen je na 171,697 milijardi EUR dana 1. 12. 2023., nakon što je bio 172,573 milijardi EUR dana 1. 9. 2023.. Od 1. 3. 2008. do 1. 3. 2024., prosečan BDP u Kipar bio je 178,97 milijardi EUR. Najveća vrednost je dostignuta dana 1. 12. 2015. sa 225,12 milijardi EUR, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 3. 2008. sa 117,73 milijardi EUR.
Spoljni dug ·
Maks
Inostrani dug | |
---|---|
1. 3. 2008. | 117,73 milijardi EUR |
1. 6. 2008. | 118,77 milijardi EUR |
1. 9. 2008. | 129,37 milijardi EUR |
1. 12. 2008. | 140,34 milijardi EUR |
1. 3. 2009. | 152,93 milijardi EUR |
1. 6. 2009. | 161,27 milijardi EUR |
1. 9. 2009. | 160,31 milijardi EUR |
1. 12. 2009. | 157,71 milijardi EUR |
1. 3. 2010. | 165,56 milijardi EUR |
1. 6. 2010. | 186,45 milijardi EUR |
1. 9. 2010. | 158,70 milijardi EUR |
1. 12. 2010. | 151,65 milijardi EUR |
1. 3. 2011. | 156,03 milijardi EUR |
1. 6. 2011. | 155,53 milijardi EUR |
1. 9. 2011. | 164,30 milijardi EUR |
1. 12. 2011. | 163,70 milijardi EUR |
1. 3. 2012. | 166,27 milijardi EUR |
1. 6. 2012. | 171,47 milijardi EUR |
1. 9. 2012. | 176,07 milijardi EUR |
1. 12. 2012. | 174,49 milijardi EUR |
1. 3. 2013. | 171,53 milijardi EUR |
1. 6. 2013. | 168,95 milijardi EUR |
1. 9. 2013. | 169,51 milijardi EUR |
1. 12. 2013. | 173,01 milijardi EUR |
1. 3. 2014. | 178,61 milijardi EUR |
1. 6. 2014. | 186,79 milijardi EUR |
1. 9. 2014. | 192,91 milijardi EUR |
1. 12. 2014. | 200,10 milijardi EUR |
1. 3. 2015. | 206,70 milijardi EUR |
1. 6. 2015. | 211,54 milijardi EUR |
1. 9. 2015. | 216,49 milijardi EUR |
1. 12. 2015. | 225,12 milijardi EUR |
1. 3. 2016. | 220,04 milijardi EUR |
1. 6. 2016. | 217,13 milijardi EUR |
1. 9. 2016. | 217,03 milijardi EUR |
1. 12. 2016. | 216,63 milijardi EUR |
1. 3. 2017. | 215,85 milijardi EUR |
1. 6. 2017. | 213,69 milijardi EUR |
1. 9. 2017. | 205,28 milijardi EUR |
1. 12. 2017. | 207,46 milijardi EUR |
1. 3. 2018. | 200,59 milijardi EUR |
1. 6. 2018. | 195,86 milijardi EUR |
1. 9. 2018. | 199,71 milijardi EUR |
1. 12. 2018. | 193,28 milijardi EUR |
1. 3. 2019. | 186,74 milijardi EUR |
1. 6. 2019. | 191,06 milijardi EUR |
1. 9. 2019. | 188,44 milijardi EUR |
1. 12. 2019. | 191,04 milijardi EUR |
1. 3. 2020. | 184,34 milijardi EUR |
1. 6. 2020. | 183,56 milijardi EUR |
1. 9. 2020. | 180,42 milijardi EUR |
1. 12. 2020. | 175,54 milijardi EUR |
1. 3. 2021. | 167,25 milijardi EUR |
1. 6. 2021. | 168,89 milijardi EUR |
1. 9. 2021. | 171,68 milijardi EUR |
1. 12. 2021. | 172,53 milijardi EUR |
1. 3. 2022. | 167,52 milijardi EUR |
1. 6. 2022. | 170,62 milijardi EUR |
1. 9. 2022. | 168,26 milijardi EUR |
1. 12. 2022. | 169,33 milijardi EUR |
1. 3. 2023. | 173,89 milijardi EUR |
1. 6. 2023. | 172,96 milijardi EUR |
1. 9. 2023. | 172,57 milijardi EUR |
1. 12. 2023. | 171,70 milijardi EUR |
Spoljni dug Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 12. 2023. | 171,697 milijardi EUR |
1. 9. 2023. | 172,573 milijardi EUR |
1. 6. 2023. | 172,961 milijardi EUR |
1. 3. 2023. | 173,894 milijardi EUR |
1. 12. 2022. | 169,326 milijardi EUR |
1. 9. 2022. | 168,256 milijardi EUR |
1. 6. 2022. | 170,625 milijardi EUR |
1. 3. 2022. | 167,521 milijardi EUR |
1. 12. 2021. | 172,529 milijardi EUR |
1. 9. 2021. | 171,682 milijardi EUR |
Slični makroekonomski pokazatelji za Spoljni dug
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇨🇾 Bilans usluga prema BDP | -12,1 % of GDP | -7,9 % of GDP | Godišnje |
🇨🇾 Broj dolazaka turista | 333.563 | 202.256 | Mesečno |
🇨🇾 Dugovanja inostranstva prema BDP-u | 556 % of GDP | 589 % of GDP | Kvartal |
🇨🇾 Indeks terorizma | 0,616 Points | 1,392 Points | Godišnje |
🇨🇾 Izvozi | 351,022 mil. EUR | 261,021 mil. EUR | Mesečno |
🇨🇾 Prihodi od turizma | 474 mil. EUR | 385,2 mil. EUR | Mesečno |
🇨🇾 Rezerve zlata | 13,9 Tonnes | 13,9 Tonnes | Kvartal |
🇨🇾 Tečajna lista | -856 mil. EUR | -522,1 mil. EUR | Kvartal |
🇨🇾 Tokovi kapitala | -173,2 mil. EUR | -978,6 mil. EUR | Kvartal |
🇨🇾 Transakcije | 22,1 mil. EUR | 17,3 mil. EUR | Kvartal |
🇨🇾 Trgovački bilans | -743,08 mil. EUR | -555,775 mil. EUR | Mesečno |
🇨🇾 Uvozi | 1,094 milijardi EUR | 816,796 mil. EUR | Mesečno |
Makro stranice za druge zemlje u Evropa
- 🇦🇱Albanija
- 🇦🇹Austrija
- 🇧🇾Belorusija
- 🇧🇪Belgija
- 🇧🇦Bosna i Hercegovina
- 🇧🇬Bugarska
- 🇭🇷Hrvatska
- 🇨🇿Češka Republika
- 🇩🇰Danska
- 🇪🇪Estonija
- 🇫🇴Farska Ostrva
- 🇫🇮Finska
- 🇫🇷Francuska
- 🇩🇪Nemačka
- 🇬🇷Grčka
- 🇭🇺Mađarska
- 🇮🇸Ostrvo
- 🇮🇪Irska
- 🇮🇹Italija
- 🇽🇰Kosovo
- 🇱🇻Letonija
- 🇱🇮Lihtenštajn
- 🇱🇹Litvanija
- 🇱🇺Luksemburg
- 🇲🇰Severna Makedonija
- 🇲🇹Malta
- 🇲🇩Moldavija
- 🇲🇨Monako
- 🇲🇪Crna Gora
- 🇳🇱Holandija
- 🇳🇴Norveška
- 🇵🇱Poljska
- 🇵🇹Portugal
- 🇷🇴Rumunija
- 🇷🇺Rusija
- 🇷🇸Srbija
- 🇸🇰Slovačka
- 🇸🇮Slovenija
- 🇪🇸Španija
- 🇸🇪Švedska
- 🇨🇭Švajcarska
- 🇺🇦Ukrajina
- 🇬🇧Ujedinjeno Kraljevstvo
- 🇦🇩Andora
Šta je Spoljni dug
Spoljni dug je ključni makroekonomski pokazatelj koji odražava nivo dugovanja jedne zemlje prema inostranim poveriocima. Na eulerpool-u, kao vodećem sajtu za prikazivanje makroekonomskih podataka, pružamo detaljne informacije i analize o spoljnom dugu različitih zemalja, omogućavajući korisnicima da donesu informisane odluke na osnovu sveobuhvatnih i pouzdanih podataka. Spoljni dug obuhvata sve obaveze jedne zemlje prema stranim entitetima, uključujući dug prema stranim vladama, međunarodnim organizacijama, komercijalnim bankama, i drugim finansijskim institucijama. Njegova važnost u makroekonomiji je nemerljiva, jer utiče na kreditni rejting zemlje, kamatne stope, domaće investicije, devizne rezerve i mnoge druge ekonomske parametre. Razumevanje dinamike spoljnog duga je od suštinskog značaja za investitore, kreatore ekonomske politike i analitičare, jer pruža uvid u finansijsku stabilnost i kapacitete zemlje za servisiranje svojih obaveza. Dug može biti u obliku privatnog duga, koji predstavljaju zajmovi i obveznice koje su izdale privatne kompanije, ili državnog duga, koji odnosi na zaduživanje od strane vlade. Na eulerpool-u, detaljno prikazujemo sve komponente spoljnog duga, uključujući bruto i neto spoljni dug, strukturu duga prema tipu zajmodavaca, valutnoj strukturi, kao i rokove dospeća. Ovaj sveobuhvatni pristup omogućava korisnicima da jasno sagledaju rizike povezane sa strana zaduženjem i bolje razumeju kako se ti rizici prelivaju na celokupnu ekonomiju. Bruto spoljni dug se odnosi na ukupne obaveze zemlje prema inostranstvu, dok neto spoljni dug predstavlja razliku između bruto spoljnog duga i deviznih rezervi zemlje. Devizne rezerve su važan amortizer koji štiti zemlju od potencijalnih šokova, kao što su nagle promene u međunarodnim kamatnim stopama ili valutnim kursevima. Struktura spoljnog duga prema tipu zajmodavaca pruža dodatne informacije o rizicima zaduživanja. Na primer, visok udeo duga prema komercijalnim bankama može ukazivati na veći rizik, jer su uslovi zaduživanja obično nepovoljniji u poređenju sa dugom prema međunarodnim organizacijama kao što su Međunarodni monetarni fond (MMF) ili Svetska banka. Valutna struktura spoljnog duga takođe igra ključnu ulogu, jer dug denominovan u stranim valutama može povećati rizik zemlje ukoliko dođe do nagle deprecijacije domaće valute. Razumevanje dospeća spoljnog duga je ključno za planiranje servisiranja obaveza. Kratkoročni dug, koji dospeva u roku od jedne godine, može biti posebno problematičan ukoliko zemlja nema dovoljno deviznih rezervi da pokrije ta dugovanja. Dugoročni dug daje veću fleksibilnost, ali i on predstavlja značajan teret ukoliko se dug uvlači u godine niskog ekonomskog rasta ili visokih kamatnih stopa. Na eulerpool-u, naš cilj je da pružimo sveobuhvatne i ažurne informacije koje omogućavaju korisnicima da bolje razumeju međuzavisnost spoljnog duga i ekonomskog zdravlja zemlje. Naša baza podataka obuhvata širok spektar zemalja, uključujući razvijene i zemlje u razvoju, omogućavajući korisnicima da uporede različite ekonomske situacije i donesu informisane odluke. Osim osnovnih pokazatelja, eulerpool pruža i napredne analize koje uključuju trendove u spoljnom dugu, razloge za povećanje ili smanjenje, kao i potencijalne scenarije budućih ekonomskih kretanja. Ova dubinska analiza omogućava korisnicima da bolje razumeju faktore koji utiču na spoljni dug i kako ti faktori mogu oblikovati buduće ekonomske performanse zemlje. Naša platforma je dizajnirana da bude korisnička, omogućavajući lako pretraživanje i vizualizaciju podataka. Kroz interaktivne grafikone i tabele, korisnici mogu brzo i efikasno analizirati kompleksne podatke i doneti informisane investicione ili strateške odluke. Konačno, eulerpool kontinuirano ažurira svoje podatke kako bi osigurali tačnost i relevantnost informacija koje pružamo. U svetu koji je sve više međusobno povezan, razumevanje spoljnog duga postaje ključno za svakoga ko želi da ostane informisan o globalnim ekonomskim kretanjima i rizicima. Naša platforma je tu da vam pomogne da razumete te složene odnose i da na osnovu njih donosite najbolje odluke. Eulerpool je vaš pouzdani izvor za sve informacije o spoljnom dugu i drugim makroekonomskim pokazateljima. Pridružite nam se i osigurajte pravo znanje za vaše ekonomske analize i odluke. Spoljni dug nije samo broj - to je ključni faktor koji oblikuje ekonomske sudbine zemalja širom sveta. Sa eulerpool-om, imate alat u rukama da razumete i iskoristite te podatke na najbolji mogući način.