Брунеј Spoljnotrgovinski bilans
Цена
Цена
1,12 Млрд BND
Promena +/-
+521,6 М BND
Процентуална промена
+87,37 %
Trenutna vrednost Spoljnotrgovinskog bilansa u Брунеј iznosi 1,12 Млрд BND. Spoljnotrgovinski bilans u Брунеј povećao se na 1,12 Млрд BND dana 1. 4. 2026., nakon što je bio 597 М BND dana 1. 3. 2026.. Od 1. 3. 2005. do 1. 4. 2026., prosečni BDP u Брунеј iznosio je 661,14 М BND. Rekordna vrednost dostignuta je dana 1. 9. 2008. sa 2,97 Млрд BND, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 10. 2020. sa -394,20 М BND.
The current value of Spoljnotrgovinski bilans in Брунеј is 1,12 МлрдBND. Spoljnotrgovinski bilans in Брунеј increased to 1,12 МлрдBND from 597 МBND.Spoljnotrgovinski bilans in Брунеј averaged 661,14 МBND from 1. 3. 2005. until 1. 4. 2026..The all-time high was 2,97 МлрдBND (1. 9. 2008.)and the record low was -394,20 МBND (1. 10. 2020.).
Spoljnotrgovinski bilans
Spoljnotrgovinski bilans
Максимално
Spoljnotrgovinski bilans Istorija
| Datum | Vrednost |
|---|---|
| 1,12 Млрд BND | |
| 597 М BND | |
| 507,9 М BND | |
| 467,9 М BND | |
| 136,9 М BND | |
| 390 М BND | |
| 547,3 М BND | |
| 354,3 М BND | |
| 514,6 М BND | |
| 610,9 М BND |
Slični makro pokazatelji za Spoljnotrgovinski bilans
Dolasci turista
Godišnje
Strana direktna ulaganja
Godišnje
Извоз
Mesečno
Производња сирове нафте
Mesečno
Текући рачун
Godišnje
Текући рачун према БДП-у
Godišnje
Увоз
Mesečno
Spoljnotrgovinski bilans
Kao proizvođač nafte, Bruneji beleži konstantne trgovinske suficite uprkos tome što mora da uvozi većinu onoga što konzumira. Nafta i prirodni gas čine gotovo 90 procenata izvoza Bruneja. Drugi izvozni proizvodi uključuju mašine i transportnu opremu, kao i hemikalije. Bruneji pretežno uvozi mašine i transportnu opremu, prerađene proizvode, hranu, goriva i maziva, hemijske proizvode i razne prerađene artikle. Glavni trgovinski partneri Bruneja su Japan, Malezija, Singapur, Južna Koreja, Indija, Kina, Australija, Sjedinjene Američke Države i Tajland.
Makro stranice za druge zemlje u Азија
Šta je Spoljnotrgovinski bilans?
Balans trgovine, poznat i kao trgovinski bilans, predstavlja jedan od ključnih indikatora makroekonomskog stanja svake zemlje. Ovaj ekonomski pokazatelj meri razliku između ukupne vrednosti robe i usluga koje zemlja izvozi i onih koje uvozi u određenom vremenskom periodu, obično tokom jedne godine. Na našoj platformi, eulerpool, posvećujemo posebnu pažnju prikazu preciznih i ažurnih ekonomskih podataka, uključujući i bilans trgovine, kako bi korisnici mogli doneti informisane odluke zasnovane na najnovijim ekonomskim saznanjima. Balans trgovine može biti pozitivan ili negativan, što je od suštinskog značaja za razumevanje ekonomske dinamike jedne zemlje. Pozitivan balans trgovine, poznat kao trgovinski suficit, javlja se kada zemlja izvozi više robe i usluga nego što uvozi. Ovo obično ukazuje na ekonomsku snagu zemlje i često se posmatra kao znak konkurentnosti njenog izvoznog sektora. Nasuprot tome, negativan balans trgovine, ili trgovinski deficit, dešava se kada zemlja više uvozi nego što izvozi. Trgovinski deficit može signalizirati ekonomsku ranjivost, zavisnost od inostranih proizvoda, ili nesposobnost domaće industrije da proizvede konkurentne proizvode. Na eulerpool sajtu, korisnici mogu pratiti aktuelne i istorijske podatke o bilansu trgovine iz različitih zemalja širom sveta. Naša platforma omogućava detaljnu analizu trendova i promena koje se dešavaju na globalnom tržištu. Podaci koje pružamo su od velike koristi za ekonomske analitičare, investitore, istraživače i donosioce odluka koji žele da dobiju uvid u performanse ekonomija u kontekstu međunarodne trgovine. Jedan od osnovnih razloga zašto je balans trgovine važan jeste njegov uticaj na bruto domaći proizvod (BDP). Kada zemlja beleži trgovinski suficit, njen BDP može rasti kao rezultat povećane proizvodnje i izvoza. S druge strane, uporan trgovinski deficit može negativno uticati na BDP ako domaća potrošnja proizvoda i usluga uglavnom dolazi iz uvoza. Stoga, praćenje bilansa trgovine pruža značajan uvid u dugoročne ekonomske projekcije i razvojne planove. Struktura balansa trgovine često odražava strukturu ekonomije jedne zemlje. Na primer, zemlje koje zavise od izvoza prirodnih resursa, poput nafte ili minerala, mogu beležiti pozitivan balans trgovine kada su cene tih resursa visoke na svetskom tržištu. Nasuprot tome, zemlje sa snažnom potrošačkom bazom i ograničenim resursima često se suočavaju sa trgovinskim deficitom, jer zavise od uvoza gotove robe i sirovina. Međutim, balans trgovine nije jedini indikator ekonomske snage; on treba da se posmatra u širem kontekstu sa drugim ekonomskim parametrima kao što su javni dug, stopa nezaposlenosti i inflacija. Takođe, trgovinski balans može biti pod uticajem kratkoročnih faktora kao što su sezonske varijacije ili fluktuacije valuta. Na našoj platformi, analiziramo sve ove aspekte kako bismo pružili sveobuhvatan pogled na makroekonomsko okruženje. Eksport i import su dve komponente koje direktno utiču na bilans trgovine. Da bi se poboljšao balans trgovine, zemlja može primeniti različite ekonomske politike. Na primer, podsticanje izvoza kroz subvencije, smanjenje poreza, ili inovacije u proizvodnji može poboljšati trgovinski bilans. S druge strane, smanjenje zavisnosti od uvoza putem razvoja domaće proizvodnje, potražnje za lokalnim proizvodima i implementacije tarifnih barijera može takođe doprineti pozitivnom bilansu. Međunarodni trgovinski odnosi i sporazumi, poput slobodnih trgovinskih zona ili carinskih unija, takođe igraju ključnu ulogu u oblikovanju bilansa trgovine. Sporazumi o slobodnoj trgovini često olakšavaju i povećavaju obim trgovine između zemalja članica, što može pozitivno uticati na trgovinski bilans. Na eulerpool platformi, pružamo informacije o ključnim međunarodnim sporazumima i geopolitiki faktorima koji mogu imati dugoročne posledice na bilans trgovine. Globalizacija i tehnološki napredak dodatno su transformisali način na koji funkcioniše međunarodna trgovina. U današnjem svetu, informaciona tehnologija, transport i logistika omogućavaju gotovo trenutnu trgovinsku razmenu, što utiče na efikasnost i brzinu izvoza i uvoza. Svaka inovacija u ovim oblastima može imati značajne implikacije na bilans trgovine jedne zemlje. Na našoj platformi, trudimo se da korisnicima pružimo najnovije informacije o globalnim trendovima i inovacijama koje mogu uticati na bilans trgovine. Jedan od ključnih izazova prilikom analize bilansa trgovine jeste razdvajanje realnih efekata od nominalnih podataka. Na primer, rast izvoza može biti rezultat povećanja količine izvezene robe, ali može biti i posledica inflacije koja povećava cene izvozne robe. Kroz detaljne analize i upotrebu dodatnih makroekonomskih indikatora, eulerpool pruža svojim korisnicima mogućnost da bolje razumeju stvarne promene u bilansu trgovine. Konačno, važno je napomenuti da balans trgovine ima i socioekonomske aspekte. Trgovinski suficit može značiti povećanje zaposlenosti i veći priliv stranih valuta, što može poboljšati životni standard unutar zemlje. Trgovinski deficit, s druge strane, može dovesti do povećanja spoljnog duga i pritisaka na devizne rezerve zemlje, što može destabilizovati ekonomsku situaciju. Eulerpool se trudi da ove podatke učini pristupačnim i razumljivim kako bi svojim korisnicima pružio jasnu sliku trenutne i buduće ekonomske situacije. Stoga, pratite nas za najnovije informacije o bilansu trgovine i drugim važnim makroekonomskim indikatorima.
Spoljnotrgovinski bilans Брунеј — FAQ
What is the current Spoljnotrgovinski bilans in Брунеј?
The current Spoljnotrgovinski bilans in Брунеј is 1,12 МлрдBND as of 1. 4. 2026..
How has the Spoljnotrgovinski bilans in Брунеј changed recently?
The Spoljnotrgovinski bilans in Брунеј increased from 597 МBND (1. 3. 2026.) to 1,12 МлрдBND (1. 4. 2026.).
What is the all-time high for Spoljnotrgovinski bilans in Брунеј?
The all-time high for Spoljnotrgovinski bilans in Брунеј was 2,97 МлрдBND, recorded on 1. 9. 2008..
What is the all-time low for Spoljnotrgovinski bilans in Брунеј?
The all-time low for Spoljnotrgovinski bilans in Брунеј was -394,20 МBND, recorded on 1. 10. 2020..
What is the historical average of Spoljnotrgovinski bilans in Брунеј?
The historical average of Spoljnotrgovinski bilans in Брунеј is 661,14 МBND, calculated over the period from 1. 3. 2005. to 1. 4. 2026..
Where does the Spoljnotrgovinski bilans data for Брунеј come from?
The Spoljnotrgovinski bilans data for Брунеј is sourced from Department of Economic Planning and Development, Brunei and published on Eulerpool.
Više alata i analiza
Besplatni alati i tržišni podaci od Eulerpool-a.
Akciofinder
Анализирајте 20.000+ акција широм света са преко 1.000.000 финансијских показатеља.
Insiderkupovine
Пратите куповање и продају инсајдера у реалном времену.
Суперинвеститори
Пратите портфолије највећих инвеститора на свету
Dividendni kalendar
Планирајте пасивни доход са датумима исплате дивиденди.
Календар зарада
Сви квартални резултати на једном месту.
Економски календар
Економски eventos и издавања podataka из 200+ земаља.
Праћење Конгреса
Откривања STOCK Act од чланова америчког Конгреса
Fear & Greed Index
Market Sentiment Indicator
Крипто Fear & Greed Index
Индикатор расположења крипто тржишта
Идеје
Уредбене листе акција по стратегији, индексу и земљи.
Секторе
Врхунске акције сортиране по индустрији и сектору.
Zemlje
Tržišta akcija i top kompanije po zemlji.
Стратегија
Dokazane investicione strategije sa istorijskim prinosima.
Indeks
Performanse i sastav glavnih indeksa akcija.
Glossar
Sveobuhvatan rečnik berze za finansijske i pojmove akcija
Blог
Vesti, partnerstava i najave proizvoda