Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Brazil Stopa obavezne rezerve
Cena
Trenutna vrednost Stopa obavezne rezerve u Brazil je 21 %. Stopa obavezne rezerve u Brazil je opala na 21 % dana 1. 8. 2024., nakon što je bila 21 % dana 1. 7. 2024.. Od 1. 6. 1994. do 1. 9. 2024., prosečan BDP u Brazil je bio 46,37 %. Najviša vrednost svih vremena postignuta je dana 1. 7. 1994. sa 100,00 %, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 12. 2018. sa 21,00 %.
Stopa obavezne rezerve ·
Maks
Kvota rezerve u gotovini | |
---|---|
1. 6. 1994. | 50,00 % |
1. 7. 1994. | 100,00 % |
1. 8. 1994. | 100,00 % |
1. 9. 1994. | 100,00 % |
1. 10. 1994. | 100,00 % |
1. 11. 1994. | 100,00 % |
1. 12. 1994. | 90,00 % |
1. 1. 1995. | 90,00 % |
1. 2. 1995. | 90,00 % |
1. 3. 1995. | 90,00 % |
1. 4. 1995. | 90,00 % |
1. 5. 1995. | 90,00 % |
1. 6. 1995. | 90,00 % |
1. 7. 1995. | 83,00 % |
1. 8. 1995. | 83,00 % |
1. 9. 1995. | 83,00 % |
1. 10. 1995. | 83,00 % |
1. 11. 1995. | 83,00 % |
1. 12. 1995. | 83,00 % |
1. 1. 1996. | 83,00 % |
1. 2. 1996. | 83,00 % |
1. 3. 1996. | 83,00 % |
1. 4. 1996. | 83,00 % |
1. 5. 1996. | 83,00 % |
1. 6. 1996. | 83,00 % |
1. 7. 1996. | 83,00 % |
1. 8. 1996. | 82,00 % |
1. 9. 1996. | 81,00 % |
1. 10. 1996. | 80,00 % |
1. 11. 1996. | 79,00 % |
1. 12. 1996. | 78,00 % |
1. 1. 1997. | 75,00 % |
1. 2. 1997. | 75,00 % |
1. 3. 1997. | 75,00 % |
1. 4. 1997. | 75,00 % |
1. 5. 1997. | 75,00 % |
1. 6. 1997. | 75,00 % |
1. 7. 1997. | 75,00 % |
1. 8. 1997. | 75,00 % |
1. 9. 1997. | 75,00 % |
1. 10. 1997. | 75,00 % |
1. 11. 1997. | 75,00 % |
1. 12. 1997. | 75,00 % |
1. 1. 1998. | 75,00 % |
1. 2. 1998. | 75,00 % |
1. 3. 1998. | 75,00 % |
1. 4. 1998. | 75,00 % |
1. 5. 1998. | 75,00 % |
1. 6. 1998. | 75,00 % |
1. 7. 1998. | 75,00 % |
1. 8. 1998. | 75,00 % |
1. 9. 1998. | 75,00 % |
1. 10. 1998. | 75,00 % |
1. 11. 1998. | 75,00 % |
1. 12. 1998. | 75,00 % |
1. 1. 1999. | 75,00 % |
1. 2. 1999. | 75,00 % |
1. 3. 1999. | 75,00 % |
1. 4. 1999. | 75,00 % |
1. 5. 1999. | 75,00 % |
1. 6. 1999. | 75,00 % |
1. 7. 1999. | 75,00 % |
1. 8. 1999. | 75,00 % |
1. 9. 1999. | 75,00 % |
1. 10. 1999. | 65,00 % |
1. 11. 1999. | 65,00 % |
1. 12. 1999. | 65,00 % |
1. 1. 2000. | 65,00 % |
1. 2. 2000. | 65,00 % |
1. 3. 2000. | 55,00 % |
1. 4. 2000. | 55,00 % |
1. 5. 2000. | 55,00 % |
1. 6. 2000. | 45,00 % |
1. 7. 2000. | 45,00 % |
1. 8. 2000. | 45,00 % |
1. 9. 2000. | 45,00 % |
1. 10. 2000. | 45,00 % |
1. 11. 2000. | 45,00 % |
1. 12. 2000. | 45,00 % |
1. 1. 2001. | 45,00 % |
1. 2. 2001. | 45,00 % |
1. 3. 2001. | 45,00 % |
1. 4. 2001. | 45,00 % |
1. 5. 2001. | 45,00 % |
1. 6. 2001. | 45,00 % |
1. 7. 2001. | 45,00 % |
1. 8. 2001. | 45,00 % |
1. 9. 2001. | 45,00 % |
1. 10. 2001. | 45,00 % |
1. 11. 2001. | 45,00 % |
1. 12. 2001. | 45,00 % |
1. 1. 2002. | 45,00 % |
1. 2. 2002. | 45,00 % |
1. 3. 2002. | 45,00 % |
1. 4. 2002. | 45,00 % |
1. 5. 2002. | 45,00 % |
1. 6. 2002. | 45,00 % |
1. 7. 2002. | 45,00 % |
1. 8. 2002. | 45,00 % |
1. 9. 2002. | 45,00 % |
1. 10. 2002. | 45,00 % |
1. 11. 2002. | 45,00 % |
1. 12. 2002. | 45,00 % |
1. 1. 2003. | 45,00 % |
1. 2. 2003. | 60,00 % |
1. 3. 2003. | 60,00 % |
1. 4. 2003. | 60,00 % |
1. 5. 2003. | 60,00 % |
1. 6. 2003. | 60,00 % |
1. 7. 2003. | 60,00 % |
1. 8. 2003. | 45,00 % |
1. 9. 2003. | 45,00 % |
1. 10. 2003. | 45,00 % |
1. 11. 2003. | 45,00 % |
1. 12. 2003. | 45,00 % |
1. 1. 2004. | 45,00 % |
1. 2. 2004. | 45,00 % |
1. 3. 2004. | 45,00 % |
1. 4. 2004. | 45,00 % |
1. 5. 2004. | 45,00 % |
1. 6. 2004. | 45,00 % |
1. 7. 2004. | 45,00 % |
1. 8. 2004. | 45,00 % |
1. 9. 2004. | 45,00 % |
1. 10. 2004. | 45,00 % |
1. 11. 2004. | 45,00 % |
1. 12. 2004. | 45,00 % |
1. 1. 2005. | 45,00 % |
1. 2. 2005. | 45,00 % |
1. 3. 2005. | 45,00 % |
1. 4. 2005. | 45,00 % |
1. 5. 2005. | 45,00 % |
1. 6. 2005. | 45,00 % |
1. 7. 2005. | 45,00 % |
1. 8. 2005. | 45,00 % |
1. 9. 2005. | 45,00 % |
1. 10. 2005. | 45,00 % |
1. 11. 2005. | 45,00 % |
1. 12. 2005. | 45,00 % |
1. 1. 2006. | 45,00 % |
1. 2. 2006. | 45,00 % |
1. 3. 2006. | 45,00 % |
1. 4. 2006. | 45,00 % |
1. 5. 2006. | 45,00 % |
1. 6. 2006. | 45,00 % |
1. 7. 2006. | 45,00 % |
1. 8. 2006. | 45,00 % |
1. 9. 2006. | 45,00 % |
1. 10. 2006. | 45,00 % |
1. 11. 2006. | 45,00 % |
1. 12. 2006. | 45,00 % |
1. 1. 2007. | 45,00 % |
1. 2. 2007. | 45,00 % |
1. 3. 2007. | 45,00 % |
1. 4. 2007. | 45,00 % |
1. 5. 2007. | 45,00 % |
1. 6. 2007. | 45,00 % |
1. 7. 2007. | 45,00 % |
1. 8. 2007. | 45,00 % |
1. 9. 2007. | 45,00 % |
1. 10. 2007. | 45,00 % |
1. 11. 2007. | 45,00 % |
1. 12. 2007. | 45,00 % |
1. 1. 2008. | 45,00 % |
1. 2. 2008. | 45,00 % |
1. 3. 2008. | 45,00 % |
1. 4. 2008. | 45,00 % |
1. 5. 2008. | 45,00 % |
1. 6. 2008. | 45,00 % |
1. 7. 2008. | 45,00 % |
1. 8. 2008. | 45,00 % |
1. 9. 2008. | 45,00 % |
1. 10. 2008. | 42,00 % |
1. 11. 2008. | 42,00 % |
1. 12. 2008. | 42,00 % |
1. 1. 2009. | 42,00 % |
1. 2. 2009. | 42,00 % |
1. 3. 2009. | 42,00 % |
1. 4. 2009. | 42,00 % |
1. 5. 2009. | 42,00 % |
1. 6. 2009. | 42,00 % |
1. 7. 2009. | 42,00 % |
1. 8. 2009. | 42,00 % |
1. 9. 2009. | 42,00 % |
1. 10. 2009. | 42,00 % |
1. 11. 2009. | 42,00 % |
1. 12. 2009. | 42,00 % |
1. 1. 2010. | 42,00 % |
1. 2. 2010. | 42,00 % |
1. 3. 2010. | 42,00 % |
1. 4. 2010. | 42,00 % |
1. 5. 2010. | 42,00 % |
1. 6. 2010. | 43,00 % |
1. 7. 2010. | 43,00 % |
1. 8. 2010. | 43,00 % |
1. 9. 2010. | 43,00 % |
1. 10. 2010. | 43,00 % |
1. 11. 2010. | 43,00 % |
1. 12. 2010. | 43,00 % |
1. 1. 2011. | 43,00 % |
1. 2. 2011. | 43,00 % |
1. 3. 2011. | 43,00 % |
1. 4. 2011. | 43,00 % |
1. 5. 2011. | 43,00 % |
1. 6. 2011. | 43,00 % |
1. 7. 2011. | 43,00 % |
1. 8. 2011. | 43,00 % |
1. 9. 2011. | 43,00 % |
1. 10. 2011. | 43,00 % |
1. 11. 2011. | 43,00 % |
1. 12. 2011. | 43,00 % |
1. 1. 2012. | 43,00 % |
1. 2. 2012. | 43,00 % |
1. 3. 2012. | 43,00 % |
1. 4. 2012. | 43,00 % |
1. 5. 2012. | 43,00 % |
1. 6. 2012. | 43,00 % |
1. 7. 2012. | 44,00 % |
1. 8. 2012. | 44,00 % |
1. 9. 2012. | 44,00 % |
1. 10. 2012. | 44,00 % |
1. 11. 2012. | 44,00 % |
1. 12. 2012. | 44,00 % |
1. 1. 2013. | 44,00 % |
1. 2. 2013. | 44,00 % |
1. 3. 2013. | 44,00 % |
1. 4. 2013. | 44,00 % |
1. 5. 2013. | 44,00 % |
1. 6. 2013. | 44,00 % |
1. 7. 2013. | 44,00 % |
1. 8. 2013. | 44,00 % |
1. 9. 2013. | 44,00 % |
1. 10. 2013. | 44,00 % |
1. 11. 2013. | 44,00 % |
1. 12. 2013. | 44,00 % |
1. 1. 2014. | 44,00 % |
1. 2. 2014. | 44,00 % |
1. 3. 2014. | 44,00 % |
1. 4. 2014. | 44,00 % |
1. 5. 2014. | 44,00 % |
1. 6. 2014. | 44,00 % |
1. 7. 2014. | 45,00 % |
1. 8. 2014. | 45,00 % |
1. 9. 2014. | 45,00 % |
1. 10. 2014. | 45,00 % |
1. 11. 2014. | 45,00 % |
1. 12. 2014. | 45,00 % |
1. 1. 2015. | 45,00 % |
1. 2. 2015. | 45,00 % |
1. 3. 2015. | 45,00 % |
1. 4. 2015. | 45,00 % |
1. 5. 2015. | 45,00 % |
1. 6. 2015. | 45,00 % |
1. 7. 2015. | 45,00 % |
1. 8. 2015. | 45,00 % |
1. 9. 2015. | 45,00 % |
1. 10. 2015. | 45,00 % |
1. 11. 2015. | 45,00 % |
1. 12. 2015. | 45,00 % |
1. 1. 2016. | 45,00 % |
1. 2. 2016. | 45,00 % |
1. 3. 2016. | 45,00 % |
1. 4. 2016. | 45,00 % |
1. 5. 2016. | 45,00 % |
1. 6. 2016. | 45,00 % |
1. 7. 2016. | 45,00 % |
1. 8. 2016. | 45,00 % |
1. 9. 2016. | 45,00 % |
1. 10. 2016. | 45,00 % |
1. 11. 2016. | 45,00 % |
1. 12. 2016. | 45,00 % |
1. 1. 2017. | 45,00 % |
1. 2. 2017. | 45,00 % |
1. 3. 2017. | 45,00 % |
1. 4. 2017. | 45,00 % |
1. 5. 2017. | 45,00 % |
1. 6. 2017. | 45,00 % |
1. 7. 2017. | 45,00 % |
1. 8. 2017. | 45,00 % |
1. 9. 2017. | 45,00 % |
1. 10. 2017. | 45,00 % |
1. 11. 2017. | 45,00 % |
1. 12. 2017. | 45,00 % |
1. 1. 2018. | 45,00 % |
1. 2. 2018. | 45,00 % |
1. 3. 2018. | 45,00 % |
1. 4. 2018. | 25,00 % |
1. 5. 2018. | 25,00 % |
1. 6. 2018. | 25,00 % |
1. 7. 2018. | 25,00 % |
1. 8. 2018. | 25,00 % |
1. 9. 2018. | 25,00 % |
1. 10. 2018. | 25,00 % |
1. 11. 2018. | 25,00 % |
1. 12. 2018. | 21,00 % |
1. 1. 2019. | 21,00 % |
1. 2. 2019. | 21,00 % |
1. 3. 2019. | 21,00 % |
1. 4. 2019. | 21,00 % |
1. 5. 2019. | 21,00 % |
1. 6. 2019. | 21,00 % |
1. 7. 2019. | 21,00 % |
1. 8. 2019. | 21,00 % |
1. 9. 2019. | 21,00 % |
1. 10. 2019. | 21,00 % |
1. 11. 2019. | 21,00 % |
1. 12. 2019. | 21,00 % |
1. 1. 2020. | 21,00 % |
1. 2. 2020. | 21,00 % |
1. 3. 2020. | 21,00 % |
1. 4. 2020. | 21,00 % |
1. 5. 2020. | 21,00 % |
1. 6. 2020. | 21,00 % |
1. 7. 2020. | 21,00 % |
1. 8. 2020. | 21,00 % |
1. 9. 2020. | 21,00 % |
1. 10. 2020. | 21,00 % |
1. 11. 2020. | 21,00 % |
1. 12. 2020. | 21,00 % |
1. 1. 2021. | 21,00 % |
1. 2. 2021. | 21,00 % |
1. 3. 2021. | 21,00 % |
1. 4. 2021. | 21,00 % |
1. 5. 2021. | 21,00 % |
1. 6. 2021. | 21,00 % |
1. 7. 2021. | 21,00 % |
1. 8. 2021. | 21,00 % |
1. 9. 2021. | 21,00 % |
1. 10. 2021. | 21,00 % |
1. 11. 2021. | 21,00 % |
1. 12. 2021. | 21,00 % |
1. 1. 2022. | 21,00 % |
1. 2. 2022. | 21,00 % |
1. 3. 2022. | 21,00 % |
1. 4. 2022. | 21,00 % |
1. 5. 2022. | 21,00 % |
1. 6. 2022. | 21,00 % |
1. 7. 2022. | 21,00 % |
1. 8. 2022. | 21,00 % |
1. 9. 2022. | 21,00 % |
1. 10. 2022. | 21,00 % |
1. 11. 2022. | 21,00 % |
1. 12. 2022. | 21,00 % |
1. 1. 2023. | 21,00 % |
1. 2. 2023. | 21,00 % |
1. 3. 2023. | 21,00 % |
1. 4. 2023. | 21,00 % |
1. 5. 2023. | 21,00 % |
1. 6. 2023. | 21,00 % |
1. 7. 2023. | 21,00 % |
1. 8. 2023. | 21,00 % |
1. 9. 2023. | 21,00 % |
1. 10. 2023. | 21,00 % |
1. 11. 2023. | 21,00 % |
1. 12. 2023. | 21,00 % |
1. 1. 2024. | 21,00 % |
1. 2. 2024. | 21,00 % |
1. 3. 2024. | 21,00 % |
1. 4. 2024. | 21,00 % |
1. 5. 2024. | 21,00 % |
1. 6. 2024. | 21,00 % |
1. 7. 2024. | 21,00 % |
1. 8. 2024. | 21,00 % |
Stopa obavezne rezerve Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 8. 2024. | 21 % |
1. 7. 2024. | 21 % |
1. 6. 2024. | 21 % |
1. 5. 2024. | 21 % |
1. 4. 2024. | 21 % |
1. 3. 2024. | 21 % |
1. 2. 2024. | 21 % |
1. 1. 2024. | 21 % |
1. 12. 2023. | 21 % |
1. 11. 2023. | 21 % |
Slični makroekonomski pokazatelji za Stopa obavezne rezerve
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇧🇷 Bilans centralne banke | 4,099 Bio. BRL | 4,127 Bio. BRL | Kvartal |
🇧🇷 Devizne rezerve | 369,214 milijardi USD | 363,282 milijardi USD | Mesečno |
🇧🇷 Kamatna stopa | 10,75 % | 10,5 % | frequency_daily |
🇧🇷 Kamatna stopa na depozite | 7,7 % | 10,95 % | Mesečno |
🇧🇷 Krediti privatnom sektoru | 848,611 milijardi BRL | 845,754 milijardi BRL | Mesečno |
🇧🇷 Masa novca M3 | 11,39 Bio. BRL | 11,238 Bio. BRL | Mesečno |
🇧🇷 Međubankarska kamatna stopa | 9,29 % | 9,29 % | frequency_daily |
🇧🇷 Monetarni agregat M0 | 434,609 milijardi BRL | 432,839 milijardi BRL | Mesečno |
🇧🇷 Novčana agregacija M1 | 672,138 milijardi BRL | 661,927 milijardi BRL | Mesečno |
🇧🇷 Novčana masa M2 | 6,364 Bio. BRL | 6,308 Bio. BRL | Mesečno |
🇧🇷 Rast kredita | 0,9 % | 0,4 % | Mesečno |
Makro stranice za druge zemlje u Amerika
- 🇦🇷Argentina
- 🇦🇼Aruba
- 🇧🇸Bahami
- 🇧🇧Barbados.
- 🇧🇿Belize
- 🇧🇲Bermuda
- 🇧🇴Bolivija
- 🇨🇦Kanada
- 🇰🇾Kajmanska Ostrva
- 🇨🇱Čile
- 🇨🇴Kolumbija
- 🇨🇷Kostarika
- 🇨🇺Kuba
- 🇩🇴Dominikanska Republika
- 🇪🇨Ekvador
- 🇸🇻El Salvador
- 🇬🇹Gvatemala
- 🇬🇾Gvajana
- 🇭🇹Haiti
- 🇭🇳Honduras
- 🇯🇲Jamajka
- 🇲🇽Meksiko
- 🇳🇮Nikaragva
- 🇵🇦Panama
- 🇵🇾Paragvaj
- 🇵🇪Peru
- 🇵🇷Puerto Riko
- 🇸🇷Surinam
- 🇹🇹Trinidad i Tobago
- 🇺🇸Sjedinjene Američke Države
- 🇺🇾Urugvaj
- 🇻🇪Venezuela
- 🇦🇬Antigva i Barbuda
- 🇩🇲Dominika
- 🇬🇩Grenada
Šta je Stopa obavezne rezerve
Keš rezervni odnos (CRR) je jedna od ključnih komponenti makroekonomske politike koju centralne banke širom sveta koriste za regulisanje i kontrolisanje likvidnosti i stabilnosti finanskog sistema. U ovom kontekstu, važno je da shvatimo kako funkcioniše CRR, koje su njegove osnovne funkcije, kao i kako utiče na privrede, inflaciju, kamatne stope i druge makroekonomske pokazatelje. Na našem sajtu, eulerpool, pružamo detaljne analize i podatke o makroekonomskim pokazateljima, uključujući i CRR, kako bismo omogućili profesionalcima i istraživačima da donose informisane odluke zasnovane na tačnim i ažuriranim podacima. Keš rezervni odnos predstavlja proporciju depozita koju komercijalne banke moraju da drže kao rezervu, bilo u obliku gotovine ili depozita kod centralne banke. Centralne banke, kao što je Narodna banka Srbije (NBS), određuju stopu keš rezervnog odnosa kako bi kontrolisale količinu novca u opticaju i samim tim uticale na ekonomsku stabilnost i likvidnost. Ovo sredstvo monetarne politike je esencijalno za održavanje poverenja u finansijski sistem i sprečavanje bankovnih kriza. Povećanje stope keš rezervnog odnosa znači da banke moraju da drže veći deo svojih depozita u rezervama, što smanjuje njihovu sposobnost da izdajaju kredite. Ovakva mera može biti korišćena za hlađenje ekonomije kada postoji rizik od pregrevanja, kao što je visok nivo inflacije. Smanjenje stope, sa druge strane, povećava likvidnost banaka omogućavajući im izdavanje veće količine kredita, što može stimulisati ekonomsku aktivnost tokom perioda recesije ili niske inflacije. Uloga keš rezervnog odnosa u makroekonomiji je višestruka. Prvo, CRR pomaže u kontrolisanju ponude novca u privredi. Centralne banke pomoću ovoga mogu da utiču na količinu novca koja je dostupna potrošačima i firmama, što direktno utiče na nivo ekonomske aktivnosti. Drugo, CRR ima direktan uticaj na kamatne stope. Kada je stopa CRR visoka, ponuda novca se smanjuje, što dovodi do rasta kamatnih stopa, i obratno. Treće, CRR utiče na stabilnost finansijskog sistema tako što osigurava da banke imaju dovoljne rezerve za pokriće neočekivanih povlačenja sredstava, čime se smanjuje rizik od bankovnih bankrota. Kada govorimo o CRR-u u kontekstu srpske ekonomije, važno je napomenuti da je Narodna banka Srbije odgovorna za postavljanje ovih stopa. U zavisnosti od ekonomskih uslova, NBS može prilagođavati CRR kako bi postigla željene ciljeve monetarne politike. Na primer, tokom poslednjih ekonomskih kriza, NBS je smanjivala stopu CRR kako bi povećala likvidnost i omogućila bankama da podrže privredu kroz povećano kreditiranje. Međutim, keš rezervni odnos nije bez svojih izazova. Jedan od glavnih problema je da preveliki fokus na CRR može dovesti do smanjenja profitabilnosti banaka. Ako su banke primorane da drže veliki deo sredstava kao rezerve, to može smanjiti njihovu sposobnost da generišu prihod kroz kreditiranje i investicije. Pored toga, previše restriktivna politika CRR može dovesti do smanjenja dostupnosti kredita za preduzeća i potrošače, što može negativno uticati na ekonomsku aktivnost. Drugi izazov je da centralne banke moraju pažljivo kalibrirati CRR kako bi izbegle neželjene posledice kao što su preterana likvidnost ili deflacija. Balansiranje između previše restriktivne i previše ekspanzivne monetarne politike zahteva preciznu analizu ekonomskih uslova i prognoza. Naš sajt, eulerpool, pruža detaljne i ažurirane podatke o stopama keš rezervnog odnosa i drugim makroekonomskim pokazateljima. Korisnici mogu pristupiti tim podacima kako bi obavljali temeljne analize i donošenje odluka temeljenih na tačnim i relevantnim informacijama. U svetu gde ekonomski uslovi mogu brzo da se menjaju, imati pristup najnovijim podacima je od ključne važnosti za poslovni uspeh i makroekonomsko planiranje. U zaključku, keš rezervni odnos je vitalna komponenta monetarne politike koja centralnim bankama omogućava kontrolu nad ekonomskom stabilnošću i likvidnošću. Pravilno razumevanje i upravljanje ovim pokazateljem može značajno uticati na ekonomiju, inflaciju, kamatne stope i stabilnost finansijskog sistema. Na našem sajtu eulerpool pružamo sveobuhvatne, ažurirane i precizne podatke o CRR i drugim makroekonomskim pokazateljima kako bismo omogućili donosiocima odluka da donose informisane odluke i odgovore na izazove modernog finansijskog okruženja.