Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Brazil Bruto dug u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP)
Cena
Trenutna vrednost Bruto duga u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP) u Brazil iznosi 78,4 % of GDP. Bruto dug u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP) u Brazil povećao se na 78,4 % of GDP 1. 7. 2024., nakon što je bio 77,8 % of GDP 1. 6. 2024.. Od 1. 4. 2015. do 1. 8. 2024., prosečan BDP u Brazil iznosio je 76,06 % of GDP. Rekordan maksimum je dostignut 1. 10. 2020. sa 90,70 % of GDP, dok je najniža vrednost zabeležena 1. 4. 2015. sa 61,70 % of GDP.
Bruto dug u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP) ·
Maks
Ukupan dug prema BDP-u | |
---|---|
1. 4. 2015. | 61,70 % of GDP |
1. 5. 2015. | 62,50 % of GDP |
1. 6. 2015. | 63,00 % of GDP |
1. 7. 2015. | 64,60 % of GDP |
1. 8. 2015. | 65,30 % of GDP |
1. 9. 2015. | 66,00 % of GDP |
1. 10. 2015. | 66,10 % of GDP |
1. 11. 2015. | 65,10 % of GDP |
1. 12. 2015. | 66,20 % of GDP |
1. 1. 2016. | 67,00 % of GDP |
1. 2. 2016. | 67,60 % of GDP |
1. 3. 2016. | 67,30 % of GDP |
1. 4. 2016. | 67,50 % of GDP |
1. 5. 2016. | 68,60 % of GDP |
1. 6. 2016. | 68,50 % of GDP |
1. 7. 2016. | 69,50 % of GDP |
1. 8. 2016. | 70,10 % of GDP |
1. 9. 2016. | 70,70 % of GDP |
1. 10. 2016. | 70,30 % of GDP |
1. 11. 2016. | 70,50 % of GDP |
1. 12. 2016. | 69,50 % of GDP |
1. 1. 2017. | 69,70 % of GDP |
1. 2. 2017. | 70,60 % of GDP |
1. 3. 2017. | 71,60 % of GDP |
1. 4. 2017. | 71,70 % of GDP |
1. 5. 2017. | 72,50 % of GDP |
1. 6. 2017. | 73,10 % of GDP |
1. 7. 2017. | 73,80 % of GDP |
1. 8. 2017. | 73,70 % of GDP |
1. 9. 2017. | 73,90 % of GDP |
1. 10. 2017. | 74,40 % of GDP |
1. 11. 2017. | 74,40 % of GDP |
1. 12. 2017. | 74,00 % of GDP |
1. 1. 2018. | 74,50 % of GDP |
1. 2. 2018. | 75,10 % of GDP |
1. 3. 2018. | 75,30 % of GDP |
1. 4. 2018. | 75,90 % of GDP |
1. 5. 2018. | 77,00 % of GDP |
1. 6. 2018. | 77,20 % of GDP |
1. 7. 2018. | 77,00 % of GDP |
1. 8. 2018. | 77,30 % of GDP |
1. 9. 2018. | 77,20 % of GDP |
1. 10. 2018. | 76,50 % of GDP |
1. 11. 2018. | 77,30 % of GDP |
1. 12. 2018. | 76,70 % of GDP |
1. 1. 2019. | 76,70 % of GDP |
1. 2. 2019. | 77,40 % of GDP |
1. 3. 2019. | 78,40 % of GDP |
1. 4. 2019. | 78,80 % of GDP |
1. 5. 2019. | 78,70 % of GDP |
1. 6. 2019. | 78,70 % of GDP |
1. 7. 2019. | 79,00 % of GDP |
1. 8. 2019. | 79,80 % of GDP |
1. 9. 2019. | 79,00 % of GDP |
1. 10. 2019. | 78,30 % of GDP |
1. 11. 2019. | 77,70 % of GDP |
1. 12. 2019. | 75,80 % of GDP |
1. 1. 2020. | 76,10 % of GDP |
1. 2. 2020. | 76,50 % of GDP |
1. 3. 2020. | 78,40 % of GDP |
1. 4. 2020. | 79,70 % of GDP |
1. 5. 2020. | 81,90 % of GDP |
1. 6. 2020. | 85,50 % of GDP |
1. 7. 2020. | 86,50 % of GDP |
1. 8. 2020. | 88,80 % of GDP |
1. 9. 2020. | 90,60 % of GDP |
1. 10. 2020. | 90,70 % of GDP |
1. 11. 2020. | 88,10 % of GDP |
1. 12. 2020. | 89,30 % of GDP |
1. 1. 2021. | 89,70 % of GDP |
1. 2. 2021. | 90,00 % of GDP |
1. 3. 2021. | 89,10 % of GDP |
1. 4. 2021. | 86,70 % of GDP |
1. 5. 2021. | 84,50 % of GDP |
1. 6. 2021. | 84,00 % of GDP |
1. 7. 2021. | 83,80 % of GDP |
1. 8. 2021. | 82,70 % of GDP |
1. 9. 2021. | 83,00 % of GDP |
1. 10. 2021. | 82,90 % of GDP |
1. 11. 2021. | 81,10 % of GDP |
1. 12. 2021. | 80,30 % of GDP |
1. 1. 2022. | 79,60 % of GDP |
1. 2. 2022. | 79,20 % of GDP |
1. 3. 2022. | 78,50 % of GDP |
1. 4. 2022. | 78,30 % of GDP |
1. 5. 2022. | 78,20 % of GDP |
1. 6. 2022. | 78,00 % of GDP |
1. 7. 2022. | 77,60 % of GDP |
1. 8. 2022. | 77,50 % of GDP |
1. 9. 2022. | 77,10 % of GDP |
1. 10. 2022. | 76,80 % of GDP |
1. 11. 2022. | 74,50 % of GDP |
1. 12. 2022. | 73,50 % of GDP |
1. 1. 2023. | 73,10 % of GDP |
1. 2. 2023. | 73,00 % of GDP |
1. 3. 2023. | 73,00 % of GDP |
1. 4. 2023. | 73,20 % of GDP |
1. 5. 2023. | 73,60 % of GDP |
1. 6. 2023. | 73,60 % of GDP |
1. 7. 2023. | 74,10 % of GDP |
1. 8. 2023. | 74,40 % of GDP |
1. 9. 2023. | 74,40 % of GDP |
1. 10. 2023. | 74,70 % of GDP |
1. 11. 2023. | 73,80 % of GDP |
1. 12. 2023. | 74,40 % of GDP |
1. 1. 2024. | 75,00 % of GDP |
1. 2. 2024. | 75,50 % of GDP |
1. 3. 2024. | 76,00 % of GDP |
1. 4. 2024. | 76,20 % of GDP |
1. 5. 2024. | 76,70 % of GDP |
1. 6. 2024. | 77,80 % of GDP |
1. 7. 2024. | 78,40 % of GDP |
Bruto dug u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP) Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 7. 2024. | 78,4 % of GDP |
1. 6. 2024. | 77,8 % of GDP |
1. 5. 2024. | 76,7 % of GDP |
1. 4. 2024. | 76,2 % of GDP |
1. 3. 2024. | 76 % of GDP |
1. 2. 2024. | 75,5 % of GDP |
1. 1. 2024. | 75 % of GDP |
1. 12. 2023. | 74,4 % of GDP |
1. 11. 2023. | 73,8 % of GDP |
1. 10. 2023. | 74,7 % of GDP |
Slični makroekonomski pokazatelji za Bruto dug u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP)
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇧🇷 Državna potrošnja | 532,766 milijardi BRL | 442,787 milijardi BRL | Mesečno |
🇧🇷 Državni budžet | -8,9 % of GDP | -4,6 % of GDP | Godišnje |
🇧🇷 Državni dug | 8,424 Bio. BRL | 8,347 Bio. BRL | Mesečno |
🇧🇷 Državni prihodi | 228,873 milijardi BRL | 190,611 milijardi BRL | Mesečno |
🇧🇷 Indeks korupcije | 36 Points | 38 Points | Godišnje |
🇧🇷 Javni dug u odnosu na BDP | 74,42 % of GDP | 71,68 % of GDP | Godišnje |
🇧🇷 Korupcijski rang | 104 | 94 | Godišnje |
🇧🇷 Vojni izdaci | 22,888 milijardi USD | 20,542 milijardi USD | Godišnje |
🇧🇷 Vrednost državnog budžeta | -138,256 milijardi BRL | -69,638 milijardi BRL | Mesečno |
Makro stranice za druge zemlje u Amerika
- 🇦🇷Argentina
- 🇦🇼Aruba
- 🇧🇸Bahami
- 🇧🇧Barbados.
- 🇧🇿Belize
- 🇧🇲Bermuda
- 🇧🇴Bolivija
- 🇨🇦Kanada
- 🇰🇾Kajmanska Ostrva
- 🇨🇱Čile
- 🇨🇴Kolumbija
- 🇨🇷Kostarika
- 🇨🇺Kuba
- 🇩🇴Dominikanska Republika
- 🇪🇨Ekvador
- 🇸🇻El Salvador
- 🇬🇹Gvatemala
- 🇬🇾Gvajana
- 🇭🇹Haiti
- 🇭🇳Honduras
- 🇯🇲Jamajka
- 🇲🇽Meksiko
- 🇳🇮Nikaragva
- 🇵🇦Panama
- 🇵🇾Paragvaj
- 🇵🇪Peru
- 🇵🇷Puerto Riko
- 🇸🇷Surinam
- 🇹🇹Trinidad i Tobago
- 🇺🇸Sjedinjene Američke Države
- 🇺🇾Urugvaj
- 🇻🇪Venezuela
- 🇦🇬Antigva i Barbuda
- 🇩🇲Dominika
- 🇬🇩Grenada
Šta je Bruto dug u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP)
Makroekonomski pokazatelji imaju ključnu ulogu u razumevanju ekonomskog zdravlja i stabilnosti države. Jedan od tih ključnih makroekonomskih indikatora je odnos javnog duga prema bruto domaćem proizvodu (BDP). Ovaj pokazatelj, poznat i kao 'Gross Debt to GDP', predstavlja meru koja se koristi za procenu zaduženosti jedne države u odnosu na veličinu njene privrede. U okviru ove analize, fokusiraćemo se na značaj, analizu i interpretaciju pokazatelja 'Gross Debt to GDP' za ekonomske analitičare, investitore i donosioce odluka. Odnos javnog duga prema BDP-u je definisan kao ukupan iznos državnog duga podeljen sa BDP-om, a rezultat je izražen kao procenat. Na primer, ako država ima javni dug od 1 milijardu evra i BDP od 2 milijarde evra, tada je odnos javnog duga prema BDP-u 50%. Ovaj pokazatelj pruža jasan uvid u to koliko država duguje u odnosu na ono što proizvodi. Visok procenat duga u odnosu na BDP može da ukazuje na moguću nesposobnost države da svoje dugove servisira, što može dovesti do finansijskih poteškoća kao što su veći troškovi zaduživanja, smanjena sposobnost za nove investicije ili čak fiskalna kriza. Na primer, tokom grčke dužničke krize, visok odnos javnog duga prema BDP-u bio je jedan od ključnih faktora koji je doprineo gubitku poverenja investitora i međunarodnih kreditora u sposobnost Grčke da servisira svoje dugove. S druge strane, niži odnos javnog duga prema BDP-u uglavnom se smatra povoljnijim jer ukazuje na jaču fiskalnu poziciju i veći kapacitet države da upravlja svojim dugovima bez velikih poteškoća. Upravo zato, ovaj pokazatelj često koriste međunarodne finansijske institucije poput Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke kao jedan od osnovnih kriterijuma za ocenu ekonomske stabilnosti i održivosti duga jedne države. Važno je napomenuti da odnos javnog duga prema BDP-u nije izolovan pokazatelj i da ga treba analizirati u skladu sa drugim ekonomskim parametrima. Na primer, visok rast BDP-a može pomoći u stabilizaciji ili smanjivanju odnosa javnog duga prema BDP-u čak i ako sami dugovi rastu, dok stagnacija ili pad BDP-a može pogoršati ovaj odnos čak i u slučaju stabilnog nivoa duga. Takođe, nivo kamatnih stopa na državne obveznice, inflacija, fiskalna politika i politička stabilnost takođe igraju ključne uloge u određivanju konteksta i implikacija ovog pokazatelja. Kada investitori i analitičari gledaju na odnos javnog duga prema BDP-u, često se oslanjaju i na istorijske podatke kako bi napravili komparativnu analizu i procenili trendove. Na primer, ako država ima kontinuirani rast u odnosu javnog duga prema BDP-u tokom niza godina, to može biti znak da je fiskalna politika neodrživa na duži rok. S druge strane, privremeni porasti odnosa, na primer zbog ekonomske recesije ili neočekivanih troškova poput prirodnih katastrofa ili pandemija, mogu se smatrati manje alarmantnim ukoliko je dugoročna fiskalna strategija adekvatna. Periodične analize pokazatelja 'Gross Debt to GDP' omogućavaju investitorima i ekonomskim planerima da se pripreme za moguće rizike i potencijalno donesu informisane odluke. U širem kontekstu, ovaj pokazatelj igra značajnu ulogu u nacionalnoj fiskalnoj politici gde može poslužiti kao osnov za donošenje odluka o nivou oporezivanja, javnoj potrošnji i zaduživanju. Ekonomske politike koje su usmerene na smanjenje odnosa javnog duga prema BDP-u često uključuju kombinaciju fiskalne konsolidacije – smanjenje javne potrošnje ili povećanje prihoda kroz oporezivanje – kao i stimulaciju rasta BDP-a kroz ekonomske reforme, inovacije i investicije u infrastrukturu. Takve strategije mogu pomoći u postavljanju dugoročne putanje ka održivom nivou duga koji država može efikasno servisirati bez velikih poremećaja u ekonomiji. Na eulerpool sajtu, stručnjaci i analitičari mogu pristupiti detaljnim i ažuriranim podacima o pokazatelju 'Gross Debt to GDP' za različite zemlje, omogućavajući im da prate kako se ovaj ključni pokazatelj menja kroz vreme i u različitim ekonomskim uslovima. Naš cilj je da pružimo sveobuhvatne i tačne makroekonomske podatke kako bi korisnici mogli donositi informisane i strateške odluke zasnovane na pouzdanim informacijama. Razumevanje i pravilna interpretacija odnosa javnog duga prema BDP-u od suštinskog su značaja za svakog ko je uključen u analizu nacionalne ekonomije, bilo da je reč o državnim zvaničnicima, privatnim investitorima ili akademskim istraživačima. U vremenu kada globalna ekonomija prolazi kroz značajne promene i izazove, pouzdani ekonomski pokazatelji kao što je 'Gross Debt to GDP' postaju još važniji za pravovremeno prepoznavanje rizika i prilika koje mogu oblikovati budućnost ekonomija širom sveta. Zato je analiza ovog indikatora na eulerpool sajtu neprocenjiva alatka za razumevanje i upravljanje ekonomski održivim strategijama. Naši korisnici imaju priliku da koriste naše resurse za dublje razumevanje ekonomskih tokova, omogućavajući im da budu korak ispred u svetu koji se brzo menja.