Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Bolivija Kamatna stopa banaka
Cena
Trenutna vrednost Kamatna stopa banaka u Bolivija je 6,48 %. Kamatna stopa banaka u Bolivija povećala se na 6,48 % 1. 4. 2024., nakon što je bila 6,45 % 1. 3. 2024.. Od 1. 1. 2001. do 1. 5. 2024., prosečan BDP u Bolivija bio je 8,42 %. Najviša vrednost je dostignuta 1. 5. 2002. sa 23,85 %, dok je najniža vrednost zabeležena 1. 2. 2011. sa 4,62 %.
Kamatna stopa banaka ·
Maks
Referentna kamatna stopa banke | |
---|---|
1. 1. 2001. | 17,56 % |
1. 2. 2001. | 17,41 % |
1. 3. 2001. | 16,83 % |
1. 4. 2001. | 16,88 % |
1. 5. 2001. | 16,69 % |
1. 6. 2001. | 17,36 % |
1. 7. 2001. | 16,60 % |
1. 8. 2001. | 17,91 % |
1. 9. 2001. | 17,04 % |
1. 10. 2001. | 16,62 % |
1. 11. 2001. | 16,05 % |
1. 12. 2001. | 15,77 % |
1. 1. 2002. | 16,74 % |
1. 2. 2002. | 14,68 % |
1. 3. 2002. | 13,46 % |
1. 4. 2002. | 16,61 % |
1. 5. 2002. | 23,85 % |
1. 6. 2002. | 14,00 % |
1. 7. 2002. | 15,54 % |
1. 8. 2002. | 16,19 % |
1. 9. 2002. | 17,02 % |
1. 10. 2002. | 19,23 % |
1. 11. 2002. | 13,83 % |
1. 12. 2002. | 12,37 % |
1. 1. 2003. | 15,38 % |
1. 2. 2003. | 15,50 % |
1. 3. 2003. | 16,31 % |
1. 4. 2003. | 20,41 % |
1. 5. 2003. | 20,84 % |
1. 6. 2003. | 13,25 % |
1. 7. 2003. | 13,11 % |
1. 8. 2003. | 11,65 % |
1. 9. 2003. | 10,21 % |
1. 10. 2003. | 11,37 % |
1. 11. 2003. | 9,64 % |
1. 12. 2003. | 10,05 % |
1. 1. 2004. | 9,17 % |
1. 2. 2004. | 8,19 % |
1. 3. 2004. | 7,53 % |
1. 4. 2004. | 9,15 % |
1. 5. 2004. | 9,53 % |
1. 6. 2004. | 10,69 % |
1. 7. 2004. | 14,14 % |
1. 8. 2004. | 15,82 % |
1. 9. 2004. | 13,43 % |
1. 10. 2004. | 15,12 % |
1. 11. 2004. | 8,96 % |
1. 12. 2004. | 9,81 % |
1. 1. 2005. | 14,56 % |
1. 2. 2005. | 12,19 % |
1. 3. 2005. | 11,24 % |
1. 4. 2005. | 9,57 % |
1. 5. 2005. | 10,26 % |
1. 6. 2005. | 11,03 % |
1. 7. 2005. | 11,03 % |
1. 8. 2005. | 12,39 % |
1. 9. 2005. | 9,32 % |
1. 10. 2005. | 10,31 % |
1. 11. 2005. | 9,70 % |
1. 12. 2005. | 9,46 % |
1. 1. 2006. | 10,44 % |
1. 2. 2006. | 9,86 % |
1. 3. 2006. | 8,72 % |
1. 4. 2006. | 8,79 % |
1. 5. 2006. | 8,63 % |
1. 6. 2006. | 8,80 % |
1. 7. 2006. | 8,94 % |
1. 8. 2006. | 8,97 % |
1. 9. 2006. | 8,98 % |
1. 10. 2006. | 8,31 % |
1. 11. 2006. | 8,02 % |
1. 12. 2006. | 8,06 % |
1. 1. 2007. | 7,88 % |
1. 2. 2007. | 8,21 % |
1. 3. 2007. | 8,62 % |
1. 4. 2007. | 8,01 % |
1. 5. 2007. | 7,52 % |
1. 6. 2007. | 7,73 % |
1. 7. 2007. | 8,09 % |
1. 8. 2007. | 8,24 % |
1. 9. 2007. | 8,40 % |
1. 10. 2007. | 8,90 % |
1. 11. 2007. | 8,13 % |
1. 12. 2007. | 8,75 % |
1. 1. 2008. | 8,63 % |
1. 2. 2008. | 9,18 % |
1. 3. 2008. | 9,03 % |
1. 4. 2008. | 8,69 % |
1. 5. 2008. | 8,98 % |
1. 6. 2008. | 9,09 % |
1. 7. 2008. | 9,24 % |
1. 8. 2008. | 9,56 % |
1. 9. 2008. | 9,69 % |
1. 10. 2008. | 10,20 % |
1. 11. 2008. | 10,44 % |
1. 12. 2008. | 10,72 % |
1. 1. 2009. | 10,31 % |
1. 2. 2009. | 10,88 % |
1. 3. 2009. | 10,98 % |
1. 4. 2009. | 9,78 % |
1. 5. 2009. | 8,76 % |
1. 6. 2009. | 7,89 % |
1. 7. 2009. | 7,27 % |
1. 8. 2009. | 7,36 % |
1. 9. 2009. | 7,07 % |
1. 10. 2009. | 6,84 % |
1. 11. 2009. | 6,34 % |
1. 12. 2009. | 6,08 % |
1. 1. 2010. | 15,64 % |
1. 2. 2010. | 15,30 % |
1. 3. 2010. | 14,41 % |
1. 4. 2010. | 14,58 % |
1. 5. 2010. | 15,60 % |
1. 6. 2010. | 15,36 % |
1. 7. 2010. | 15,52 % |
1. 8. 2010. | 15,60 % |
1. 9. 2010. | 14,73 % |
1. 10. 2010. | 18,28 % |
1. 11. 2010. | 17,28 % |
1. 12. 2010. | 18,08 % |
1. 1. 2011. | 4,70 % |
1. 2. 2011. | 4,62 % |
1. 3. 2011. | 4,98 % |
1. 4. 2011. | 4,64 % |
1. 5. 2011. | 4,94 % |
1. 6. 2011. | 5,07 % |
1. 7. 2011. | 5,18 % |
1. 8. 2011. | 5,74 % |
1. 9. 2011. | 6,07 % |
1. 10. 2011. | 6,29 % |
1. 11. 2011. | 6,16 % |
1. 12. 2011. | 6,23 % |
1. 1. 2012. | 5,89 % |
1. 2. 2012. | 6,22 % |
1. 3. 2012. | 6,08 % |
1. 4. 2012. | 5,70 % |
1. 5. 2012. | 5,70 % |
1. 6. 2012. | 5,96 % |
1. 7. 2012. | 5,76 % |
1. 8. 2012. | 5,88 % |
1. 9. 2012. | 6,03 % |
1. 10. 2012. | 5,84 % |
1. 11. 2012. | 5,98 % |
1. 12. 2012. | 5,86 % |
1. 1. 2013. | 6,24 % |
1. 2. 2013. | 5,84 % |
1. 3. 2013. | 5,87 % |
1. 4. 2013. | 5,55 % |
1. 5. 2013. | 5,36 % |
1. 6. 2013. | 5,70 % |
1. 7. 2013. | 5,85 % |
1. 8. 2013. | 5,80 % |
1. 9. 2013. | 5,74 % |
1. 11. 2013. | 5,78 % |
1. 12. 2013. | 6,18 % |
1. 1. 2014. | 6,26 % |
1. 2. 2014. | 6,32 % |
1. 3. 2014. | 5,93 % |
1. 4. 2014. | 5,93 % |
1. 5. 2014. | 5,85 % |
1. 6. 2014. | 6,15 % |
1. 7. 2014. | 6,12 % |
1. 8. 2014. | 6,08 % |
1. 9. 2014. | 6,09 % |
1. 10. 2014. | 5,98 % |
1. 11. 2014. | 5,74 % |
1. 12. 2014. | 5,77 % |
1. 1. 2015. | 6,10 % |
1. 2. 2015. | 5,94 % |
1. 3. 2015. | 5,75 % |
1. 4. 2015. | 5,70 % |
1. 5. 2015. | 5,29 % |
1. 6. 2015. | 5,70 % |
1. 7. 2015. | 5,69 % |
1. 8. 2015. | 5,95 % |
1. 9. 2015. | 5,43 % |
1. 10. 2015. | 5,67 % |
1. 11. 2015. | 5,61 % |
1. 12. 2015. | 5,39 % |
1. 1. 2016. | 5,48 % |
1. 2. 2016. | 5,51 % |
1. 3. 2016. | 5,38 % |
1. 4. 2016. | 5,29 % |
1. 5. 2016. | 5,06 % |
1. 6. 2016. | 5,49 % |
1. 7. 2016. | 5,50 % |
1. 8. 2016. | 5,57 % |
1. 9. 2016. | 5,38 % |
1. 10. 2016. | 5,36 % |
1. 11. 2016. | 6,27 % |
1. 12. 2016. | 5,19 % |
1. 1. 2017. | 5,49 % |
1. 2. 2017. | 5,50 % |
1. 3. 2017. | 5,10 % |
1. 4. 2017. | 5,24 % |
1. 5. 2017. | 5,09 % |
1. 6. 2017. | 5,41 % |
1. 7. 2017. | 5,79 % |
1. 8. 2017. | 5,38 % |
1. 9. 2017. | 5,43 % |
1. 10. 2017. | 5,45 % |
1. 11. 2017. | 5,60 % |
1. 12. 2017. | 5,71 % |
1. 1. 2018. | 5,44 % |
1. 2. 2018. | 5,67 % |
1. 3. 2018. | 5,20 % |
1. 4. 2018. | 5,08 % |
1. 5. 2018. | 5,20 % |
1. 6. 2018. | 5,27 % |
1. 7. 2018. | 5,58 % |
1. 8. 2018. | 5,54 % |
1. 9. 2018. | 5,45 % |
1. 10. 2018. | 5,60 % |
1. 11. 2018. | 6,05 % |
1. 12. 2018. | 5,45 % |
1. 1. 2019. | 5,55 % |
1. 2. 2019. | 5,83 % |
1. 3. 2019. | 5,63 % |
1. 4. 2019. | 5,59 % |
1. 5. 2019. | 5,82 % |
1. 6. 2019. | 5,71 % |
1. 7. 2019. | 5,70 % |
1. 8. 2019. | 5,86 % |
1. 9. 2019. | 5,64 % |
1. 10. 2019. | 5,98 % |
1. 11. 2019. | 6,11 % |
1. 12. 2019. | 6,14 % |
1. 1. 2020. | 6,35 % |
1. 2. 2020. | 6,41 % |
1. 3. 2020. | 6,13 % |
1. 4. 2020. | 6,11 % |
1. 5. 2020. | 5,08 % |
1. 6. 2020. | 5,93 % |
1. 7. 2020. | 6,06 % |
1. 8. 2020. | 5,83 % |
1. 9. 2020. | 6,15 % |
1. 10. 2020. | 5,56 % |
1. 11. 2020. | 5,77 % |
1. 12. 2020. | 5,53 % |
1. 1. 2021. | 6,22 % |
1. 2. 2021. | 5,96 % |
1. 3. 2021. | 6,06 % |
1. 4. 2021. | 5,64 % |
1. 5. 2021. | 5,91 % |
1. 6. 2021. | 5,74 % |
1. 7. 2021. | 5,79 % |
1. 8. 2021. | 5,93 % |
1. 9. 2021. | 5,90 % |
1. 10. 2021. | 5,79 % |
1. 11. 2021. | 5,91 % |
1. 12. 2021. | 5,82 % |
1. 1. 2022. | 5,89 % |
1. 2. 2022. | 5,97 % |
1. 3. 2022. | 5,65 % |
1. 4. 2022. | 5,48 % |
1. 5. 2022. | 5,14 % |
1. 6. 2022. | 5,36 % |
1. 7. 2022. | 5,37 % |
1. 8. 2022. | 5,44 % |
1. 9. 2022. | 5,56 % |
1. 10. 2022. | 5,58 % |
1. 11. 2022. | 5,66 % |
1. 12. 2022. | 5,81 % |
1. 1. 2023. | 5,82 % |
1. 2. 2023. | 5,67 % |
1. 3. 2023. | 6,02 % |
1. 4. 2023. | 6,11 % |
1. 5. 2023. | 6,65 % |
1. 6. 2023. | 6,54 % |
1. 7. 2023. | 6,59 % |
1. 8. 2023. | 6,47 % |
1. 9. 2023. | 6,57 % |
1. 10. 2023. | 6,36 % |
1. 11. 2023. | 6,47 % |
1. 12. 2023. | 6,33 % |
1. 1. 2024. | 6,40 % |
1. 2. 2024. | 6,38 % |
1. 3. 2024. | 6,45 % |
1. 4. 2024. | 6,48 % |
Kamatna stopa banaka Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 4. 2024. | 6,48 % |
1. 3. 2024. | 6,45 % |
1. 2. 2024. | 6,38 % |
1. 1. 2024. | 6,4 % |
1. 12. 2023. | 6,33 % |
1. 11. 2023. | 6,47 % |
1. 10. 2023. | 6,36 % |
1. 9. 2023. | 6,57 % |
1. 8. 2023. | 6,47 % |
1. 7. 2023. | 6,59 % |
Slični makroekonomski pokazatelji za Kamatna stopa banaka
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇧🇴 Cene benzina | 0,54 USD/Liter | 0,54 USD/Liter | Mesečno |
🇧🇴 Potrošačka potrošnja | 8,876 milijardi BOB | 10,868 milijardi BOB | Kvartal |
U Boliviji, bankarska kamatna stopa predstavlja prosečnu stopu kamate koju komercijalne banke naplaćuju na kratkoročne kredite kompanijama u lokalnoj valuti.
Makro stranice za druge zemlje u Amerika
- 🇦🇷Argentina
- 🇦🇼Aruba
- 🇧🇸Bahami
- 🇧🇧Barbados.
- 🇧🇿Belize
- 🇧🇲Bermuda
- 🇧🇷Brazil
- 🇨🇦Kanada
- 🇰🇾Kajmanska Ostrva
- 🇨🇱Čile
- 🇨🇴Kolumbija
- 🇨🇷Kostarika
- 🇨🇺Kuba
- 🇩🇴Dominikanska Republika
- 🇪🇨Ekvador
- 🇸🇻El Salvador
- 🇬🇹Gvatemala
- 🇬🇾Gvajana
- 🇭🇹Haiti
- 🇭🇳Honduras
- 🇯🇲Jamajka
- 🇲🇽Meksiko
- 🇳🇮Nikaragva
- 🇵🇦Panama
- 🇵🇾Paragvaj
- 🇵🇪Peru
- 🇵🇷Puerto Riko
- 🇸🇷Surinam
- 🇹🇹Trinidad i Tobago
- 🇺🇸Sjedinjene Američke Države
- 🇺🇾Urugvaj
- 🇻🇪Venezuela
- 🇦🇬Antigva i Barbuda
- 🇩🇲Dominika
- 🇬🇩Grenada
Šta je Kamatna stopa banaka
Opis kategorije "Kamatna stopa za bankarske kredite" Naša web platforma, eulerpool, specijalizovana je za pružanje detaljnih makroekonomskih podataka, a jedna od ključnih kategorija koju obuhvatamo je "Kamatna stopa za bankarske kredite". Razumevanje kamatne stope za bankarske kredite od suštinskog je značaja za analizu ekonomskih tokova, donošenje investicionih odluka i formulisanje politika u vezi sa finansijskim sistemom. Ovaj tekst ima za cilj da pruži iscrpno i profesionalno objašnjenje ove važne ekonomske varijable. Kamatna stopa za bankarske kredite, često nazvana i "kreditna stopa", predstavlja cenu koju zajmoprimac plaća banci za korišćenje pozajmljenih sredstava. Ova stopa utiče na celokupnu ekonomsku aktivnost jer određuje trošak kapitala za preduzeća i potrošače, utičući tako na potrošnju, investicije i štednju. Banke koriste kamatne stope kao alat za upravljanje sopstvenim portfolijima i rizicima, a one su takođe ključne za monetarnu politiku centralnih banaka. Na globalnom nivou, kamatne stope za bankarske kredite variraju zavisno od ekonomsih uslova u pojedinim zemljama. Primarni faktori koji utiču na kamatne stope uključuju inflaciju, ekonomski rast, ponudu i potražnju za kreditima, kreditni rizik, kao i monetarnu politiku centralnih banaka. Na primer, u periodima visoke inflacije, centralne banke često povećavaju kamatne stope kako bi smanjile potrošnju i obuzdavale inflatorne pritiske. Uloga centralnih banaka je posebno značajna kada je u pitanju određivanje osnovne kamatne stope, koja predstavlja referentnu stopu za sve druge kreditne i depozitne stope u ekonomiji. Smanjenje osnovne kamatne stope može stimulisati ekonomsku aktivnost kroz jeftinije kredite, dok njeno povećanje može imati suprotan efekat. U Srbiji, Narodna banka Srbije (NBS) ima ključnu ulogu u formiranju monetarne politike i određivanju referentne kamatne stope. Osim toga, kamatne stope za bankarske kredite mogu biti fiksne ili varijabilne. Fiksne kamatne stope ostaju nepromenjene tokom celog perioda otplate kredita, dok varijabilne stope mogu fluktuirati u skladu sa promenama na finansijskim tržištima. Preduzeća često biraju fiksne stope kako bi imale predvidljive troškove, dok potrošači mogu preferirati varijabilne stope ukoliko očekuju pad kamatnih stopa u budućnosti. Postoji nekoliko vrsta bankarskih kredita, a svaki od njih može imati različitu kamatnu stopu. Na primer, stambeni krediti obično imaju niže kamatne stope u poređenju sa potrošačkim kreditima ili kreditima za mala i srednja preduzeća. Dalje, kamatne stope za kratkoročne kredite mogu biti niže od onih za dugoročne kredite, jer kratkoročni krediti nose manji rizik za banke. Jedan od ključnih faktora koji utiče na kamatnu stopu koju banka nudi klijentima je njihov kreditni rejting. Kreditni rejting odražava sposobnost i spremnost klijenta da vrati pozajmljena sredstva i značajno utiče na kamatne stope. Klijenti sa visokim kreditnim rejtingom obično dobijaju povoljnije kamatne stope, dok klijenti sa lošijim rejtingom plaćaju više zbog povećanog kreditnog rizika. Analiza trenda kamatnih stopa za bankarske kredite pruža uvid u makroekonomske tokove i omogućava identifikaciju potencijalnih rizika u finansijskom sektoru. Na eulerpool platformi, korisnici mogu pratiti istorijske podatke o kamatnim stopama i analizirati njihove promene u kontekstu ekonomskih zbivanja. Naša baza podataka obuhvata detaljne informacije o kamatnim stopama za različite vrste kredita, kao i podatke iz različitih zemalja, čime omogućavamo sveobuhvatnu analizu i poređenje. Značaj pravilnog tumačenja kamatnih stopa za bankarske kredite ne može se dovoljno naglasiti. Investitori koriste te podatke za donošenje informisanih odluka o alokaciji kapitala, dok analitičari koriste iste informacije za procenu stanja ekonomije i predviđanje budućih trendova. Takođe, kreatori ekonomske politike oslanjaju se na analize kamatnih stopa prilikom planiranja i sprovođenja monetarnih i fiskalnih politika. U kontekstu Srbije, analiza kamatnih stopa za bankarske kredite može pružiti dragocen uvid u dinamiku domaćeg finansijskog tržišta. Praćenje promena kamatnih stopa može pomoći u identifikaciji potražnje za kreditima u različitim sektorima privrede, kao i u proceni finansijskog zdravlja domaćinstava i preduzeća. NBS redovno objavljuje podatke o kretanju kamatnih stopa, koje korisnici naše platforme mogu lako pratiti i analizirati. Važno je napomenuti i ulogu međunarodnih finansijskih institucija, kao što su Međunarodni monetarni fond (MMF) i Svetska banka, u analizi i preporukama u vezi sa kamatnim stopama. Te institucije često daju smernice i preporuke zemljama u razvoju, uključujući Srbiju, u vezi sa vođenjem odgovorne monetarne politike kako bi se osigurao održiv ekonomski rast i stabilnost. Na kraju, kamatne stope za bankarske kredite nisu samo broj koji odražava cenu zajma; one su složeni ekonomski instrumenti koji odražavaju stanje celokupne privrede i utiču na sve aspekte finansijskog sistema. Razumevanje njihovih komponenti, faktora koji ih određuju i njihovog uticaja na različite sektore od suštinskog je značaja za svakog ko se bavi ekonomskom analizom, investiranjem ili formiranjem politike. Platforma eulerpool posvećena je pružanju najtačnijih i najrelevantnijih makroekonomskih podataka, uključujući detaljne informacije o kamatnim stopama za bankarske kredite. Naši korisnici mogu pristupiti sveobuhvatnim analizama, istorijskim podacima i trenutnim trendovima, što im omogućava donošenje informisanih odluka i dublje razumevanje ekonomskih tokova. Pozivamo vas da istražite našu bazu podataka i iskoristite resurse koje pružamo kako biste unapredili svoje analize i poslovanje.