Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Bahrein Rang korupcije
Cena
Trenutna vrednost Rang korupcije u Bahrein je 69 . Rang korupcije u Bahrein je opao na 69 dana 1. 1. 2022., nakon što je bio 78 dana 1. 1. 2021.. Od 1. 1. 2003. do 1. 1. 2023., prosečan BDP u Bahrein je bio 59,86 . Najviša vrednost svih vremena dostignuta je dana 1. 1. 2017. sa 133,00 , dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 1. 2003. sa 27,00 .
Rang korupcije ·
Maks
Korupcijski rang | |
---|---|
1. 1. 2003. | 27,00 |
1. 1. 2004. | 34,00 |
1. 1. 2005. | 36,00 |
1. 1. 2006. | 36,00 |
1. 1. 2007. | 46,00 |
1. 1. 2008. | 43,00 |
1. 1. 2009. | 46,00 |
1. 1. 2010. | 48,00 |
1. 1. 2011. | 46,00 |
1. 1. 2012. | 53,00 |
1. 1. 2013. | 57,00 |
1. 1. 2014. | 55,00 |
1. 1. 2015. | 50,00 |
1. 1. 2016. | 70,00 |
1. 1. 2017. | 133,00 |
1. 1. 2018. | 99,00 |
1. 1. 2019. | 77,00 |
1. 1. 2020. | 78,00 |
1. 1. 2021. | 78,00 |
1. 1. 2022. | 69,00 |
Rang korupcije Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 1. 2022. | 69 |
1. 1. 2021. | 78 |
1. 1. 2020. | 78 |
1. 1. 2019. | 77 |
1. 1. 2018. | 99 |
1. 1. 2017. | 133 |
1. 1. 2016. | 70 |
1. 1. 2015. | 50 |
1. 1. 2014. | 55 |
1. 1. 2013. | 57 |
Slični makroekonomski pokazatelji za Rang korupcije
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇧🇭 Državna potrošnja | 3,569 milijardi BHD | 3,614 milijardi BHD | Godišnje |
🇧🇭 Državna potrošnja | 2,234 milijardi BHD | 2,043 milijardi BHD | Godišnje |
🇧🇭 Državni budžet | -5,6 % of GDP | -11,6 % of GDP | Godišnje |
🇧🇭 Državni dug | 15,201 milijardi BHD | 14,637 milijardi BHD | Kvartal |
🇧🇭 Državni prihodi | 2,457 milijardi BHD | 2,406 milijardi BHD | Godišnje |
🇧🇭 Indeks korupcije | 42 Points | 44 Points | Godišnje |
🇧🇭 Javni dug u odnosu na BDP | 121,2 % of GDP | 117,6 % of GDP | Godišnje |
🇧🇭 Vojni izdaci | 1,384 milijardi USD | 1,381 milijardi USD | Godišnje |
🇧🇭 Vrednost državnog budžeta | -520,04 mil. BHD | -1,112 milijardi BHD | Godišnje |
Indeks percepcije korupcije rangira zemlje i teritorije na osnovu toga koliko se njihov javni sektor smatra korumpiranim. Rang zemlje ili teritorije označava njen položaj u odnosu na ostale zemlje i teritorije u indeksu.
Makro stranice za druge zemlje u Azija
- 🇨🇳Kina
- 🇮🇳Indija
- 🇮🇩Indonezija
- 🇯🇵Japan
- 🇸🇦Saudijska Arabija
- 🇸🇬Singapur
- 🇰🇷Južna Koreja
- 🇹🇷Turska
- 🇦🇫Afganistan
- 🇦🇲Jermenija
- 🇦🇿Azerbejdžan
- 🇧🇩Bangladeš
- 🇧🇹Butan
- 🇧🇳Brunei
- 🇰🇭Kambodža
- 🇹🇱Istočni Timor
- 🇬🇪Gruzija
- 🇭🇰Hongkong
- 🇮🇷Iran
- 🇮🇶Irak
- 🇮🇱Izrael
- 🇯🇴Jordan
- 🇰🇿Kazahstan
- 🇰🇼Kuvajt
- 🇰🇬Kirgistan
- 🇱🇦Laos
- 🇱🇧Libanон
- 🇲🇴Makao
- 🇲🇾Malezija
- 🇲🇻Maldivi
- 🇲🇳Mongolija
- 🇲🇲Mijanmar
- 🇳🇵Nepal
- 🇰🇵Severna Koreja
- 🇴🇲Oman
- 🇵🇰Pakistan
- 🇵🇸Palestina
- 🇵🇭Filipini
- 🇶🇦Katar
- 🇱🇰Šri Lanka
- 🇸🇾Sirija
- 🇹🇼Tajvan
- 🇹🇯Tadžikistan
- 🇹🇭Tajland
- 🇹🇲Turkmenistan
- 🇦🇪Ujedinjeni Arapski Emirati
- 🇺🇿Uzbekistan
- 🇻🇳Vijetnam
- 🇾🇪Jemen
Šta je Rang korupcije
Korupcija kao pojava predstavlja jedan od najznačajnijih problema koji pogađaju makroekonomske performanse i stabilnost jedne zemlje. Rank korupcije, odnosno pozicija koju zemlja zauzima na međunarodnim listama prema stepenu rasprostranjenosti korupcije, postaje sve bitniji pokazatelj kako za domaće tako i za strane investitore, politiku, ali i celokupnu privredu. Naš sajt eulerpool, koji je specijalizovan za prikazivanje makroekonomskih podataka, posvećen je praćenju i analizi ovakvih ključnih indikatora. Rank korupcije se obično definiše i meri pomoću nekoliko različitih indeksa i istraživanja. Najpoznatiji među njima su Indeks percepcije korupcije Transparency International-a, Indeks svetskog bankarskog upravljanja i Indikator korupcije u privatnom sektoru. Ovi indeksi koriste širok spektar metodologija, prikupljajući podatke iz različitih izvora kao što su ankete, ekspertska mišljenja i analize specifičnih slučajeva korupcije. Na osnovu zbirnih ocena i složenih analiza, zemljama se dodeljuje određena pozicija, odnosno rank, koji može značajno varirati iz godine u godinu. Zašto je rang korupcije toliko bitan? Korupcija ima duboke i sveobuhvatne posledice po ekonomiju jedne zemlje. Prevashodno, visoki nivo korupcije smanjuje efikasnost javnih institucija i povećava troškove poslovanja. Na taj način, korupcija obeshrabruje investicije, kako domaće tako i strane, što dalje vodi smanjenju konkurentnosti i sporijem ekonomskom rastu. Takođe, korupcija prouzrokuje nepravednu raspodelu resursa, čime se povećavaju socijalne nejednakosti i otežava borba protiv siromaštva. Uz to, preduslovi za inovacije bivaju narušeni, jer preduzetnici moraju ulagati dodatna sredstva i vreme u "podmazivanje" sistema umesto u razvijanje novih ideja i proizvoda. Pored ekonomskih posledica, korupcija ima i značajan društveni uticaj. Ona erodira poverenje građana u javne institucije i vladavinu prava, čime podriva demokratske procese i političku stabilnost. Ovo može voditi ka većim političkim nemirima i društvenim tenzijama, kao i smanjenju obima građanskog angažmana i učešća u političkom procesu. Kada govorimo o Srbiji, teško je ne osvrnuti se na njenu poziciju na listama korupcije. Srbija se u poslednjim godinama susreće sa brojnim optužbama i aferama koje narušavaju njen imidž u međunarodnim okvirima. Iako su mnogi strateški dokumenti i planovi doneti sa ciljem suzbijanja korupcije, rezultati često izostaju ili su nedovoljni. Indeks percepcije korupcije Transparency International-a za 2022. godinu pokazao je da Srbija i dalje zauzima relativno nisku poziciju, što ukazuje na potrebu za ozbiljnim i temeljitim reformama. Borba protiv korupcije je kompleksan proces koji zahteva koordinisane napore svih sektora društva. Prvi korak u tom procesu je priznanje problema i odlučnost vlasti da se sa njim suoče. Transparentnost je ključna komponenta u borbi protiv korupcije. Kvalitetno i nezavisno novinarstvo, otvoreni podaci i pristup informacijama su osnovni alat za osvetljavanje nepravilnosti i zloupotreba. Takođe, jačanje institucija koje se bave sprovođenjem zakona, kao što su sudovi, tužilaštvo i specijalizovane agencije za borbu protiv korupcije, od suštinskog je značaja. Međunarodna saradnja takođe igra ključnu ulogu. Zemlje širom sveta dele slične probleme s korupcijom, pa je razmena iskustava i najboljih praksi putem međunarodnih organizacija i inicijativa od velikog značaja. Evropska unija, na primer, ima uspostavljene mehanizme monitoringa i procene nivoa korupcije u zemljama članicama i kandidatkama, što dodatno podstiče Srbiju na sprovođenje neophodnih reformi. Privatni sektor, posebno velike kompanije i korporacije, takođe moraju preuzeti svoju odgovornost u suzbijanju korupcije. Unutrašnji mehanizmi kontrole, etički kodeksi i korporativna pravila ponašanja mogu biti moćni instrumenti u smanjenju koruptivnih praksi. Na taj način se podiže nivo poslovne etike i integriše se odgovorno poslovanje u sve pore korporativnog upravljanja. Naš sajt, eulerpool, posvećen je osvetljavanju ovih i sličnih tema kroz detaljnu analizu podataka i pružanje relevantnih informacija korisnicima. Kutak posvećen rangu korupcije nudi vam mogućnost da se informišete o trenutnoj situaciji u različitim zemljama, kao i da prikažete istorijske trendove i pravce kretanja. Takođe, nudimo vam i korisne uvide i analize koje mogu pomoći donosiocima odluka, istraživačima, novinarima i drugim zainteresovanim stranama da dublje razumeju kompleksnost ovog problema. Zaključak je jasan: borba protiv korupcije predstavlja jedan od najvažnijih zadataka za svaku zemlju koja teži dugoročnom ekonomskom razvoju i društvenoj stabilnosti. Otvoreno govorenje o problemu, jačanje institucija, međunarodna saradnja i odgovorno poslovanje ključni su elementi u tom procesu. Naš zadatak na eulerpool sajtu je da vam pružimo tačne i pravovremene informacije koje će vam pomoći da donosite informisane odluke i doprinesete borbi protiv korupcije u svom okruženju.