Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте 
Australija Zaduženost domaćinstava prema bruto domaćem proizvodu (BDP)
Cena
Trenutna vrednost Zaduženost domaćinstava prema bruto domaćem proizvodu (BDP) u Australija je 109,7 % of GDP. Zaduženost domaćinstava prema bruto domaćem proizvodu (BDP) u Australija je porasla na 109,7 % of GDP dana 1. 12. 2023., nakon što je bila 109,6 % of GDP dana 1. 9. 2023.. Od 1. 12. 1977. do 1. 12. 2024. prosečan BDP u Australija je bio 77,52 % of GDP. Apsolutni maksimum je dostignut dana 1. 9. 2016. sa 124,30 % of GDP, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 12. 1977. sa 34,20 % of GDP.
Zaduženost domaćinstava prema bruto domaćem proizvodu (BDP) ·
Maks
| Zaduženost domaćinstava u odnosu na BDP | |
|---|---|
| 1. 12. 1977. | 34,20 % of GDP |
| 1. 3. 1978. | 34,60 % of GDP |
| 1. 6. 1978. | 35,80 % of GDP |
| 1. 9. 1978. | 35,90 % of GDP |
| 1. 12. 1978. | 36,40 % of GDP |
| 1. 3. 1979. | 36,00 % of GDP |
| 1. 6. 1979. | 36,90 % of GDP |
| 1. 9. 1979. | 37,10 % of GDP |
| 1. 12. 1979. | 37,10 % of GDP |
| 1. 3. 1980. | 37,30 % of GDP |
| 1. 6. 1980. | 38,20 % of GDP |
| 1. 9. 1980. | 37,90 % of GDP |
| 1. 12. 1980. | 38,00 % of GDP |
| 1. 3. 1981. | 37,90 % of GDP |
| 1. 6. 1981. | 38,70 % of GDP |
| 1. 9. 1981. | 38,60 % of GDP |
| 1. 12. 1981. | 38,50 % of GDP |
| 1. 3. 1982. | 38,60 % of GDP |
| 1. 6. 1982. | 38,70 % of GDP |
| 1. 9. 1982. | 38,70 % of GDP |
| 1. 12. 1982. | 38,50 % of GDP |
| 1. 3. 1983. | 39,30 % of GDP |
| 1. 6. 1983. | 39,90 % of GDP |
| 1. 9. 1983. | 39,20 % of GDP |
| 1. 12. 1983. | 39,20 % of GDP |
| 1. 3. 1984. | 38,90 % of GDP |
| 1. 6. 1984. | 38,90 % of GDP |
| 1. 9. 1984. | 39,10 % of GDP |
| 1. 12. 1984. | 39,90 % of GDP |
| 1. 3. 1985. | 40,20 % of GDP |
| 1. 6. 1985. | 41,30 % of GDP |
| 1. 9. 1985. | 41,70 % of GDP |
| 1. 12. 1985. | 42,40 % of GDP |
| 1. 3. 1986. | 41,50 % of GDP |
| 1. 6. 1986. | 42,60 % of GDP |
| 1. 9. 1986. | 43,50 % of GDP |
| 1. 12. 1986. | 43,20 % of GDP |
| 1. 3. 1987. | 42,10 % of GDP |
| 1. 6. 1987. | 42,40 % of GDP |
| 1. 9. 1987. | 41,90 % of GDP |
| 1. 12. 1987. | 42,20 % of GDP |
| 1. 3. 1988. | 41,60 % of GDP |
| 1. 6. 1988. | 41,60 % of GDP |
| 1. 9. 1988. | 41,20 % of GDP |
| 1. 12. 1988. | 42,20 % of GDP |
| 1. 3. 1989. | 43,60 % of GDP |
| 1. 6. 1989. | 44,80 % of GDP |
| 1. 9. 1989. | 44,10 % of GDP |
| 1. 12. 1989. | 44,60 % of GDP |
| 1. 3. 1990. | 45,30 % of GDP |
| 1. 6. 1990. | 45,60 % of GDP |
| 1. 9. 1990. | 45,00 % of GDP |
| 1. 12. 1990. | 45,10 % of GDP |
| 1. 3. 1991. | 45,30 % of GDP |
| 1. 6. 1991. | 46,30 % of GDP |
| 1. 9. 1991. | 46,30 % of GDP |
| 1. 12. 1991. | 46,90 % of GDP |
| 1. 3. 1992. | 46,80 % of GDP |
| 1. 6. 1992. | 47,00 % of GDP |
| 1. 9. 1992. | 47,40 % of GDP |
| 1. 12. 1992. | 46,90 % of GDP |
| 1. 3. 1993. | 46,20 % of GDP |
| 1. 6. 1993. | 46,50 % of GDP |
| 1. 9. 1993. | 47,30 % of GDP |
| 1. 12. 1993. | 48,10 % of GDP |
| 1. 3. 1994. | 48,90 % of GDP |
| 1. 6. 1994. | 50,20 % of GDP |
| 1. 9. 1994. | 50,70 % of GDP |
| 1. 12. 1994. | 51,40 % of GDP |
| 1. 3. 1995. | 52,00 % of GDP |
| 1. 6. 1995. | 52,70 % of GDP |
| 1. 9. 1995. | 53,30 % of GDP |
| 1. 12. 1995. | 54,20 % of GDP |
| 1. 3. 1996. | 54,50 % of GDP |
| 1. 6. 1996. | 55,60 % of GDP |
| 1. 9. 1996. | 55,70 % of GDP |
| 1. 12. 1996. | 56,60 % of GDP |
| 1. 3. 1997. | 57,00 % of GDP |
| 1. 6. 1997. | 58,20 % of GDP |
| 1. 9. 1997. | 58,60 % of GDP |
| 1. 12. 1997. | 60,00 % of GDP |
| 1. 3. 1998. | 60,70 % of GDP |
| 1. 6. 1998. | 61,80 % of GDP |
| 1. 9. 1998. | 62,30 % of GDP |
| 1. 12. 1998. | 63,50 % of GDP |
| 1. 3. 1999. | 64,10 % of GDP |
| 1. 6. 1999. | 65,70 % of GDP |
| 1. 9. 1999. | 66,50 % of GDP |
| 1. 12. 1999. | 67,90 % of GDP |
| 1. 3. 2000. | 68,20 % of GDP |
| 1. 6. 2000. | 69,80 % of GDP |
| 1. 9. 2000. | 69,50 % of GDP |
| 1. 12. 2000. | 70,20 % of GDP |
| 1. 3. 2001. | 70,30 % of GDP |
| 1. 6. 2001. | 71,60 % of GDP |
| 1. 9. 2001. | 72,60 % of GDP |
| 1. 12. 2001. | 73,90 % of GDP |
| 1. 3. 2002. | 75,50 % of GDP |
| 1. 6. 2002. | 78,30 % of GDP |
| 1. 9. 2002. | 80,40 % of GDP |
| 1. 12. 2002. | 81,40 % of GDP |
| 1. 3. 2003. | 83,00 % of GDP |
| 1. 6. 2003. | 85,90 % of GDP |
| 1. 9. 2003. | 88,10 % of GDP |
| 1. 12. 2003. | 90,60 % of GDP |
| 1. 3. 2004. | 92,30 % of GDP |
| 1. 6. 2004. | 94,00 % of GDP |
| 1. 9. 2004. | 95,30 % of GDP |
| 1. 12. 2004. | 96,80 % of GDP |
| 1. 3. 2005. | 97,80 % of GDP |
| 1. 6. 2005. | 99,70 % of GDP |
| 1. 9. 2005. | 100,20 % of GDP |
| 1. 12. 2005. | 101,30 % of GDP |
| 1. 3. 2006. | 101,50 % of GDP |
| 1. 6. 2006. | 104,30 % of GDP |
| 1. 9. 2006. | 105,30 % of GDP |
| 1. 12. 2006. | 106,10 % of GDP |
| 1. 3. 2007. | 105,80 % of GDP |
| 1. 6. 2007. | 108,40 % of GDP |
| 1. 9. 2007. | 108,10 % of GDP |
| 1. 12. 2007. | 109,20 % of GDP |
| 1. 3. 2008. | 109,30 % of GDP |
| 1. 6. 2008. | 110,00 % of GDP |
| 1. 9. 2008. | 108,40 % of GDP |
| 1. 12. 2008. | 107,20 % of GDP |
| 1. 3. 2009. | 106,70 % of GDP |
| 1. 6. 2009. | 108,30 % of GDP |
| 1. 9. 2009. | 110,70 % of GDP |
| 1. 12. 2009. | 112,20 % of GDP |
| 1. 3. 2010. | 112,80 % of GDP |
| 1. 6. 2010. | 112,80 % of GDP |
| 1. 9. 2010. | 111,70 % of GDP |
| 1. 12. 2010. | 111,10 % of GDP |
| 1. 3. 2011. | 110,60 % of GDP |
| 1. 6. 2011. | 110,70 % of GDP |
| 1. 9. 2011. | 109,50 % of GDP |
| 1. 12. 2011. | 109,00 % of GDP |
| 1. 3. 2012. | 108,80 % of GDP |
| 1. 6. 2012. | 109,40 % of GDP |
| 1. 9. 2012. | 109,50 % of GDP |
| 1. 12. 2012. | 109,90 % of GDP |
| 1. 3. 2013. | 110,00 % of GDP |
| 1. 6. 2013. | 111,60 % of GDP |
| 1. 9. 2013. | 111,20 % of GDP |
| 1. 12. 2013. | 112,20 % of GDP |
| 1. 3. 2014. | 112,20 % of GDP |
| 1. 6. 2014. | 113,60 % of GDP |
| 1. 9. 2014. | 114,30 % of GDP |
| 1. 12. 2014. | 115,80 % of GDP |
| 1. 3. 2015. | 117,40 % of GDP |
| 1. 6. 2015. | 119,60 % of GDP |
| 1. 9. 2015. | 120,10 % of GDP |
| 1. 12. 2015. | 120,90 % of GDP |
| 1. 3. 2016. | 122,00 % of GDP |
| 1. 6. 2016. | 123,40 % of GDP |
| 1. 9. 2016. | 124,30 % of GDP |
| 1. 12. 2016. | 123,60 % of GDP |
| 1. 3. 2017. | 122,70 % of GDP |
| 1. 6. 2017. | 122,90 % of GDP |
| 1. 9. 2017. | 122,20 % of GDP |
| 1. 12. 2017. | 122,90 % of GDP |
| 1. 3. 2018. | 123,20 % of GDP |
| 1. 6. 2018. | 123,20 % of GDP |
| 1. 9. 2018. | 122,30 % of GDP |
| 1. 12. 2018. | 122,10 % of GDP |
| 1. 3. 2019. | 121,50 % of GDP |
| 1. 6. 2019. | 120,40 % of GDP |
| 1. 9. 2019. | 119,00 % of GDP |
| 1. 12. 2019. | 118,80 % of GDP |
| 1. 3. 2020. | 118,70 % of GDP |
| 1. 6. 2020. | 120,70 % of GDP |
| 1. 9. 2020. | 121,80 % of GDP |
| 1. 12. 2020. | 122,20 % of GDP |
| 1. 3. 2021. | 121,60 % of GDP |
| 1. 6. 2021. | 119,10 % of GDP |
| 1. 9. 2021. | 117,90 % of GDP |
| 1. 12. 2021. | 117,40 % of GDP |
| 1. 3. 2022. | 116,00 % of GDP |
| 1. 6. 2022. | 114,70 % of GDP |
| 1. 9. 2022. | 112,20 % of GDP |
| 1. 12. 2022. | 110,60 % of GDP |
| 1. 3. 2023. | 109,20 % of GDP |
| 1. 6. 2023. | 109,90 % of GDP |
| 1. 9. 2023. | 109,60 % of GDP |
| 1. 12. 2023. | 109,70 % of GDP |
Zaduženost domaćinstava prema bruto domaćem proizvodu (BDP) Istorija
| Datum | Vrednost |
|---|---|
| 1. 12. 2023. | 109,7 % of GDP |
| 1. 9. 2023. | 109,6 % of GDP |
| 1. 6. 2023. | 109,9 % of GDP |
| 1. 3. 2023. | 109,2 % of GDP |
| 1. 12. 2022. | 110,6 % of GDP |
| 1. 9. 2022. | 112,2 % of GDP |
| 1. 6. 2022. | 114,7 % of GDP |
| 1. 3. 2022. | 116 % of GDP |
| 1. 12. 2021. | 117,4 % of GDP |
| 1. 9. 2021. | 117,9 % of GDP |
Slični makroekonomski pokazatelji za Zaduženost domaćinstava prema bruto domaćem proizvodu (BDP)
| Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
|---|---|---|---|
🇦🇺 Cene benzina | 1,17 USD/Liter | 1,19 USD/Liter | Mesečno |
🇦🇺 Kredit privatnog sektora | 0,4 % | 0,5 % | Mesečno |
🇦🇺 Lične uštede | 0,6 % | 0,6 % | Kvartal |
🇦🇺 Potrošačka potrošnja | 304,982 milijardi AUD | 303,669 milijardi AUD | Kvartal |
🇦🇺 Potrošački krediti | 2,258 Bio. AUD | 2,249 Bio. AUD | Mesečno |
🇦🇺 Poverenje potrošača | 83,6 points | 82,2 points | Mesečno |
🇦🇺 Poverenje potrošača MoM | 1,7 % | -0,3 % | Mesečno |
🇦🇺 Promet u maloprodaji MoM | 0,1 % | 0,7 % | Mesečno |
🇦🇺 Promet u maloprodaji YoY | 1,3 % | 0,9 % | Mesečno |
🇦🇺 Raspoloživi lični dohodak | 395,857 milijardi AUD | 392,152 milijardi AUD | Kvartal |
🇦🇺 Referentna kamatna stopa banke | 10,79 % | 10,79 % | Mesečno |
🇦🇺 Stambeni kredit | 0,5 % | 0,4 % | Mesečno |
Makro stranice za druge zemlje u Australija
Šta je Zaduženost domaćinstava prema bruto domaćem proizvodu (BDP)
Naravno, evo SEO optimizovane profesionalne opisa za kategoriju 'Dug domaćinstava u odnosu na BDP' na srpskom jeziku: Dug domaćinstava u odnosu na BDP je ključna makroekonomska mera koja pruža uvid u ekonomsku stabilnost i finansijsko zdravlje jedne zemlje. Ovaj indikator meri ukupni dug domaćinstava, koji uključuje hipoteke, potrošačke kredite, studentske zajmove i druga zaduženja, kao procenat bruto domaćeg proizvoda (BDP). Na platformi Eulerpool možete pronaći detaljne podatke i analize koje vam omogućavaju da razumete kako se ovaj pokazatelj menja tokom vremena i šta to znači za ekonomiju. Naš sajt Eulerpool je dizajniran tako da korisnicima pruži pristup najnovijim makroekonomskim podacima, uključujući dug domaćinstava u odnosu na BDP, iz različitih zemalja i vremenskih perioda. Ova informacija je ključna za investitore, ekonomiste, političare i druge stručnjake koji žele da donesu informisane odluke zasnovane na pouzdanim podacima. Jedan od razloga zašto je dug domaćinstava u odnosu na BDP toliko važan je njegova sposobnost da ukaže na moguće rizike za ekonomsku stabilnost. Visok nivo zaduženosti domaćinstava može signalizirati da postoji potencijal za finansijsku nestabilnost, naročito ako su kamatne stope niske i očekuje se njihov rast. Kada kamatne stope počnu da rastu, dugovi postaju skuplji za otplatu, što može povećati stopu neplaćanja i uzrokovati finansijske probleme za mnoge porodice. Sa druge strane, nizak nivo duga domaćinstava u odnosu na BDP može ukazivati na zdraviji ekonomski ekosistem, gde domaćinstva imaju više slobodnog prihoda za potrošnju i investiranje, čime se podstiče ekonomski rast. Međutim, i tu treba biti oprezan, jer prenizak nivo zaduženosti može značiti i da građani nemaju pristup kreditima koji su im potrebni za važne investicije kao što su obrazovanje, stanovanje ili pokretanje posla. Eulerpool se izdvaja kao renomirani izvor informacijama iz oblasti makroekonomskih podataka ne samo zbog kvaliteta svojih informacija, već i zbog svoje sveobuhvatne analitičke metodologije. Na našem sajtu možete pristupiti detaljnim grafikonima, istorijskim podacima i predikcijama koje vam omogućavaju da sagledate širi kontekst i izvedete svoje analize na osnovu preciznih i ažurnih podataka. Na primer, praćenje trenda duga domaćinstava u odnosu na BDP tokom vremena može otkriti beskrajne korisne informacije. Ako se dug domaćinstava povećava brže od BDP-a, to može ukazivati na rastući finansijski rizik. Obrnuto, ako BDP raste brže od duga domaćinstava, to može signalizirati poboljšanje ekonomske stabilnosti. Takođe, ovaj indikator je veoma koristan za poređenje između različitih zemalja. Na Eulerpool platformi lako možete uporediti nivo duga domaćinstava u različitim zemljama i videti kako se one međusobno rangiraju. Ovaj komparativni pristup može vam pomoći da razumete gde se vaša zemlja nalazi u globalnom ekonomskom kontekstu i da identifikujete potencijalne rizike ili prilike. Jedan od ključnih faktora koji utiče na dug domaćinstava je kamatna stopa. Niske kamatne stope podstiču ljude da se zadužuju jer su troškovi pozajmljivanja niski. S druge strane, visoke kamatne stope povećavaju cenu zaduženja i mogu obeshrabriti zaduživanje. Promene u kamatnim stopama mogu imati značajan uticaj na dug domaćinstava, pa je važno pratiti ove promene i analizirati njihov uticaj. Takođe, politike vlade igraju važnu ulogu. Fiskalna i monetarna politika mogu značajno uticati na nivo duga domaćinstava. Na primer, poreske olakšice na hipoteke ili subvencije za obrazovne kredite mogu podstaći povećanje zaduživanja. Inicijative vlade da smanji dug domaćinstava mogu uključivati mere kao što su regulisanje kreditnih kartica ili programi za refinansiranje hipoteka. Naša Eulerpool platforma omogućava korisnicima da istraže i detaljno analiziraju ove i mnoge druge faktore koji utiču na dug domaćinstava. Kroz sveobuhvatne podatke i napredne analize, korisnici mogu doneti informisane odluke o tome kako upravljati rizikom i identificovati mogućnosti za rast. Jedna od prednosti praćenja duga domaćinstava u odnosu na BDP je ta što ovaj indikator može poslužiti kao rano upozorenje o nadolazećim ekonomskim problemima. Identifikovanje trendova u zaduživanju domaćinstava može pomoći da se pravovremeno preduzmu koraci kako bi se izbegli ekonomski šokovi. Ukoliko, na primer, uočite nagli porast zaduženosti domaćinstava u kratkom vremenskom periodu, to može biti signal da su potrebne mere za kontrolu kredita i sprečavanje prekomernog zaduživanja. Eulerpool platforma pruža bogatstvo podataka i resursa za sve one koji žele da razumeju i prate dug domaćinstava u odnosu na BDP. Naš cilj je da korisnicima omogućimo pristup najpouzdanijim i najnovijim podacima, tako da mogu doneti dobro informisane odluke. Na kraju, dug domaćinstava u odnosu na BDP je jedan od najvažnijih pokazatelja za evaluaciju ekonomske stabilnosti i finansijskog zdravlja jedne zemlje. Visok nivo zaduženosti može ukazivati na potencijalne probleme, dok nizak nivo može signalizirati stabilnost i rast. Praćenje i razumevanje ovog indikatora ključni su za sve koji se bave ekonomskom analizom i donošenjem odluka zasnovanih na ekonomskim podacima. Posetite Eulerpool i otkrijte kako vam naši podaci i analize mogu pomoći da dublje razumete dug domaćinstava u odnosu na BDP i optimizujete svoje odluke na osnovu detaljnih, tačnih i sveobuhvatnih informacija.