Napravi najbolje investicije svog života.
Od 2 evra osigurajте Saudijska Arabija Rast Bruto Domaćeg Proizvoda (BDP) u Sektoru Van Naftne Industrije
Cena
Trenutna vrednost Rast Bruto Domaćeg Proizvoda (BDP) u Sektoru Van Naftne Industrije u Saudijska Arabija iznosi 4,2 %. Rast Bruto Domaćeg Proizvoda (BDP) u Sektoru Van Naftne Industrije u Saudijska Arabija povećao se na 4,2 % dana 1. 12. 2023., nakon što je bio 3,2 % dana 1. 9. 2023.. Od 1. 3. 2011. do 1. 3. 2024., prosečan BDP u Saudijska Arabija iznosio je 3,94 %. Najviša vrednost je dostignuta dana 1. 6. 2011. sa 11,32 %, dok je najniža vrednost zabeležena dana 1. 6. 2020. sa -8,68 %.
Rast Bruto Domaćeg Proizvoda (BDP) u Sektoru Van Naftne Industrije ·
Maks
Rast BDP-a u sektoru bez nafte | |
---|---|
1. 3. 2011. | 9,39 % |
1. 6. 2011. | 11,32 % |
1. 9. 2011. | 9,24 % |
1. 12. 2011. | 9,60 % |
1. 3. 2012. | 5,21 % |
1. 6. 2012. | 4,80 % |
1. 9. 2012. | 7,49 % |
1. 12. 2012. | 4,75 % |
1. 3. 2013. | 7,32 % |
1. 6. 2013. | 8,36 % |
1. 9. 2013. | 4,74 % |
1. 12. 2013. | 6,13 % |
1. 3. 2014. | 5,63 % |
1. 6. 2014. | 5,18 % |
1. 9. 2014. | 6,57 % |
1. 12. 2014. | 4,71 % |
1. 3. 2015. | 5,13 % |
1. 6. 2015. | 4,23 % |
1. 9. 2015. | 3,98 % |
1. 12. 2015. | 3,64 % |
1. 3. 2016. | 1,52 % |
1. 6. 2016. | 1,47 % |
1. 9. 2016. | 0,98 % |
1. 12. 2016. | 1,97 % |
1. 3. 2017. | 1,02 % |
1. 6. 2017. | 1,46 % |
1. 9. 2017. | 3,53 % |
1. 12. 2017. | 3,44 % |
1. 3. 2019. | 2,27 % |
1. 6. 2019. | 3,17 % |
1. 9. 2019. | 4,66 % |
1. 12. 2019. | 3,88 % |
1. 3. 2020. | 0,66 % |
1. 3. 2021. | 4,33 % |
1. 6. 2021. | 10,03 % |
1. 9. 2021. | 6,59 % |
1. 12. 2021. | 5,21 % |
1. 3. 2022. | 4,20 % |
1. 6. 2022. | 5,52 % |
1. 9. 2022. | 5,71 % |
1. 12. 2022. | 5,74 % |
1. 3. 2023. | 5,30 % |
1. 6. 2023. | 5,10 % |
1. 9. 2023. | 3,20 % |
1. 12. 2023. | 4,20 % |
Rast Bruto Domaćeg Proizvoda (BDP) u Sektoru Van Naftne Industrije Istorija
Datum | Vrednost |
---|---|
1. 12. 2023. | 4,2 % |
1. 9. 2023. | 3,2 % |
1. 6. 2023. | 5,1 % |
1. 3. 2023. | 5,3 % |
1. 12. 2022. | 5,735 % |
1. 9. 2022. | 5,711 % |
1. 6. 2022. | 5,516 % |
1. 3. 2022. | 4,198 % |
1. 12. 2021. | 5,213 % |
1. 9. 2021. | 6,593 % |
Slični makroekonomski pokazatelji za Rast Bruto Domaćeg Proizvoda (BDP) u Sektoru Van Naftne Industrije
Ime | Trenutno | Prethodno | Frekvencija |
---|---|---|---|
🇸🇦 BDP iz građevinarstva | 43,487 milijardi SAR | 43,946 milijardi SAR | Kvartal |
🇸🇦 BDP iz komunalnih preduzeća | 13,722 milijardi SAR | 5,648 milijardi SAR | Kvartal |
🇸🇦 BDP iz poljoprivrede | 21,533 milijardi SAR | 24,116 milijardi SAR | Kvartal |
🇸🇦 BDP iz proizvodnje | 106,784 milijardi SAR | 98,496 milijardi SAR | Kvartal |
🇸🇦 BDP iz rudarstva | 212,496 milijardi SAR | 214,655 milijardi SAR | Kvartal |
🇸🇦 BDP iz transportnog sektora | 48,681 milijardi SAR | 51,716 milijardi SAR | Kvartal |
🇸🇦 BDP po glavi stanovnika | 21.006,15 USD | 21.478,82 USD | Godišnje |
🇸🇦 BDP po glavi stanovnika PPP | 49.567,7 USD | 50.683,03 USD | Godišnje |
🇸🇦 BDP po stalnim cenama | 847,769 milijardi SAR | 867,813 milijardi SAR | Kvartal |
🇸🇦 BIP | 1,068 Bio. USD | 1,109 Bio. USD | Godišnje |
🇸🇦 Bruto investicije u osnovna sredstva | 282,911 milijardi SAR | 260,559 milijardi SAR | Kvartal |
🇸🇦 Godišnja stopa rasta BDP | -1,7 % | -4,3 % | Kvartal |
🇸🇦 Rast BDP-a u celoj godini | -0,8 % | 7,5 % | Godišnje |
🇸🇦 Rast BDP-a u naftnom sektoru | -10,6 % | -16,2 % | Kvartal |
🇸🇦 Stopa rasta BDP | 1,3 % | -0,6 % | Kvartal |
Saudijska Arabija je najveći svetski proizvođač nafte, a eksploatacija nafte čini 46 procenata BDP-a. Sektor usluga predstavlja 36 procenata bogatstva, uključujući vladine usluge (13 procenata), trgovinu na veliko i malo, restorane i hotele (8 procenata) i finansije, osiguranje i nekretnine (7,9 procenata). Ostali sektori su: proizvodnja (10 procenata), građevinarstvo i distribucija električne energije, gasa i vode (6 procenata) i poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo (2 procenta).
Makro stranice za druge zemlje u Azija
- 🇨🇳Kina
- 🇮🇳Indija
- 🇮🇩Indonezija
- 🇯🇵Japan
- 🇸🇬Singapur
- 🇰🇷Južna Koreja
- 🇹🇷Turska
- 🇦🇫Afganistan
- 🇦🇲Jermenija
- 🇦🇿Azerbejdžan
- 🇧🇭Bahrein
- 🇧🇩Bangladeš
- 🇧🇹Butan
- 🇧🇳Brunei
- 🇰🇭Kambodža
- 🇹🇱Istočni Timor
- 🇬🇪Gruzija
- 🇭🇰Hongkong
- 🇮🇷Iran
- 🇮🇶Irak
- 🇮🇱Izrael
- 🇯🇴Jordan
- 🇰🇿Kazahstan
- 🇰🇼Kuvajt
- 🇰🇬Kirgistan
- 🇱🇦Laos
- 🇱🇧Libanон
- 🇲🇴Makao
- 🇲🇾Malezija
- 🇲🇻Maldivi
- 🇲🇳Mongolija
- 🇲🇲Mijanmar
- 🇳🇵Nepal
- 🇰🇵Severna Koreja
- 🇴🇲Oman
- 🇵🇰Pakistan
- 🇵🇸Palestina
- 🇵🇭Filipini
- 🇶🇦Katar
- 🇱🇰Šri Lanka
- 🇸🇾Sirija
- 🇹🇼Tajvan
- 🇹🇯Tadžikistan
- 🇹🇭Tajland
- 🇹🇲Turkmenistan
- 🇦🇪Ujedinjeni Arapski Emirati
- 🇺🇿Uzbekistan
- 🇻🇳Vijetnam
- 🇾🇪Jemen
Šta je Rast Bruto Domaćeg Proizvoda (BDP) u Sektoru Van Naftne Industrije
Bruto domaći proizvod (BDP) je ključni pokazatelj ekonomskih performansi jedne zemlje. U okviru BDP-а, rast u sektoru koji nije vezan za naftu predstavlja značajnu meru za razumevanje stabilnosti i diversifikacije ekonomije. Kod zemalja koje imaju bogate rezerve nafte, ne-naftni sektor može se koristiti kao indikator ekonomske raznolikosti i održivosti. Eulerpool vam pruža sveobuhvatan uvid u ključne macroekonomske pokazatelje, uključujući rast BDP-a u ne-naftnom sektoru. Rast BDP-а u ne-naftnom sektoru je od izuzetnog značaja za ekonomske analitičare, investitore, i donosioce odluka. Ovaj pokazatelj omogućava pregled dinamike privrednih aktivnosti koje nisu direktno vezane za eksploataciju naftnih resursa. Kao rezultat, on pruža informacije o zdravlju i performansama različitih industrija kao što su poljoprivreda, manufaktura, usluge, transport i druge. Solidan rast u ne-naftnom sektoru često pokazuje da ekonomija ima potencijala za održivi rast, čak i kada se cena nafte suočava sa volatilnošću. Ovo daje investitorima sigurnost da ulažu u zemlju sa diversifikovanom ekonomskom bazom. Na primer, zemlje kao što su Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija koje tradicionalno zavise od naftnih prihoda, sprovode strategije diversifikacije kako bi razvile svoje ne-naftne sektore. Rast ovih sektora signalizira otpornost ekonomije i njenu sposobnost da apsorbuje šokove sa tržišta nafte. Jedan od ključnih faktora koji utiču na rast ne-naftnog sektora je politika vlade. Makroekonomske politike koje favorizuju diversifikaciju privrede, poput ulaganja u infrastrukturu, obrazovanje i inovacije, imaju veliki uticaj na ovaj sektor. Na primer, investicije u tehnologiju i obrazovanje mogu podstaći rast u IT sektoru i profesionalnim uslugama. Političke inicijative koje podržavaju malu i srednju privredu (MSP) igraju posebno značajnu ulogu, jer ove kompanije mogu brže da se prilagode promenama na tržištu i omogućavaju stvaranje novih radnih mesta. Eulerpool analitički alati omogućavaju vam detaljan pregled ovih politika i njihov uticaj na različite sektore ekonomije. Naša platforma nudi podatke koji vam pomažu da identifikujete ključne trendove i donosite informisane odluke bazirane na najnovijim makroekonomskim pokazateljima. Makroekonomski okviri, kao što su fiskalna i monetarna politika, takođe imaju značajan uticaj na rast ne-naftnog sektora. Fiskalne politike koje podržavaju potrošnju i investicije mogu podstaći domaću tražnju za proizvodima i uslugama iz ne-naftnih sektora. Sa druge strane, monetarne politike koje održavaju stabilnost i povoljan kreditni rejting podstiču investicije i ekonomski rast. Jedan od velikih izazova u analizi ne-naftnog BDP rasta jeste kvalitet i dostupnost podataka. Savremeni alati i tehnologije, kao što je Eulerpool, omogućavaju praćenje i analizu ogromne količine podataka iz različitih izvora. Naša platforma vam daje mogućnost da pregledate istorijske trendove, poredite zemlje i sektore, i analizirate uticaj različitih ekonomskih politika na ne-naftni sektor. Takođe, globalna i regionalna nestabilnost, kao što su političke i ekonomske krize, mogu značajno uticati na ne-naftni sektor. Za zemlje u tranziciji, pretnje kao što su korupcija, pravna nesigurnost i institucionalna slabost mogu ograničiti potencijal rasta. Zato je bitno imati sveobuhvatan pregled i konstantno praćenje ovih faktora. Ne-naftni sektor ima značajan uticaj i na zaposlenost. U razvijenim ekonomijama, sektor usluga, proizvodnja i tehnologija generišu većinu zaposlenja. Rast u ovim sektorima doprinosi smanjenju nezaposlenosti i povećanju životnog standarda. Zbog toga je analiza rasta u ne-naftnom sektoru ključna za socijalnu stabilnost jednog društva. Jedan od alata za podsticanje rasta u ne-naftnom sektoru je međunarodna trgovina. Otvaranje globalnih tržišta, liberalizacija trgovinskih režima, i potpisivanje bilateralnih i multilateralnih trgovinskih sporazuma mogu značajno povećati izvozne mogućnosti za proizvode i usluge koje nisu vezane za naftu. Takođe, strani direktni investitori često traže stabilne i diversifikovane ekonomije za svoja ulaganja, a rast u ne-naftnom sektoru može privući takve investicije. Na kraju, razumeti rast BDP-а u ne-naftnom sektoru pomoću platforme kao što je Eulerpool omogućava vam da donesete bolje poslovne i investicione odluke. Naša platforma nudi sveobuhvatne, tačne i ažurne podatke koji vam omogućavaju analizu u realnom vremenu. Oslanjajući se na naše metode, možete pratiti najnovije trendove i prilagoditi svoje strategije za maksimalne prinose i održiv rast. U zaključku, rast BDP-а u ne-naftnom sektoru predstavlja ključni indikator ekonomske raznovrsnosti i stabilnosti. Praćenje i analiza ovog pokazatelja omogućava bolji uvid u makroekonomske performanse jedne zemlje, pružajući informacije koje su neophodne za donošenje informisanih odluka u dinamičnom globalnom okruženju. Platforma kao što je Eulerpool predstavlja nezamenljiv alat za sve one koji žele da razumiju i iskoriste ove uvide za svoj poslovni uspeh.